Pošto je Vladin predlog bolji, povlačim.

Uvažen predsednice, kao što je osnovno vaspitanje i obrazovanje jako ozbiljna stvar, tako je i visoko obrazovanje i srednje obrazovanje jako ozbiljna stvar. Nije problem samo što su kolege iznele pre mene, problem samo što Ustav nije definisao da bude obavezno srednje obrazovanje, već su potrebne određene pedagoške, psihološke i druge pripreme. To se ne može na brzinu doneti odluka brz određenih pedagoških priprema.

Prema tome, smatram da su ovo samo predlozi iz dobijanja određenih jeftinih političkih poena. Ja vas molim, pošto je obrazovanje i vaspitanje jako ozbiljna stvar, nemojmo to raditi u ime naše dece. Hvala.

Odustajem od obrazloženja, zbog uštede vremena.

Odustajem od obrazloženja, zbog uštede vremena. Hvala.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodo narodni poslanici, moram da kažem da sam šokiran sa pojedinim amandmanima i odmah da kažem da predlažem da se oni odbiju.

Radi građana Republike Srbije i istinitosti, pročitaću u Ustavu Republike Srbije za jezik i pismo, član 10. – u Republici Srbiji, u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćirilično pismo. Službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje se zakonom na osnovu Ustava, podvlačim, na osnovu Ustava. Naime, vaspitno obrazovni rad, kako kaže član 5. ostvaruje se na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, a pošto je srpski jezik i ćirilično pismo sastavni deo identiteta srpskog naroda, da ne kažem da je najglavniji, i išli bi u rastakanje nacionalnog identiteta, dakle Srba u celini.

Predlagači su i ranije prilikom svojih istupa, kao i njihovi istomišljenici, unazad 10 godina iznosili iste stavove. NJihov cilj nije samo da rastaču pismo i jezik, nego, ako ukinete ćirilično pismo, sledeća faza jeste ukidanje nacionalnog imena. Prema tome, u tom smislu, smatram da je zakon izuzetno dobar, da je on rešio ne samo pitanje ostvarivanja prava službene upotrebe matičnog naroda, nego i nacionalnih manjina, kako vidite u sledećim stavkama člana 5, kako to rade i drugi narodi u Evropi i svetu.

Još jedanput kažem, zaista sam šokiran predlogom. Ovo je ignorisanje ne samo nacionalnog imena, nego ignorisanje nacije u celini. Hvala lepo.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, šokiran sam diskusijom prethodne govornice, ali sada ćemo razjasniti.

U službenoj upotrebi u Srbiji je srpski jezik i ćirilično pismo. Latinica je posuđena od Latina, moram ovo da joj kažem, i Hrvati su je posudili. Ona je latinica je srpska koliko i hrvatska, koliko i mađarska, ali je u Hrvatskoj, njihovo službeno nacionalno pismo kao što je ćirilica u Srbiji srpsko nacionalno pismo. Nacionale manjine, vidite u ovom članu, kaže se kako pismo upotrebljavaju, sigurno svoje pismo i tako dalje, uz određene karakteristike i standarde određene.

Nije tačno, koleginica se ne bavi, ovo je već stvar paleografije koju ja studentima predajem, a preporučujem koleginici Jerkov, koja sada ne sluša, da dođe na moj čas predavanja - Latinske i slavenske paleografije, i zajedno sa mojim studentima da razjasnimo, pa će onda naučiti da u Dubrovniku je postojala i srpska kancelarija na srpskom pismu, a ne samo na latiničkom.

Hrvati su upotrebljavali staroslavenski jezik do 1925. godine, a onda su se odrekli svog staroslavenskog jezika, odnosno pisma glagoljice i posudili od Latina itd.

Dakle, latinica je srpska koliko i hrvatska, koliko u Bosni, koliko i u svim drugim narodima, koji latinicu upotrebljavaju, ali ovde se radi o srpskom nacionalnom pismu. Ćirilica je srpsko nacionalno pismo.

Prema tome, ono mora biti u službenoj upotrebi, i čak, da se ja pitam, u upotrebi. Dakle, a dvojezičnost je zagarantovana tamo gde su dva naroda u lokalnoj zajednici, gde je u određenim standardima postoji drugi jezik i pismo u upotrebi. Prema tome, odreći se svog nacionalnog pisma, znači odreći se sebi, kako je to Stefan Nemanja govorio i njegovi naslednici.

