Poštovana predsedavajuća, već sam reklamirao pre ovog govornika. Pozivam se na član 103, koji kaže – narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine, ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog poslovnika, a učinjena je na sednici Narodne skupštine.
Možda nepažnjom, ali vas upozoravam da ste prilikom početka ove sednice konstatovali da narodna poslanica Biljana Pantić nije prisutna iz SNS, evo je ovde, sedi od 9,45 časova. Tako da ovu materijalnu grešku ispravite.
Mislim i da gospodin Borislav Pelević je bio prisutan. Samo radi konstatacije. Hvala.

Uvaženi gospodine generale, predsedavajući, uvažena gospođo Tabaković, iako su Zakonom o NBS sveobuhvatno urađeni ciljevi, funkcije, organi i organizacije NBS, kao i odnosi NBS prema organima Republike Srbije, međutim, učinjen je jedan odnos, da tako kažemo, prema približavanju međunarodnim institucijama i dobroj praksi centralno evropskog bankarstva.
Pošto su pojedina rešenja propisana zakonom o izmenama i dopunama Zakona o NBS iz 2012. godine, izazvana određena različita tumačenja i određene, kako u obrazloženju stoji, nedoumice, koje su dovedene u vezu sa usklađenosti, sa ugovorom o funkcionisanju EU, a ta se rešenja odnose na institucionalnu i personalnu nezavisnost Centralne banke, vrlo je važno da danas na ovoj skupštini otklonimo ta razmimoilaženja, što je bilo i potrebno da bi usvojili ove izmene i dopune zakona, na šta pozivam i sve poslanike kako pozicije tako i opozicije.
Ovde je bilo reči i primedbi da ova skupština treba tražiti mišljenje Vlade Republike Srbije za ovu izmenu i dopunu zakona. Mislim da delim mišljenje većine poslanika da to nije potrebno, jer gospodin Dačić i Vlada vrlo dobro znaju da NBS isključivo odgovara ovoj skupštini i nema potrebe da se daje mišljenje Vlade.
Bila je primedba da je gospođa Tabaković, kao guvernerka, zamenik predsednika SNS. Gospodo narodni poslanici, vi koji dajete primedbu, na istoj sednici na kojoj je bila izabrana, zamrzla je tu funkciju i da vas obavestim, ako možda niste znali, nikad ne prisustvuje našim sednicama stranke.
Bilo je malo govora i primedbi o nezavisnosti, pogotovo u prvom delu diskusije, NBS. Sa ovim zakonom i izmenama zakona otklanjamo te prepreke kada je u pitanju samostalnost i nezavisnost. Moram da vas upitam dve stvari. Prvo – da li mislite da u skladu sa prethodnim zakonom, prethodni guverner NBS u bankarskom sektoru, da li je možda on prilikom, a bio je dužan i NBS, da li su kontrolisali određene banke koje su dodeljivali političke motivisane kredite – primer "Agorbanka", "Razvojna banka" itd? Dakle, postavljam to pitanje.
Nadalje, da li mislite da je bila samostalnija banka za vreme bivšeg guvernera kada nije zaštitio građane Srbije od samovolje komercijalnih banki. Dobar deo građana, vrlo dobo znate neće moći servisirati svoje dugove. Prethodni guverner NB nije zaštitio građane Srbije od samovolje banaka već samo banke.
Na kraju ujedno koristim priliku da se zahvalim gospođo Tabaković u ime većine građana Srbije i poslanika vama kao časnoj osobi, stručnoj, stabilnoj i nadasve poštenoj što ste kao guverner NB i svojim radom doprineli efikasnijem radu i funkcionisanju NBS, koju su osetili građani Srbije pogotovo kada je u pitanju kurs dinara. Građani Srbije su to vrlo dobro prepoznali i daju vam svesrdnu podršku u tom smislu. U to ime pozivam gospodo poslanici sve nas, i u poziciji i u opoziciji, da u danu za glasanje glasamo za izmenu i dopunu ovog zakona. Hvala vam lepo.

