Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, za duže od dve decenije poslaničkog staža nisam doživeo da me neko naziva kaktusom i slugom i to može da uradi samo baraba i niko drugi.
Čovek bez dostojanstva i čovek koji ne poštuje druge i koji neće da poštuje razlike koje imamo, pogotovo da jednog Srbina naziva slugom, treba da ga bude sramota. Za sve ono što sam prošao u životu, sramota.
Danas vodimo raspravu o REM-u, govoru mržnje, kontroli medija, slobodi govora i čudi me da bivši režim zaboravlja da su ovde samo pre neku godinu kada je govor mržnje u pitanju i pozivanje na nasilje njihovi poslanici iz DOS-a prizivali u Srbiji Majdan i ukrajinski scenario. Vaši poslanici to ste zaboravili.
Jel je Majdan posledica nasilja? Jeste. I kada to nasilje hoćete da primenjujete u Srbiji, onda je to za vas povoljno, to vama ne smeta. Nešto kasnije počeli su da prizivaju u ovoj istoj sali skopski i makedonski scenario. Ima poslanika koji su i tada bili poslanici i sada oni nama mogu da pričaju o govoru mržnje i nasilju, a svaki mogući pokušaj incidenta pokušali su sa njim da pokrenu nasilje i na nasilan način preuzmu vlast preko tzv. obojenih revolucija, što je ulepšano ime za nasilno menjanje izborne volje građana.
O tome se danas vrlo malo priča, ali evo ja ću vam sada pročitati jedan članak. Početkom godine „Republički zavod za statistiku izneo je alarmantan podatak da u Srbiji bez posla svakog meseca u proseku ostane grad veličine Loznice, obzirom na to da svakog dana otkaz dobije 555 radnika. Paralelno sa tim, oni građani koji imaju sreću da rade suočavaju se rastućom inflacijom devalviranjem ili smanjenjem plata, ali i sa neizvesnošću da li će sutra ostati bez posla. Prema podacima koje je upravo objavila Evropska komisija, Srbija je prva u regionu po porastu stope inflacije sa rastom cena od 10,3%“. Dalje u tom istom članku se kaže „sve više preduzeća u Srbiji je primorano da otpušta radnike. Naš sagovornik, vlasnik jedne građevinske firme u Beogradu, koji je molio da ostane anoniman kaže da je početkom 2009. godine morao da otpusti čak 122 od 250 radnika“. Da ne čitam ceo članak, „Beograđanin Predrag Lazić radi u jednom privatnom uvozno-izvoznom preduzeću koje je zatvoreno u periodu krize, čekajući na berzi rada sa dvoje dece i ženom koja takođe ne radi, primoran je da radi na crno. Taj posao obezbeđuje neka sredstva za život, ali nemam ni penziono ni socijalno osiguranje“. Ekonomista Miroslav Zdravković kaže „što se mene lično tiče, mislim da sposobnost stanovništva za trpljenjem ovde u Srbiji je osnovna životna veština. Ekonomskog oporavka ni statističkog u Srbiji tokom prošle godine gotovo da nije bilo, jer je rast BDP bio skromnih 1,8%“. To je jedan članak za vreme vlasti bivšeg režima, ali nije iz naših medija. Članak koji opisuje kako 555 građana Srbije svakog dana dobije otkaz, da mesečno jedan grad veličine Loznice ostane bez posla za vreme bivšeg režima, napisao je „Dojče vele“. Ne možete izvor da osporite.
Zašto nije bilo u domaćim medijima? Evo ovako, imali smo sada zahteve nekih opozicionih poslanika iz bivšeg režima da RTS prenosi njihov miting i proteste protiv nasilja. Hajde da vidimo kako je to izgledalo kada su oni bili na vlasti.
Skupština Srbije nastavila je u sredu raspravu o amandmanima na Vladin Predlog zakona o telekomunikacijama. Iako je ukinuto vanredno stanje, ni danas, kao ni prethodnih više od 40 dana nije bilo direktnog televizijskog prenosa sednica Narodne skupštine. U Skupštini niko nije mogao da odgovori na pitanje zbog čega nema prenosa sednice parlamenta i ko je nadležan da to pitanje reši. Potpredsednica Skupštine Gordana Čomić kaže da je prenos izostao jer državna televizija nije imala tehničke uslove da ga omogući.
Da li je to ta demokratija? Tražite da vam se prenosi miting, a kad ste na vlasti ne može ni sednica Skupštine Srbije. Baš ste neka alternativa SNS i Aleksandru Vučiću. Baš velika.
Idemo dalje. Direktni prenosi sednica Narodne skupštine Srbije mogli bi biti ukinuti od 1. oktobra, ukoliko se parlament do tada ne sporazume sa RTS-om, 10. septembar 2008. godine. I tad ste hteli da ukinete prenos sednica Narodne skupštine.