Zbog uštede vremena, odustajem od obrazloženja.

Odustajem od obrazloženja. Hvala.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, pitanje postavljam Ministarstvu pravde i Tužilaštvu, vezano za medijske napade na predsednika Republike.

Poslednjih godinu dana, posebno nekoliko meseci, građani Republike Srbije svedoci su svakodnevnih primitivnih, zlonamernih, neistinitih, tendencioznih i brutalnih napada na predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, njegovu porodicu i njegove roditelje.

Nikada u novijoj istoriji Srbije nije prizemnije i brutalnije medijski napadnut jedan predsednik Srbije kao što je medijski napadnut naš predsednik Aleksandar Vučić. Ti medijski napadi na predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, njegovu porodicu i njegove roditelje delo su sprege reketaško, mafijaško, kriminalno, politikanskih grupa iz zemlje i inostranstva. NJihov cilj je slabljenje uloge predsednika Republike i Vlade Republike Srbije sa tendencijom slabljenja ekonomske, finansijske i bezbedonosne moći Republike Srbije i odvraćanje od reformskog kursa naše zemlje, koji vodi naš predsednik, Vlada Republike Srbije, SNS i najveći deo poslanika ovog visokog doma.

Medijski napadi na predsednika Vučića, njegove roditelje i njegovu porodicu duboku su skliznuli u patologiju i medijsko ludilo nezabeleženo na ovim prostorima, kao i krivičnu odgovornost. Određene ličnosti, kao što su vlasnici poput Aleksandra Rodića ili zaposleni u određenim tabloidima, lideri nekih opozicionih grupa, kao što su Saša Janković, u štampi poznat kao Sale prangija, Sara Radulović zvani kralj stečaja, Boško Obradović zvani siledžija, Dragan Šutanovac zvani „grabinovac“, Zoran Živković zvani poljoprivrednik u pokušaju, stručno-politički analitičari kao što su Đorđe Vukadinović, poznat u Narodnoj skupštini kao Đorđe vlah ili vlahočević, pojedini glumci, kao što je Sergej Trifunović, zvani pišanović ili pišoje izjavio da će pišati po predsednikovom grobu i pojedini akademici, kao što je Dušan Teodorović, truju građane Republike Srbije svakodnevnim medijskim napadima na predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, i njegovu porodicu do krajnjih granica.

Ti medijski svakodnevni napadi na predsednika Republike Srbije Vučića, pljuvanjem, podmetanjem, izmišljotinama, nisu su se zaustavili samo na njemu, već su se proširili na pojedine ministre u Vladi Republike Srbije, ministra unutrašnjih dela gospodina Nebojšu Stefanovića, ministra vojnog Aleksandra Vučića i načelnika BIA Bratislava Gašića.

Ono što građane Republike Srbije još više brine je to što su medijski prvi put u istoriji Srbije napadnuta Vojska Srbije, MUP i BIA.

Poštovani narodni poslanici, Srbija je demokratska zemlja u kojoj je kritika vlasti čak i poželjna, ali između medijskih napada i kritike postoji nepremostiva razlika. Kritika se zasniva na istinitosti činjenica i zato je čak i društveno korisna i deluje lekovito.

S druge strane, svako će osuditi napade na novinare, bez obzira na povod, kao što osuđujemo i napade zveri iz Dveri na novinarke Pinka Maju Uzelac i njenu koleginicu.

Za očekivati je, poštovani građani Republike Srbije, da će medijski napadi na predsednika Vučića biti sve žešći i brutalniji kad god bude otvarao ili udarao kamen temeljac za naše fabrike i auto puteve.

Postavljam pitanje Tužilaštvu Republike Srbije – ima li elemenata krivične odgovornosti na svakodnevne medijske napade na predsednika Republike Srbije, njegovu porodicu, Vojsku Republike Srbije, MUP Republike Srbije i bezbednosno-informativnu službu? Hvala.

Mnogo poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, sa potpredsednicima, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ova dva zakona gospodine ministre smo dugo čekali.