Poštovana predsedavajuća, poštovana i uvažena ministarka, poštovani predstavnici Komesarijata za izbegla i raseljena lica, mi danas ovde raspravljamo o jednom od najvažnijih zakona u našoj državi. Stupanje na snagu ovog zakona o upravljanju migracijama Komesarijat za izbeglice koji je obrazovan Zakonom o izbeglicama iz 2002. godine i 2010. godine nastavlja rad pod nazivom Komesarijat za izbeglice i migracije, a delokrug rada mu se proširuje i utvrđen je ovim, kako je rečeno u obrazloženju, drugim zakonima.
Međutim, sam naziv Komesarijat za izbeglice i migracije možda nije najadkvatniji. Možda bi trebalo porazmisliti jer možda bi trebao da glasi Komesarijat za prognanike, raseljena lica i migracije. Zašto za prognanike? Mi smo čuli od prethodnih diskutanata, kao npr. gospodina Derete, koji je okvalifikovao naše prognanike, citiram njega – da su oni legalno napustili zemlju. Što nije tačno, to je uvreda za prognanike, a čak ako hoćete i za ovaj dom. Međutim, meni je žao što njega ovde nema da se razjasnimo oko ovog termina.
Kada govorimo o samom terminu moram da kažem da i prethodni diskutanti, pogotovo iz DS, iz LDP nisu u pravu kada kažu da ova Vlada nije rešila određene probleme. Upravo je obrnuto. Ova Vlada je dala ovaj zakon na koji čekamo 20 godina, dame i gospodo, ranije je bio samo Zakon o izbeglicama.
Prema tome, nije tačno, ono što su oni izneli i što su danas prozvali novu vladu i predsednika države. Moram da kažem radi istine, hvala predsedniku države Tomislavu Nikoliću i Vladi na čelu sa gospodinom Dačićem što je dala nadu građanima Srbije da srpska država radi u korist Srbije i njenih građana.
Drugo, napad na Vladu ovde, što je jutros izrečen i na Tomislava Nikolića, to je napad na pokušaj Srbije da ustane iz pokajničkog korena, isključivo krivca, koju je vodila prethodna vlada Borisa Tadića i prethodne vlade, u korist tuđih interesa, a preko naših leđa.
Dozvolite da se vratim na temu, to je odgovor gospodi koja su govorila pre, prethodnicima, sa ovim zakonom, dame i gospodo, o upravljanju migracijama, Komesarijat za izbeglice, dobija širi delokrug rada, kako ste i sami pojedini ovde rekli, a za takve poslove moraju postojati dobre stručne službe da bi odgovorile naraslim zadacima i ja apelujem da Vladu, ne na Komesarijat, na Vladu Republike Srbije, da o ovim problemima posebno vodi računa.
SNS smatra da Komesarijat kao vladin organ treba da prati nagomilane probleme i ovo podvlačim specijalno, vezano za prognanike od trenutka njihovog progonstva do trenutka njihovog povratka iz zemlje iz koje su prognani, te ostvarivanje njihovih legitimnih, ljudskih, imovinskih i drugih stečenih prava, kao i onih koji se nisu vratili, a stekli su iz zemlje iz koje su prognani određena imovinska, ljudska i stečena prava i nalaze se danas u Republici Srbiji.
To je osnovni problem, dame i gospodo narodni poslanici, a mi danas praktično, Komesarijat za izbeglice, obrazovan Zakonom o izbeglicama preimenujemo u Komesarijat za izbeglice i migracije, što je dobro sa aspekta sadržaja, kojim će se baviti, odnosno provoditi ovaj vladin organ.
Ovo je prilika da narodni poslanici u Skupštini RS, a i naši, da kažu svoju reč, kako o ovom organu, kako i o problemima prognanih Srba, posebno onih iz Republike Hrvatske, kao i raseljenih lica iz južne srpske pokrajine KiM, a nažalost danas o tome ovde nismo čuli.
Lično smatram da probleme danas nismo ni naznačili, one koje zakonodavac prethodni nije imao na umu.
U vremenu od izbijanja rata na prostoru Jugoslavije od 1991. godine pa do njegovog kraja 1995. godine, građani Srbije i država Srbija, prihvatila je preko milion prognanih Srba iz bivših jugoslovenskih republika, a kasnije iz južne srpske pokrajine Kosova i Metohije.
