Poštovana predsedavajuća, poštovana i uvažena ministarka, poštovani predstavnici Komesarijata za izbegla i raseljena lica, mi danas ovde raspravljamo o jednom od najvažnijih zakona u našoj državi. Stupanje na snagu ovog zakona o upravljanju migracijama Komesarijat za izbeglice koji je obrazovan Zakonom o izbeglicama iz 2002. godine i 2010. godine nastavlja rad pod nazivom Komesarijat za izbeglice i migracije, a delokrug rada mu se proširuje i utvrđen je ovim, kako je rečeno u obrazloženju, drugim zakonima.
Međutim, sam naziv Komesarijat za izbeglice i migracije možda nije najadkvatniji. Možda bi trebalo porazmisliti jer možda bi trebao da glasi Komesarijat za prognanike, raseljena lica i migracije. Zašto za prognanike? Mi smo čuli od prethodnih diskutanata, kao npr. gospodina Derete, koji je okvalifikovao naše prognanike, citiram njega – da su oni legalno napustili zemlju. Što nije tačno, to je uvreda za prognanike, a čak ako hoćete i za ovaj dom. Međutim, meni je žao što njega ovde nema da se razjasnimo oko ovog termina.
Kada govorimo o samom terminu moram da kažem da i prethodni diskutanti, pogotovo iz DS, iz LDP nisu u pravu kada kažu da ova Vlada nije rešila određene probleme. Upravo je obrnuto. Ova Vlada je dala ovaj zakon na koji čekamo 20 godina, dame i gospodo, ranije je bio samo Zakon o izbeglicama.
Prema tome, nije tačno, ono što su oni izneli i što su danas prozvali novu vladu i predsednika države. Moram da kažem radi istine, hvala predsedniku države Tomislavu Nikoliću i Vladi na čelu sa gospodinom Dačićem što je dala nadu građanima Srbije da srpska država radi u korist Srbije i njenih građana.
Drugo, napad na Vladu ovde, što je jutros izrečen i na Tomislava Nikolića, to je napad na pokušaj Srbije da ustane iz pokajničkog korena, isključivo krivca, koju je vodila prethodna vlada Borisa Tadića i prethodne vlade, u korist tuđih interesa, a preko naših leđa.
Dozvolite da se vratim na temu, to je odgovor gospodi koja su govorila pre, prethodnicima, sa ovim zakonom, dame i gospodo, o upravljanju migracijama, Komesarijat za izbeglice, dobija širi delokrug rada, kako ste i sami pojedini ovde rekli, a za takve poslove moraju postojati dobre stručne službe da bi odgovorile naraslim zadacima i ja apelujem da Vladu, ne na Komesarijat, na Vladu Republike Srbije, da o ovim problemima posebno vodi računa.
SNS smatra da Komesarijat kao vladin organ treba da prati nagomilane probleme i ovo podvlačim specijalno, vezano za prognanike od trenutka njihovog progonstva do trenutka njihovog povratka iz zemlje iz koje su prognani, te ostvarivanje njihovih legitimnih, ljudskih, imovinskih i drugih stečenih prava, kao i onih koji se nisu vratili, a stekli su iz zemlje iz koje su prognani određena imovinska, ljudska i stečena prava i nalaze se danas u Republici Srbiji.
To je osnovni problem, dame i gospodo narodni poslanici, a mi danas praktično, Komesarijat za izbeglice, obrazovan Zakonom o izbeglicama preimenujemo u Komesarijat za izbeglice i migracije, što je dobro sa aspekta sadržaja, kojim će se baviti, odnosno provoditi ovaj vladin organ.
Ovo je prilika da narodni poslanici u Skupštini RS, a i naši, da kažu svoju reč, kako o ovom organu, kako i o problemima prognanih Srba, posebno onih iz Republike Hrvatske, kao i raseljenih lica iz južne srpske pokrajine KiM, a nažalost danas o tome ovde nismo čuli.
Lično smatram da probleme danas nismo ni naznačili, one koje zakonodavac prethodni nije imao na umu.
U vremenu od izbijanja rata na prostoru Jugoslavije od 1991. godine pa do njegovog kraja 1995. godine, građani Srbije i država Srbija, prihvatila je preko milion prognanih Srba iz bivših jugoslovenskih republika, a kasnije iz južne srpske pokrajine Kosova i Metohije.
Nije tačno, dame i gospodo da ima sada 60 hiljada prognanih Srba. Nismo ih skinuli sa spiska time što smo im dali državljanstvo, a to prethodne vlade su činile 20 godina. Sada oni nas gledaju, izbegla i raseljena i čude se o čemu govorim.
Građani Srbije, prihvatili su prognane Srbe na najbolji mogući način onako kako se to retko može videti bilo gde u svetu.
U to ime, najtoplije se zahvaljujem, u ime prognanih Srba, a oni im to nikada neće zaboraviti.
Međutim, vlasti bivšeg režima nisu na adekvatan način učinile, iako su prethodnici rekli da jesu, sve što su mogle za prognane Srbe, pogotovo za prognanike koji su se vratili iz neobjašnjivih nama razloga.
Navešću samo deo problema koje su bivše vlasti, bivšeg režima, mogle inicirati da reše i uz pomoć država nastalih na prostoru bivše Jugoslavije i EU, a nisu rešili zbog nebrige, nekompetentnosti ili inertnosti ili nekih drugih razloga nama nepoznatih.
Kada je Republika Hrvatska u pitanju i prognana lica, onda vredi jedna opšta konstatacija da imovinska, nacionalna, građanska i druga stečena prava Srba, posebno u povratničkim sredinama, gotovo i da se i ne ostvaruju.
Koji su to problemi? O ovome danas u ovoj skupštini treba razgovarati, jer na početku sam i naglasio da naš Komesarijat i naša vlada treba pratiti od vremena progonstva do vremena povratka, dakle, onih koji se vraćaju i posebno one koji su danas za integraciju u Republici Srbiji.
Pod broj jedan staviću vraćanje nezakonito oduzetih stanarskih prava prognanih Srba iz Republike Hrvatske.
Da li smo to stavili na dnevni red? Naravno da nismo. I ako jesmo, to je prethodna vlada stavila na jedan čudan način, zapravo poklonila 42 hiljade stanova Republici Hrvatskoj.
Republika Hrvatska nije rešila ovih 42 hiljade nezakonito, to podvlačim, oduzetih stanarskih prava prognanih Srba, iako je to bila njena obaveza na temelju sarajevske Deklaracije iz 2005. godine.