Odmah da kažem na početku da oni rešavaju dva krupna problema koje prethodne vlasti nisu mogle rešiti deset godina. To je, prvo, vratili ste vaspitanje i obrazovanje ne samo u zakon, nego sa ovim zakonima u školu, porodicu i društvo. To je najveće pedagoško dostignuće, jedno od najvećih zadnjih 15 godina.

Drugo, povezali ste rad i obrazovanje i izmenom programa vratićemo sadržaje koje su prethodne vlasti iščašile, tako da kažemo pod navodnicima, iz nastavnih planova i programa, pogotovo kada se radi o patriotskim sadržajima.

Dozvolite da kažem, gospodine ministre, da ceo vaspitno-obrazovni sistem je pod strankom bivšeg režima u tranzicionom periodu od jednog evropski prestižnog nivoa vaspitanja i obrazovanja koje smo imali potonuo u najveću krizu u istoriji školstva i pedagoških ideja u Srbiji. Sa ovom mojom tvrdnjom se slažu svi profesionalni pedagozi na filozofskim fakultetima i školski pedagozi koji prate praksu i teoriju vaspitanja i obrazovanja.

Stranka bivšeg režima ne zna, ili se pravi da ne zna, da je znanje, vaspitanje i obrazovanje svih građana Republike Srbije pretpostavka demokratije. Znanje, vaspitanje i obrazovanje jačaju demokratiju, a nevaspitanje, neznanje i neobrazovanje pogoduju diktaturi, poštovana predsednice, koja je zadnjih meseci punih usta opozicionih lidera, posebno predsednika političkog saveta DS, gospodina profesora doktora Dragoljuba Mićunovića. Šokiran sam njegovim kvalitetom iskazanog znanja i obrazovanja kada izjavljuje, citiram – da je u Srbiji na sceni diktatura i da je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić diktator, završen citat. Takve izjave su nedostojne i školski primer neznanja i ne dolikuju šarlatanima, a kamoli profesorima univerziteta.

(Maja Videnović: O čemu on priča?)

NJegove izjave da je Aleksandar Vučić citiram – da demonstrira kako je parlament koješta i da želi da zgazi parlamentarizam, jer mu oni smetaju, završen citat. Ne samo što je neistinita, nego se graniči sa zdravim razumom.

Poštovani narodni poslanici, poštovani profesori univerziteta, da li je moguće da je kvalitet vaspitanja i obrazovanja profesora univerziteta Mićunovića takva da on ne zna šta je diktatura. Verujem da njegov kvalitet znanja nije ekvivalent znanju profesora univerziteta. Uostalom on je svoj kvalitet pokazao još posle Drugog svetskog rata kada je jahao popa, citiram njegovu izjavu…

(Maja Videnović: Pobogu predsednice.)

