Dame i gospodo narodni poslanici, Republika Srbija je pod strankama bivšeg režima sprovela pljačkašku privatizaciju. U tim mutnim radnjama sudelovali su neki današnji narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Među njima je i Saša Radulović, lider pokreta DJB.
Radulović je 2011. godine kao stečajni upravnik građevinskog preduzeća „Novi autoput“ milionski vredan …

MUP i tužilaštvu.

Tako je.
Znači, milionski vredan računovodstveni posao da kompaniji „Biznis servis“ koja je registrovana na njegovu suprugu, u kojoj je gospodin Radulović bio suvlasnik. Zbog ovakvog sukoba interesa, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika ga je kaznila sa 100.000 dinara, a Privredni sud u Beogradu dva meseca kasnije razrešio dužnosti stečajnog upravnika „Novog autoputa“.
Kada je postao ministar, Saša Radulović se nikada nije odrekao pozicije stečajnog upravnika u čak 14 firmi. To pokazuje njegov odnos prema građanima Republike Srbije i državi Srbiji. Radulović je novac iz stečajni masa isplaćivao kome je hteo, bez saglasnosti suda i bez saglasnosti države. Saša Radulović je kao stečajni upravnik razvlačio stečajne postupke i tako od firmi koje su mu poverene na upravljanje oteo, verovali ili ne, 50 miliona dinara. Prosečna naknada po stečajnom postupku iznosila je 100.000 dinara mesečno, a Radulović je kao stečajni upravnik dobio 495 mesečnih naknada. Prostom računicom, dolazimo do sume od 50 miliona dinara, koje je Radulović stavio u svoj džep.
Od 2007. godine vodio je 15 stečajnih postupaka, od kojih je okončano samo dva. Za ove poslove bilo je potrebno 20 dana, a njemu nije bilo dovoljno ni 10 meseci. Raduloviću je isplaćivano 495 mesečnih apanaža. Svojevremeno je štampa objavila njegove protivzakonite radnje, pa evo samo nekih: 13. 04. 2011. godine naslov – Saša Radulović, stečajni upravnik u 14 preduzeća, dobija mesečno 2,1 milion dinara; 14. 04. 2011. godine policija je pokrenula krivičnu prijavu protiv Saše Radulovića; 16. 04. 2011. godine u jednom listu naslov – Kada je preduzeće „Dimitrije Tucović“ palo u ruke stečajnog upravnika Saše Radulovića, radnici oterani a firme očerupane; 25. 04. 2011. godine Saša Radulović, stečajni upravnik „Delta legala“ hoće da očerupa već ojađene kupce stanova, tražeći da uplate 4,2 miliona evra da bi se dovršio objekat; 27. 04. 2011. jedan list objavio je naslov – Jedan list uhvatio stečajnog fantoma Sašu Radulovića; 31. 05. 2011. godine, list objavljuje – Raduloviću, bruku, koliko si miliona maznuo.
Poštovane dame i gospodo, evo kako se Saša Radulović bori protiv partokratije i burazersko-kumovske politokratije, jer je to bio glavni predizborni slogan njegovog „kombi pokreta“. Svoga kuma je postavio za stečajnog upravnika BIP-a. Na izbornoj listi za Skupštinu opštine Vračar, stavio je dva kuma sa svojim suprugama. Tako je stavio Ivana Kljajića i suprugu Oliveru Kljajić, kumu Ivana Kljajića, kuma Milenka Petronijevića i njegovu ženu Draganu Petronijević Babić, Srećka Babića i njegovu ženu Dunju.
Dame i gospodo, Saša Radulović je izbegao da plati porez SAD u iznosu od milion i nula šest miliona dolara i na taj način osramotio ovaj visoki dom, jer je to nezamislivo za jednog narodnog poslanika. Evo, ja posedujem dokument od 6. 10. 2016. godine, u kome stoji dug od jedan nula šest miliona dolara. Ako ima bar malo poslaničkog morala, pozivam ga da podnese ostavku. Ovaj dokument poseduje i njegova stranka, zbog čega mu traži ostavku.
Na kraju, postavljam poslaničko pitanje Ministarstvu pravde i Ministarstvu unutrašnjih poslova – ima li elemenata krivičnog dela u stečajnim rabotama Saše Radulovića?