Zašto o tome danas ovde razgovaramo? Republika Hrvatska je odlukom Sabora od 15. jula 2008. godine usvojila zakon o područjima posebnog društvenog interesa, a to je bivša Republika Srpska Krajina i njima su stanovi oduzeti, prognanim Srbima tokom hrvatskih vojnih operacija "Bljeska" i "Oluje". Zapravo, ti se stanovi daruju osobama, uglavnom izbeglim Hrvatima iz Republike BiH kojima je, verovali ili ne, BiH pod pritiskom Međunarodne zajednice, vratila te stanove i kuće.
Šta sada ja predlažem, zapravo i SNS ima ovaj program koji ću na neki način probati da predložim Vladi i Komesarijatu da ga realizuje.
Vlada Republike Srbije bi trebalo da predloži Vladi Republike Hrvatske, da Sabor Republike Hrvatske donese odgovarajuće zakonsko rešenje kojim će biti omogućeno da korisnicima stanova Srba vrati njihove stanove nad kojima su imali stečena prava. Dalje, da se svim građanima, i u ovom slučaju Srbima, omogući otkup tih stanova po istoj ceni koje su plaćali bivši nosioci prava po ustavnom principu jednakosti građana pred zakonom. Ako nije moguć povratak istih stanova, onda treba sagraditi nove u istom opsegu i kvadraturi koje su imali i omogućiti iste uslove otkupa ili pravičnu naknadu.
Zašto prethodne vlade ovo nisu stavile na dnevni red? Voleo bih da iz jutrašnjih diskusija podsetim, iako su se hvalile prethodne vlade da su ovo rešavale, ali nisu stavile na dnevni red.
Drugo, povratak zauzete pokretne i nepokretne imovine, samo ću nekoliko nabrojati i dati predlog rešenja, kako će buduća vlada u koju ja verujem da će raditi ovo, i zato se i odnosi ...

Ako ovo nije tema, ja pričam o izbeglim i raseljenim licima ...

Predsedavajuća, vi imate običaj mene da vraćate, ali meni je ovo struka, ako nisu prognani i izbegli, migracije, onda ja nisam čovek. Izvinite, ali pustite me da kažem.

Da, o tome ćemo da pričamo ...

Da, o tome ćemo, to je upravo predmet ovog zakona i Komesarijat za izbeglice bi trebalo ovo da rešava, a mi danas da ozakonimo gospođo predsedavajuća.
Dozvolite mi da iznesem do kraja i nemojte me prekidati, ja govorim tačno u skladu sa Poslovnikom o radu Skupštine.
Povratak zauzete pokretne i nepokretne imovine, o čemu ću ovde govoriti, kako će naša republička Vlada, pitanje naših prognanika ili emigranata, kako vam bolje zvuči, rešiti, a to nismo rešavali, mislim na prethodnu vladu.
Oko hiljadu vlasnika srpske nacionalnosti ne mogu da slobodno raspolažu svojim kućama koje su tokom rata nezakonito oduzete i date na korišćenje drugim licima hrvatske nacionalnosti, tzv. privremenim korisnicima.
Šta ja predlažem? Ili da ozakonimo, pošto vidim da jedan deo ne razume o čemu se radi da naša Vlada Republike Srbije, što je zadatak Komesarijata za izbeglice, danas mu je ovo zadatak i ja verujem da gospoda iz Komesarijata razumeju o čemu ja govorim, zahteva od Republike Hrvatske da omogući vlasnicima srpske nacionalnosti da slobodno raspolažu svojim kućama koje su tokom rata ili posle rata nezakonito oduzete i date na korišćenje Hrvatima u skladu sa odlukama Vlade Republike Hrvatske iz 2006. godine.
Molim vas, ovo su vitalni interesi naših migranata. Zašto to nismo ranije radili? Pa neka odgovori bivša Vlada. Predlažem ovoj Vladi šta će da radi da uzme ovaj program koji ćemo danas izneti, kako bi mogli realizovati zakon o migracijama koji ćemo danas, nadam se, i doneti.
Većina od 10 hiljada srpskih kuća je prodata na nezakoniti način, falsifikovanjem, pomoću dvostrukih ugovora, itd, preko Agencije za promet nekretnina, koju je osnovala Vlada Republike Hrvatske u aprilu 1997. godine. Predlažem Vladi Republike Srbije da zahteva od Republike Hrvatske, kako da zahteva, pa gospodo, naši su ministri prethodnih 10 godina često posećivali Republiku Hrvatsku, postavljam pitanje, da li su ikada ove probleme svoje nadležnosti stavili na dnevni red? Dabome da nisu. Ovoj Vladi, za koju verujemo da će ovo staviti, upravo i predlažemo da iz svog delokruga stavljaju na dnevni red, kako bi se problem ovih naših migranata, koji su pod udarom rata emigrirali u Republiku Srbiju, dakle, da zahteva, da poništi ugovore koji su sklopljeni na osnovu lažnih punomoći ili dvostrukih ugovora, itd.
Međutim, verovali ili ne, da vidite koji su problemi ovih migranata, ima ih oko 10 hiljada srpskih porodica koje su do rata živele u većim hrvatskim gradovima, niko o njima ne govori. Bili su prinuđeni da zbog pritisaka i pretnji sklope ugovore o razmeni svojih kuća i stanova, zašto se danas o tome ovde ne bi raspravljalo? To se nigde na ni jednom forumu ne raspravlja. Znate gde se raspravlja? U udruženjima za izbegla i raseljena lica, niti imaju kompetenciju, pravo ni sredstva, nego Vlada Republike Srbije i Skupština, gospodo.
Predlažem Vladi Republike Srbije da zahteva od Vlade Republike Hrvatske da Sabor Republike Hrvatske donese odgovarajuće zakonsko rešenje, kojim će ovlastiti Državno odvjetništvo Republike Hrvatske da primenom aneksa "G" Sporazuma o sukcesiji poništi ugovore o razmeni čiji su vlasnici koji su do rata živeli u većim hrvatskim gradovima bili prinuđeni da i zbog pritisaka sklope suprotno svojoj slobodnoj volji i protivno međunarodnim standardima. To su ključni problemi migranata, o kojima Vlada Republike Hrvatske, ja se nadam će voditi u budućnosti.
Nadalje, Republika Hrvatska se od 1997. godine, nakon donošenja Zakona o vlasništvu uknjižila kao vlasnik na preko 800 hiljada katastarskih čestica, čiji su posednici, tj, katastarski vlasnici do 1995. godine bili Srbi i namerava da se do 2015. godine uknjiži na preostalih 700 hiljada katastarskih čestica, što su posednici, tj. ti katastarski vlasnici bili prognani Srbi, ili ako hoćete, danas migranti, evo ovde u Republici Srbiji.