Nije tačno, dame i gospodo da ima sada 60 hiljada prognanih Srba. Nismo ih skinuli sa spiska time što smo im dali državljanstvo, a to prethodne vlade su činile 20 godina. Sada oni nas gledaju, izbegla i raseljena i čude se o čemu govorim.
Građani Srbije, prihvatili su prognane Srbe na najbolji mogući način onako kako se to retko može videti bilo gde u svetu.
U to ime, najtoplije se zahvaljujem, u ime prognanih Srba, a oni im to nikada neće zaboraviti.
Međutim, vlasti bivšeg režima nisu na adekvatan način učinile, iako su prethodnici rekli da jesu, sve što su mogle za prognane Srbe, pogotovo za prognanike koji su se vratili iz neobjašnjivih nama razloga.
Navešću samo deo problema koje su bivše vlasti, bivšeg režima, mogle inicirati da reše i uz pomoć država nastalih na prostoru bivše Jugoslavije i EU, a nisu rešili zbog nebrige, nekompetentnosti ili inertnosti ili nekih drugih razloga nama nepoznatih.
Kada je Republika Hrvatska u pitanju i prognana lica, onda vredi jedna opšta konstatacija da imovinska, nacionalna, građanska i druga stečena prava Srba, posebno u povratničkim sredinama, gotovo i da se i ne ostvaruju.
Koji su to problemi? O ovome danas u ovoj skupštini treba razgovarati, jer na početku sam i naglasio da naš Komesarijat i naša vlada treba pratiti od vremena progonstva do vremena povratka, dakle, onih koji se vraćaju i posebno one koji su danas za integraciju u Republici Srbiji.
Pod broj jedan staviću vraćanje nezakonito oduzetih stanarskih prava prognanih Srba iz Republike Hrvatske.
Da li smo to stavili na dnevni red? Naravno da nismo. I ako jesmo, to je prethodna vlada stavila na jedan čudan način, zapravo poklonila 42 hiljade stanova Republici Hrvatskoj.
Republika Hrvatska nije rešila ovih 42 hiljade nezakonito, to podvlačim, oduzetih stanarskih prava prognanih Srba, iako je to bila njena obaveza na temelju sarajevske Deklaracije iz 2005. godine.
Zašto o tome danas ovde razgovaramo? Republika Hrvatska je odlukom Sabora od 15. jula 2008. godine usvojila zakon o područjima posebnog društvenog interesa, a to je bivša Republika Srpska Krajina i njima su stanovi oduzeti, prognanim Srbima tokom hrvatskih vojnih operacija "Bljeska" i "Oluje". Zapravo, ti se stanovi daruju osobama, uglavnom izbeglim Hrvatima iz Republike BiH kojima je, verovali ili ne, BiH pod pritiskom Međunarodne zajednice, vratila te stanove i kuće.
Šta sada ja predlažem, zapravo i SNS ima ovaj program koji ću na neki način probati da predložim Vladi i Komesarijatu da ga realizuje.
Vlada Republike Srbije bi trebalo da predloži Vladi Republike Hrvatske, da Sabor Republike Hrvatske donese odgovarajuće zakonsko rešenje kojim će biti omogućeno da korisnicima stanova Srba vrati njihove stanove nad kojima su imali stečena prava. Dalje, da se svim građanima, i u ovom slučaju Srbima, omogući otkup tih stanova po istoj ceni koje su plaćali bivši nosioci prava po ustavnom principu jednakosti građana pred zakonom. Ako nije moguć povratak istih stanova, onda treba sagraditi nove u istom opsegu i kvadraturi koje su imali i omogućiti iste uslove otkupa ili pravičnu naknadu.
Zašto prethodne vlade ovo nisu stavile na dnevni red? Voleo bih da iz jutrašnjih diskusija podsetim, iako su se hvalile prethodne vlade da su ovo rešavale, ali nisu stavile na dnevni red.
Drugo, povratak zauzete pokretne i nepokretne imovine, samo ću nekoliko nabrojati i dati predlog rešenja, kako će buduća vlada u koju ja verujem da će raditi ovo, i zato se i odnosi ...

Ako ovo nije tema, ja pričam o izbeglim i raseljenim licima ...

Predsedavajuća, vi imate običaj mene da vraćate, ali meni je ovo struka, ako nisu prognani i izbegli, migracije, onda ja nisam čovek. Izvinite, ali pustite me da kažem.

