Vas očekujem da se javite, vi koji ste profesor univerziteta, nijednu diplomu nemate.
Dozvolite da kažem da se nalazi na „Scimago“ listi, međunarodnog časopisa, time je po prvi put u modernoj istoriji Srbije, jedan ekspoze predsednika Vlade Srbije, citiram na jednom prestižnom međunarodnom časopisu. Da li je tačno gospodo ili ne, proverite. Posebno pozivam da proveri univerzitetskog profesora koji dobacuje. Na stranici 52 ekspozea predsednika Vlade Aleksandra Vučića, piše citiram – što se plana rada u oblasti pravosudne profesije tiče, strateški dokumenti su zacrtali aktivnosti usmerene na uspostavljanje stručnosti i odgovornosti i efikasnosti višeg kvaliteta pravde. U narednom periodu pažnju treba posvetiti reformi pravosudnih profesija, završen citat.
Upravo ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama koji je predložio uvaženi narodni poslanik dr docent Aleksandar Martinović ide u tom pravcu.
(Vojislav Šešelj: Je`l si ti pročitao njegovu knjigu?)
Suština izmena ovog zakona odnosi se na dužinu trajanja mandata predsednika sudova. Oni bi ubuduće po ovom predlogu bili birani na period od četiri godine uz mogućnost da još jednom budu izabrani na tu funkciju.
Hvala vam na kulturi.
Isto tako, ovim predlogom zakona predviđeno je da predsednici sudova koji u toku mandata navrše radni vek, funkciju predsednika suda prestaje tek istekom mandata. Naravno, odluku o tome donosi Narodna skupština Republike Srbije.
Dame i gospodo, juče ste neki i rekli da ne razumete u kom smislu idu ove promene. Ove promene idu u svrhu dosledne primene Ustava Republike Srbije, koji utvrđuje položaj sudija i predsednika sudova kako bi se postigla efikasnost, odnosno efikasniji rad sudova, a time i ostvarivanje prava građana u sudskim postupcima. Nemam nameru šire to obrazlagati jer je to juče kvalitetnije, stručnije i odgovornije, mogu reći, od mene objasnio gospodin dr Aleksandar Martinović.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi danas raspravljamo i o izboru tužilaca za ratne zločine. Dozvolite odmah da kažem da je to izuzetno osetljiva tema i veoma odgovoran posao tužioca kao tužioc. Kao samostalni državni organ u krivičnom postupku u dvostrukoj ulozi se nalazi i to je vrlo bitno da se kaže o ulozi stranke u krivičnom postupku i o ulozi državnog organa, što mnogi ovde među nama zaboravljaju, zadužen da zastupa državne nacionalne interese Republike Srbije, a državni najviši nacionalni interes Republike Srbije jeste utvrđivanje istine i pravde.
Gospodo narodni poslanici, nemam nameru da osporim listu tužilaca, osim dva kandidata, a to je Marina Živković, Viši osnovni sud u Pirotu i Natalija Bobot, Prvi osnovni sud u Beogradu, kao što je to koleginica Pilja rekla, zbog kompetentnosti i stručnosti.
Poštovani građani Republike Srbije i poštovani narodni poslanici, dozvolite da kažem još nekoliko rečenica o tome da juče u diskusiji su bili napadani Ministarstvo pravde, u diskusijama bez argumenata, i pojedine sudije.
Dozvolite samo da istinu, a vi znate da ja neću napamet ništa da pričam, citiraću da je za vreme stranke bivšeg režima sudstvo bilo najgore u Evropi po oceni evropskih zvaničnika. Neke su im sudije umirale od nepravde, a neki su izvršili samoubistvo. Za vreme stranke bivšeg režima napravljen je jedan od najvećih skandala u istoriji sudstva.
Dame i gospodo, poštovani građani Republike Srbije, oni su izabrali mrtvog sudiju, pokojnog LJubišu Ristića iz Požege za sudiju, a njihova predsednica Visokog saveta sudstva, Nata Mesarović je izjavila, citiram, da su svi kandidati bili provereni i da su na proveru trošili 200 časova vremena, završen citat.
Poštovani narodni poslanici, nije mi objasnila, ni meni, ni vama, ni građanima Srbije do danas kako je samo proveravala, ispitivala mrtvog sudiju LJubišu Ristića, a to je tvrdila da jeste.
Kako, gospodo iz stranke bivšeg režima, opravdati činjenicu, a juče ste rekli ovde da se politika meša u izbore tužioca i sudija, da ste izabrali za sudkinju gospođu Sonju Brkić, koja je kršila Zakon o sudijama, jer je istovremeno obavljala dužnost sudije Vrhovnog suda Srbije i predsednika, verovali ili ne, RIK, a vi znate, gospodo koji se bavite sudstvom, da Zakon o sudijama to izričito zabranjuje. Ali, nije tu problem samo. Problem je u tome što je ona u RIK na taj način protivpravno uzela 2.673.000 dinara. Poštovani narodni poslani i gospodo poslanici, odbila je da vrati te pare.