Predlažem Vladi Republike Srbije, da predloži Saboru Republike Hrvatske ili Vladi, odgovarajuće zakonsko rešenje kojim će se omogućiti povratak zemlje stvarnim vlasnicima, a na koju se Republika Hrvatska upisala u zemljišne knjige kao vlasnik. Dakle, radi se o 800 hiljada katastarskih čestica i obustavi donošenja rešenja sudova u Hrvatskoj o upisu države kao vlasnika na preostalih 700 katastarskih čestica, doneti odgovarajuće zakonsko rešenje kojim će se omogućiti prognanim Srbima, uz podršku, normalno, države da se upišu kao vlasnici u zemljišne knjige do 2015. godine do kada je predviđeno prelazno stanje.
Da vam objasnim o čemu se radi, ti imigranti su danas ovde u Srbiji, ali zbog određenih zakonskih rešenja nisu u mogućnosti da ih na sebe prevedu iz određenih razlog, pošto nisu tamo kao povratnici i ne ispunjavaju uslove, nemaju agrotehničke mere. Dakle, vidite koji su problemi, nisu samo – mi smo dali izbeglicama državljanstvo i rešili probleme i proterali ih preko granice u
Hrvatsku i nije me briga. Upravo zakon obrnuto kaže, da moramo voditi računa od dana izgona do dana povratka i ostvarivanja prava koja su imali pre migracije.
Nadalje, Zakonom o poljoprivrednom zemljištu Republike Hrvatske, propisane su visoke novčane kazne za ne obrađivanje zemljišta. Prema agrotehničkim merama, a to posebno pogađa prognane Srbe iz Hrvatske jer će ostati bez zemlje jer nemaju sredstva za plaćanje kazne, a nemaju uslova za održiv povratak, a kamoli nabavku agrotehničkih sredstava. Normalno da im se to oduzima. Predlažem da Vlada Republike Srbije, da zahteva od Vlade Republike Hrvatske da do 2015. godine obustavi primenu visokih novčanih kazni za ne obrađivanje zemlje, prema prognanim Srbima, jer nisu u mogućnosti da obrađuju zemlju niti da plaćaju kazne.
Ugovorom o obnovi, verovali ili ne, sklopljenim između države Hrvatske i vlasnika kuća, to znači migranata Srba, između ostalog piše da se vlasnik kuće mora vratiti u roku od jedne godine, tj. od dana upotrebne dozvole i ako nisu stvoreni uslovi za održivi povratak. Šta predlažem? Predlažem Vladi Republike Srbije da predloži Vladi Republike Hrvatske da Sabor Republike Hrvatske donese odgovarajuće rešenje kojim će biti promenjena odredba Ugovora o obnovi između države Hrvatske i vlasnika uništenih kuća, u ovom slučaju Srba, o povratku sredstava, ako prognani Srbi stalno ne borave u obnovljenoj kući, jer važeće odredbe u Ugovoru krši pravo na slobodno kretanje korisnika sredstava na obnovu, itd. Vidite, moram da vam kažem, pogotovo vama gospođo ministarka, jer ste vi ovde predstavnik predsednika Vlade, verujem da gospodin Dačić zna o čemu se ovde radi, Hrvatska stalno donosi neke, da izvinete, začkoljice kako bi onemogućila Srbe da uđu u svoj posed imovinskih i drugih stečenih prava.
Verovali ili ne, sledeći problem je jako ogroman – isplata dospelih neisplaćenih penzija. U dve rečenice, od oktobra 1991. godine 500 hiljada Srba, korisnika hrvatskih penzija, koji su usred ratnih zbivanja nastavili živeti van kontrole hrvatskih vlasti, ili su prognani u Srbiju, Crnu Goru ili neko drugo mesto. Ostali su bez svojih penzija, iako su ih ranije primali, odnosno isplata istih im je obustavljena jednostavnim aktom Hrvatskog penzionog fonda. Šta ja predlažem? Predlažem da Vlada Republike Srbije, da predloži Vladi republike Hrvatske da Sabor Republike Hrvatske donese zakon o mirovinskom osiguranju, kojim će omogućiti isplatu dospelih a neisplaćenih penzija prognanih Srba. Prosečno se duguje 81 penzija, to su ogromne pare. Gospodin Cucić je ovde, da li je to iko postavio? Naravno da nije ranije. Da li je to bio zadatak bivše Vlade? Dabome da jeste, nećete valjda reći da nije.
Nadalje, priznavanje kompletnog radnog staža, verovali ili ne, do 1991. godine i konvalidacija radnog staža sa priznatim doprinosima za period rata 1991. godine do 1995. godine, znate li šta se desilo? Hrvatska država ne priznaje Srbima ni ono što su radili do rata, zapravo, delu prognanih Srba nije priznat deo radnog staža, koji su stekli do 1991. godine, sa obrazloženjem da nisu uplaćivali doprinos. Istovremeno, građani hrvatske nacionalnosti u istim firmama, nemaju takav problem, ovo je samo jedan izgovor. Za mnoge prognanike je problem konvalidacija radnog staža za period 1991. godine do 1995. godine, molim vas iako ga dobiju, onda i finansijski to ne priznaju. To su takve degradacije i takva poniženja i ugrožavanje ljudskih prava, kakvi ne postoje, ne više u Evropi nego i svetu. Zahtevati da se prizna kompletan radni staž Srbima kao što su priznata i građanima hrvatske nacionalnosti do 1991. godine, i predložiti Saboru Republike Hrvatske da donese zakon o konvalidaciji, koji će omogućiti jednostavnom procedurom konvalidaciju radnog staža od 1991. godine do 1995. godine i priznanje u finansijskom smislu.
Ovo je problem o kojem ova država ćuti, a ne bi smela da ćuti, isplata devizne i dinarske štednje. Verovali ili ne, prognani Srbi iz Republike Hrvatske devizne su štediše "Jugobanke" Split.
Dame i gospodo, napominjem …

Gospođo predsedavajuća, koristim vreme poslaničke grupe.

Molim vas, pa govorim o pravima, na dnevnom redu je migracija, migranti i njihova prava, neka procene pravnici i građani Srbije i Vlada.
Molim vas, nemojte me prekidati.

Vi meni saopštite, ovo nije prvi put.
Nemojte me prekidati, molim vas. Ja sam na temi, to pravnici i predstavnik Vlade vrlo dobro zna.
Radi se o isplati devizne i dinarske štednje prognanih Srba ili, ako hoćete u prevodu, migranata. Na dnevnom redu je Zakon o migracijama. O čemu da govorim onda? Da li hoćete da govorim drugim jezikom? Hoćete engleski, hoćete ruski, pa da se razumemo?
(Neđo Jovanović, s mesta: Povreda Poslovnika.)

Nemam nameru da završim dok ne iznesem sve probleme migranata poteranih ratom, a to znači i Srba koji danas gledaju ovo, a prethodne vlade nisu imale namere da ovo reše.