Da, o tome ćemo da pričamo ...

Da, o tome ćemo, to je upravo predmet ovog zakona i Komesarijat za izbeglice bi trebalo ovo da rešava, a mi danas da ozakonimo gospođo predsedavajuća.
Dozvolite mi da iznesem do kraja i nemojte me prekidati, ja govorim tačno u skladu sa Poslovnikom o radu Skupštine.
Povratak zauzete pokretne i nepokretne imovine, o čemu ću ovde govoriti, kako će naša republička Vlada, pitanje naših prognanika ili emigranata, kako vam bolje zvuči, rešiti, a to nismo rešavali, mislim na prethodnu vladu.
Oko hiljadu vlasnika srpske nacionalnosti ne mogu da slobodno raspolažu svojim kućama koje su tokom rata nezakonito oduzete i date na korišćenje drugim licima hrvatske nacionalnosti, tzv. privremenim korisnicima.
Šta ja predlažem? Ili da ozakonimo, pošto vidim da jedan deo ne razume o čemu se radi da naša Vlada Republike Srbije, što je zadatak Komesarijata za izbeglice, danas mu je ovo zadatak i ja verujem da gospoda iz Komesarijata razumeju o čemu ja govorim, zahteva od Republike Hrvatske da omogući vlasnicima srpske nacionalnosti da slobodno raspolažu svojim kućama koje su tokom rata ili posle rata nezakonito oduzete i date na korišćenje Hrvatima u skladu sa odlukama Vlade Republike Hrvatske iz 2006. godine.
Molim vas, ovo su vitalni interesi naših migranata. Zašto to nismo ranije radili? Pa neka odgovori bivša Vlada. Predlažem ovoj Vladi šta će da radi da uzme ovaj program koji ćemo danas izneti, kako bi mogli realizovati zakon o migracijama koji ćemo danas, nadam se, i doneti.
Većina od 10 hiljada srpskih kuća je prodata na nezakoniti način, falsifikovanjem, pomoću dvostrukih ugovora, itd, preko Agencije za promet nekretnina, koju je osnovala Vlada Republike Hrvatske u aprilu 1997. godine. Predlažem Vladi Republike Srbije da zahteva od Republike Hrvatske, kako da zahteva, pa gospodo, naši su ministri prethodnih 10 godina često posećivali Republiku Hrvatsku, postavljam pitanje, da li su ikada ove probleme svoje nadležnosti stavili na dnevni red? Dabome da nisu. Ovoj Vladi, za koju verujemo da će ovo staviti, upravo i predlažemo da iz svog delokruga stavljaju na dnevni red, kako bi se problem ovih naših migranata, koji su pod udarom rata emigrirali u Republiku Srbiju, dakle, da zahteva, da poništi ugovore koji su sklopljeni na osnovu lažnih punomoći ili dvostrukih ugovora, itd.
Međutim, verovali ili ne, da vidite koji su problemi ovih migranata, ima ih oko 10 hiljada srpskih porodica koje su do rata živele u većim hrvatskim gradovima, niko o njima ne govori. Bili su prinuđeni da zbog pritisaka i pretnji sklope ugovore o razmeni svojih kuća i stanova, zašto se danas o tome ovde ne bi raspravljalo? To se nigde na ni jednom forumu ne raspravlja. Znate gde se raspravlja? U udruženjima za izbegla i raseljena lica, niti imaju kompetenciju, pravo ni sredstva, nego Vlada Republike Srbije i Skupština, gospodo.
Predlažem Vladi Republike Srbije da zahteva od Vlade Republike Hrvatske da Sabor Republike Hrvatske donese odgovarajuće zakonsko rešenje, kojim će ovlastiti Državno odvjetništvo Republike Hrvatske da primenom aneksa "G" Sporazuma o sukcesiji poništi ugovore o razmeni čiji su vlasnici koji su do rata živeli u većim hrvatskim gradovima bili prinuđeni da i zbog pritisaka sklope suprotno svojoj slobodnoj volji i protivno međunarodnim standardima. To su ključni problemi migranata, o kojima Vlada Republike Hrvatske, ja se nadam će voditi u budućnosti.