Gospodo iz stranke bivšeg režima, vi se kod izbora sudija i javnih tužilaca niste pridržavali niti stručnosti niti osposobljenosti, a najmanje opstojanosti, da ne kažem da ste imali jednog pomoćnika ministra a da nije imao završen Pravni fakultet. To potvrđuje i izveštaj Evropske komisije za 2010. godinu u kojem, pored ostalog, piše, citiram: „Reforme koje provodi vlast“, znači bivša „u Srbiji predstavlja posebnu zabrinutost“, završen citat iz knjige „Reforma pravosuđa u Srbiji 2008 – 2012“, stranica 96. ista Evropska komisija kaže, citiram: „Proces reizbora sudija“, a juče ste imali primedbe, „bio je netransparentan, rizikujući time i princip nezavisnosti reforme koje je provela vlast. Bile su kao najgora moguća stvar.“, završen citat, izveštaj Evropske komisije preneo i uvaženi list „Politika“, 07.07.2012. godine. Toliko, gospodo, o vašim juče primedbama, a vi moje proverite i demantujte me.
Na kraju o ovom zakonu. Vi znate da je dolaskom gospodina Nikole Selakovića, bivšeg ministra pravde, situacija se poboljšala, iako još uvek ima određenih problema, ali sadašnja gospođica ministar Nela Kuburović, nastavlja da poboljšava situaciju iz dana u dan. Proći će mnogo vremena da vratimo sudstvo tamo gde mu je mesto.
Gospodo narodni poslanici, dozvolite sada i da kažem nešto o tužilaštvu u Haškom tribunalu kao jedan od svedoka u suđenju veka, kao svedok gospodina Slobodana Miloševića. Odmah da vam kažem, nikad me niko od novinara do sada nije upitao i na početku da kažem da su se tamo strašne ljudske sudbine desile za koje još štampa ne zna, a ja ću na kraju reći ko je to i učinio.
Dozvolite, kada su u pitanju zločini i Haški tribunal da kažem da je taj sud vrlo čudno i osnovan i vrlo čudno, ne samo sud nego i tužilaštvo, su postupali. Kada su u pitanju zločini Hrvata nad Srbima u Hrvatskoj, ali i drugim narodima, ali u prvom redu nad Srbima u Hrvatskoj, vidim da se gospodin Rakočević smeje na žrtve koje spominjem, a onda je istina da brojni zločini nad Srbima u Hrvatskoj za vreme i posle hrvatske zločinačke akcije „Oluja“ nisu kažnjeni.
Gospodo narodni poslanici i uvaženi građani Republike Srbije, zločinačka akcija „Oluja“ je najveći i najmonstruozniji zločin protiv srpskog naroda zapadno od Drine i najveći pogrom u Evropi posle Drugog svetskog rata. Ovo vam ne govorim samo kao narodni poslanik i jedan od svedoka Slobodana Miloševića, nego vam govorim i kao stručnjak iz ovog područja.
Za osam dana Hrvatska je proterala 280.000 Srba i 280 prezločinačke akcije „Oluja“ i niko do danas nije kažnjen.
Poštovane dame i gospodo, do danas niko od neposrednih počinioca ubistava ili po komandnoj odgovornosti za više od 1.500 ubistava civila, paljenja srpskih kuća, čitavih sela i gradova i sistematskog etničkog čišćenja akcijom „Oluja“ nije odgovarao.
Hrvatska je mogla devedesete godine, ali nije htela, da se direktno suoči sa svojom dugogodišnjom zločinačkom prošlošću. Umesto toga, da se odrekne ustaške ideologije, ona i dalje do danas forsira ustašku ideologiju zasnovanu na mržnji i uništavanju svega što je srpsko. Vi to dobro znate ako dobro pratite.
Danas je ustaška ideologija jedan od temelja Hrvatske politike koja teži, nažalost, da preoblikuje kolektivnu svest hrvatskog društva, što je pogubno ne samo po Srbe u Hrvatskoj nego i po Hrvate.
Ne treba da vas čudi što su Hrvati ponovo postavili ploču sa natpisom „za dom spremni“ u Jasenovcu, jer je danas, nažalost, ustaška ideologija postala najveća hrvatska hrana. Pljačkanje, ubistva civila, silovanje žena, paljenje srpskih kuća, i ne samo srpskih, nego i drugih naroda širom Evrope, skrnavljenje crkvenih objekata je iskonska odlika hrvatskog nacionalnog karaktera od devetog veka do 20. Napisao sam knjigu koju radim 20 godina – „Zločini Hrvata od devetog veka do danas“, Sve su inostrani izvori, ne nad Srbima, nego i nad drugim narodima.
U Haškom tribunalu hrvatski koljači nisu krivi, ali je zato Milan Martić kriv za bombardovanje Zagreba sa 35 godina za poteze, dame i gospodo, koje je poduzeo kako bi se odbranio od najvećeg etničkog čišćenja u Evropi posle Drugog svetskog rata, zločinačke akcije „Oluje“, u kojoj je proterano više od 250.000 Srba.