  Poštovana predsednice, dozvolite mi da kažem da mi je vrlo drago što je Vlada Republike Srbije prihvatila ovaj amandman gospodina prof. dr Aleksandra Martinovića. Govorim vam kao čovek koji je od početka bio uključen u akciju još u prošlom sazivu i vodio mnoge sastanke sa svim studentima, sa svih univerziteta. Moja malenkost ovog leta nije išla na godišnji odmor, želeo sam pomognemo tim studentima.
Ono što nije jasno mnogima, čak i narodnim poslanicima, ovde se radi o kategoriji studenata koji su studirali pre Bolonje, da tako kažem pod navodnicima, starom nastavnom planu i programu.
Ovo je vrlo bitno, vi koji se bavite vaspitanjem i obrazovanjem i koji imate podosta staža u vaspitanju i obrazovanju od 1946. godine do danas, bivša Jugoslavija, da ne kažem bivše vlasti Republike Srbije uvek kada su se reforme sprovodile i donosili novi zakoni, dozvoljavali smo studentima koji su studirali po bivšem nastavnom planu i programu započetom da završe studije. O tome se ovde radi, na odboru smo imali malo nerazumevanja oko toga.
Znači, vrlo mi je drago što je do toga došlo zato što se radi o mahom dobrim studentima, malo vam zvuči čudno, kada kažem, o dobrim studentima, a nisu na vreme završili. Oni imaju svoje sudbine ekonomske, da ne kažem emotivne i koje kakve druge, ali nisu bili u situaciji da na vreme završe te studije. Mi kada smo dozvoljavali, ograničavali prvi put, tada je bio ministar Jovanović, mi smo bili svesni da će doći do produžetka, iako smo tada predlagali da pustimo zakon na miru, da oni završe do kraja, ali želelo se tada da ih se malo ubrza.
Dakle, pregledom u indekse, a ja sam ih pregledao verujte jako mnogo, radi se o dobrim studentima i neko je pitao od narodnih poslanika koliki je to broj, a evo, ja ću vam reći – 22.000 nazad dve godine, od toga je završilo 12.000. Dvanaest hiljada za dve godine mi smo spasili stručnjaka koji danas rade u preduzećima Srbije i širom Evrope i šire, hvala ti Bože.
Dakle, otprilike imamo broj, ali nisu svi potpise davali, još 12.000 otprilike ima. Znači, možda ima nešto manje, a možda čak i nešto više.
Nema niti jedan razlog da to zaustavimo. Jedino da kažem studentima mi ćemo verovatno danas ili sutra izglasati i produžiti im po starom nastavnom programu, a to se odnosi i na doktorante. Zašto je došlo do ovog amandmana? Moramo biti svesni da imamo Nacionalni savet za visoko obrazovanje, gospodo, koje smo mi ovde izabrali. On ima svoj stav i ministar Šarčević je poštovao stav, a u Nacionalnom savetu su predstavnici mnogih fakulteta koji su gledali ekonomski interes, finansijski interes, pa su fakulteti i tačno je, a to su poslanici rekli, hajde da kažemo, odredili visoke kvote za njihov re upis ili eventualno nastavak daljnjeg školovanja itd.
Dakle, ministar je poštovao Nacionalni savet za visoko obrazovanje, ali mi menjamo zakon i dajemo amandmane i upravo smo bili svesni otpočetka da će doći do ove situacije u koju smo došli i mislim da nema ništa loše. Naprotiv, ja kao profesor koji radim sa studentima, ovo je danas jedan od najlepših dana u mom životu, pošto znam da se radi o studentima koji su u jako teškoj ekonomskoj situaciji, rade i studiraju, a propagiramo doživotno obrazovanje i vaspitanje, što se radi o studentima iz ekonomskih manjih razvijenih krajeva, pravio sam i tu analizu, o studentima koji su imali svoje lične tragedije, iz ratnih, itd, naprosto da kažem da apelujem na sve bez obzira ko je kakav amandman postavio da glasamo da im se produži kako studentima na osnovnim studijama, tako i doktorantima. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, zašto sam protiv da se ne prihvati? Zato što je prihvaćen duh onoga što su studenti rekli.
Da ne bi bilo nedoumica pošto nas studenti prate i profesori univerziteta. Od nekih narodnih poslanika, mislim da su to oni koji su napustili sednicu malopre, čulo se mišljenje i sumnja u produženju roka, da je malo problematično. Meni je drago da studenti, građani i profesori vide ko se zalaže za to, a ko ne.
Kada govorim o ovom članu 1. i metodologiji o kojoj je bilo reči, mislim da je ona ispoštovana. Nemam nameru da ministra branim. Ministar je to rekao i ranije, ali postoji stav Nacionalnog saveta kojeg smo mi birali ovde i Nacionalni savet mora na neki način i ministar da ispoštuje, ali Nacionalni savet za visoko obrazovanje je naše telo i ništa u metodologiji nije pogrešeno. Nama je važan duh zakona, da je ispoštovana suština.
Međutim, one reči koje smo čuli od nekih narodnih poslanika ko je kriv, nije ni bitno više ko je kriv za ukupno obrazovanje, ali ovo vam moram reći gospodo narodni poslanici, ne možete ovoj Vladi prigovoriti kada su u pitanju nastavni planovi i programi.
Upravo oni koji su kritikovali, verovali ili ne, evo, izvinjavam se što ovo moram reći, u slušanju muzike u trećem razredu osnovne škole našli su baš da izbace „Marš na Drini“, ili „Smrt Smail-age Čengića“, „Deseto pjevanje“, „Jama“ Ivana Gorana Kovačića iz srpskog jezika.
Ono što je uništeno 2000 godina, nećemo mi spasiti, naprednjaci. Mi ćemo pridoneti spasenju. Trebaće mnoge generacije iza nas i mnogi naraštaji da ispravljaju.
Gospodo, nije Srpska napredna stranka i gospodin Šarčević izbacio vaspitanje iz škola. Unazad tri godine nastavnici nisu smeli spomenuti reč vaspitanje…