Uvažena predsednice, vi znate da ja u ovom visokom domu, i građanin, nikad napamet ne pričam? Da li znate? Nije ovo juče izjavio, daću vam datum kada je, a juče je izjavio za diktaturu onaj ko je slušao i to ću da citiram, ako hoćete i sat i sekund i minutu. Toliko.
Uvažena gospodo narodni poslanici, mnoge vlade u svojim programima daju vaspitanju i obrazovanju značajno mesto. To je posebno radio bivši predsednik Vlade i aktuelni predsednik Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, jer je bio svestan da je bivši režim DS, čitav sistem vaspitanja i obrazovanja doveo na veoma niske grane. Kada kažem veoma niske grane, njega su tada karakterisale – prvo antipedagogizacija, izbačeno vaspitanje i obrazovanje iz škola. Vi znate gospodine ministre, jer ste bili jedan od uglednih u vaspitanju i obrazovanju da se nastavnici nisu smeli da spomenu reč vaspitanje u školi, to vrlo dobro znate. Znači, antipedagogizacija, komercijalizacija – dva bukvara istom đaku, jedan drži u školi, jedan kući, to smo suzbili.
Politizacija, birokratizacija, kvazireformatorstvo koje nije sprovedeno, tek se sad sprovodi sa ovim zakonima i vi ga sprovodite čak u nekim elementima pre nego što je zakon donesen.
Neefikasnost vaspitanja i obrazovanja, loši i skupi udžbenici, velika korupcija, sorošizacija, koja je dovela do izbacivanja nastavničkih planova i programa, patriotskog sadržaja. Dajem primer, treći razred osnovne škole, slušanje muzike, našlo se baš „Marš na Drinu“, da se izbaci. Srpski jezik, Ivan Goran Kovačić baš „Jama“ se našla da se izbaci. Vratićemo te sadržaje.
Predsednica Vlade Republike Srbije, Ana Brnabić, je u svom nastupajućem ekspozeu posvetila izuzetnu pažnju o vaspitanju i obrazovanju na osam strana. Naš uvaženi predsednik na svom inauguracionom govoru posvetio je bit reforme vaspitanju i obrazovanju, a on se sastoji u onome što ste vi juče ili danas govorili, ja ću samo četiri rečenice da citiram gospodina predsednika iz njegovog govora.
Citiram - Prestali smo da čekamo, počeli smo da tražimo, to je srž ovog zakona, jedan od principa.
Prestali smo da se pravdamo, počeli smo da prihvatamo odgovornost, to je princip ovog zakona, bilo da se radi o učenicima, o nastavnicima, bilo o roditeljima.
Prestali smo da se krijemo, počeli smo da izlazimo na crtu svakome. Ja izlazim profesoru Mićunoviću na crtu, bez ikakvog problema.
Prestali smo da tražimo krivce i izgovore, počeli smo da otkrivamo greške u nama, to je jedan od principa ovog zakona.
Prestali smo da se nadamo da će nam neko nešto dati, počeli smo da verujemo da možemo da stvorimo, to je suština zakona jednog i drugog, kako ovog o osnovama vaspitanja i obrazovanja, tako i onog o visokom obrazovanju.
Poštovani ministre, mi u prethodnom razdoblju, vama je to dobro poznato, čak i u nazivu zakona nismo imali vaspitanje, nego Zakon o srednjoj školi, Zakon o osnovnoj školi, itd. Imali smo strašne napore zadnje četiri godine od kada je SNS na vlasti, da vratimo u nazive bar, a da ne govorim o programima.
Kada se radi o vaspitanju, što su vam danas prigovorili, da je o nasilju manje rečeno u zakonu. To je odlična stvar. Zašto? Nasilje je posledica nevaspitanja. Mi sada uvodimo programe, počevši od prvog razreda osnovne škole, kroz nastavno vaspitne programe, nastavne planove i programe, kroz roditeljske sastanke, kroz saradnju roditelja i mesne zajednice i škole, lokalne zajednice itd, i onda neće doći do nasilja. Znate li od kad to govorim o nasilju? Od 2000. godine. Znate li ko je to ovde forsirao? Soroš. Ja ću vam citirati jednu knjigu nasilja u školi, 283. strane, nijedna rečenica, nek mi neko nađe jednu reč da se govori o vaspitanju. E, to je rezultat toga. Vi obrćete, zapravo mi svi skupa, proces i stavljamo ga na svoje mesto.
Dubina ponora u koje nas je doveo bivši režim u vaspitanju i obrazovanju, tražio je mobilne timove u Ministarstvu prosvete čiji je rezultat ova dva zakona, zahvaljujući vama i vašim saradnicima gospodine ministre, da li je tako, verujem da je tako, da ćete potvrditi.
Sada, dozvolite na konkretne neke stvari o kojima je danas stidljivo rečeno ili možda nije direktno, jer radi se o Zakonu o visokom obrazovanju, jer profesori univerziteta na sat prate i traže odgovore i tražiće za tri, četiri dana, pošto nastavna godina i školska, je li, počinje. Uvodi se, prvi put, u višestranačkom sistemu kao novina studiranja uz rad. Molim vas, profesori univerziteta, to ovaj zakon rešava, pri čemu student koji će studirati uz rad, pri upisu na odgovarajuću godinu studija, opredeljuje se za onoliko predmeta koliko je potrebno da ostvari, a najmanje 30 bodova, što je dvostruko manje od onog studenta koji se finansira iz budžeta. To su idealne stvari. Jedan deo poslanika, četiri godine smo to ovde predlagali, da u zakon uđe, ali nažalost nije ušlo.
Poštovani studenti, vama se obraćam, studiraćete uz rad, kao što rade i mnoge evropske, kako ministar reče, i svetske zemlje.
Drugo, uvođenje kratkog programa studiranja - od 30 do 60 bodova, jedan ili dva semestra. Poštovani studenti, poštovani savršeni profesori fakulteta, to se na vas odnosi. Dakle, vi ćete imati ovaj kratki program zato što ćemo na taj način odgovoriti potrebama tržišta, ili kako bi nekad rekli, oni koji ne znaju, udruženog rada, koji su starije generacije, ali to će biti semestar ili najviše dva i na taj način će se moći aktivno uključiti u proces obrazovanja i vaspitanja.
Uvođenje zajedničkih sednica Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Privredne komore Srbije, zatim Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, najmanje dva puta godišnje, a verujem da će toga biti i više. To su idealne stvari. To je ta praksa. Imam slučaj jednog, završio je menadžment, kažem gde ćeš raditi – ne znam, šta je to – ne znam. Evo, nećemo dobijati takve studente. Hvala vam što ste to uvrstili u zakon.
Nadalje, uvodi se institut Saveta poslodavaca koji formira visokoškolska ustanova, u ovom slučaju fakulteti, čiji je zadatak izrada studijskih programa. Ovo je, gospodo profesori i poslanici, važno. To je to. Naši studijski programi nisu bili kvalitetni, jer poslodavci, odnosno privreda nije sudelovala u izradi i onda smo dobili, hajde da kažemo, stručnjake koji nisu odgovarali privredi i društvu. Na bazi toga stiču se kompetencije koje poslodavci prepoznaju i koje oni traže. Evo, to je suština.
