Poštovani potpredsedniče, naravno da predlažem da se ne prihvati predloženi amandman jer prihvatanjem ovog amandmana predlagač nama zapravo nudi i zalaže se za narušavanje javnog reda i mira, vređanje, vršenje nasilja, pretnju ili tuču.
Dozvolite da kažem da je naš poslanik i predsednik poslaničke grupe Zoran Babić bio u pravu kada je u članu 3. u tački 11. tuču definisao u pravom smislu, a da predlagač amandmana nije bio u pravu. To nam govori da predlagač amandmana ne čita zakon i ne čita pojedine članove, da iznosi neistine i na koncu zabrinut sam tumačenjem predlagača pojedinih članova, pa i ovog člana zakona, a najviše sam zabrinut za studente kojima na pogrešan način objašnjava pojedine članove ovog zakona jer oni imaju pravo na istinu, na nauku i pravne dokaze, a ne na neistine.
Na koncu, o aktivnosti njegovoj kao narodnog poslanika reći će građani Srbije na izborima jer ustajanjem stalno i vređanjem pojedinih poslanika i iznošenjem neistina, narod to u žargonu zove da je predlagač zakona uveo novi padež koji se zove, izvinite, lupetiv. Hvala.

Hvala, gospođo predsednice.
Znači, radi se o članu 18. kada policijski službenik treba da spreči i prekine okupljanje ukoliko su uoči održavanja okupljanja ili u toku njegovog trajanja nastale okolnosti iz člana 8. o kojima ja neću govoriti, zato što je ministar unutrašnjih poslova to izuzetno dobro najbrojao i obrazložio.
Ali, nikako mi nije jasno kako neko može biti protiv da se prekine skup ukoliko je on usmeren, i njegovi ciljevi, kada su okupljeni, usmereni na pozivanje i podsticanje na oružani sukob ili upotrebu nasilja, kao što stoji u članu 8? Ne mogu da verujem, poštovani građani Srbije, da se zato zalaže predlagač amandmana. Ja sam šokiran zbog toga.
Svi amandmani, ako ste videli – brišu se, idu u tom pravcu da su protiv javnog reda i mira, protiv zakonitosti, protiv zaštite imovine. Ali su zato za haos, za nered, za nezakonitost. U stvari, meni je jasno zašto su protiv zaštite imovine. Zato da mogu kao i 2000. godine paliti ovu Skupštinu, protivzakonito. I zato da isti predlagač, kao što je to učinio u prethodnom periodu, može ući u tuđu imovinu, u tuđi stan, kao što je ušao u stan Milice Badže u ul. Braće Kurjakovića broj 7 u Obrovcu, ja ga molim da izađe iz tuđe imovine, jer se radi o našoj profesorici koja je u izbeglištvu 20 godina.
Na kraju, bivši ministar napada predsednika Vlade kojega danas ovde nema da mu odgovori – pa nije predsednik Vlade, kao bivši ministar, uzeo 750 hiljada evra za opravku softvera na VMA, nego upravo bivši ministar odbrane. To nije radio Aleksandar Vučić. Nije Aleksandar Vučić kao ministar Vlade oštetio budžet Republike Srbije za 470 hiljada evra, nego bivši ministar iz bivšeg režima, i to samo jednom transakcijom. Gospođo predsednice, ovo što govorim je izveštaj Državnog revizora. Ne pričam napamet. Nije Aleksandar Vučić kao bivši ministar odbrane u Vladi uzeo 12 i po hiljada evra, nego bivši ministar odbrane dok je bio pomoćnik, zamislite, ministra unutrašnjih poslova, a imao je zadatak da u roku od dve godine se ne zaposli, a on se nakon mesec i po dana zaposli u drugom državnom organu i nije vratio 12 i po hiljada evra.
Znate šta, ja se ne bih pokazivao pred građanima Srbije kada bih ovo sve napravio. Hvala vam lepo. Predlažem da se amandman ne prihvati.

Hvala, gospođo predsednice. Tačno je da sam ja bio ministar, ali ne u SAO Krajini, nego Republike Srpske Krajine, na moju sreću, a na njegovu žalost, prethodnog govornika.
Nije tačno, i tražim da se izvini, to mogu policijski državni organi utvrditi da sam prvi došao, nego zadnji. Ja se ne stidim što sam u toku dok sam bio u Krajini čak, i vodio vod, interventnu grupu, ja se sa time ponosim, na moju sreću, a na vašu žalost.
Ja nisam, gospodine poslaniče, palio ovu Skupštinu nego vi, ja sam nosio kantu da je gasim. Gospodine narodni poslaniče, vi ste mog i svog predsednika odveli u Hag, nezakonito. Ja sam išao da ga branim.
Ali, ostavimo to po strani. Okrenimo se budućnošću. Istorija će to reći i za mene i za vas. Pružamo ruku jedni drugima, radimo zajednički za budućnost naše zemlje. Nije problem da predložite bilo koji predlog, ali ne briše se.
Ja hoću utakmicu rada, reda, discipline i odgovornosti.
I, molim vas, tražim da se izvinite, jer ja sam došao zadnji, sa građanima, možete proveriti, putovao 15 dana i prvo kada sam došao otišao sam u Crveni Krst da uzmem cipele, bez njih sam došao. Hvala.