Evo, vraćam se.
… nego upravo oni koji su malo pre kritikovali.
U to ime, zaista mi je drago što imamo saglasnost.
Molim vas, oko amandmana, da raščistimo. Pitali su za broj. Ja imam tačan broj, možda varira u 100 studenata. Za dve godine, gospođo predsednice, završilo je 12.000 studije od 22.000. Malo li je? I ovih 12.000 će završiti. A doktorantske studije i magistarske, bilo ih je dosta manje, ali su došli pred kraj i fali im jedan dan, ne krivicom tih studenata, doktoranata, nego profesora, evo, ja sam profesor i imam hrabrost da kažem da smo mi krivi, držeći u ladici po šest meseci i po dve godine prijave, doktorate, kad su gotovi, jer smatramo da smo mi gospodari života i smrti tih studenata. Zbog toga ću se stalno zalagati da im se produži.
Pošto ja po vokaciji nisam samo istoričar nego i pedagog, prvi put vam saopštavam, imam dosta radova iz pedagogije, ali, istoriju pedagogije dobro poznajem i pišem. Od 1946. godine, da bi bilo jasnije sada svima nama, do danas, sve reforme koje su sprovođene, svi studenti kada su provođeni zakoni donošeni, uvek su nastavljali po prethodnom nastavnom planu i programu. Šta mi imamo protiv da naši studenti studiraju? Zagovaramo li doživotno vaspitanje i obrazovanje? Pustimo decu da studiraju. Želeli su prethodnici ograničenja da bismo ih malo ubrzali. Hvala vam i izvinite na ovoj intervenciji.

Poštovane dame i gospodo, naravno da predlažem da se amandman ne prihvati, ali prosto u diskusijama prethodnih nekih narodnih poslanika moram da kažem da sam šokiran, s tim više što su primedbe dali na, hajde da kažemo, na proceduru upravo oni narodi poslanici koji su bili pokrajinski sekretari.

Šokiran sam. Gospodine ministre, potpuno ste proceduru ispoštovali, a ovo što je rečeno da Vlada je pogrešila, nigde Vlada nije pogrešila. Diskriminacija nigde nije bila, prema tome, ta reč, ja vas molim u ovom visokom domu, kad izgovaramo prema studentima i jedni prema drugima da pažljivo biramo reči o tome šta znači diskriminacija.

Gospodo, tu je dve vrste studenata bilo, osnovnih studija i doktorskih. Nisu oni potpuno isti, možemo ući u raspravu naučnu o tome, ali mislim da neki zaista nemaju kompetenciju koji su sada govorili o tome šta znači. Koja je težina jednog, koja je težina drugog. Upravo se htelo izjednačiti i dati šansa i doktoranskim studentima i tu nema ništa loše.

Mene čudi da neko vrši funkciju narodnog poslanika, a da ne zna šta je zakonodavna vlast, šta je izvršna vlast, šta je sudska, zaista me to čudi. I, ne zna zašto postoji Nacionalni savet za visoko obrazovanje. Nemam nameru citirati zakon kojeg imam ovde, ali gospodo narodni poslanici, nekima koji tri dana dokazuju ono što nikada neće moći da dokažu, ne meni, ne vama, nego ako hoćete i profesorima pravnog fakulteta i studentima. Na kraju, ne razumne, gospodine ministre je teško dokazati i urazumiti. Hvala vam.

Poštovana predsednice, naravno da predlažem da se odbije ovaj amandman i mislim da je gospodin ministar dobro objasnio i stav naš članova Odbora i ono što želimo pomoći i ovim studentima, ali me čudi, gospođo predsednice, što čitavo vreme mi slušamo neke zaista neistine kada je u pitanju Vlada. Na primer, citiram prethodnog govornika, kaže – Vlada vrši diskriminaciju. Nikakvu nije vršila diskriminaciju, unatoč tome što je gospodin ministar objasnio demokratsku proceduru kakva jeste i mešaju se ovde babe i žabe, a poslanik koji to meša, njega sad ovo ne interesuje, njemu je populizam bitan.
Mi ovde govorimo o nastavnim planovima i programima, gospodo. To nema nikakve veze po Bolonji i po ovom drugom, to su potpuno dva različita programa i profesori i kolege koji nas gledaju i slušaju čude se, evo i SMS poruke, čude se o čemu pričamo. Zaista mogu imati razumevanja za one koji ne rade u visokom obrazovanju, ali ne mogu, molim vas, za profesore univerziteta koji bi trebali znati o čemu se radi. Dakle, nema diskriminacije i radi se o planovima i programima i to je od 1946. godine do danas. Sve reforme koje su provođene, vi koji se bavite istorijom školstva i pedagoških ideja vrlo dobro znate da su i tada a i sada studenti koji su upisali studije po započetom nastavnom planu i programu završavali i ovde se o tome radi. Ali, bez obzira na sve ministar je dobro obrazložio i stav našeg odbora, ali čudi me da jedan predstavnik jedne minorne političke stranke, mislim da se „Vrata“ stranka zove, da je u dva i po minuta danas spomenuo četiri puta predsednika Vlade i kritiku, na prošloj sednici za tri minuta…

Evo samo da vratim, jer je ovo bilo u okviru, samo da odgovorim.