Gospođo predsedavajuća, ako imate nameru, ja ću prekinuti, ali neću da prekinem pošto znam da govorim u skladu sa Poslovnikom.
Ovo nije prvi put da me prekidate, i prošli put ste me prekinuli na sednici.
Dakle, govorim o Zakonu o migracijama i o Komesarijatu za migracije i izbegla i raseljena lica i o delokrugu rada.
Gospodo poslanici, da li govorim o tome ili ne?
(Neđo Jovanović, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Molim vas, nemojte me prekidati.
Predsedavajuća, recite, molim vas, narodnom poslaniku da mi omogući da iznesem.

Umirite narodne poslanike.

Molim vas, ovde se radi o "Jugobanci" Split. Ovo je neviđeno kršenje prava u istoriji čovečanstva. Do današnjeg dana ni jedan prognani ili migrant, po nacionalnosti Srbin, nije dobio staru deviznu štednju, a svaki građanin hrvatske nacionalnosti dobio je tu deviznu štednju. Ne radi se o "Jugobanci" Beograd.
Obrazloženje naših migranata, ili migranata povratnika ili migranata koji su danas u Republici Srbiji, njima se daje obrazloženje – kada dođe do sukcesije. To nema nikakve veze sa ovim problemom.
Mislim da i pijeteta prema tim našim izbeglim i raseljenim, zaista vas molim, gospodo narodni poslanici, da bar imamo toliko dostojanstvo da saslušamo ove probleme, ako ih već ne možemo rešiti.
Sledeće - problem za neučestvovanje u procesu privatizacije. U Hrvatskoj je proces privatizacije završen, ali bez prognanih Srba koji su ostavili najveći broj godina radnog staža u hrvatskim preduzećima.
Poštovane dame i gospodo, predlažem Vladi Republike Srbije da predloži Vladi Republike Hrvatske i Saboru da donese odgovarajuće zakonsko rešenje kojim će biti omogućeno učešće Srba u privatizaciji na način na koji je primenjen na sve ostale državljane Republike Hrvatske.
Sledeći problem – revizija presuda za rane zločine donesenih u odsustvu okrivljenih. Danas su mnogi naši građani ovde u Republici Srbiji, a sudilo im se u odsustvu. Pošteno i ujednačeno procesuiranje ratnih zločina i prestanak etnički motivisanih suđenja predlažemo da to naša vlada stavi na dnevni red sa Vladom Republike Hrvatske.
Sledeći problem – završetak procesa ekshumacije, danas ste ovde o tome govorili i identifikacija nestalih lica. Verovali ili ne, ovo su teški problemi. U prethodnom periodu imali smo po tri osnove utvrđivanja – preko "Veritasa", preko našeg MUP itd.
Ako već ovo radi Komesarijat za izbeglice, predlažem da samo on to radi. Vidite li kako su ovo složeni problemi, a nekima se vrlo dobro žuri da ode iz ove sale?
Gospodo, nama izbeglima se ne žuri. Vi me ne prekidajte dok god ne iznesemo probleme, jer se ovaj zakon čeka 17 godina.
Gde su sada poslanici koji su govorili? Neka kamera pokaže. Lako je reči četiri rečenice i izaći iz ove sale.
Dakle, završetak procesa identifikacije nestalih lica. U Republici Hrvatskoj, verovali ili ne, nalazi se i poznato je preko 600 grobnih mesta u kojima se nalaze posmrtni ostaci Srba. Šta predlažem? Predlažem da Vlada Republike Srbije zahteva da nadležni organi Republike Hrvatske ekshumiraju i identifikuju preostale ostatke Srba i predaju ih njihovim porodicama.
Ne postoje bezbedonosni uslovi da se Srbi migranti vrate u Republiku Hrvatsku. Ovih zadnjih nekoliko meseci nastradao je gospodin Španović, koji je nađen preklan u svojoj kući sa petokrakom na čelu. Ako ste čitali štampu, ni tadašnja vlada u to vreme, na čelu sa gospodinom Cvetkovićem, ni tadašnji predsednik nisu uopšte reagovali. Mislio sam da će gospodin Tadić kada se susreo sa Milanovićem u Dubrovniku, iako je izvršio rukotres s njim tamo, ali ga nije možda upitao zašto je osvanuo naš povratnik mrtav u svojoj kući.
Dame i gospodo, danas nije bilo reči o prognanima sa Kosova i Metohije, pa ću reći tri, četiri rečenice.
Prognani Srbi sa Kosova i Metohije proživljavaju, kao i prognani Krajišnici, najtragičnije momente u istoriji svog postojanja. Povratak Srba na Kosovu i Metohiji teče sporo usled nedopustivog angažmana međunarodne zajednice. Kako to da međunarodna zajednica 1999. godine je vratila izbeglo stanovništvo albanske nacionalnosti za osam dana i to, kako oni kažu, preko nekoliko stotina hiljada Albanaca, a ne mogu da vrate Srbe za 12 godina ni 20.000? Dakle, ne postoji dobra volja ni međunarodne zajednice, a ne postoji dobra volja ni albanske strane.
Što se tiče migranata koji su se odlučili da ostanu ovde u Srbiji, SNS ima izuzetan plan rada i lokalnih zajednica. Voljna je da ponudi lokalnim zajednicama kako bi integrisali ovu najugroženiju grupu danas u Evropi ovde u Republici Srbiji.
Poštovani narodni poslanici, prethodne vlasti i Vlada nije ovo rešavala, ali mi ćemo pratiti Vladine organe i Komesarijat za izbeglice hoće li ove probleme postavljati na dnevni red prilikom susreta ministara dveju država, pogotovo kada je u pitanju Republika Hrvatska i naša vlast iz svog delokruga rada kada se budu sastajali, bilo u Hrvatskoj, bilo ovde u Srbiji. Utoliko će biti naša i ocena tih ministara za eventualno četiri godine. Sada, kako je počelo, dobro ide, dobro sve pripreme teku, pitanje je samo da li ćemo ovo realizovati.