Poštovani predsedavajući, naravno da predlažem da se amandman ne prihvati iz razloga što je već Zakonom o državnoj upravi propisano da upravo ministar, a ne Ministarstvo, citiram, predstavlja Ministarstvo i da u upravnom i drugim postupcima i pojedinim stavovima odlučuje o pitanjima iz delokruga Ministarstva. Završen citat.

Dakle, nema upravo nikakvog razloga da to bude Ministarstvo, već da je to u stvari ministar.

Ono što želim naglasiti, izvinjavam se pravnicima, to je opštepoznata stvar u pravu. Zato me čudi da su predlagači amandmani, jedan je čak bio ministar unutrašnjih poslova, savezni, a i premijer, a i od drugih predlagača je predavač na Fakultetu političkih nauka i nije mi jasno da im nije ta opštepoznata stvar jasna, a čak jedan od predlagača je u ranijem predlogu još bio drugi ministar.

Dakle, začuđujuće je što je već u načelnoj raspravi bilo primedbe na ovaj član zakona upravo od istih onih koji su danas podneli ovaj amandman. Šokantno je, citiram, što je povodom ovog člana zakona rečeno već u načelnoj raspravi da se želi da se ministar izdigne na nivo vezira. Završen citat. To je rečeno pre dva dana. Šokantna je stvar da bivši premijer i ministar savezni, predlagač amandmana, i profesor Fakulteta političkih nauka ne znaju da je upravo vezir ministar. To piše u Rečniku srpskog jezika, knjiga jedan, Matica Srpska, 1967. godina, 343. strana.

Ne mogu da verujem da naši studenti ovo gledaju, da profesori na političkim naukama ovo ne znaju. Dakle, upravo je vezir ministar, a veliki vezir predsednik Vlade. Jednostavno, šokantno to deluje. Ne znam zašto njima nije ovo opšte poznata stvar, ako ih ne vodi eventualno mržnja prema dotičnom ministru.

Na kraju, gospodine predsedavajući, u jednoj rečenici jedna ugodna vest za sve narodne poslanike u ovoj Skupštini, a to je da je u gradu Beogradu u 2015. godini smanjen broj poginulih u saobraćaju na 100, što je najmanji broj poginulih u saobraćajnim nezgodama u poslednjih 30 godina. Hvala Beograđanima, hvala MUP-u. Gospodine ministre, veliko vam hvala. Ovo je i vaša zasluga.

Pozivam se na član 107. dostojanstvo.
Poštovani podpredsedniče, pozivam gospodina Pavićevića da se izvini, jer je krivo citirao. Ja ću sada da ustanem.
Čitam tačno, strana 244 „Rječnik“ Matice srpske, Novi Sad, izvinite, knjiga četiri, pošto on ima knjigu jedan, a ja imam ovde šest, a možemo, ima i jedan rečnik sa 19 knjiga, ovako stoji: „Otimač – onaj koji otima, silom prisvaja tuđe, osvajač, otimač“, strana 244.
Poštovani građani, evo knjige, eno njegove, a mogu se uključiti i lingvisti i profesori srpsko-hrvatskog jezika, ili srpskog jezika. Hvala.