Taj isti Haški tribunal i tužilaštvo nije sankcionisalo do danas predstavnike Hrvata zbog njihovog napada na područja pod zaštitom UN, niti je ikada kaznila Hrvate za bombardovanje i masakriranje Srba u zapadnoj Slavoniji maja gospodnje 1995. godine.
Ono što je najvažnije, a vidim da juče u diskusijama gospodi narodnim poslanicima iz opozicionih klupa nije bilo jasno, gospodo, opštepoznata je stvar, vi koji bar malo prava znate, da je Haški tribunal osnovao nelegalni organ, Savet bezbednosti UN umesto Generalne skupštine. U filozofiji prava i u pravu, ako je nešto osnovano nelegalno, sve odluke koje donosi taj organ, i u budućnosti koje će doneti, one su ništavne.
Haški tribunal i kao takav nije uspeo do dana današnjega da zadovolji pravdu, a trebao je. Haški tribunal nije kao takav, iako je ilegalan, doveo do pomirenja naroda, a trebao je. Haški tribunal je izdvojio jednu naciju, a to je srpsku naciju, kao jedinu odgovornu za svirepe zločine na području bivše SFRJ. To potvrđuje ovu moju tezu i podatak da Srbi čine preko 95% osuđenih u Haškom tribunalu na preko hiljadu godina.
Haški tribunal je za stotine hiljada prognanih Srba, hiljade mrtvih, unesrećenih, osudio nekoliko čuvara u logoru Čelebić, u Bosni, i dva kosovska Albanca, neposredna izvršioca nižeg ranga.
Nije tačno, ako se zna, a zna se, da Haški tribunal nije zločinački, da je idejni tvorac, molim vas obratite pažnju na ovo, idejni tvorac Haškog tribunala, prvi predsednik tog suda, a nadam se, čini mi se, i zadnji, poslednji, Teodor Meron rekao, citiram: „Osnujmo ad hok sud, pre osnutka, i osudimo sve srpske vođe. Jedino ih tako možemo skinuti s vlasti. Narod stoji za njih.“ Završen citat.
Uvaženi narodni poslanici, gospodo iz tužilaštva, Haški tribunal, kao svedok vam kažem, to sam izrekao čim sam došao, sad ponavljam pred vama, pred građanima Srbije, je najveći pravni, najveći politički i civilizacijski izmet kojeg je iznedrila međunarodna zajednica.
Na kraju, mi smo juče ovde slušali jednu narodnu poslanicu koja je govorila o tome kako mi trebamo kodificirati odluku Haškog tribunala i Haški sud. Ona ne zna da tu nakazu od suda nije osnovao ilegalni organ. Osnovao ga je, kako sam rekao, Savet bezbednosti UN umesto Generalne skupštine UN. Nije ni čudo što ona kaže zato što je došla iz jedne minorne poslaničke grupe čiji je predsednik te grupe, verovali ili ne, bio kandidat za predsednika Srbije i koji je u programu naveo otcepljenje KiM od Republike Srbije. Između njega, a radi se o Nenadu Čanku, i Hašima Tačija nema nikakve razlike.
Na kraju, nije on jedini u ovom visokom domu, a nema ga nikada u ovom visokom domu kao poslanika, koji je takvu tezu javno izneo, ali građani su me zadužili da to kažem, ima još narodnih poslanika koji sede ovde u ovom visokom domu i jedan od njih je Čedomir Jovanović, koji je rekao, citiram, za Republiku Srpsku, „Republika Srpska je nastala na genocidu, na srebreničkom genocidu, na etničkom čišćenju nezabeleženom u Evropi posle Drugog svetskog rata“, završen citata, 23.06. gospodnje 2012. godine.
Gospodo narodni poslanici i uvaženi građani, ja nosim vaš zahtev, tačno, precizno danas ovde, 05.04. gospodnje 2016. godine u deset sati i 16 minuta, Albin Kurti je izgovorio na B92 Info da bi voleo da predsednik Vlade u Srbiji bude Čedomir Jovanović i Žarko Korać, jer oni priznaju nezavisnost Kosova.
Dalje, 26.10.2012. godine Čedomir Jovanović je rekao: „Republička vlast je trebala i još uvek treba Vojvodinu da odvoji od Republike Srbije i da joj prizna puni suverenitet i ona treba biti nezavisna zemlja“.
Na kraju, poštovani narodni poslanici, kao čovek struke, poslednju rečenicu vam govorim, postoje dve najveće mrlje u istoriji srpskog naroda. Jedna je bila 13.07.1813. godine, kada je vožda Karađorđa ubio Nikola Novaković, kada su mu oderali glavu, zasolili, napunili pamukom i poslali u Carigrad. I druga, 28.06.2001. godine, kada je predsednika Slobodana Miloševića grupa ljudi na čelu, pored ostalog, i sa jednim narodnim poslanikom Čedomirom Jovanovićem, kad su ga na prevaru na Vidovdan ispratili nevina u Haški tribunal.
Voleo bih da istorija demantuje ove moje reči, a sve će na videlo izići. Hvala lepo, uvaženi gospodo narodni poslanici.