Na kraju, poštovana predsedavajuća, hvala vam što ste mi omogućili da iznesem nagomilane probleme prognanih Srba, iako ste me prekidali, a bilo je sve u skladu sa Poslovnikom. To neka služi, ako nije, meni na čast, a vama, ako ste vi pogrešili. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, pozivam se na član 105. Pročitaću ga – niko ne može da govori na sednici Narodne skupštine pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Narodne skupštine. Gospodin Neđo, na očigled svih poslanika i vas, dok sam ja govorio, ustao je i govorio. Da li je tako, gospodine Neđo? Iako je govorio o onome o čemu, izvinite, ali on totalno ne razume ovaj zakon, a prethodni govornik govori o svađi, a sada je ušao u salu. Mi se ne svađamo. Govorimo o jednoj temi za dobrobit građana Srbije i izbeglih i raseljenih lica. Molim vas da u budućnosti upozorite narodnog poslanika. Ako mu nećete izreći meru, bar ga upozorite opomenom, kao mene.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo, poštovani građani Srbije, mi ovim zakonom zapravo rešavamo ne samo problem "Agrobanke" i "Razvojne banke Vojvodine", već pokušavamo da kažemo šta se desilo u toj "Agrobanci", pa čak i "Razvojnoj banci Vojvodine", a desila se jedna od najvećih pljački građana Srbije za sada, kako u "Agrobanci", tako i u "Razvojnoj banci Vojvodine".
Dame i gospodo, o tome neću posebno govoriti jer sam o tome već govorio na sednici Narodne skupštine Republike Srbije kod izbora guvernera NBS. Ali, gospodo narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, mi moramo pored ostalog doznati, prvo - kakva je uloga u toj neviđenoj pljački ili, citiram, neviđenom skandalu u novijoj istoriji Srbije, završen citat od gospodina ministra Dinkića od juče, bila bivšeg predsednika Vlade, gospodina Mirka Cvetkovića, koji je danas trebao biti ovde narodni poslanik, a njega nema? Pošto je on narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije…
(Predsedavajuća: Gospodine Atlagiću, molim vas, jako smo umorni, da se vratimo na temu da bismo završili. Hvala.)
Izvinite, ovo je glavna tema i zakon se zbog toga donosi.
Drugo, kakva je uloga u jednom od najvećih skandala u novijoj istoriji Srbije, kako ministar reče, bila narodnih poslanika kojih ima, sede ovde u Narodnoj skupštini, kao i ostalih političkih struktura, a to znači bivših ministara u bivšoj Vladi Republike Srbije?
Treće, kakva je uloga u toj velikoj pljački bila bivšeg guvernera NBS, gospodina Dejana Šoškića i njegovih saradnika?
(Predsedavajuća: Gospodine Atlagiću, moram da poštujem Poslovnik i molim vas narodne poslanike da poštujete Poslovnik. Dakle, vratimo se na temu, molim vas. Tema je amandman na član 12. Predloga zakona.)
Koji govori o …
(Predsedavajuća: Nećemo se vraćati na guvernera, nego se vratimo na amandman na član 12. Hvala vam.)
Hvala vama, ali i vi svi drugi podržavate ovu pljačku, koji ne dozvoljavate ovde da kažemo ko je krivac.
Gospodo iz DS, pozivam vas da osudite i vi da nam se pridružite ovde da danas čujem bar jednu rečenicu. Evo, izrecite tu rečenicu.
Prema tome, ako mi date reč, nastaviću. Ako ne, hvala lepo.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, korupcija i kriminal je posebno zadnjih desetak godina toliko uhvatila korene u našem društvu, da mu preti da ga razori i uništi nam zemlju Srbiju.
Svesni toga, SNS stavila je u svoj programski dokument borbu protiv korupcije i kriminala kao jedan od svojih primarnih zadataka, jer je bila svesna da je borba protiv korupcije i kriminala osnovni uslov ekonomskog i sveukupnog oporavka našeg društva i zemlje u celini. Zato i nije čudo što je nova Vlada Republike Srbije, na čelu sa gospodinom Ivicom Dačićem, u svoj dokument odnosno platformu, stavila kao jedan od osnovnih zadataka borbu protiv korupcije i kriminala.
Korupcija je zahvatila sve pore našeg društva, ekonomsku sferu društva, zdravstvo, školstvo, sudstvo, državnu upravu i druge sfere, ali i političke strukture, odnosno politiku. Zato je borba protiv političkog kriminala i korupcije isto jedan od osnovnih prioriteta Vlade Republike Srbije i svih drugih organa vlasti, jer je ona vrlo često povezana sa korupcijom u ekonomskoj oblasti, u obrazovanju, u upravi, u sudstvu i u drugim oblicima kriminala.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ako je skidanje imuniteta narodnom poslaniku Oliveru Duliću, jedan od koraka te borbe protiv korupcije i kriminala, onda nju treba pozdraviti i mi kao narodni poslanici bi trebali da što pre damo svoj doprinos i da glasamo da skinemo imunitet gospodinu Oliveru Duliću, kako bi pravosudnim organima omogućio da rade svoj posao.
Narodna skupština Republike Srbije, citiraću gospodina predsednika Nebojšu Stefanovića – ne sme i neće biti utočište ljudi koji su učinili određena krivična dela, završen citat, a ja dodajem – pa makar se to radilo o narodnim poslanicima, pa makar o meni, o gospodinu Mirku Cvetkoviću, o gospodinu Šutanovcu, o gospodinu Petroviću. Malo je čudno, dame i gospodo, što su bivši ministri, pa evo čak i iz DS, u bivšoj Vladi bivšeg režima, postali svi narodni poslanici ovde u Narodnoj skupštini. Verujem da im nije bio motiv zaštita od imuniteta, verovatno i verujem, da je motiv zalaganje za narodne interese građana Republike Srbije.
Skidanje imuniteta Oliveru Duliću nije politički motivirano, nema političkog progona u ovoj stvari, i to sigurno nikada poslanici SNS ne bi to dozvolili, a to ne bi dozvolili ni čelnici SNS i njen predsednik, gospodin Vučić.
Srpska napredna stranka će se založiti da u procesuiranju onih koji su ogrezli o kriminal, neće biti privilegovani, neće biti zaštićeni. Dame i gospodo država mora da funkcioniše, ili će je biti, ili je neće biti, ili će funkcionisati, ili je neće biti, a SNS smatra da će je biti i da će funkcionisati i da će se procesuirati svi oni koji su se ogrezli o kriminal i korupciju.
Da bi zaustavili propadanje Srbije, kriminalci moraju u zatvor i SNS će sve učiniti da se vinovnici kriminala i korupcije nađu iza brave, jer to traže građani Srbije. Građani Srbije traže još nešto, dame i gospodo, da se imovina nezakonito stečena vrati građanima Srbije, a onda da idu u zatvor oni koji su je nezakonito uzeli.
Nema medijskog linča, ne vodi se ovde medijski linč protiv Olivera Dulića, on se vodio protiv Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića, a obaveštavam vas da se i danas vodi protiv jednog i drugog, pa moram da vas podsetim da nijedan predsednik Republike Srbije, od prvog kralja Strojimira u IX veku do danas, ni jedan vladar nije teže došao na vlast, a pobedio na izborima kao Tomislav Nikolić.