Poštovana predsednice, DS vlada u Vojvodini nažalost evo već 15 godina. Za vreme vlade DS Vojvodina je od lokomotive razvoja Srbije postala poslednji vagon u siromašnoj kompoziciji.
Poljoprivredni giganti su na severu Srbije zahvaljujući DS i Bojanu Pajtiću uništeni i ruinirani. Poljoprivreda Vojvodine je na izdisaju, a vojvođanska sela se gase, seljaci su prepušteni sami sebi. Takvo stanje poštovani građani Vojvodine je neodrživo. Putevi novca iz raskošnih pokrajinskih fondova Bojana Pajtića veoma su sumnjivi, ali sa poznatim destinacijama. Sve to govori o Bojanu Pajtiću.
Govori o tome da on mora da ode sa političke scene Srbije i to što pre. On je toga veoma svestan, ali je zato veoma opasan. Njegove optužbe zadnjih dana na račun Vlade Srbije i predsednika Vlade su u funkciji očuvanja tragova nepočinstva i krađe iz džepova građana Vojvodine.
Bojan Pajtić još nije odgovorio na pitanje građana Vojvodine vezano za zloupotrebe u poslovanju „Razvojne banke Vojvodine“, Fonda za kapitalne investicije, Fonda za razvoj Vojvodine, „Tesla banke“ u Zagrebu?
Pajtić još nije odgovorio na pitanje – na kojem se njegovom računu nalazi 156 miliona dinara namenjenih nikad izvedenoj obnovi dvorca „Heterlend“ u Bečeju, a koji je trebao da služi deci sa posebnim potrebama?
Pajtić još nije odgovorio na pitanje građana Vojvodine – gde su dva miliona dinara koje su funkcioneri DS pokrali u Alibunaru od izbeglica?
Pajtić još nije odgovorio na pitanje građana Vojvodine – gde je milion evra pokradenih od zemljotresa u Kraljevu?
Pajtić još nije odgovorio na pitanje građana Srbije – gde su tri miliona dinara što su DS funkcioneri pokrali od poljoprivrednika u Adi?
Pajtić još nije odgovorio na pitanje građana Vojvodine – šta je sa onih 400 hiljada evra koje je „Metals banka“ po njegovom nalogu poklonila Đorđu Balaševiću za film koji nikada građani nisu videli?
Poštovani građani, ovako su Pajtić i Tadić uništavali našu Vojvodinu i Srbiju. Uništili su našu prošlost, budućnost, uništili su sadašnjost, budućnost dece naše, ali ako ostanu bar jednu godinu na vlasti u Vojvodini uništiće i naše korene.
Postavljam pitanje državnom tužiocu – ima li elemenata za gonjenje Bojana Pajtića?
Drugo pitanje postavljam u vezi Dragana Šutanovca zato što je on 2010. godine platio nadogradnju softvera za VMA 850 hiljada evra, a to je čak, poštovani građani, četiri puta više nego što je taj kompjuterski program koštao kada je kupljen.
Milionsko popravljanje softvera proglašeno je za vojnu tajnu, a posao završen bez javnog konkursa, poziva, direktnom pogodbom.
Dragan Šutanovac je kao ministar odbrane prilikom nabavke mobilnog sistema radio- relejnih veza preko „Jugohemije“ na kursnim razlikama oštetio budžet Srbije za 200 miliona dinara. Dragan Šutanovac je kao ministar odbrane dodelio svom najboljem prijatelju Babcu državne poslove od 156 miliona dinara. U vremenu od 2008. do 2010. godine Dragan Šutanovac je kao ministar odbrane potpisao nekoliko desetina ugovora sa firmom u kojoj je Šutančev najbolji drug Babac bio direktor.
Dragan Šutanovac je po odlasku sa mesta pomoćnika, verovali ili ne, ministra policije 2002. godine uzeo otpremninu od 12,5 hiljada evra, iako nije smeo da radi u državnim organima dve godine po zakonu. Međutim, već posle dva meseca, mesec i po do dva zaposlio se u jednu firmu, ali otpremninu nije vratio.
Za vreme Dragana Šutanovca kao ministra odbrane mnoge parcele, mnogi objekti su rasprodavani, uništavani vojni i darovani prijateljima, zato treba ispitati otkuda bivšem ministru velika imovina, a pogotovo zgrada na pašnjaku kod Hrama Svetog Save u Beogradu. Postavljam pitanje državnom tužiocu, ima li elemenata za gonjenje Dragana Šutanovca?
Kao narodni poslanik SNS pozivam Bojana Pajtića i Dragana Šutanovca da ponesu ostavke kako bi mogao da protiv njih podignem optužnicu te da ih predam najvećem sudu u zemlji, sudu građana Republike Srbije, da ih osude na prvim izborima i pošalju na smetlište političke istorije u političku prošlost iz koje se na sreću građana Republike Srbije nikada više neće vratiti u politički život Vojvodine i Srbije. Očekujem da će se vrlo brzo naći tamo gde im je mesto. Pozivam državnog tužioca da vidi ima li elemenata za krivično gonjenje navedena dva narodna poslanika. Hvala vam.

Poštovani potpredsedniče, generalne, ja predlažem da se amandman odbije iz tri razloga. Prvi razlog je što je besmislen. Drugi razlog je što je neozbiljan. Treći razlog što je negatorski.
Ja sam očekivao od gospodina akademske čestitosti, pošto se radi o definiciji privredne komore, da će dati eventualnu izmenu pojma definicije, a ne - briše se. Mi pozivamo poslanike iz opozicionih klupa da se takmičimo i nadmećemo u konstruktivnoj delatnosti.
Napominjem da je drugi član njegove stranke, jer ih ima samo dva člana, predložio da se briše „Željezara Smederevo“ i da se radnici pošalju kući. To je izgovorio na „N1 televiziji“ itd, a videli ste šta se desilo. Prema tome, pozivam kolegu, pošto se radi o akademskom građaninu, da mi ukrstimo, hajde da kažemo, predloge za poboljšanje ovog člana itd.
Dakle, ovo sam izneo radi konstruktivne debate i, drugo, radi akademske čestitosti i građanske odgovornosti. Prema tome, predlažem da se amandman odbije. Hvala.

Uvaženi gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, uvaženi gospodine ministre Verbiću, uvaženi gospodine ministre Sertiću, poštovani gospodine ministre Vujoviću, uvažena gospođo Vera Dondur i ostali saradnici, moja malenkost će reći samo nekoliko rečenica o Zakonu o privatizaciji i možda dve rečenice o Zakonu o naučno-istraživačkoj delatnosti.

Gospodo narodni poslanici, proces privatizacije započet je kao svetski proces pre više od dvadesetak godina i zahvatio je sve bivše socijalističke zemlje istočne Evrope i zemlje u razvoju, a čak neke i nerazvijene zemlje.

Dame i gospodo narodni poslanici, sve Vlade bivših socijalističkih zemalja žurile su da što brže izvrše proces privatizacije, a to znači pretvaranje društvenog i državnog u privatno vlasništvo.

Real socijalističke zemlje taj proces su završile na vreme, jedino Republika Srbija do danas taj proces privatizacije nije završila. Verujem da se svi slažete i vi iz pozicije i vi iz opozicije sa ovim konstatacijama, ali zašto? Treba dati odgovor, upravo zato što su prethodne Vlade bivšeg režima oklevale da to urade, ne bi li što više koristile te firme za sopstveno bogaćenje.