Nadalje, Republika Hrvatska se od 1997. godine, nakon donošenja Zakona o vlasništvu uknjižila kao vlasnik na preko 800 hiljada katastarskih čestica, čiji su posednici, tj, katastarski vlasnici do 1995. godine bili Srbi i namerava da se do 2015. godine uknjiži na preostalih 700 hiljada katastarskih čestica, što su posednici, tj. ti katastarski vlasnici bili prognani Srbi, ili ako hoćete, danas migranti, evo ovde u Republici Srbiji.
Predlažem Vladi Republike Srbije, da predloži Saboru Republike Hrvatske ili Vladi, odgovarajuće zakonsko rešenje kojim će se omogućiti povratak zemlje stvarnim vlasnicima, a na koju se Republika Hrvatska upisala u zemljišne knjige kao vlasnik. Dakle, radi se o 800 hiljada katastarskih čestica i obustavi donošenja rešenja sudova u Hrvatskoj o upisu države kao vlasnika na preostalih 700 katastarskih čestica, doneti odgovarajuće zakonsko rešenje kojim će se omogućiti prognanim Srbima, uz podršku, normalno, države da se upišu kao vlasnici u zemljišne knjige do 2015. godine do kada je predviđeno prelazno stanje.
Da vam objasnim o čemu se radi, ti imigranti su danas ovde u Srbiji, ali zbog određenih zakonskih rešenja nisu u mogućnosti da ih na sebe prevedu iz određenih razlog, pošto nisu tamo kao povratnici i ne ispunjavaju uslove, nemaju agrotehničke mere. Dakle, vidite koji su problemi, nisu samo – mi smo dali izbeglicama državljanstvo i rešili probleme i proterali ih preko granice u
Hrvatsku i nije me briga. Upravo zakon obrnuto kaže, da moramo voditi računa od dana izgona do dana povratka i ostvarivanja prava koja su imali pre migracije.
Nadalje, Zakonom o poljoprivrednom zemljištu Republike Hrvatske, propisane su visoke novčane kazne za ne obrađivanje zemljišta. Prema agrotehničkim merama, a to posebno pogađa prognane Srbe iz Hrvatske jer će ostati bez zemlje jer nemaju sredstva za plaćanje kazne, a nemaju uslova za održiv povratak, a kamoli nabavku agrotehničkih sredstava. Normalno da im se to oduzima. Predlažem da Vlada Republike Srbije, da zahteva od Vlade Republike Hrvatske da do 2015. godine obustavi primenu visokih novčanih kazni za ne obrađivanje zemlje, prema prognanim Srbima, jer nisu u mogućnosti da obrađuju zemlju niti da plaćaju kazne.
Ugovorom o obnovi, verovali ili ne, sklopljenim između države Hrvatske i vlasnika kuća, to znači migranata Srba, između ostalog piše da se vlasnik kuće mora vratiti u roku od jedne godine, tj. od dana upotrebne dozvole i ako nisu stvoreni uslovi za održivi povratak. Šta predlažem? Predlažem Vladi Republike Srbije da predloži Vladi Republike Hrvatske da Sabor Republike Hrvatske donese odgovarajuće rešenje kojim će biti promenjena odredba Ugovora o obnovi između države Hrvatske i vlasnika uništenih kuća, u ovom slučaju Srba, o povratku sredstava, ako prognani Srbi stalno ne borave u obnovljenoj kući, jer važeće odredbe u Ugovoru krši pravo na slobodno kretanje korisnika sredstava na obnovu, itd. Vidite, moram da vam kažem, pogotovo vama gospođo ministarka, jer ste vi ovde predstavnik predsednika Vlade, verujem da gospodin Dačić zna o čemu se ovde radi, Hrvatska stalno donosi neke, da izvinete, začkoljice kako bi onemogućila Srbe da uđu u svoj posed imovinskih i drugih stečenih prava.