Dame i gospodo pažljivo sam pratio diskusije narodnih poslanika. Dirnula me je malo diskusija gospođe Gojković Maje, maltene se rasplakala na porodici gospodina Dulića. Dabome da treba sažaliti porodicu pod uslovom da je gospodin Dulić nevin. Kako je milionima porodica obespravljenih i opljačkanih u ovoj zemlji i njihovoj deci, koja nemaju koru hleba sutra, a moraju da pođu u školu? Plačete li za tom opljačkanom decom i njihovim roditeljima?
Pozivam sve narodne poslanike, a posebno narodne poslanike DS, žalosno je da ih večeras ovde nema, da snažno pruže podršku Vladi Republike Srbije i koordinatoru u Vladi Republike Srbije u borbi protiv korupcije i prvom potpredsedniku, gospodinu Aleksandru Vučiću u borbi protiv korupcije, jer ćete, dame i gospodo, time iskazati svoje opredeljenje u borbi protiv najvećeg zla savremenog srpskog društva. U to ime ćemo večeras glasati za ukidanje imuniteta gospodinu Oliveru Duliću. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovani državni sekretare, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, SNS kao demokratska stranka, kao stranka demokratske orijentacije i kao državotvorna i napredna smatra, da je tranzicija proces u kojem se zemlja realsocijalizma transformišu u kapitalizam, odnosno industrijsko društvo u društvo znanja. A to znači, da smo mi trebali transformisati vaspitanje i obrazovanje u pravcu da ono postane podstrekač sveukupnog ekonomskog, kulturnog i društvenog razvoja Srbije. Da li je to postalo? Naravno da nije.
U tom smislu, transformacija vaspitanja i obrazovanja nije izvršena. Najpre smo trebali transformisati cilj vaspitanja i obrazovanja opšti cilj. Ne možemo koristiti cilj vaspitanja i obrazovanja i socijalističkog društva, živimo u kapitalističkom društvu. U tom smislu, zatajili su bivše vlade Republike Srbije i bivša ministarstva, što nisu doneli strategiju i viziju cilja opšteg cilja vaspitanja i obrazovanja. Nadalje su zatajili fakulteti, katedre za pedagogiju, škole osnovne i srednje, političke stranke. Sve do zadnjih vremena nisu imale strategiju razvoja obrazovanja, a normalno i privreda, verovatno zbog okolnosti u kojem se ona našla.
Kao posledicu zato imamo da je ukinuto vaspitanje i obrazovanje, da je ukinuto vaspitanje u društvu. Ono je dame i gospodo i gospodine ministre proterano iz društva, iz škole, iz porodice, iz dečijih i učeničkih organizacija, slobodnih aktivnosti učenika i vanškolskih aktivnosti i sredstava informisanja, iz političkih stranaka i Skupštine Republike Srbije.
Valjda se sećamo nemilih događaja zadnjih deset godina ovde u ovim klupama. Pa, ako hoćete i zakona, pa su nam se zakoni od 2000. godine do danas nisu nosili zakon o osnovnom vaspitanju i obrazovanju i zakon o srednjem vaspitanju, obrazovanju, nego zakon o osnovnoj školi, zakon o srednjoj školi, visokoškolskom obrazovanju. To je bilo sa određenom namerom, jedino ste vi gospodine ministre, evo u zadnjem, na dopunu dali, i vaš zakon se zadnji zove Zakon o osnovnom vaspitanju i obrazovanju.
Proterali su slobodne aktivnosti iz škole, one su i danas nažalost proterane. Decu šaljemo na sportske aktivnosti u grad, a fiskulturne dvorane iznajmljujemo za novac koji neretko završava u džepovima samo malog broja ljudi u kolektivu sa direktorom. To je sramota. To je nacionalna sramota. Školskog pedagoga kao stručnjaka u školi, proterali smo i iz društva i iz škole. Školski pedagog je tehnolog u školi, on snima stanje, zatim daje predloge mera kolektivu i društvenoj zajednici, lokalnoj samoupravi za poboljšanje stanja, itd. Kad kažem da smo ga proterali iz društva, postavljam pitanje nama svima i građanima Srbije – kada ste gospodo videli školskog pedagoga na državnom servisu i državnoj televiziji u zadnjih deset godina? Moja statistika kaže – samo jednog školskog pedagoga. Ali ste zato videli novinare, psihologe, sociologe, kriminologe i druge.
Proterali smo čak sadržaje iz vitalnih predmeta za očuvanje nacionalnog identiteta, iz istorije, geografije, iz srpskog jezika. Da li možda znate, gospodine ministre, da li su možda vraćeni, da li je u nastavni program muzičkog iz osnovne škole iz trećeg razreda vraćena "Marš na Drinu" slušanje muzike, baš je ona bila izbačena iz toga, ili možda, da li su vraćene iz srpskog jezika od Ivana Gorana Kovačića "Jama" deseto pevanje? Mislim da to nije bila slučajnost. Ako nije vraćena, imate podršku svih građana Srbije, verujem, a i nas ovde da se to vrati u nastavne sadržaje.
Nadalje, proterali smo iz sadržaja iz područja zaštite i unapređivanje čovekove okoline i bezbednost. Gospodin Oliver Dulić, žao mi je što ga spominjem, jer ga nema ovde prisutnog ovde večeras, imao je devizu – Očistimo Srbiju, to je antivaspitni slogan. Nije to trebalo tako raditi, nego – Ne prljajmo Srbiju. Mi se uvek bavimo posledicama, umesto uzrocima. Nadalje, slogan je bio da učimo decu kako će da upotrebljavaju špric kada su u pitanju droge, umesto da kažemo da se ne drogiraju deca, itd. Dakle, na svakom koraku maltene antivaspitno delovanje kako društvu, tako i u zvaničnim organizacijama.
Kada su u pitanju univerziteti i otvaranje univerziteta, otvaraju se privatni univerziteti zarad brže zarade i kriminalnih radnji. Ministarstvo prosvete Srbije dozvolilo je da Republika Srbija ima 18 univerziteta, možda je ovo broj od prošle godine, osam državnih, 89 fakulteta, 10 privatnih i 53 fakulteta, a evropska merila su, gospodine ministre, jedan milion – jedan univerzitet.
Ne kažem da ste vi, ali vaši prethodnici odveli ste nas umesto u Evropu, u Afriku po ovim merilima. Koliko ima područnih odeljenja fakulteta, niko ne zna. Ovo su izjave vaših službenika, a Ministarstvo prosvete tvrdi da nije izdalo niti jednu dozvolu za rad. Izjava 2011. godine, a 9. marta 2012. godine izjavljuje jedan inspektor u ministarstvu da većina nema dozvolu za rad. Po zakonu, koliko znam nema isturenih odeljenja, područnih, ali vidite ima ih na svakom koraku. Takva odeljenja predstavljaju leglo kriminala i korupcije. Tako jedan privatni, citiram izjavu predstavnika Ministarstva prosvete, tako jedan privatni beogradski Univerzitet drži časove u kafani u Banja Luci upisani su u Beogradu, a časove u Banja Luci nazvali su – ekskurzijom. Nisu u pravu, ne možemo im ništa, završen citat, isto iz marta 2012. godine.