Dakle, punih 15 godina je prošlo, a proces privatizacije nije završen, a trebao je jer su bivše Vlade DS, bivšeg režima, crple finansijska sredstva za svoje sopstveno bogaćenje.

Dame i gospodo narodni poslanici i ovaj Predlog zakona o privatizaciji i o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije ima svoja uporišta u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, kojeg je on podneo narodnim poslanicima Republike Srbije 27. aprila Gospodnje 2014. godine.

I, da ne zaboravimo, na znanje svima kojih se to tiče, ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića je najsveobuhvatniji, najprecizniji, najveći, 52 gusto kucane strane, najkonkretniji i najbolji od svih 72 prethodna ekspozea predsednika Vlada Srbije, od vremena prvog predsednika Vlade moderne Srbije, gospodina Prote Matije Nenadovića 1805. godine do danas.

Gospodo narodni poslanici, na stranici 10. ekspozea predsednika Vlade gospodina Aleksandra Vučića, stoji, citiram: „Vlada će voditi brigu i o našim državnim preduzećima koji krvare, neka od tih preduzeća imaju održiv poslovni modem, ali sa njima se loše rukovodi, neka od njih su korišćena da se pojedini moćnici obogate kroz odlivanje sredstava. Tokom 20 godina niko se nije ni usudio da pipne ta preduzeća, svi su gurali stvar po tepih, lagali ljude, a neretko i oni sami sebe, čekajući da država o trošku svih građana isplaćuje nešto što realno nisu zaradili. Svaka Vlada prebacivala je loptu na sledeću“. Završen, gospodo narodni poslanici, citat.

Sve što nije završeno u procesu privatizacije prethodnih 15 godina Vlada Republike Srbije premijera Vučića mora da završi u vrlo kratkom vremenu i valjda ne sumnjate da neće to završiti.

Bivši režim je privatizacijom bankarskog sektora i predajom banaka strancima suštinski prepustio važne ekonomske poluge naše države strancima. Bivši režim DS prodao je sva preduzeća koja su svoju profitabilnost crpela iz tržišta Srbije, jer su imali od ranije plasman na strana tržišta, kao što su duvanska industrija, cementare, industrija piva i banke. Na ovim zadnjim ću nekoliko rečenice da kažem.

Bivši režim privatizacijom uništio je bankarski sistem zemlje. Vojvoda od „Meridijan banke“ od 11 miliona evra, bivši potpredsednik Vlade Božidar Đelić, jedan je od perjanica DS, uveo je u stečaj četiri najveće banke i tako i privatizovao „Beobanku“, „Investbanku“, „Jugobanku“ i „Beogradsku banku“, gospodo narodni poslanici.

Te četiri banke bile su razvojne, kreditirale su sopstvenim sredstvima, po povoljnim uslovima, upravo ove banke trebale su biti moto razvoja domaće privrede, a nisu trebale biti zatvorene. Đelić Vojvoda od „Meridijan banke“ sa 11 miliona evra ih je zatvorio. Tako, gospodo iz DS, ste vi privatizovali preduzeća.

Moja malenkost nema nameru da vam navodi još masu, da ne kažem stotine preduzeća koje ste privatizovali na pljačkaški način.

Moram da kažem radi javnosti, istine i pravde, tada ovim bankama Đelić nije govorio istinu, da ne kažem lagao je zapravo, da je dug te četiri banke bio 8,5 milijardi, a bio je svega milijardu i 700 miliona evra. Ukupna potraživanja banaka bile su 6,7 milijardi evra, dakle, četiri puta više nego njihov dug i to je uništilo ekonomsku podlogu ove zemlje. Tako, gospodo iz DS, ste vi provodili privatizaciju.

Ubeđen sam, poštovani narodni poslanici, i građani Srbije ako gledate ovaj prenos, da će gospodina Đelića, pored ostalog, zbog pljačkaške privatizacije banaka, sustići ruka pravde i da će odgovarati za svoju nečasnu rabotu. On je jedan od onih koji su pljačkaškom privatizacijom podrivali ekonomsku moć zemlje Srbije. Ja lično mislim da organi gonjenja trebaju biti na potezu.

Poštovane dame i gospodo, Predlogom zakona o privatizaciji zakona ukida se Agencija za privatizaciju, a poslove preuzima Ministarstvo privrede, što ide u prilog racionalizacije državne uprave i konsolidacije finansijskog sistema zemlje za koju se ova Vlada ne samo opredelila, nego i vrlo uspešno provodi.

Pljačkaškom privatizacijom stranka bivšeg režima, ne samo ovim primerom, nego mnogim drugim, mogu vam nabrajati uništili su našu prošlost, uništili su našu sadašnjost, uništili su budućnost dece naše, a da su još ostali na vlasti na republičkom nivou samo još godinu dana, uništili bi naše korene. Eto, poštovani građani niste im vi dozvolili, oterali ste ih u političku prošlost iz koje se, nadam, više nikada neće vratiti.