Verovali ili ne, sledeći problem je jako ogroman – isplata dospelih neisplaćenih penzija. U dve rečenice, od oktobra 1991. godine 500 hiljada Srba, korisnika hrvatskih penzija, koji su usred ratnih zbivanja nastavili živeti van kontrole hrvatskih vlasti, ili su prognani u Srbiju, Crnu Goru ili neko drugo mesto. Ostali su bez svojih penzija, iako su ih ranije primali, odnosno isplata istih im je obustavljena jednostavnim aktom Hrvatskog penzionog fonda. Šta ja predlažem? Predlažem da Vlada Republike Srbije, da predloži Vladi republike Hrvatske da Sabor Republike Hrvatske donese zakon o mirovinskom osiguranju, kojim će omogućiti isplatu dospelih a neisplaćenih penzija prognanih Srba. Prosečno se duguje 81 penzija, to su ogromne pare. Gospodin Cucić je ovde, da li je to iko postavio? Naravno da nije ranije. Da li je to bio zadatak bivše Vlade? Dabome da jeste, nećete valjda reći da nije.
Nadalje, priznavanje kompletnog radnog staža, verovali ili ne, do 1991. godine i konvalidacija radnog staža sa priznatim doprinosima za period rata 1991. godine do 1995. godine, znate li šta se desilo? Hrvatska država ne priznaje Srbima ni ono što su radili do rata, zapravo, delu prognanih Srba nije priznat deo radnog staža, koji su stekli do 1991. godine, sa obrazloženjem da nisu uplaćivali doprinos. Istovremeno, građani hrvatske nacionalnosti u istim firmama, nemaju takav problem, ovo je samo jedan izgovor. Za mnoge prognanike je problem konvalidacija radnog staža za period 1991. godine do 1995. godine, molim vas iako ga dobiju, onda i finansijski to ne priznaju. To su takve degradacije i takva poniženja i ugrožavanje ljudskih prava, kakvi ne postoje, ne više u Evropi nego i svetu. Zahtevati da se prizna kompletan radni staž Srbima kao što su priznata i građanima hrvatske nacionalnosti do 1991. godine, i predložiti Saboru Republike Hrvatske da donese zakon o konvalidaciji, koji će omogućiti jednostavnom procedurom konvalidaciju radnog staža od 1991. godine do 1995. godine i priznanje u finansijskom smislu.
Ovo je problem o kojem ova država ćuti, a ne bi smela da ćuti, isplata devizne i dinarske štednje. Verovali ili ne, prognani Srbi iz Republike Hrvatske devizne su štediše "Jugobanke" Split.
Dame i gospodo, napominjem …

Gospođo predsedavajuća, koristim vreme poslaničke grupe.

Molim vas, pa govorim o pravima, na dnevnom redu je migracija, migranti i njihova prava, neka procene pravnici i građani Srbije i Vlada.
Molim vas, nemojte me prekidati.

Vi meni saopštite, ovo nije prvi put.
Nemojte me prekidati, molim vas. Ja sam na temi, to pravnici i predstavnik Vlade vrlo dobro zna.
Radi se o isplati devizne i dinarske štednje prognanih Srba ili, ako hoćete u prevodu, migranata. Na dnevnom redu je Zakon o migracijama. O čemu da govorim onda? Da li hoćete da govorim drugim jezikom? Hoćete engleski, hoćete ruski, pa da se razumemo?
(Neđo Jovanović, s mesta: Povreda Poslovnika.)

Nemam nameru da završim dok ne iznesem sve probleme migranata poteranih ratom, a to znači i Srba koji danas gledaju ovo, a prethodne vlade nisu imale namere da ovo reše.
Gospođo predsedavajuća, ako imate nameru, ja ću prekinuti, ali neću da prekinem pošto znam da govorim u skladu sa Poslovnikom.
Ovo nije prvi put da me prekidate, i prošli put ste me prekinuli na sednici.
Dakle, govorim o Zakonu o migracijama i o Komesarijatu za migracije i izbegla i raseljena lica i o delokrugu rada.
Gospodo poslanici, da li govorim o tome ili ne?
(Neđo Jovanović, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Molim vas, nemojte me prekidati.
Predsedavajuća, recite, molim vas, narodnom poslaniku da mi omogući da iznesem.

Umirite narodne poslanike.

Molim vas, ovde se radi o "Jugobanci" Split. Ovo je neviđeno kršenje prava u istoriji čovečanstva. Do današnjeg dana ni jedan prognani ili migrant, po nacionalnosti Srbin, nije dobio staru deviznu štednju, a svaki građanin hrvatske nacionalnosti dobio je tu deviznu štednju. Ne radi se o "Jugobanci" Beograd.