Pa, evo, u sklopu amandmana. Znači, radi se o studentima, a prethodni predstavnik ove stranke govorio je o studentima i u tri minuta, umesto o studentima, on je kritizirao predsednika Vlade, a poznat je po tome samo što je na silu upao kroz odžak visokog doma i vršio pritisak na izbornu komisiju ovde. Hvala lepo. Predlažem da se odbije ovaj amandman.

Hvala.
Ja zaista nisam imao nameru nikoga da uvredim, ali poštujući vas, gospođo predsednice, kao predsednika Narodne skupštine, pre ove sednice, znači na prethodnoj sednici upotrebljena je jedna inostrana reč i vi ste pitali šta to znači. Jedan poslanik je rekao našu reč, vodeći se da ovde govorim srpskim jezikom, draga mi je Rusija, ali mi je draža Srbija, i dveri su ipak ruska reč, ali vrata su srpska.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine ministre Šarčeviću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije i gospodo studenti koji pratite večeras ovaj prenos, visoko obrazovanje u Republici Srbiji, kao i osnovno i srednje obrazovanje, spada u red onih sektora koji su u tranziciji doživeli najveće poremećaje, tako da je čitav vaspitno obrazovni sistem od jednog prestižnog nivoa, potonuo za vreme vlasti bivšeg režima u najveću krizu u nacionalnoj istoriji školstva i pedagoških ideja. Znanje, vaspitanje i obrazovanje svih građana Republike Srbije, pretpostavke su demokratije. Oni je jačaju, a neznanje pogoduje diktaturi.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, mnoge ozbiljne vlade, ozbiljnih zemalja u svojim programima daju vaspitanju i obrazovanju značajno mesto i naš srpski predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, dao je istaknuto mesto u svom ekspozeu prilikom izbora nove Vlade 9. avgusta gospodnje 2016. godine u ovom visokom domu Narodne skupštine Republike Srbije.
Inače, ekspoze predsednika Vlade, Aleksandra Vučića, je najtransparentniji, najsveobuhvatniji, najprecizniji i najveći, 206 strana skraćena verzija i najbolji od svih prethodnih 73 ekspozea predsednika vlada Srbije počevši od prvog predsednika Vlade moderne Srbije Prote Matije Nenadovića 1805. godine do danas, uključujući i ekspoze predsednika Vučića iz 1914. godine koji je imao 86 strana.
Kada sam već kod ekspozea, dame i gospodo, saopštavam vam vest da prvi put u modernoj istoriji Srbije je jedan ekspoze predsednika Vlade, a to je ekspoze predsednika Vučića za područje obrazovanja, citira u međunarodnom časopisu koji se nalazi na sci mago listi u časopisu „Mediteranski časopis za društvene nauke“ broj 9, izašao u Rimu, septembra 2016. godine, stranica 141, poštovana gospodo iz opozicije. A vi ste prekjuče prigovorili ekspozeu predsednika Vlade i gospođi dr Aleksandri, našoj poslanici, Tomić, da ekspoze predsednika, što je rekla, ima elemenata naučnog rada, a ovo je dokaz da ima elemenata, znači ovaj časopis je na sci mago listi. Mogu mnogi profesori univerziteta poželeti samo da njihovi radovi budu na toj listi.
Na stranici 73 skraćene verzije ekspozea predsednika Vlade gospodina Aleksandra Vučića između ostalog, govoreći o obrazovanju i vaspitanju stoji citiram: „Ono što je za nas najvažnije i o čemu sam najviše stranica napisao jeste reforma obrazovanja, jer je to za nas najvažnije, jer je to ljudski kapital za budućnost, a mi moramo da učimo i to da učimo. Moramo da podignemo znanje na pijedestal sa kojeg se vidi dalje i sa kojeg se može krenuti u nove pohode na osvajanje novih znanja“, završen citat. Kada je premijer, kao da je imao na umu misli velikog engleskog filozofa Fransisa Bekona koji je rekao, citiram: „Znanje je moć, zrno znanja jače probija nego čelično“, završen citat.
Kolika je moć znanja i obrazovanja za razvoj srpskog društva, ali i za društvo u celini najbolje je pokazao čuveni nemački filozof Lajbnic koji je rekao, citiram: „Dajte mi vaspitanje i obrazovanje, a mi ćemo za kraće vreme nego što je jedno stoleće promeniti karakter čitave Evrope“, završen citat.
Prethodni ministar kojeg ste gospodo iz opozicije i kritikovali danas, ministar dr Srđan Verbić, ministar prosvete je seo u ministarsku fotelju u veoma teško vreme, za koje ste vi odgovorni, a to je vreme koje je on nasledio od prethodnog bivšeg režima kojeg je karakterisalo etatizacija vaspitno obrazovnog sistema, politizacija, birokratizacija, antipedagogizacija, čak se proterivalo vaspitanje iz osnovnih i srednjih škola, komercijalizacija, sorošizacija, testomanija, široko polje korupcije, neefikasnost, degradacija nastavničkog poziva u ekonomskom, moralnom, intelektualnom, pedagoškom i svakom drugom smislu.
Vi koji ste ga danas kritikovali, citiraću vas. Navešću samo neke stvari kapitalne, Zakon o udžbenicima, molim vas 20 godina nije donesen i vi gospodi iz opozicije ste rekli da je to jedan dobar Zakon o udžbenicima, pošto je bila raspravo o tom zakonu. Dualno obrazovanje je uvedeno za vreme gospodina Verbića, nećete reći valjda da nije, nabrojaću vam škole u koje je uvedeno. Mala matura, pitanje doktorskih studija sređeno za vreme gospodina Verbića, pitanje trećeg mandata dekana, prvi put su dekani samo dva mandata, bilo je dekana i po 20 godina koji su vršili tu funkciju, Zakon o naučno-istraživačkom radu i da dalje ne govorim. To je odgovor vama gospodo za ono što ste danas izneli, neistine koje ste izneli u ovom visokom domu.