Dve rečenice na kraju o Zakonu o naučno-istraživačkoj delatnosti. Gospodine ministre Verbiću, odličan zakon, savremen zakon, moderan zakon, evropski zakon, na bazi njega već je napravljena strategija koja će biti prvi put u istoriji Srbije za deset godina, prvi put pitanje istraživača rešen će biti na valjan način.

Radi istine i pravde, nema onih, gospodine Verbiću, što su vas danas kritikovali a nisu bili u pravu, jer su izrekli rečenicu da je katastrofalno zdravstvo i nauka u zadnjih godinu i po dana. Samo jednu rečenicu. Naravno da je ta ocena paušalna, pa makar dolazila i od akademika.

Moram da kažem radi istine, Zakon o udžbenicima, prvi put u zadnjih 15 godina najkonzistentniji i najbolji po oceni gospode iz opozicije, a ne samo iz pozicije.

Još dve rečenice. Pitanje isturenih odeljenja ste vi, gospodine Verbiću, rešili, na fakultetima. Petnaest godina ranije niko to nije rešio. Pitanje trećeg mandata dekana, bilo ih je po pet, deset mandata. Vi ste, gospodine Verbiću, to uspeli da rešite. Studentske rokove od mojih dana niko nije uspeo rešiti. Vi ste, gospodine Verbiću, prepustili to fakultetima na zadovoljstvo naših studenata. Mogu da nabrajam dalje. Voleo bih da je gospodin akademik prisutan ovde da ukrstimo činjenice, ali ne vredi.

Dozvolite na kraju, dame i gospodo narodni poslanici, da vas pozovem da date svoj glas u danu za glasanje. Posebno pozivam vas iz opozicionih klupa, pa makar vas bilo večeras i dvojica, da date i vi svoj glas, pa makar i na taj način, pa ćete bar malo dati svoj doprinos modernizaciji Srbije, za koju se tako silno zalaže, ne samo zalaže, nego i sprovodi naš premijer Aleksandar Vučić, čitava Vlada Republike Srbije, većina narodnih poslanika u ovoj Narodnoj skupštini, a i većina građana Republike Srbije, skoro da ne kažem plebiscitarno. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Bečiću, predlažem da se amandman odbije, zato što je neprihvatljiv.
Međutim, predlagač amandmana je izrekao netačne stvari, ja ću citirati, prilikom obrazlaganja ovog amandmana, da je imenovanje notara bilo preko noći, što nije tačno.
Međutim, kod realizacije i primene zakona jednogodišnje, primene zakona, mi smo bili svedoci, a i građani Republike Srbije da je notarska služba ipak zaživela, zahvaljujući upravo ovom ministarstvu, iako je trebala zaživeti za vreme stranke bivšeg režima, kojem je pripadao i poštovani predlagač.
Isto tako, dobro je što je određeni broj advokata položio notarski ispit, i to je tačno, iako su notarski ispit trebali položiti za vreme stranke bivšeg režima, kojoj je i poštovani predlagač amandmana pripadao, a nisu položili.
Konačno, dobro je što je Notarska komora zaživela za vreme jednogodišnjeg ovog trajanja primene zakona, iako je ona trebala biti formirana za vreme stranke bivšeg režima, a nije, a kojoj je poštovani predlagač amandmana pripadao. I na koncu, bez obzira što on pripada Pokretu za preokret, ili kao bi braća Hrvati rekli - udruga za obrtaj, mislim da nije korektno i pošteno. Hvala lepo.

Uvaženi gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, svakako da predlažem da se amandman odbije ali dozvolite da kažem da sam užasnut ocenom opozicionih narodnih poslanika, citiraću, kome su izrekli, citiram da je jedan od poslanika  –  da je zdravstvo sada najgore u Evropi, a drugi deo narodnih poslanika  –  da je Vlada najgora u Evropi.
Jednostavno smatram da je to uvreda za čitavu Vladu, za većinu narodnih poslanika u ovom visokom Domu i da je to uvreda za većinu građana Srbije.
Vi znate, gospodine Bečiću da ja nikada napamet ne govorim. Pokušaću u dve minute da iznesem činjenice i opovrgnem ono što su kolege rekle.
Da li je tačno, gospodo iz opozicionih klupa, da u zadnjih godinu i po dana i poštovani građani, vama se obraćam, niste čuli ni za jednu aferu u zdravstvu?
Da li je ovo tačno, poštovani građani, vama se obraćam, a i vama narodni poslanici?
Ja ću samo nekoliko nabrojati i podsetiti građane Republike Srbije, i vas gospodo narodni poslanici, opozicionih i nas pozicionih poslanika, setite se kriminalne afere, trgovine listama čekanja za zračenja obolelih od raka? To nije bilo za vreme ovog ministra, gospodina Lončara, nego za vreme, gospodo, vašeg ministra iz bivšeg režima i onih koji su dali ocenu malopre da je ovo najgore zdravstvo u Evropi.