Obrazloženje naših migranata, ili migranata povratnika ili migranata koji su danas u Republici Srbiji, njima se daje obrazloženje – kada dođe do sukcesije. To nema nikakve veze sa ovim problemom.
Mislim da i pijeteta prema tim našim izbeglim i raseljenim, zaista vas molim, gospodo narodni poslanici, da bar imamo toliko dostojanstvo da saslušamo ove probleme, ako ih već ne možemo rešiti.
Sledeće - problem za neučestvovanje u procesu privatizacije. U Hrvatskoj je proces privatizacije završen, ali bez prognanih Srba koji su ostavili najveći broj godina radnog staža u hrvatskim preduzećima.
Poštovane dame i gospodo, predlažem Vladi Republike Srbije da predloži Vladi Republike Hrvatske i Saboru da donese odgovarajuće zakonsko rešenje kojim će biti omogućeno učešće Srba u privatizaciji na način na koji je primenjen na sve ostale državljane Republike Hrvatske.
Sledeći problem – revizija presuda za rane zločine donesenih u odsustvu okrivljenih. Danas su mnogi naši građani ovde u Republici Srbiji, a sudilo im se u odsustvu. Pošteno i ujednačeno procesuiranje ratnih zločina i prestanak etnički motivisanih suđenja predlažemo da to naša vlada stavi na dnevni red sa Vladom Republike Hrvatske.
Sledeći problem – završetak procesa ekshumacije, danas ste ovde o tome govorili i identifikacija nestalih lica. Verovali ili ne, ovo su teški problemi. U prethodnom periodu imali smo po tri osnove utvrđivanja – preko "Veritasa", preko našeg MUP itd.
Ako već ovo radi Komesarijat za izbeglice, predlažem da samo on to radi. Vidite li kako su ovo složeni problemi, a nekima se vrlo dobro žuri da ode iz ove sale?
Gospodo, nama izbeglima se ne žuri. Vi me ne prekidajte dok god ne iznesemo probleme, jer se ovaj zakon čeka 17 godina.
Gde su sada poslanici koji su govorili? Neka kamera pokaže. Lako je reči četiri rečenice i izaći iz ove sale.
Dakle, završetak procesa identifikacije nestalih lica. U Republici Hrvatskoj, verovali ili ne, nalazi se i poznato je preko 600 grobnih mesta u kojima se nalaze posmrtni ostaci Srba. Šta predlažem? Predlažem da Vlada Republike Srbije zahteva da nadležni organi Republike Hrvatske ekshumiraju i identifikuju preostale ostatke Srba i predaju ih njihovim porodicama.
Ne postoje bezbedonosni uslovi da se Srbi migranti vrate u Republiku Hrvatsku. Ovih zadnjih nekoliko meseci nastradao je gospodin Španović, koji je nađen preklan u svojoj kući sa petokrakom na čelu. Ako ste čitali štampu, ni tadašnja vlada u to vreme, na čelu sa gospodinom Cvetkovićem, ni tadašnji predsednik nisu uopšte reagovali. Mislio sam da će gospodin Tadić kada se susreo sa Milanovićem u Dubrovniku, iako je izvršio rukotres s njim tamo, ali ga nije možda upitao zašto je osvanuo naš povratnik mrtav u svojoj kući.
Dame i gospodo, danas nije bilo reči o prognanima sa Kosova i Metohije, pa ću reći tri, četiri rečenice.
Prognani Srbi sa Kosova i Metohije proživljavaju, kao i prognani Krajišnici, najtragičnije momente u istoriji svog postojanja. Povratak Srba na Kosovu i Metohiji teče sporo usled nedopustivog angažmana međunarodne zajednice. Kako to da međunarodna zajednica 1999. godine je vratila izbeglo stanovništvo albanske nacionalnosti za osam dana i to, kako oni kažu, preko nekoliko stotina hiljada Albanaca, a ne mogu da vrate Srbe za 12 godina ni 20.000? Dakle, ne postoji dobra volja ni međunarodne zajednice, a ne postoji dobra volja ni albanske strane.
Što se tiče migranata koji su se odlučili da ostanu ovde u Srbiji, SNS ima izuzetan plan rada i lokalnih zajednica. Voljna je da ponudi lokalnim zajednicama kako bi integrisali ovu najugroženiju grupu danas u Evropi ovde u Republici Srbiji.