Dosta toga se rešava, neke stvari su rešene. Mi od ovakvog obrazovno vaspitnog sistema koji smo nasledili moramo stvoriti takav sistem vaspitanja i obrazovanja, pogotovo usmerenog obrazovanja i visokoškolskog koji će biti najrentabilniji resurs progresivnog razvoja humanizacije društva, što će najbrže dovesti do modernizacije Srbije za koju smo se opredelili, bar mi iz vladajućih stranaka.
Da bi rezultati bili bolji potrebno je sagledati kakvo su nam Ministarstvo prosvete, gospodine ministre ostavili, kakve su nam bivši ministri ostavili, da li je ono sa svojom organizacionom strukturom sposobno da odgovori na ova pitanja reforme vaspitanja i obrazovanja?
Konačno, potrebno je izanalizirati stručnost, kompetentnost i sposobnost stručnih službi u Ministarstvu prosvete, posebno u Zavodu za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja, jer vi i gospodin Verbić ste nasledili zaista čudne stvari. Evo, daću jedan primer, načelnik ili savetnik, kako ga zovu, za istoriju je čovek koji je završio fiskulturu. Nije on jedini, ima ih jako mnogo, tako su prethodnici to doveli, da ne kažem koliki broj nestručnih ljudi sedi tamo.
Da li su ljudi u njima sposobni da iznesu teško breme reforme koje mora ubrzanim koracima da korača? Breme krize u vaspitanju i obrazovanju pogotovo u visokom obrazovanju traži kompetentne i mobilne timove kako u Zavodu za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja, tako i u Ministarstvu prosvete, ali, gospodo, timove na svim fakultetima u državi posebno na fakultetima filozofskim, na katedrama za pedagogiju na filozofskim fakultetima, jer oni su po prirodi posla zaduženi za temeljnu viziju vaspitanja i obrazovanja.Naravno, nastavnici u osnovnim školama i srednjim uvek su tu i uvek spremni.
Ako ovim putem ne krenemo čekaju nas lutanja, posrtanja, gubljenje vremena, novi ponori, novi porazi, ali gospodo narodni poslanici, ovaj put bez popravnog ispita.
U razgovoru sa gospodinom ministrom Šarčevićem veliki sam optimista jer smatram da izuzetno dobro poznaje vaspitanje i obrazovanje i ne samo to, nego ima viziju, ne samo to, nego i želju da ostvari tu viziju.
U savremeno doba, doba nove tehnološke ere, informacionih tehnologija, neophodno je pripremiti nove nastavne planove i programe na fakultetima pre nego u osnovnoj i srednjoj školi, nove didaktičke materijale, nove instrumente vrednovanja studenata, namerno gospodine ministre, ne kažem ocenjivanja, jer gospoda iz opozicije danas su prigovarala da roditelji ne mogu prisustvovati u ocenjivanju. Oni ne razlikuju vrednovanje od ocenjivanja. To je stvar didaktike, to je malo viša nauka nego što oni misle, jer roditelji baš u vrednovanju sudjeluju. Nemam vremena da to razjašnjavam, šta je vrednovanje, šta je ocenjivanje i odlično ste nastupili u javnosti kao pravi stručnjak.
Naš vaspitno-obrazovni sistem, pogotovo visoko obrazovanje, zahteva istinsku reformu i rekonstrukciju na nivou pedagoške revolucije. Pedagogija bez granica, tradicionalno je dostignuće i konstantno je civilizacijsko dostignuće. To omogućava otvorenost fakulteta prema svim progresivnim tekovinama vaspitanja i obrazovanja, kako u Evropi, tako i u svetu, ali uz uslov da se poštuje imperativ kritičkog vrednovanja i stvaralačkog preuzima stranih ideja i modela u svoju pedagošku praksu, što zahteva na neki način da svoju pedagošku praksu inkorporira evropsku dimenziju obrazovanja kod nas.
U periodu krize tranzicije i krize obrazovanja desila se prava ekspanzija privatnog obrazovanja, pogotovo privatnih fakulteta u prošlom periodu, tako da i stranci masovno otvaraju svoje škole u našoj sredini i pojedini inostrani kulturni centri bave obrazovanjem naše dece i omladine. Nije to problem. Zato je neophodno brže i studioznije proučiti ovu problematiku i ponuditi pedagoškoj i široj javnosti šire informacije i dati posebne mere za racionalnu organizaciju privatnog školstva.
Mi do danas ne znamo, dame i gospodo i poštovani građani Srbije, verovali ili ne, koliko imamo privatnih isturenih odeljenja pojedinih fakulteta. To nisu znali ni prethodni ministri, jer takva je situacija nasleđena. To donedavno nije znalo ni Ministarstvo prosvete.
Većina isturenih odeljenja pojedinih fakulteta radila su bez dozvole, verovali ili ne, a inspekcija, šta je ona radila? Ja ću vam odgovoriti, gospodo. Ništa. Zašto ništa? Samo četiri inspektora za visoko obrazovanje, ali to je tako postavljeno 2000. godine. Znate zašto? Da se ne bave svojim poslom, visokim obrazovanjem kako bi se moglo na neki način baviti korupcijom u visokom obrazovanju.
U razgovoru sa ministrom, on dobro poznaje problematiku i na pomolu smo da ovo zaista rešimo na jedan zavidan način.