Dana 28. aprila 2011. godine, „Blic“: „Skupština Srbije poslaće danas RTS-u konačnu verziju ugovora o prenosu sednica parlamenta“. I tada ste hteli da prekinete prenos sednica Narodne skupštine. Zašto? Šta vam smeta stranački pluralizam? Da li je to demokratija, ukidanje sednica preko javnog servisa? Kažete da pripada svim građanima. Pa pripada. Pa što ste ukidali prenose sednica?
Sad, bilo je ovde kritika mnogo, na mnogo televizija i njihovih uređivačkih politika. Ovo je zvanični izveštaj, državni, Saveta za borbu protiv korupcije od 19. septembra 2011. godine. U tom izveštaju se kaže: „Savet je tokom analize obimne dokumentacije uočio tri glavna problema medija. Jedan od tih problema je problem RTS, koji umesto javnog servisa ima ulogu servisa političkih stranaka i vladajućih elita, što sve za posledicu ima zatvorenost medija za brojne probleme sa kojima je Srbija suočena, pa i za problem korupcije“, 2011. godina, gospodo, vreme vaše vlasti. Što sad ćutite? Što sad izlazite iz sale? Sad vam se ne sviđa?
Državne institucije u Srbiji izdvajaju velika budžetska sredstva na oglašavanje i promociju, čime se ostvaruju lična i partijska promocija. Da li je to funkcionarska kampanja? Pa, jeste. Samo vaša. Na godišnjem nivou, na uzorku od 50 najznačajnijih institucija, nije manja od 15 miliona evra. Evo sad spiska ko je uplaćivao za funkcionersku kampanju za vreme bivšeg režima.
Finansijska sredstva za medije izdvajali su „Telekom Srbije“, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Agencija za privatizaciju, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, pa je zato gotovo nemoguće pronaći analitički tekst, odnosno istraživački pristup novinara kada izveštavaju o radu ovih institucija. Jel to diktatura, gospodo? Pa jeste. Baš ste vi neka alternativa Aleksandru Vučiću i SNS. Što lažete ove ljude ispred? Što ne kažete da biste bili sad još gori?
Posebni uticaj državni organi ostvaruju preko RTS-a koji, umesto da bude javni servis građana, predstavlja servis političkih struktura i produkcija koje blisko povezane sa vrhovima vladajućih stranaka. Tokom rada na ovom izveštaju posebno smo imali problem sa delom o javnom servisu, jer rukovodstvo RTS-a je mesecima odbijalo da dostavi dokumentaciju koju je Savet za borbu protiv korupcije tražio na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja. Ni do dan-danas Savet nije dobio svu traženu dokumentaciju. Pa idite tražite od bivšeg gradonačelnika, pošto Savet nema mogućnost.
Kažete – ko kontroliše medije? Idemo dalje. Polovinu udela dnevnih listova „Pres“ poseduje preduzeće registrovano na Kipru, „Amber pres limited“ iz Limasola. Nepoznato je ko stoji iza te firme, pa se o vlasniku „Ambera“ i danas samo spekuliše. S obzirom na prirodu tekstova u ovom listu, u javnosti se često pominjalo da iza te kiparske firme zapravo stoji Miroslav Mišković, a jedno vreme i njegova doskorašnja saradnica Milka Forcan. Kontrola nad ovim pripisivana je čak i Draganu Đilasu, gradonačelniku Beograda, potpredsedniku DS i vlasniku moćnih marketinških kompanija „Multikom grupe“ i „Dajrekt medija“. Znači, naše pare su išle na Kipar, narodne. Jedan glumac, zove se Nikola, reče da su to narodne pare, da pripadaju svim građanima, samo izgleda da je pobrkao lončiće. Lopov je bivši režim, on je iznosio to na Kipar.
Idemo dalje, ima tu dosta. Daću kolegama poslanicima da vas podsećaju.
Uz obrazloženje da samoreklamira usluge mobilne telefonije, „Telekom Srbija“ je imao ugovore sa većinom medija u Srbiji. Druga dva operatera mobilne telefonije troše nešto manje sredstava na marketing „Telekoma“. Najviše novca troši se na oglašavanje na RTS-u, televiziji „Pink“ i RTV, B92. Znači, „Telekom“ je davao novac „Pinku“ kada je suvlasnik bio bivši gradonačelnik Dragan Đilas. I tada vam Željko Mitrović nije smetao i program „Pinka“ vam nije smetao, ništa vam od toga nije smetalo. Da li ste mu davali novac? Sad vam smeta. Ne znam.
Idemo dalje. Ima još. „Elektroprivreda Srbije“ od 2008. do 2010. godine je izdvojila 14,6 miliona dinara za medije. Znate kome je najviše dala? Dnevnom listu „Danas“, opet bivšem gradonačelniku. List sa tiražem od 1.000 primeraka.