Kako sam rekao, na jedan milion jedan univerzitet. Zašto imamo mnogo privatnih univerziteta? Najlakši je način brze zarade. Zbog toga ih imamo, a onda je tu i mito i korupcija. To je osnovni razlog velikog broja privatnih univerziteta.
Ne znam tačan podatak, ali čini mi se da Srbija ima više privatnih univerziteta nego pola ili skoro čitava Evropa. Ovo je više američki izum nego što je evropski, itd.
U principu, radi se o lošem kvalitetu nastave, pa se nastava odražava na celokupni razvoj društva u celini. Komisija zvanična za akreditaciju fakulteta konstatuje, citiram: "zaticali smo različite situacije da se izvodi nastava od ciglana, napuštenih fabrika, pa do bioskopskih sala", završen citat "Politika", 20. novembar 2010. godine.
Nepotizam je oblik kriminalnog ponašanja na fakultetima, što preti opstanku normalnom radu na tim ustanovama. Na pojedinim fakultetima, na pojedinim katedrama imamo i po pet zaposlenih na državnim fakultetima iz jedne porodice. Jedan od njih je čak i dekan fakulteta.
Efikasnost studija o kojem se govori u ovoj izmeni zakona zahteva promene, one za koje se zalaže SNS, a to su, u prvom redu, Ministarstvo prosvete. Struktura i organizacija ovog ministarstva je zastarela, nefunkcionalna, neefikasna, pa je potrebno razmišljati o njenoj transformaciji.
Ministar prosvete, ne mislim na vas ovde, na aktuelnog, nego uopšte, treba da bude intelektualac, stručnjak i ličnost koja poseduje elementarnu informisanost o savremenim tokovima obrazovanja u svetu i da je upoznat sa stanjem teorije i prakse u našoj zemlji, pedagoške i da poseduje ambicije i smelost organizovanja naučnog reformisanja sistema vaspitanja i obrazovanja, a ne stručnjak koji treba tek da upoznaje tako delikatan sistem. Bilo bi dobro da svaki budući ministar se imenuje u ministarstvu kao stručnjak, a ne kao političar, odnosno da je radio u osnovnoj školi, srednjoj školi i na univerzitetu.
Izbor državnih sekretara i pomoćnika ministara obrazovanja trebao bi biti vršen još po strožijim kriterijumima, koji podrazumevaju dominaciju u pedagoškoj teoriji i praksi, jer ni genijalni projekti reforme vaspitanja i obrazovanja nemaju šansu da se realizuju, ukoliko imamo nesposobne, polustručne rukovodioce i timove.
Mi reformom trebamo omogućiti našim studentima da studiraju, a ne da uče, a danas smo čuli da uče. Ne, gospodo, nego da studiraju, jer ova treća industrijska revolucija se zasniva na znanju i sposobnostima, kao pokretačkoj snazi ekonomskog razvoja društva. Bilo bi dobro da strategija obrazovanja razmišlja da formiramo fakultete, takvu vrstu fakultete gde će studenti studirati za nauku i jedan deo fakulteta za praktičan rad, odnosno kada je prosveta u pitanju, za profesore srednjih i osnovnih škola i drugi smer za nauku.
Zato bolonjski proces, uz neke dobre strane, ne omogućava studiranje, nego učenje. Zato sa neefikasnošću studija bore se sve zemlje u tranziciji, kako znate, pa i naša Srbija. Istraživanja, vršena u našoj zemlji a i u susednim zemljama, pokazuju nisku efikasnost studija. Stopa odustajanja od studija je 45%, odnosno stopa završavanja studija je 55%, da pojasnim. Stopa ponavljanja godine je najveća za drugu godinu studija i iznosi oko 46%, a sledeća treća oko 40% i prva godina studija više od 25%. U proseku potrebno je 1,45 godina studija da bi se upisala naredna godina studija naših studenata.
Da bismo postigli kvalitet koji će zadovoljiti zahteve evropskog obrazovanja i prostora, moramo ispuniti opterećenje nastavnika sa maksimalnih nastavnih šest časova sedmično, odnosno 10 časova asistent.
Tada će nastavnik biti bolje pripremljen, izvodiće kvalitetnije nastavu, odnosno predavanja, imaćemo bolji kvalitet nastave. Međutim, šta imamo u praksi? Ovo moram da kažem. Gospodine ministre, obratite pažnju na ovo. U praksi imamo da pojedini nastavnici na fakultetima izvode po jednu, dve, tri, četiri, pet, šest i 10 normi, 10 trećinskih odnosa. Ako hoćete, daću vam popis koliko ih ima u Srbiji, tako da postaju tezgaroši, pa tako dobijamo bogatog improvizatora, univerzitetskog profesora ili, ako to ne radi, siromašnog naučnika. Eto u kojoj smo sada situaciji u nastavnom procesu.
Promene treba da uslede i u izboru koncepcije rada Prosvetnog saveta, akreditacionih komisija koje imaju strahovite propuste koje treba ukloniti, promene u svim sverama visokoškolskog obrazovanja, a posebno u sveri stručno-pedagoško-ditatičko metodičke osposobljenosti naših nastavnika, univerzitetskih profesora, koja je na zabrinjavajućoj razmeri.
Moje istraživanje na dva univerziteta, kod pojedinih fakulteta, 80% visokoškolskih profesora nikada nije učilo iz pedagogije nijedan predmet, psihologije da ne govorim.
Nema te merite reforme visokoškolskog obrazovanja bez reforme osnovnog vaspitanja i obrazovanja. U zadnjih 10 godina proterali smo vaspitanje iz škola i iz društva, iz učeničkih društava, slobodnih aktivnosti, a umesto toga, verovali ili ne, uveli smo miliciju u škole. U istoriji pedagogije, vi koji ste pedagozi po struci, od antičkih vremena do danas taj se slučaj nije desio. Dakle, to je znak nemoći društva u celini.
Moram reći da ponekad i mi antivaspitno delujemo, i profesori i ministarstvo. Izneću dva primera sada na zahtev roditelja, većine građana Srbije, pogotovo građana Beograda. Prvi antivaspitni cilj ministarstva jeste da se dogodilo početkom školske godine da je nabavljeno 120.000 ormarića puta tri ključa. Postavljam pitanje svim pedagozima Srbije, a i šire, da li je cilj da učiteljica u osnovnoj školi, primera radi, zatvori sve stvari učenika, njih 20, ili da otvori i da vaspitno deluje da se ne krade ili da ih navadimo da se krade?
