Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, naravno da predlažem da se ovaj amandman ne usvoji iz razloga, pod broj jedan, onoga koji je Vlada obrazložila. Pod broj dva, nije tačno da je reč „svrsishodan“ i „celishodan“ isto, kao što reče jedan od mojih prethodnika.
Dozvolite da kažem da gospodin koji citira iz rečnika nije u pravu, jer on ima rečnik sa jednom knjigom, a ja sa devet, pa ga upućujem na knjigu broj pet od 1971. godine Matice srpske, knjiga broj 5, pa da vidi šta znači „celishodno“ i knjigu broj šest Matice srpske, na 770 strana, pa će videti da to nije jedno te isto, ali nemam nameru da to posebno obrazlažem.
U pravu ste, gospodine ministre. Ja nisam pravnik, ali postoji pravnička logika i da se sistem pravnički kroz zakon provlači. Po mom mišljenju, Vlada je u tom smislu potpuno u pravu.
Gospodinu docentu preporučujem da uzima rečnik od šest knjiga, pa će sigurno i obrazloženje biti drugačije.
Međutim, kada smo već kod suđenja u razumnom roku, hvala vam, gospodine ministre, što ste zaista konačno baš vi uspeli da taj zakon date u ovu Narodnu skupštinu. Ja ću citirati jedan izveštaj Zaštitnika građana iz 2011. godine, koji na strani osam navodi, pored ostalog, da je to jedan od velikih problema pravo na suđenje u razumnom roku i šest zadnjih izveštaja sam pročitao, dakle, do 2012. godine stalno se ponavljalo. Pa, gde su bila moja dva prethodna govornika? Zašto tada nisu poticali ovaj Zakon na suđenje u razumnom roku i definisali? Mislim da snose, ako ništa, bar deo moralne odgovornosti što to nisu postavili u ovom visokom domu. Hvala.

Poštovana predsednice, naravno da predlažem da se ovaj amandman ne prihvati, iz razloga što je obrazloženje Vladino ispravno i tačno. Nije tačno da reč podrobno znači iscrpno i da se treba brisati, dapače, treba da ostane. Ja upućujem prethodnika na Rečnik Matice srpske iz 1971. godine, broj četiri, strana 576, pa će videti da to ne znači i da to nisu smušna obrazloženja, nejasna, nego da su zaista i reč da je srpska i da je potpuno ispravno obrazloženje.
Kada sam uzeo, predsednice, reč, dozvolite da kažem da sam zgranut napadom na pomoćnika ministra prosvete gospodina Šuvakova, tim više što su gospodin Šuvakov i gospodin Verbić dirali u ono što prethodnici nisu dirali 15 godina u prosveti. To je, po meni, napad na reforme u vaspitanju i obrazovanju, posebno u visokom obrazovanju.
Završnu rečenicu dozvolite ipak da kažem, da nikakvi napadi i nikakve štange, kao što su primenili na njega, ne mogu zaustaviti reforme jer one su alfa i omega opstanka naše države i naroda. Hvala vam lepo.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, poštovani građani, posebno poštovana inteligencijo u visokom obrazovanju, nemam nameru da odgovaram na analize prethodnog govornika jer one su ispod svakog ne intelektualnog, nego ljudskog i bilo kakvog nivoa, a kamoli akademske rasprave. Već ako spominje srpski jezik ili srpsko-hrvatski, ja o rečnicima neću posebno s njim raspravljati jer zaista vidim da materiju ne poznaje, postoji samo jezik, a zove se srpski jezik, ne postoji srpsko-hrvatski jezik.
Drugo, upućujem ga u jedan rečnik od 17 knjiga srpskog jezika, pa neka malo pogleda i neka malo izuči. Zaista mi je ispod svakog ljudskog, intelektualnog, drugarskog, poslaničkog nivoa da o tome sa njim raspravljam. Hvala vam lepo.

Poštovana predsednice odustajem zbog toga što ste vi zaista istinu rekli. Ono što sam ja trebao reći, rekli ste vi. Istina je zaista ono što ste rekli, a neka gospodin docent, ovo neka spada u njegovu akademsku čestitost, ova istina. Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče gospodine Arsiću, poštovani narodni poslanici DS ili bivši režim vlada u Vojvodini evo već skoro 15 godina sada će se navršiti.
Za vreme mandata DS Vojvodina je od lokomotive razvoja Srbije postala poslednji vagon u siromašnoj kompoziciji.
Poljoprivredni giganti na severu Srbije su zahvaljujući DS kadrovima uništeni i ruinirani. Poljoprivreda je na izdisaju. Vojvođanska sela se gase, a seljaci su prepušteni sami sebi. Takvo je stanje nedopustivo i neodrživo. Putevi novca iz raskošnih pokrajinskih fondova su sumnjivi i sa poznatom destinacijom.
