Dame i gospodo narodni poslanici, i u raspravi u načelu, a sada i u pojedinostima, provlači se stalno jedna tema koja je vezana za sam izborni sistem, a ne za ono što je predloženo, a to je smanjenje cenzusa. To s jedne strane.
S druge strane, ja razumem potpuno kolege narodne poslanike koji, evo, u maltene predvečerje izbora pokušavaju da steknu neki određeni politički poen, ali ih molim takođe da prilikom svojih diskusija ipak ne nanose štetu samoj državi.
Čuli smo priče o tome da izborni sistem treba da se promeni, da bude većinski, pa makar i malo kombinovani. Čuo sam dosta ružnih izjava svojih kolega poslanika o političkim strankama, pa čak i nekih težnji da određeni regioni moraju da imaju, ili pokrajine, da moraju da imaju garantovan broj narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Zašto je stanje danas ovakvo? Možemo da kažemo da to nije uopšte slučajno. Zašto Republika Srbija ima ovakav izborni sistem, takođe nije slučajno, jer ne možete samo jedan oblik vlasti da gledate da biste ostvarili sve one nosioce vlasti kojih danas u Republici imamo.
Kada se neko zalaže za većinski, jednokružne ili dvokružne izbore, ja moram da postavim pitanje - a šta je sa onim glasovima građana Republike Srbije čiji kandidati nisu dobili tu neophodnu većinu da uđu u neko predstavničko telo, bez obzira da li je to opština, da li je AP, da li je republika? Šta je sa tim glasovima? To nijedan od kolega koji se zalaže za taj sistem nije odgovorio.
Šta jedno predstavničko telo treba da odražava? Volju građana koji se izražavaju na izborima. Ne nešto drugo. Ne nešto između. Samo na taj način ne krši se pravilo jedan čovek - jedan glas.
Možemo da pričamo i o tome da li se vrši na određen način jedna regionalizacija Republike Srbije ako se ide na tu priču da se vrate izborne jedinice, jer, eto, treba svaka lokalna samouprava na teritoriji Republike Srbije da ima svog narodnog poslanika. To je lepo, da je moguće i s tim se baš i ne slažem. Jer, znate šta, Republika Srbija ima tri nivoa vlasti - republičku, pokrajinsku i lokalnu. Svaka opština ima svoje predstavničko telo. I ako idete ka tome da u Narodnoj skupštini mora da bude poslanik iz svake jedinice lokalne samouprave, u teoriji, smanjujete nadležnosti te iste lokalne samouprave i njihovih lokalnih skupština. Jer, sad su njihovi predstavnici ne u jedinicama lokalnih samouprava nego u Narodnoj skupštini.
Isto je i sa AP Vojvodinom. Da se, navodno, obezbedi ravnomerna zastupljenost narodnih poslanika iz čitave Republike Srbije, svakog regiona ili nosioca autonomije. Onda se postavlja jedno drugo pitanje - a čemu onda Skupština AP Vojvodine? Ne možete i jedno i drugo.
Možemo da pričamo o različitim modelima koji su pitanje Ustava, hoće li Republika Srbija da bude jednodomna, dvodomna itd. Ali, ne možete da poništavate pravo svih građana. Znači, jedan glas - jedan čovek. I to ovaj izborni sistem održava.
Ja razumem da neko hoće i želi da ima garantovan broj predstavnika. Ali, onda morate da shvatite da nekome oduzimate neko pravo, jer će neko imati svoje predstavnike i u jednoj skupštini, i u drugoj, i u trećoj, lokalne samouprave. Neko samo u dve, a neko možda ni u jednoj.
Druga stvar, ovde se stalno spominju grupe građana, valjda u želji da se naruže političke stranke. Takvu jednu kampanju je počela još 2000. godina i najoštrija je bila baš u periodu 2013, 2014, 2015. godina, kada je jedna nevladina organizacija dobila novac iz jedne velike države da maltene govori, čak i na nacionalnom servisu plaćena reklama, "budite narodni a ne partijski poslanik". Sećate se? Svode narodne poslanike, danas, nas, na maltene nesposobne, maloumne ljude, kojima neko govori šta, kad i kako treba da rade.
Hajmo malo da se vratimo u teoriju demokratije, a to je - šta su nosioci demokratskog sistema u jednoj državi? Jesu li grupe građana? Nisu. Jesu li ovi što šetaju po Beogradu? Nisu. Nosioci demokratskog sistema i razvoja demokratije su političke stranke. Po samoj definiciji, politička stranka podrazumeva politički program, da li je on na republičkom, pokrajinskom ili lokalnom nivou, je politički program.
Nemojte da ružite političke stranke. To je danas jako lako, ali najveću štetu nanosite sopstvenom društvu i sopstvenim građanima. Valjda je cilj da na izborima Narodna skupština Republike Srbije i rezultatima izbora odražava volju građana srazmerno broju narodnih poslanika. Sve ostalo, mogu da kažem, su varijacije i najčešće budalaštine, ništa drugo.
Znači, nemojte da kršimo pravila, nemojte da umanjujemo vrednost jednih građana, a da druge favorizujemo. Jedino što priznajem jeste da treba favorizovati prava nacionalnih manjina, zato što ipak ne žive u svojim maticama, osećaju se ugroženo. Naravno, pritom moramo da vodimo računa da ne napravimo štetu i drugim građanima koji ne pripadaju tim nacionalnim manjinama, a to se, naravno, ostvaruje u dijalogu sa tim predstavnicima nacionalnih manjina.
Svaka druga diskriminacija jeste gubitak demokratije i najčešće želja jedne političke vrhuške koja bi izbornim sistemima, kada ne uživa podršku građana Republike Srbije, da se održava na vlasti, i to smo imali i devedesetih godina, imali smo i 2012. godine. Jedan se održavao na vlasti pune četiri godine, a više ni moju pokojnu babu nije mogao da pobedi na izborima, izgubio je potpuno svaki legitimitet i legalitet. To je Bojan Pajtić. Takvi bi, naravno, sa Đilasom, Jeremićem i Šolakom da uđu u Narodnu skupštinu bez izbora, da ih dovede ulica.
Sad birajte da li ćete u svojim diskusijama da poštujete svakog građanina, a to valjda imate obavezu kao narodni poslanici, bez obzira iz grada, opštine ili naselja iz koga dolazite, bez obzira iz koje političke grupacije dolazite, bez obzira iz koje socijalne ili druge grupacije ste delegirani. Morate da štitite interese svih građana Republike Srbije, i onih koji su glasali za vašu listu i onih koji nisu izašli na izbore i onih koji su glasali protiv vaše liste, valjda smo se na to i zakleli. Sve ostalo najčešće se prepušta pokušajima da se sa ulice ponovo pali Narodna skupština i da ponovo dođe ova manguparija da pljačka građane Srbije.