Znate, gospodine ministre, zašto je to nabavljeno? Iz drugih razloga, komercijalnih, tu nema dileme.
Drugi primer su duple knjige. To istorija pedagogije nije zabeležila. Jedne knjige đaci uče u školi, druge kod kuće u eri velikog siromaštva, kada narod sastavlja kraj s krajem. Zaista nemam reči.
Dozvolite da zadržim pažnju još dva minuta, izvinjavam se. Tražimo minimum nacionalne odgovornosti organizovanja izrade pedagoške, ekonomske, organizacione, političke strategije razvoja obrazovanja za narednih 20 godina. Vi ćete reći da je ima. Nema, gospodine ministre, jer je niko nije video, osim jednog malog dela prosvetnih radnika. Rasprava mora biti široka, od osnovnih škola do univerziteta, odnosno do svakog fakulteta.
Kontraverzna, nepedagoška, nedemokratska, ovo je moje mišljenje, komercijalna i politička kampanja nametanja tzv. bolonjske deklaracije je protiv budućnosti studenata, jer ovaj birokratski čin nigde u Evropi nije dobio pedagošku ni praktičnu potvrdu onako kako je ona zacrtana.
Voleo bih da se ove moje reči ponove za jedno 10 godina, pa da vidimo gde smo.
Srpska napredna stranka smatra da problemi omladine u tranziciji su se toliko nagomilali, a posebno u Srbiji, da deluje pogubno na razvoj i stabilnost društva u svim oblastima. Mladi intelektualni potencijal mora imati veću i iskreniju podršku od strane države, a ne da se sistematski sužava i ukida pravo na besplatno školovanje. Gde nam je socijalno odgovorna država? Vaša stranka se za to založila. Politikom proizvodnje suvišnih kadrova i povećava se nezaposlenost mladih.
Prijemni ispiti su didaktički apsurd, pogotovo na kraju završetka osmogodišnje škole. Administrativni čin opterećen testomanijom i neracionalnim trošenjem velikih sredstava i vremena, pa ih treba racionalizovati ili eventualno razmišljati da se ukinu. Školarine i sijaset izuma u navodne znakove dažbina koje na fakultetima plaćaju naši studenti je čin protiv nacionalnih interesa Srbije, cilj da Srbija što manje akademski i srednjoškolski obrazovanih građana. To je put u siromaštvo Srbije, a ne u bogatstvo.
Srpska napredna stranka se zalaže da pedagoška usavršavanja, da usavršavanje pedagoških radnika i obrazovanje roditelja bude jedno od izuzetnog nacionalnog interesa posebno u slučajevima nastavnika u srednjim, višim i visokom obrazovanju, koje nisu završili nastavničke fakultete.
U savremenom društvu učenja informatičke pedagogije, potreban je moderni sistem usavršavanja kadrova, koji je u poslednjoj deceniji deformisan, čak i uništen. Krajnje je vreme gospodine ministre da se seminarima i takozvani eduko radionicama da naše vaspitače, nastavnike i pedagoge ne edukuju polustručni i nestručnu nevladini volonteri i klinički psiholozi. Sam izraz edukacija, imamo mi Srbi lepše vaspitanje i obrazovanje nije naše.
Među prioritetima ovog sada našeg ministarstva i vašeg za obrazovanje, po meni, pa i fakulteta trebalo bi biti reafirmacije ugleda pedagoškog poziva u društvu, što podrazumeva dosledno i energično utvrđivanje, koji nastavnici i saradnici nisu podobni za ovu misiju, za ovaj poziv, po profesionalnim etnički kulturnim kriterijumima, tvorci za katedru, trgovci za katedrom, korumpirani pojedinci, svi koji su ravnodušni prema vaspitanicima koji beže od učenja, treba što pre da napuste škole i fakultete u korist razvoja Republike Srbije.
Nova Vlada i Skupština trebala bi da pokrene postupak izrade naučno zasnovane analize važećeg zakonodavstva u obrazovanju, kako bi se izvršile izmene i dopune u zakonima koji su loše urađeni i štetni, zatim da se posebna pažnja posveti aktuelnoj akreditaciji fakulteta, jer su postupak i kriterijumi sporni, posebno što je pedagoška komponenta u trećem planu, a administrativna i komercijalna favorizovane. Posebno se mora u akreditaciji zahtevi da kadrovi na univerzitetu moraju imati licencu iz univerzitetske pedagogije, a ona je na jako niskom stepenu, da ne kažem na nuli.
Urgentna je potreba da se organizuje interdisciplinarna naučna rasprava i nakon toga donese zakon o pedagoškom, moralnom, kulturnom i medicinskom standardu mas medija, jer prepuštenost stihiji, polustručnjacima, komercijalizmu pogubno deformiše sistem vrednosti. Poplava šunda, kiča, seksomanije, elitne malograđanštvine, poroka, nastranost, sujeverja i nasilja, poražavajuće deluje na vaspitanje i razvoj mladih, pa se dolazi do saznanja do teške istine tržišno, atraktivno i neprofesionalno delovanje medija, stalni je i najjači protivnik pedagoškog sistema vaspitača u društvu.
I na kraju, Srpska napredna stranka se zalaže da izdavačka delatnost u oblasti udžbeničke literature u protekloj, zapravo smatra da u protekloj deceniji doživela je haotičnu ekspanziju, koja je dodatno probudila krizu u obrazovanju, unela nelojalnu konkurenciju, ugrozila kvalitet ove literature, otvorila prostor za izvesne zloupotrebe i dovođenje u pitanje moralnih normi i u ponašanju aktera na ovom tržištu. Komercijalizam i štampanje priručnika i udžbenika dostigla je opasne razmere zbog nebrige, pa ako hoćete čitave prosvete i javnosti i odsustva, pa i organa države i odsustva pedagoške kritike u ovoj oblasti. Zato treba ubrzati postupak donošenja novog zakona o udžbenicima.
Na kraju, Srpska napredna stranka, lično glasaću za ove izmene, s tim da kažem da me niko ne može u državi Srbiji šire ubediti da je smanjivanje broja rokova studentima, izraz kvaliteta obrazovanja, ne, nije to izraz kvaliteta, to je izraz možda ne kvaliteta i mislim da se to dovozi i nemam vremena da to objasnim iz komercijalnih razloga, jer samo teže će se izlaziti na ispite, jedan ispitni rok student padne, takvih studenata na hiljadu u jednom roku puta tri hiljade uplatnica samo, to je tri miliona. Molim vas, sve radi komercijala. Izvinite, odužio sam malo, ali ovo sam morao u ime prosvetne javnosti da kažem. Hvala.