Idemo dalje, „Multikom grupa“, svima je poznato, bivšeg gradonačelnika, većinski je vlasnik domaćih preduzeća, preduzeća za promotivne aktivnosti, da ne nabrajam sad, između ostalih i štamparija „Big print“ za štampanje itd. E sad, u kojoj je „Multikom“ sve donedavno bila suvlanik 49%, realizuje najskuplje televizijske programe, poput „Velikog brata“, više puta spominjanog. Ali pazite sad ove bizarnosti, „48 sati svadba“, pa još bizarnije, „Menjam ženu“, pa „Operacija trijumf“, pa „Uzmi ili ostavi“, pa „Sve za ljubav“, sve rijaliti do rijalitija. Sve rijaliti do rijalitija. Sve se finansira iz budžeta Republike Srbije.
(Predsednik: Cakiću, samo malo tiše, ako može.)
„Multikom“ i „Dajrekt medija“ iz godine u godinu beleže rast neto dobitka, pa je tako „Dajrekt medija“, prema podacima iz APR-a, u 2008. godini ostvarila neto dobit od 558.628.000 dinara, dok je u prethodnoj 2007. godini bio manji za 200 miliona, jer tad nije bio gradonačelnik, nego je bio samo ministar, pa je ostvario prihod od 380.604.000 dinara. U 2009. godini neto dobitak je bio 619 miliona dinara, a u 2010. godini 759 miliona dinara građana Srbije uzeo je „Dajrekt medija“ i „Multikom grupa“.
Prema navodima iz štampe, Dragan Đilas preko svojih agencija kontroliše zakup najvećeg dela reklamnog prostora na nacionalnim i regionalnim televizijama u Srbiji. Kako bi proverio informacije, Savet je 27. septembra 2010. godine podneo RTS-u zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, kojim smo tražili ugovore o medijskom oglašavanju sa marketinškim agencijama od 2007. do 2010. godine. Kako RTS nije dostavio Savetu najveći deo tražene dokumentacije, nismo bili u mogućnosti da istražimo ovaj problem. Zaključke do kojih smo došli na osnovu malog dela tražene dokumentacije koju nam je dostavio RTS iznećemo u delu izveštaja koji se odnosi na javna ulaganja.
Kada su u pitanju, opet povezano lice sa bivšim gradonačelnikom, na osnovu podataka dobijenih od Trezora Narodne banke, Savet za borbu protiv korupcije utvrdio je da je štamparija Big Print koja je članica „Multikom grupe“, ostvaruje direktnu poslovnu saradnju sa državnim institucijama među kojima ima onih koji se finansiraju iz budžeta grada Beograda, čiji je gradonačelnik upravo Dragan Đilas. Ta firma pružala je usluge i Skupštini grada Beograda, Gradskoj opštini Novi Beograd, većini beogradskih pozorišta: „Atelje 212“, „Zvezdara teatar“, BDP, JDP.
Naši uvaženi glumci bi trebali da znaju da im je novac uzimao Dragan Đilas, preko štamparije koja se zove, Big Print. Vrhunac bezobrazluka jeste da su koristili i usluge Turističke organizacije Beograda, Biblioteka grada Beograda, Kulturni centar grada Beograda, Dom omladine, Dom zdravlja Rakovica. PRU Big Print je pružao usluge istorijskom muzeju, Pedagoškom muzeju, Narodnom muzeju, Muzeju istorije Jugoslavije. Jedan od tih muzeja je bio zatvoren decenijama.
Kako vas nije sramota. Vrhunsko licemerstvo i bezobrazluk. Tragedije koje imamo u društvu koristite za majdan, nakedonski scenarijo, petooktobarski scenarijo itd. Pričate o slobodi govora, ukidali ste sve prenose sednica Narodne skupštine.
Da poručim još jednom, nešto. Ukidanje medija ova vlast nikada nije radila, niti će. Ukidanje medija je uvod u jednu najreakcionarniju i najstrašniju ideologiju u istoriji čovečanstva, u fašizam. Kada počete da gasite medije, sledeće su knjige. Samo je pitanje kada ćete da počnete sa njihovim spaljivanjem.
Gospodu koja nas proziva da smo krezubi, da smo sendvičari, da smo botovi, da smo fekalije, da se srpski domaćin prodaje za 2.000 dinara, dve crvene, sve to pričate preko društvenih mreža, često ovde i u skupštinskoj sali, mogu samo da vam se zahvalim. Nastavite da nas vređate još više. Koliko god možete, koliko god možete ponižavajte članstvo SNS, jer nema boljeg motiva da vas to isto članstvo na sledećim izborima ne da pobedi, nego da vas razvali da budete u promilima na smetlištu istorije. Živela Srbija.