Nadalje, uvođenje kategorije predavača van radnog vremena. To me pitaju profesori juče, zovu danas čitav dan da objasnimo to, iako će to objašnjavati na fakultetima, ali oni su nestrpljivi. Radi se o vrhunskim stručnjacima iz realnog sektora, koji bi na neki način preneli studentima svoje vrhunsko dostignuće. Vi ćete pitati zašto nisu na fakultetu? Zbog zarada koje su niže na fakultetu, u visokom obrazovanju uopšte i nemaju interes da budu birani u zvanje na fakultetu. Oni će van svog radnog vremena vrhunska dostignuća pružati našim studentima.
Hvala vam, gospodine ministre, i za ovo.
Osniva se Nacionalni savet za tzv. akreditaciono telo. U jednoj rečenici, to je najveća mafija bila u obrazovanju. Vidite kako imam hrabrosti da kažem. Neće više da bude. Ono će biti nezavisno sada i od Ministarstva i od Skupštine, imaće svoj izvršni organ, imaće svog direktora i dalje da ne ulazim u sitnice.
Ovo je važno, vidim da je bilo nerazumevanja u ova dva dana. Uvodi se jedinstveni informacioni broj prosvete koje vodi Ministarstvo. Ali, uvodi se i registar akreditacioni visokoškolskih ustanova, uvodi se drugi registar akreditacionih i studijskih programa i neće više biti izmišljeni program, jedna nastavna jedinica. Uvodi se jedinstveni informacioni broj, tzv. JOB koji predstavlja ključ za prepoznavanje svih podataka o jednom studentu. Nema više manipulacija.
Osmo, mandat dekana je tri plus tri, s tim da im se unazad ovo ne računa. To znači, pošto su pitali, da oni koji su bili nazad 10 godina mogu da konkurišu za to mesto.
Dalje, prestanak radnog odnosa na fakultetu. To je rešeno, mogu se stručnim službama obratiti, da ja ne govorim o ovome, obratiti stručnim službama Ministarstva.
E sada, dozvolite, uvodi se menadžer univerziteta. Ja sam predlagao da se uvede menadžer i na fakultete. To je nekad bilo, znate, direktori fakulteta u jednoj od bivših socijalističkih, da kažem tako, republika i pokazalo se izvanredno. Dekan je vodio nastavne naučne stvari, a menadžer zna se već šta radi.
Dozvolite, pošto ja nisam juče izlazio iz ovog Doma, zarad ugleda ovog visokog Doma, gospodine ministre, vidim da ste vi vrlo dobro odgovorili kada su u pitanju migranti. Jedan predstavnik jedne minorne političke grupe je tako loše govorio o migrantima, što ne pripada ovom visokom Domu, srpskom narodu i srpskoj državi. Baš na migrantima Srbija je dobila ugled širom sveta, što nam priznaju i evropski i svetski zvaničnici. Taj predstavnik minorne političke grupe je profesor, ali treba toliko da zna, da za vreme Prvog svetskog rata, pored drugih, Francuska je školovala 6.000 naših đaka i studenata, a od toga 4.000 o svom trošku. Da li je tačno, gospodo, profesore minorne političke grupe, ili ne?
Ja se, u ime visokog Doma, u ime stranke kojoj pripadam, izvinjavam svim građanima Republike Srbije zbog uvrede koju je juče taj profesor, poslanik i predstavnik minorne grupe naneo ovom visokom Domu.
Dozvolite još na kraju da kažem, kada je u pitanju kvalitet vaspitanja i obrazovanja, jednu rečenicu. Kakav je to kvalitet znanja profesorke univerziteta koja je ovih dana izjavila, a zove se dr Vesna Pešić, trebalo bi da zna, ili se pravi da ne zna šta je fašizam i diktatura? Ona je, verovali ili ne, predsednika države Aleksandra Vučića nazvala Musolinijem, a sve nas u stranci i poslanika fašistima. Ja joj preporučujem, kao koleginici profesoru, da ovaj tekst koji je objavila u jednom dnevnom listu unese u svoju dnevnu sobu, da se svakodnevno podseća na njene visoke naučne misli i dostignuća.
Kada je u pitanju bukvar, preporučujem Zavodu za unapređivanje i autorima tri rečenice na početku iz kojih će proizaći suština svih programa. Prva rečenica – bez rada nema života. Druga rečenica – ja volim svoje roditelje. Treća – ja volim svoju otadžbinu. Na bazi toga će se razgranati sve do kraja.
Na kraju, dozvolite još da kažem nekoliko rečenica zbog uvreda koje sam tobože ja izrekao, te sam dužan da obrazložim kao čovek struke, a vezano s kvalitetom obrazovanja. Rekli su kad sam nadimke rekao jutros da sam uredio. Moram gospodu profesore koji su ovde upozoriti da nadimke izučava pomoćno istorijska nauka koja se zove toponomastika. Rekao je predstavnik stranke bivšeg režima, nema ga nažalost ovde, da me studenti slušaju. Moji studenti znaju to, jedan je pisao, sada je vanredni profesor na fakultetu, „Nadimci Dubrovčana u srednjem veku“. Objasniću o čemu se radi, radi građana Srbije i svog autoriteta na fakultetu i ovog visokog Doma.
Na primer, čovek koji je prodavao kožu, zvao se Đorđo ili Jorjo Benčetić – Kožar. Znači, zanimanje mu je nadimak. Čovek koji je pio, kažu pijanac, ime i prezime. Dakle, nadimci na neki način odražavaju zvanje, zanimanje, ali i loše stvari npr. kod mene i vas ili bilo koga drugog.
Na primer, ja sam dužan da obrazložim datumima, dan, mesec i sekundu, jer u ovom Domu ne želim izgovarati napamet ništa. Kada sam rekao za jednog čoveka da je kralj stečajeva, onda, dozvolite da citiram samo tri rečenice. Dakle, 14. aprila gospodnje 2011. godine, u jednom listu policija češlja kralja stečaja. Dana 16. aprila 2011. godine, stečajni upravnik je oterao radnike, a firme očerupane. Zna se o kome se radi, neću ime da kažem. Dana 27. aprila uhvaćen je taj i taj fantom - kralj stečaja, udarni naslov. Dalje, obraća se kralju stečaja – bruko, koliko si maznuo para, sledeći naslov.
Gospođo predsednice, ja u ovom domu nikad neću napamet ništa reći, a da ne propratim izvorima.
Drugo, gospodinu čija je poslanica pokušala da me vređa, s obzirom na moje godine, ja joj preporučujem i svim poslanicima iz njene poslaničke grupe, da vi budete svedoci, 64 stepenice ćemo trčati, a oni neka budu mlađi od 30 godina. Toliko. NJoj na znanje i vaspitanje.
Na kraju, predlažem da se zakoni usvoje i mislim da ćemo implementaciju zaista dovesti na nivo i drago mi je što, gospodine ministre, roditelji već ovo znaju po školama, ali nažalost poslanici i neki profesori ne znaju. Hvala lepo.