Hvala. Gospodine potpredsedniče, prenesite opozicionim poslanicima, da li su čuli za kriminalnu spregu, aferu između hitne pomoći i pogrebnika? Nije gospodin ministar Lončar bio tada, nego ministar iz opozicionih klupa, a čak i narodni poslanici koji su kritikovali, a prešli u drugu stranku, tzv. Pokret za PREOKRET, ili što bi braća Hrvati rekli  „udruga za obrtaj“, ali tog poslanika nema. On obično, kada ja počnem diskusiju, pobegne i znam gde je, otišao je u Obrovac, u ul. Braće Kurjakovića br. 7. da iseli iz stana „Udrugu za povjest i pomirenje Srba i Hrvata“, iz stana Milice Badžep, pa valjda će nakon 20 godina, useliti u svoj stan.
Da li ste čuli poštovani građani aferu smrti pacijentkinje na dijalizi? Nije bio gospodin Lončar ministar, nego gospodin iz opozicionih klupa, molim vas ostanite gospodo iz opozicionih klupa, pa saslušajte do kraja?
Da li ste čuli poštovani građani aferu oko rekonstrukcije Kliničkog centra? Nije gospodin Lončar bio ministar, nego gospodin ministar iz opozicionih klupa, i žao mi je što baš nijedan ne osta?
Da li ste čuli za aferu uvoza vakcina protiv svinjskog gripa? Čuli ste aferu i milione, a njihov narodni poslanik, a bio je i premijer i ministar unutrašnjih poslova, proslavio se vakcinisanjem kokoški u selu Pukovac, stvarao je vakcinu od jogurta i vode i vakcinisao kokoške, uzeo pare, kokoške pomrle, pocrkale, normalno.
E sad, gospodo narodni poslanici, pošto je ocena bila, žao mi je što nema gospode da je ovo najgora Vlada na svetu. Citiram izrekao je narodni poslanik iz Pokreta za preokret ili „udruga za obrtaj“ kako bi braća Hrvati rekli, a ja pitam vas gospodo narodni poslanici i poštovani građani, da li je tačno da je Republika Srbija otvorila prva poglavlja sa EU 2005. godine? Da li je ili nije gospodo, pošto gledate TV sad u svojim kancelarijama poslaničkih klupa, nećete ovde da ostanete do kraja?
Da li je tačno da je Srbija uspela iz recesije da uđe u pozitivni trend rasta tri do četiri posto? Voleo bih da me demantuju. Da li je tačno da je smanjen deficit? Da li je tačno da je Republika Srbija, koju vodi Vlada predsednika Vučića zaustavila Rezoluciju UN za tzv. „genocid“ u Srebrenici? Da li je tačno ili nije da Republika Srbija jedina nije uvela sankcije u ovom okruženju Rusiji?

Završavam gospodine, pošto su oblatili Vladu kao niko, to je bila uvreda, ne samo nas, nego i građana i zadnje, da li je tačno da je naša zemlja na čelu sa predsednikom Vlade, a i čitavom Vladom predsedavala OEBS-u i pokazala svetu pravo lice republičke Srbije?
Ja ovaj visoki dom, kako bih rekao, akademska čestitost, smatram svetilištem demokratije. Završavam ovom rečenicom i smatram da se takmičimo u izvođenju dokaza, a ne psovki i ne eventualno da blatimo bilo koga ni jednog predsednika, ni jednog narodnog poslanika.
Ja sam za kritiku i nas narodnih poslanika i Vlade i predsednika države, samo sa istinitim iznošenjem činjenica, a ne lažima.
Poštovani građani, još jednom vas podsećam, da li ste čuli za jednu aferu u zadnjih godinu i po dana otkad je gospodin ministar Lončar, sami presudite. Hvala vam lepo.