Kakvo nam je visoko obrazovanje najbolje dokazuje jedna analiza jednog inspektora. Ja ću je citirati. Da vidite gospodine ministre oni koji vas danas kritikuju šta su ostavili. Citiram – „nastava se u prethodnom režimu održavala po kafanama, fabrikama, sportskim halama i ciglanama, retko ko je imao prave učionice, biblioteke i stalno zaposlene profesore“. Završen citat, izveštaj Inspektorata Ministarstva prosvete, objavila „Politika“ 4.8.2012. godine.
Gospodo, vaše kritike nisu u pravu. Danas toga više nema.
Zakon o visokom obrazovanju je neumoljiv i kaže da isturena odeljenja moraju da imaju stalno zaposlene profesore, mimo predavača iz matičnih fakulteta.
Citiram još jedan stav Inspektorata. Verovali ili ne, ali to se dogodilo. Verujem da ćete se zaprepastiti. Citiram – „glavni inspektor iz Banja Luke, kaže inspektor naš u Beogradu u Ministarstvu, nam je poslao da utvrdimo činjenice jer su našli 50 studenata privatnog novosadskog fakulteta kojima je nastava održavana u kafani. Oni su zaplenili indekse, ali kada su od tog fakulteta dobili odgovor da su studenti tamo bili na izletu, morali su da ih vrate“. Završen citat, šef inspekcije, 13.12.2011. godine. Gospodo iz bivšeg režima, to ste nam ostavili.
Upisna politika na fakultetima je zastarela, na zaostalnim odnosima i slažem se sa gospodinom prof. Šešeljem danas u načelnoj raspravi sa stavovima koje je izneo oko upisne politike. Za našu zemlju, dame i gospodo, strateški je važno i problem velikog broja studenata koji su prekinuli ili privremeno napustili školovanje po starom nastavnom programu i planu. Nemojte ih nazivati stari studenti. To je pogrdan naziv. To su studenti koji studiraju po starom započetom nastavnom planu i programu. Studije nisu završili iz raznih razloga, ekonomskih, nestručnosti profesora tzv. bauk profesora o kojima je bilo reči.
Nije tačno da se na jednom fakultetu nalazi samo bauk profesor. Na svim katedrama, na svim fakultetima u našoj zemlji dekani fakulteta su odgovorni za to. Ne može se desiti da od 100 studenata ispit ne položi 95 prvi put, drugi put, treći put. Takvim profesorima nije mesto na visokoškolskim ustanovama. Gospodo profesori, vama se obraćam, moj vam je savet – napustite visokoškolske ustanove i idite na neku drugu ustanovu.
Samo da kažem sledeći razlozi su emocionalni razlozi, porodični, zdravstveni. Po studentima ja sam jedan od krivaca zašto se produžio protekli zakon jer sam sa njima radio i gledao im indekse. Mahom su dobri studenti, a iz raznoraznih razloga nisu završili.
Poštovane dame i gospodo, zahvaljujući ministru prosvete koji sedi večeras u ovom visokom domu, Vladi Republike Srbije, Odboru za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj naše Skupštine, mi danas raspravljamo o Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o visokom obrazovanju da produžimo studentima po starom nastavnom programu dve godine, ali ne samo njima nego i doktorantima i magistrantima.
Gospodo studenti, u četvrtak ćete dobiti to i jedni i drugi. Izglasaćemo to, odmah da kažem.
Međutim, obraćam se sada vama, gospodo studenti. Završićete studije, biti dobri stručnjaci i dobri građani naše države, u to sam siguran, kada vas prođu problemi koji su vas momentalno snašli. Učite. Pred vama je budućnost. Ako hoćete, vi zaista možete stvoriti velika dela, bez obzira na vaše godine.
Dozvolite gospodo, narodni poslanici, da vam kažem da ništa zakasnili nisu, jer najveći umovi na svetu su stvarali u poznim godinama. Navešću samo tri, četiri – Galileo Galilej, znate ko je bio, astronom, fizičar, matematičar, svoje delo je završio u 72. godini života, što znači da nije kasno i za naše studente; Markiz de Laplas je svoje delo "Nebeska mehanika" završio u 80 godini života; Viktor Igo u 72. godini života, Rovan 93. Gospodo filozofi, ima vas i ovde, Platon, peti vek pre nove ere, završio je delo "Zakoni" u 80. godini života, a počeo je da stvara svoje najbolje delo "Država" u 60. godini. Često citirani Imanuel Kant je bio jedan od najboljih nemačkih filozofa, u 66. godini života je napisao "Kritiku moći suđenja". Sofokle, znameniti atinski dramaturg je u svojoj 89. godini života postavio na scenu "Edip na kolonu". Naš, verovali ili ne, Vojin Smodlaka je u 90. godini života stalno usavršavao vrednosti fizičke kulture i njenu povezanost sa medicinom.
Vama, gospodo studenti, data je šansa. Na kraju, nema uspeha, gospodo studenti, bez napornog rada. Ja verujem da ćete raditi još bolje, kada vam se uslovi otklone. Za to su krivi, za vaš neuspeh, i mi profesori. Jer, naučiti učenika i studenta broj, složiti slova u reč, čitati, pisati, brisati, razumeti, znati, samo je mali deo onoga što nastavnik zaista jeste. Namerno ne kažem onoga što nastavnik radi. Jer, biti nastavnik nije posao. Biti nastavnik nije voleti. Biti nastavnik je voleti, biti nastavnik je osećati, biti nastavnik je umeti, biti nastavnik je, verovali ili ne, samo – biti.
Dozvolite, gospodo narodni poslanici, mislim da ćemo u četvrtak svi glasati da im se produži da nastave studije. Hvala vam lepo.