Poštovana i uvažena predsednice Narodne skupštine, šta reći o prethodnom govorniku kad kaže da nismo u temi, a radi se o vaspitanju, kvalitetu obrazovanja i vaspitanja? Da nije istina ono što on kaže, on je mene tužio sudu za tobože klevete i uvrede u ovom visokom domu. Moram da obavestim građane da sam sud dobio prvostepeni i drugostepeni, ali se gospodin nije usudio da dođe na sud. Zamislite, taj prethodni govornik je čak bio kandidat za predsednika države, ali mora da zna da ja imam svako rešenje njegovo, kada je kažnjen i sa koliko. Hvala. Toliko da se zna.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine ministre, naravno da predlažem da se amandman na ovaj član 1. ne prihvati, pogotovo jedne minorne političke stranke, s tim više što ne razlikuje dve osnovne stvari. Ne razlikuje privatnu svojinu od zakupa. To je jedno. Drugo, kada se nabrajaju u njihovom obrazloženju pojedine članice EU i dužina odlaganja primene i kada bi mi naše sada gledali, videli bi da mi kasnije iako ne uđem u EU, ta naša primena bi kasnije bila 7-8 godina.

Vrlo je čudno, pošto znam da imaju bar jednog iskusnog pravnika, što pravo svojine i pravo zakupa ne razlikuju. Mislim da imaju dobrog pravnika, ali kad on predloži njihov predsednik poslaničke grupe to sve ubrlja kao što i danas razlike nije pravio.