Poštovani predsedavajući i potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Bečiću, poštovani ministre pravde gospodine Selakoviću sa saradnicima, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Zorane Babiću, obraćam se i vama jer ste vi večeras jedini predsednik poslaničkih od 12 poslaničkih grupa u ovoj sali i to nije jedini put.
Drago mi je gospodine ministre pravde Selakoviću što vas vrlo često vidimo u ovom visokom domu, Domu Narodne skupštine Republike Srbije, to ne govori o vašem radu i predanošću, nego i aktivnosti Ministarstva pravde i Vlade Republike Srbije u celini.
Siguran sam da će to građani Republike Srbije prepoznati i dobro oceniti kada dođe za to vreme. Međutim, ne mogu da verujem da danas upućuju neosnovane kritike pogotovo u prepodnevnim časovima na pravosudne organe narodni poslanici stranke bivšeg režima koji su direktno odgovorni za stanje u pravosuđu pre nego što ste vi gospodine ministre Selakoviću došli na čelo Ministarstva pravde, a ono je po oceni Evropske komisije tada bilo najgore u Evropi.
Sudstvo za vreme stranke bivšeg režima je bilo u takvim traljama da gotovo i nema pedantnog pravnika koji njegovu tragediju nije doživljavao kao tragediju profesije. Čak je i Brisel ocenio reformu pravosuđa za vreme stranke bivšeg režima od 2008. do 2012. godine, citiram – kao najgoru urađenu stvar, završen citat „Politika“ 7. jul 2012. godine.
Poštovani gospodine ministre, neke sudije su tada umrle od nepravde, a neke izvršile samoubistvo, ali desilo se nešto nezabeleženo u istoriji pravosuđa, stranka bivšeg režima izabrala je mrtvog sudiju Ljubišu Đuriću iz Osnovnog suda u Požegi za sudiju. I gle čuda, predsedavajuća VSS gospođa Nata Mesarović tvrdila je tada da su svakog kandidata proverili, samo mi nije jasno kako je proveravala mrtvog sudiju.
Evropska komisija je ocenila za vreme stranke bivšeg režima reformu sudstva kao citiram – posebnu zabrinutost, završen citati iz knjige „Reforma sudstva u Srbiji 2008. – 2012. godine“ dr Vesna Rakić Vodinelić, 2012. godine, 96 strana.
Dozvolite da kažem nešto o jednom vrlo bitnom zakonu, a to je Zakon o javnom beležništvu. Ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu ima svoje uporište u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića koji je on podneo Narodnoj skupštini Srbije prilikom izbora Vlade RS 27. aprila Gospodnje 2014. godine u ovom Visokom domu, dame i gospodo Narodne skupštine.
Poštovani narodni poslanici, da ne zaboravimo na znanje svima kojih se to tiče, ekspoze predsednika Vlade RS gospodina Aleksandra Vučića je najsveobuhvatniji, najprecizniji, najkonkretniji, najveći, 52 gusto kucane stranice i najbolji od svih 72 prethodna ekspozea predsednika vlada Srbije od vremena prvog predsednika Vlade moderne Srbije Prote Mateje Nenadovića 1805. godine do danas.
Poštovani narodni poslanici, na stranici 45. ekspozea predsednika Vlade RS stoji citiram – delovanje javno beležničke profesije povećava kako pravnu sigurnost, tako i efikasnost u obavljanju pravnih poslova. Sud treba rasteretiti svih pratećih poslova kako bi njegov prioritet postalo suđenje u kome će građani u razumnom roku doći do pravosnažne sudske odluke, završen citat. Kako napisano tako i ostvareno, evo već godinu dana zakon je u primeni.
Upravo danas gospodo narodni poslanici raspravljamo o jednoj veoma važnoj službi, rekli bi mi profesori studentima, notarskoj ili javnobeležničkoj koja je veoma važna za pravni poredak države i nacije. Kolika je važna notarska služba govori podatak da je još u rimskom pravu, a ima veoma dugu tradiciju i značajnu ulogu u pravnom sistemu mnogih evropskih država i ne samo njih, nego i čitavog sveta. U poslednje vreme veliki broj tranzicionih država oživeo je ovaj institut pa tako i naša otadžbina.
Sam pojam „notar“ izveden je od latinske reči „notarijus“ što znači pisar. Reč „notarijus“ prvi put je upotrebio Cinceronov sekretar Marko Tulijus Tiro, inače borac tirolskih nota, skraćenica u latinskoj pareografiji. Ovo je radi znanja i ravnanja da se vidi tradicija ove delatnosti. Još od antičkih vremena notari su stavljali potpis i pečat na dokumente dajući im pravnu snagu i jačanje verodostojnosti dokumenta. U prošlosti su notari bili državni službenici, a notarijat pitanje državne uprave, jer je država osnivala službu notara kao organa uprave.
Ipak pravi procvat notarijat je doživeo u srednjem veku kada je na notarskim ispravama data pravna vera, što je omogućilo recepciju ove službe širom zemlje ali i Evrope. Radi znanja i ravnanja, notari su u pravnom sistemu južno-slavenskog područja srednjeg veka kojeg karakteriše pravni partikularizam odigrali veoma značajnu ulogu, naročito u jačanju pravne sigurnosti i olakšanja pravnog prometa, što na neku ruku čine danas.
Moderno doba karakterišu razni oblici notarijata. Danas, prema obimu ovlašćenja, postoje tri glavna oblika institucije notarijata: latinski tip notarijata, državni tip i anglosaksonski tip. Funkciju notarijata, u pogledu ostvarenja osnovnog zadatka i ciljeva službe, najbolje ostvaruje latinski tip notarijata, koji i mi na neki način baštinimo. U njemu notar ima najviši obim ovlašćenja. Kod državnog tipa notarijata posao se svodi samo na postupak overe i potvrde, a kod anglosaksonskog tipa notarijat nije pravnička profesija.
Što se tiče naše otadžbine, na našim prostorima, dakle srpskim, notar se javlja u 11. veku. Nije tačno što su opozicioni poslanici iznosili 1930. godine, već čak u 11. veku. U srpskom Dubrovniku notarijat se javlja u 12. veku, a srpska notarska kancelarija formirana je u 13. veku u Dubrovniku, koja je izdavala dokumenta na ćirilskom pismu na staroslovenskom, odnosno na srpskom jeziku.