Pozivam se na član 103. Između ostalog, stav 8. kaže – narodni poslanik je dužan da za vreme koje je narodni poslanik koristio, zloupotrebljavajući pravo iz stava, člana, itd, oduzme od ukupnog vremena koje pripada njegovoj poslaničkoj grupi u pretresu. Ja predlažem da se zaista njima od poslaničke grupe oduzme vreme, jer je zloupotrebio Poslovnik.

Poštovana predsednice, gospođo Gojković, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, poštovani predstavnici Državnog veća tužilaštva, dame i gospodo narodni poslanici i ovi predlozi odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudsku funkciju imaju svoje utemeljenje u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića, kojeg je on predstavio nama narodnim poslanicima i građanima Republike Srbije prilikom izbora Vlade Republike Srbije 8. avgusta gospodnje 2016. godine.
Gospodo narodni poslanici, dajem na znanje gradu i svetu, „urbem em torbem“, da je ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića najtrasnarentniji, najprecizniji, najkonkretniji, najvećih 260 strana skraćena verzija i najbolji, ako vam nije jasno mogu da ponovim još jedanput – i najbolji od svih, gospodine Obradoviću, prethodnih 73 ekspozea predsednika vlada Republike Srbije, počevši od prvog predsednika Vlade moderne Srbije prote Mateje Nenadović, 1805. godine do danas, računajući i prethodni ekspoze predsednika Vučića od 27. aprila 2014. godine.
Vama gospodine Obradoviću što dobacujete, bolje bi bilo …