Nadalje o uslovima. Oni u obrazloženju, kako ste videli, kažu „vaši uslovi“. Pa valjda su i njihovi uslovi jer nisu dali nijedan novi predlog? Ovo je naša Skupština i oni su naša opozicija, pa kakva-takva. Dakle, to je drugo.

Treće, na kraju, mislim da ste dužni bili, kada je taj predsednik poslaničke grupe reagovao i vređao predsednika Republike i njegovog brata bez dokaza. Time se svrstao u medijske napade koji se ovih dana neviđeno vode protiv predsednika Republike i koji ne može ovde da se brani momentalno. Uključili su se sa onim medijima i sa pojedincima koji imaju za cilj da funkciju predsednika omalovaže, a i Vlade Republike Srbije. Imam osećaj da su se svrstali u onu grupu reketaško, hajde da kažemo, mafijaško finansijsko politikanskih grupa bilo da su sprega domaće ili strane provenijencije. Hvala.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi ministre sa saradnicima, dozvolite da kažem da ste juče i danas izdržali ne samo određene kritike, jer njih nije bilo, nego hvala vam što ste istrpeli određene neistine i uvrede koje su vam juče lično uputili određeni predstavnici političkih stranaka.

Neću mnogo da govorim o ovom zakonu, jer ste vi bolje i stručnije od mene to juče obrazložili, a i danas odgovorili na nepostavljena pitanja. Dozvolite samo u dve rečenice, ove izmene zakona su dobre u datim okvirima, posebno su dobri uslovi koji moraju kumulativno ispuniti građani EU da bi mogli steći poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini. Sa tim se slaže pozicija i opozicija, nijednu primedbu juče ni danas nismo ovde čuli na ove uslove. Gospodine ministre, vi ste svedok tome.

Ono čime sam šokiran od juče, jer sam pročitao sve diskusije jučerašnje, a to je iznetim neistinama u ovom visokom Domu koje su određeni narodni poslanici, čak i predsednici određenih političkih stranaka i grupa izrekli o ovom zakonu i time se priključili neistinama u određenim tabloidima koji vrše, kada je u pitanju i ovaj zakon, svakodnevne medijske napade, kako na Ministarstvo, tako i na predsednika Republike Srbije gospodina Vučića, ministra unutrašnjih dela gospodina Stefanovića, ministra vojnog Aleksandra Vulina i načelnika BIA Bratislava Gašića, a vrlo često i predsednicu Narodne skupštine Maju Gojković.