Dozvolite samo jednu rečenicu da spomenem, jednu povelju iz 1254. godine, pisanu ćirilskim pismom, kojim se dubrovačka vlastela, dubrovački knez i čitava dubrovačka komuna zaklinju na mir i prijateljstvo sa srpskim kraljem Stefanom Urošem Prvim. Isto tako, u Kotoru se spominje u 15. veku srpska notarska kancelarija.
Dobro je što je služba notara zaživela zahvaljujući vama, gospodine ministre, iako je trebala zaživeti za vreme stranke bivšeg režima, a nije. Odlično je, gospodine ministre, što je određeni broj advokata položio notarski ispit, iako su to trebali za vreme stranke bivšeg režima, a nisu. Dobro je, gospodine ministre, što je Javnobeležnička komora formirana za vreme vašeg mandata i oživela, iako je trebala za vreme stranke bivšeg režima, a nije.
Ono što je veoma važno, to je da će notarska služba povećati efikasnost pravosuđa, a pravnu sigurnost građana Republike Srbije dovesti na veći nivo. Međutim, nakon jednogodišnje primene Zakona o javnobeležničkoj delatnosti, uvidelo se da je potrebno redefinisati neke odredbe zakona sa organizaciono-tehničkog aspekta, kako ste vi naglasili u uvodnom delu, ali i nadzora nad obavljanjem notarske delatnosti i disciplinske odgovornosti i inače radi poboljšanja ukupnog kvalitete notarske službe.
Dakle, pokazale su se određene nepreciznosti, nedorečenosti, što je jako dobro i provera onog zakona u praksi. Zato večeras, odnosno danas i sutra donosimo predlog ovog zakona.
Ja moram da dematnujem nekoliko poslanika iz opozicionih klupa i voleo bih da me oni večeras demantuju, pogotovo onog narodnog poslanika, kolegu po profesiji, profesora koji se predstavlja kao Pokret za preokret, ili što bi Hrvati rekli „udruga za obrtaj“. Moja malenkost je pogledala šta to znači na srpskom jeziku „udruga“ u rečniku srpsko-hrvatskog jezika od 1976. godine, strana sedam, i to znači zadruga.
Međutim, pošto ga nema večeras ovde, nekorektno je da o tome govorim, ali znam gde je. Otišao je u Obrovac, u ulicu braće Kurjakovića 7, da iseli Udrugu za povijest i pomirenje Srba i Hrvata iz stana Milice Badže, kako bi se naša Milica profesorica nakon 20 godina uselila u svoj stan.
I na koncu, demantujem prvog govornika iz stranke bivšeg režima da Vlada nije učinila svoje stvari.
Gospodine potpredsedniče, vas pitam, preko vas njih, a volim da mi odgovore na ovih sledećih osam teza.
Da li je tačno, gospodo iz opozicionih klupa, pošto vas većine nema, ali ako gledate uz TV prenose, da je Republika Srbija otvorila prva poglavlja sa Evropskom unijom upravo juče?
Drugo, da li je tačno da je Republika Srbija u 2015. godini iz recesije ušla u pozitivni rast trenda, ili nije?
Treće, da li je tačno da je deficit spao na 3, odnosno kako uzmete, na 4% jedan i drugi?
Četvrto, da li je tačno da je ova Vlada, na čelu sa predsednikom Vučićem, zaustavila navodni genocid u Srebrenici u organizaciji Ujedinjenih nacija?
Peto, da li je tačno ili nije da Republika Srbija i Vlada na čelu sa predsednikom nije uvela sankcije Rusiji, da je zaustavila uvođenje sankcija?
Šesto, da li je tačno da je pod ovom Vladom Republika Srbija predsedavala OEBS-om i pokazala svetu pravo lice Republike Srbije?
Sedmo, da li je tačno ili ne, gospodo iz opozicionih klupa i vaša akademska čestitosti, da je na listi Svetske banke po uslovima poslovanja za 2016. godinu Srbija zauzelo 59. mesto, umesto 199, koliko ih ima na svetu, što je čak za 32 pozicije u odnosu na prošlogodišnju listu? Podvlačim, to je najveći skok u poslednjih devet godina na Svetskoj listi.
Konačno osmo, mogli bi do sutra, ali samo ću osam, da li je tačno ili ne, gospodo iz opozicionih klupa koji ste kritikovali danas Vladu Republike Srbije, da je u pogledu migrantske krize Republika Srbija pokazala najbolje lice svoje, za šta su joj odali priznanje svi relevantni faktori, kako domaći tako i inostrani?
Na kraju, poštovane dame i gospodo, pozivam vas da glasate za ovaj set zakona u Danu za glasanje. Pozivam posebno vas iz slabašnih opozicionih klupa da i vi date svoj glas za ove zakone, jer ćete tako bar malo, pa makar i na taj način, dati doprinos modernizaciji Republike Srbije, naše otadžbine za koju se tako zdušno zalaže, i ne samo zalaže, nego i sprovodi predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić i čitava Vlada Republike Srbije, predsednik države Tomislav Nikolić, većina narodnih poslanika u ovom visokom domu i najveći broj građana, skoro plebiscitarno, Republike Srbije. Hvala vam.

Uvažena gospođo predsednice, gospodo ministri sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, vratimo se amandmanu. Ja predlažem da se ovaj amandman odbije iz četiri razloga. Prvi razlog, zato što je besmislen, drugi razlog, što je nerealan, treći razlog, što je suvišan i četvrti razlog što je tendenciozan, jer zadire u pitanje statusa AP Vojvodine kako je, citiram jednog od predlagača, i rekao.

Slažem se i sa gospodinom ministrom da bi zapravo poništili pravni sistem zemlje ako bi ga usvojili i u pravnom sistemu zemlje nastao bi haos.

Predlagač amandman je imao i primedbu u okviru ovoga amandmana da se gospoda ministri obraćaju samo gospodinu Babiću kao predsedniku poslaničke grupe. Potpuno je u pravu, jer pogledajte ovde ko su od predstavnika poslaničkih grupa, osim gospodina Babića i gospodina Mijatovića?

Evo završnica, nema kome da se obrati, nego njima dvojici.