Na stranici 32. skraćene verzije ekspozea predsednika Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića piše, citiram: „Za dobar poslovni ambijet, ali i za sigurnost svakog građanina potrebno je da Srbija ima efikasan pravosudni sistem“, završen citat.
Dame i gospodo, mi vrlo dobro znamo da bez kvalitetnih sudija nema efikasnog sudstva, niti pravosudnog sistema u celini. Zato ovi predlozi odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na pravosudnu funkciju imaju izuzetnu važnost za naš pravosudni sistem, ali i za građane Republike Srbije u celini.
Ono što želim da kažem je to da se ovde radi o izvanrednim kandidatima za sudije, što govori pored ostalog, govore veoma dobre ocene koje su kandidati zaradili, ne dobili, već zaradili, prilikom studiranja na pravnom fakultetu, što je jedan od kriterijuma prilikom njihovog izbora za sudije.
Dame i gospodo, verujem da ste pročitali biografije kandidata od svih kandidata, a po mom računu od 61 najbolji uspeh na studijama na pravnom fakultetu dobili su Marina Rosić, sa prosečnom ocenom 9,81, i Nemanja Kovačević, sa prosečnom ocenom 9,61, mislim da su zaslužili bar jedan aplauz.
Ono što je veoma bitno, a to je da je Komisija Visokog saveta sudstva za izbor sudija izvršila proveru podnetih prijava na oglas, utvrdila njihovu blagovremenost i potpunost i obavila razgovor sa svim kandidatima, ovo posebno ističem, zato što to u prošlosti nismo imali, takvu situaciju, o tome ću nešto kasnije da kažem. Isto tako, Komisija Visokog saveta sudstva je dala ocenu da li kandidati ispunjavaju kriterijume i merila za izbor sudija, što smatram da je izuzetno dobro obavljeno. Zajedničko za 61 kandidata jeste da oni ispunjavaju sve kriterijume i merila za ocenu, i to stručnost, osposobljenost, dostojnost za izbor sudija.
Poštovane dame i gospodo, juče smo čuli od predstavnika stranke bivšeg režima sumnje u Komisiju Visokog saveta sudstva u obavljanju svojih poslova. Verovatno su se vodili vlastitim iskustvom, jer njihova stranka nije vodila računa o kriterijumima, nego o stranačkoj pripadnosti kandidata. Da je bivši režim vodio računa o kriterijumu za izbor sudija, kao što sada Visoki savet sudstva vodi, ne bi nam za vreme njihove vladavine sudstvo bilo najgore u Evropi. To je bila ocena evropskih zvaničnika. Sudstvo nam je bilo u očajnom stanju, kretalo se od nezapamćenih skandala u kadrovanju i proterivanju 760 sudija do neuravnoteženih krivičnih dela. Dame i gospodo, sudstvo nam se ljuljalo kao zgrada sklona padu.
Neke sudije su umrle od nepravde, a neke izvršile samoubistvo. Gospoda iz bivšeg režima napravili su kod izbora sudija jedan od najvećih skandala u istoriji sudstva time što su izabrali mrtvog sudiju Ljubišu Ristića iz Požege za sudiju, to je nezabeleženo u istoriji sudstva, iako je predsednica Visokog saveta sudstva gospođa Nata Mesarević izjavila da su svi kandidati proveravani i da je na proveru utrošeno 200 časova vremena. Samo ne znam, dame i gospodo, kako je proveravala mrtvog sudiju?
Kakvo opravdanje, gospodo iz bivšeg režima, kritikujete danas Komisiju, opravdavate činjenicu da niste izabrali u jednom okružnom sudu za sudiju koja je bila među pet najboljih sudija zato što joj je muž bio advokat, a radio je i tzv. „Ibarsku magistralu“ kao istražni sudija, a doneo je i prvostepenu presudu u slučaju Ćuruvije i branio Gorana Kneževića? Kako ćete gospodo iz stranke bivšeg režima, danas kritikujete bez argumenata, objasniti činjenicu da ste izabrali za sudiju Sonju Brkić koja je kršila Zakon o sudijama, jer je istovremeno obavljala dužnost sudije Vrhovnog suda i predsednika RIK?
Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o sudijama to izričito zabranjuje. Ona je u RIK na taj način protivpravno uzela 2.673.000 dinara, odbila je da vrati te pare.
Da zaključim, bivši režim kod izbora sudija nije se pridržavao niti stručnosti, niti osposobljenosti, a još manje dostojnosti, već stranačke pripadnosti. Zato je u izveštaju Evropske komisije za 2010. godinu pisalo, citiram: „Reforme koje provodi vlast u Srbiji“, dakle bivša „predstavlja posebnu zabrinutost“, završen citat iz knjige „Reforma pravosuđa u Srbiji 2008.-2012. godina“, strana 96.
„Evropska komisija nastavlja“, citiram: „Proces reizbora sudija“, obratite pažnju gospodo narodni poslanici „bio je netransparentan, rizikujući time i princip nezavisnosti“, završen citat. Citiram: „Evropska komisija reforme koje je provodila vlast u Srbiji bile su kao najgora moguća stvar“, završen citat. Pored ostalog u ovoj knjizi objavila je i „Politika“ 7.7.2012. godine. Toliko, gospodo iz bivšeg režima, o vašim kriterijumima i o izboru sudija na pravosudne funkcije.
Dolaskom gospodina Selakovića za ministra pravde Republike Srbije situacija se temeljno promenila, iako još ima mnogo zaista problema, ali situacija se popravlja iz dana u dan. To su ocene i najznačajnijih evropskih zvaničnika, iako smo danas čuli od predstavnika bivšeg režima, koji je na žalost bio i premijer, a čak i ministar savezni unutrašnjih poslova, a danas vrši iz ove Narodne skupštine pritisak na tužilaštvo i sudstvo u jednom slučaju, to je nezabeleženo u istoriji parlamentarizma. Verovatno je navikao tako u proteklih 20 godina. Sudstvo će i dalje napredovati čiji je garant i nova ministarka Nela Kuburović, njena stručnost, njena odanost i privrženost poslu.
Na kraju, pozivam vas, dame i gospodo narodni poslanici, da glasate za izbor sudija koji se prvi put biraju na sudsku funkciju. Posebno pozivam vas gospodo narodni poslanici iz bivšeg režima i slabašne opozicije da glasate i vi za izbor, jer ćete bar malo, pa makar i na taj način, sudelovati u modernizaciji Republike Srbije koju sprovodi Vlada Republike Srbije na čelu sa našim premijerom Aleksandrom Vučićem, većina narodnih poslanika u ovom visokom domu, a i većina građana Republike Srbije, rekao bih plebiscitarno, uz podršku predsednika Republike. Hvala vam lepo, gospodo narodni poslanici.