Ono što nikad u istoriji ovog parlamenta, kao istoričar pokušao sam da uđem, nije se desilo, a to se desilo ovih dana, da neistinama i lažima nikada u novijoj istoriji od 1805. godine do danas nisu napadnute državne institucije kao što je BIA, kao što je Vojska, lažima i neistinama u određenim tabloidima, i kao što je MUP. To je ono što zabrinjava građane Srbije, a valjda i nas narodne poslanike.

Koje su to neistine juče iznete kada je ovaj zakon u pitanju? Prvo, neistina je da ovim zakonom nisu zaštićena prirodna dobra, jesu i vi ste to odgovorili.

Neistina je da ovaj zakon nije izuzeo restituciju, a jeste, u zakonu to piše. Neistina je treća izrečena ovde da pravna lica mogu biti kupci poljoprivrednog zemljišta, a ne mogu. Neistina je krupna da je Vlada Republike Srbije budžetom planirala budžet 4% rasta BDP za 2017. godinu, a nije, nego 3%. Tražim od gospodina Balše Božovića, koga nema ovde, da se javno izvini, ne nama, nego građanima Srbije, ako je lapsus, a ako ne, neka radi šta god hoće.

Sledeća neistina je da ova Vlada i vaše ministarstvo nisu napravili ništa od sistema navodnjavanja. Žalosno je što su to izrekli predsednici opština i pokrajinski sekretari, a napravili ste jako mnogo, ove godine 50.000 ha zaštitnih sistema za navodnjavanje i to 11 sistema koji će biti u upotrebi sledeće proletnje setve.

Zadnja neistina koju sam registrovao jeste da ste prerađivačko tržište uništili vi, ova i prethodna Vlada, a istina je da je to gospodin Labus uništio kada je proklamovao liberalizaciju trgovine i kada je došlo do masovnog prestanka rada prehrambenih proizvoda.

Ono što je bitno, gospodine predsedavajući, jeste zašto se to radi. Ovo je važno. Određene ličnosti, bilo da su vlasnici, kao što je gospodin Rodić, ili zaposleni u određenim tabloidima, kada je i ovaj zakon u pitanju, lideri nekih opozicionih grupa, kao što su Saša Janković zvani prangija, Saša Radulović zvani kralj stečaja, Boško Obradović zvani lupeti, Dragan Šutanovac zvani grabinovac, ili određeni stručni analitičari, kao što su Đorđe Vukadinović zvani Vlah ili Vlahočević, pojedini glumci kao što su Sergej Trifunović zvani pišanović jer je rekao da će pišati po predsednikovom, Vučićevom grobu i pojedini akademici, kao što je Dušan Teodorović ili pobegović, za dva meseca isteran iz dve stranke, truju građane Republike Srbije neistinama i medijskim napadima do krajnjih granica.

Gospodo narodni poslanici, vi nama prigovarate da nije dozvoljena kritika, a ovo ste zaboravili. Kukajte koliko god hoćete, ali čudno je što su zaboravili profesori univerziteta koji ne znaju da se kritika zasniva na istinitosti iznetih činjenica, a ne na medijskim napadima. Zato je društveno korisna kritika i čak dozvoljena kritika vlasti i deluje lekovito.

(Gordana Čomić: A marksistička kritika?)

Molim vas, dajte umirite, neugodno je, gospođa je, ali vi je umirite.

Neće me zaustaviti da ovo ne kažem, mogu koliko god hoće.
Gospodine predsedavajući, između kritike i medijskih napada postoji ogromna razlika, nepremostiva. Kritika se sastoji na istinitosti iznetih činjenica, a medijski napadi na neistinama kao što su ovi kada je u pitanju ovaj zakon.
Gospodine predsedavajući, ovaj zakon je dobar, u datim okvirima SNS će ga podržati. Ali, gospodine ministre, nemojte očekivati da će ove neistine prestati, one će biti sve žešće i jače kada god vi kao ministar ili predsednik države bude vrpcu presecao ili eventualno stavljao kamen temeljac. Nemojte se uznemiravati zbog toga, građani su to vrlo dobro prepoznali. Hvala lepo.