Poštovani narodni poslanici, prethodne vlasti i Vlada nije ovo rešavala, ali mi ćemo pratiti Vladine organe i Komesarijat za izbeglice hoće li ove probleme postavljati na dnevni red prilikom susreta ministara dveju država, pogotovo kada je u pitanju Republika Hrvatska i naša vlast iz svog delokruga rada kada se budu sastajali, bilo u Hrvatskoj, bilo ovde u Srbiji. Utoliko će biti naša i ocena tih ministara za eventualno četiri godine. Sada, kako je počelo, dobro ide, dobro sve pripreme teku, pitanje je samo da li ćemo ovo realizovati.
Na kraju, poštovana predsedavajuća, hvala vam što ste mi omogućili da iznesem nagomilane probleme prognanih Srba, iako ste me prekidali, a bilo je sve u skladu sa Poslovnikom. To neka služi, ako nije, meni na čast, a vama, ako ste vi pogrešili. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, pozivam se na član 105. Pročitaću ga – niko ne može da govori na sednici Narodne skupštine pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Narodne skupštine. Gospodin Neđo, na očigled svih poslanika i vas, dok sam ja govorio, ustao je i govorio. Da li je tako, gospodine Neđo? Iako je govorio o onome o čemu, izvinite, ali on totalno ne razume ovaj zakon, a prethodni govornik govori o svađi, a sada je ušao u salu. Mi se ne svađamo. Govorimo o jednoj temi za dobrobit građana Srbije i izbeglih i raseljenih lica. Molim vas da u budućnosti upozorite narodnog poslanika. Ako mu nećete izreći meru, bar ga upozorite opomenom, kao mene.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo, poštovani građani Srbije, mi ovim zakonom zapravo rešavamo ne samo problem "Agrobanke" i "Razvojne banke Vojvodine", već pokušavamo da kažemo šta se desilo u toj "Agrobanci", pa čak i "Razvojnoj banci Vojvodine", a desila se jedna od najvećih pljački građana Srbije za sada, kako u "Agrobanci", tako i u "Razvojnoj banci Vojvodine".
Dame i gospodo, o tome neću posebno govoriti jer sam o tome već govorio na sednici Narodne skupštine Republike Srbije kod izbora guvernera NBS. Ali, gospodo narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, mi moramo pored ostalog doznati, prvo - kakva je uloga u toj neviđenoj pljački ili, citiram, neviđenom skandalu u novijoj istoriji Srbije, završen citat od gospodina ministra Dinkića od juče, bila bivšeg predsednika Vlade, gospodina Mirka Cvetkovića, koji je danas trebao biti ovde narodni poslanik, a njega nema? Pošto je on narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije…
(Predsedavajuća: Gospodine Atlagiću, molim vas, jako smo umorni, da se vratimo na temu da bismo završili. Hvala.)
Izvinite, ovo je glavna tema i zakon se zbog toga donosi.
Drugo, kakva je uloga u jednom od najvećih skandala u novijoj istoriji Srbije, kako ministar reče, bila narodnih poslanika kojih ima, sede ovde u Narodnoj skupštini, kao i ostalih političkih struktura, a to znači bivših ministara u bivšoj Vladi Republike Srbije?
Treće, kakva je uloga u toj velikoj pljački bila bivšeg guvernera NBS, gospodina Dejana Šoškića i njegovih saradnika?
(Predsedavajuća: Gospodine Atlagiću, moram da poštujem Poslovnik i molim vas narodne poslanike da poštujete Poslovnik. Dakle, vratimo se na temu, molim vas. Tema je amandman na član 12. Predloga zakona.)
Koji govori o …
(Predsedavajuća: Nećemo se vraćati na guvernera, nego se vratimo na amandman na član 12. Hvala vam.)
Hvala vama, ali i vi svi drugi podržavate ovu pljačku, koji ne dozvoljavate ovde da kažemo ko je krivac.
Gospodo iz DS, pozivam vas da osudite i vi da nam se pridružite ovde da danas čujem bar jednu rečenicu. Evo, izrecite tu rečenicu.
Prema tome, ako mi date reč, nastaviću. Ako ne, hvala lepo.