Sve to govori o Bojanu Pajtiću, govori o tome da mora da ode i on je toga svestan, ali je zato opasan po građane Vojvodine upravo svestan toga trenutka.
Optužbe Bojana Pajtića ovih dana na račun Vlade Republike Srbije su u funkciji očuvanja privilegija i očuvanja tragova nepočinstva iz krađe i krađe iz džepova građana AP Vojvodine i Srbije.
Pajtić još nije odgovorio na pitanje građana AP Vojvodine i Srbije vezano za sve zloupotrebe u poslovanju Razvojne banke Vojvodine, Fonda za kapitalna ulaganja, Fonda za razvoj AP Vojvodine.
Poštovani narodni poslanici, Metals banka koja se kasnije transformisala u Razvojnu banku Vojvodine, po nalogu Bojana Pajtića i Borisa Tadića tokom 2007. godine i 2008. godine poklonila je Đorđu Balaševiću ni manje ni više nego 400 hiljada evra za snimanje filma „Kao rani mraz“. Taj film plaćen je iz džepova građana AP Vojvodine i Srbije, a Đorđe Balašević je kao reditelj filma, scenarista i kompozitor zaposlio bukvalno čitavu porodicu.
Kćerki Jovani poverena je bila glavna uloga, dok se druga ćerka Jelena oprobala kao asistent režije,a sin Aleksandar takođe je imao zapaženu ulogu u filmu, a supruga Olivera bila je producent.
Film skoro niko nije video, ali zato je Balašević podržao Tadića i Pajtića u kampanji za izbore. Čak mu je kćerka Jelena, verovali ili ne, nedavno postala ministar kulture u Pajtićevoj tzv. „Vladi u debeloj ladovini“.
Balašević je priznao javnosti da je film bio porodični biznis projekat. Zoran Jovanović, čovek koji stoji iza nekih najvećih TV serija u Srbiji, kaže, citiram, da je sporni film zaista, zaista loš, završen citat. Nikada nije prikazan u bioskopima, ali poštovani građani, narodni poslanici, jeste po nekim domovima kulture i svečanoj sali „Naftagasa“. Film su finansirali „Metals banka“, „DDOR Novi Sad“ i Javno preduzeće „Vojvodinašume“, i drugi.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani, ovako je bivši režim uništavao našu prošlost. Uništavali su našu sadašnjost, uništavali su tako budućnost dece naše, a da su ostali na vlasti i na republičkom nivou još samo godinu dana, uništili bi i naše korene.
Na kraju postavljam poslaničko pitanje Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, misli li ono zatražiti od gospodina Pajtića da podnese ostavku? Ako ne misli, poštovani građani Vojvodine, na sledećim pokrajinskim izborima, predlažem vam da ga politički osudite vi kao narodni sud i pošaljete ga u političku prošlost iz koje se nikada više neće vratiti u politički život Republike Srbije zbog budućnosti dece naše i Republike Srbije.
Drugo pitanje, pitam tužilaštvo - ima li u ovome svemu elemenata za krivično gonjenje? Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Arsiću, poštovani gospodine ministre pravde, gospodine Selakoviću sa saradnicima, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je gospodine ministre pravde, gospodine Selakoviću da vas često, rekao bih vrlo često viđam u ovom visokom domu, domu Narodne skupštine Republike Srbije. To govori o vašem radu kako vas, tako i čitavog Ministarstva pravde Republike Srbije. Siguran sam da su građani Republike Srbije to prepoznali i znaće to da cene onog momenta kada bude potrebno.
Ja ću kratko da kažem, vrlo kratko nešto o Predlogu zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Zaista je teško i teško mi je bilo šta reći, gospodine ministre, posle dobrih govora poslanika iz SNS i vašeg gospodine ministre, uvodnog, transparentnog i nadasve jasnog preciznog i razgovetnog obrazloženja.
Ovaj veoma važan zakon je za građane Republike Srbije i za državu Srbiju u celini ima svoje uporište u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića koji je podneo nama narodnim poslanicima u ovom visokom domu 27. aprila gospodnje 2014. godine, navršilo se nešto više od godinu dana.
Naravno, da ne zaboravim, ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića je najsveobuhvatniji, najveći, najprecizniji, najkonkretniji i najsistematičniji od svih 72 prethodna, od vremena prvog predsednika Vlade Republike Srbije Prote Mateje Nenadovića 1805. godine do danas. Ili ti najsveobuhvatniji, najveći, najprecizniji, najkonkretniji, najsistematičniji u novijoj istoriji Srbije, pozivam istoričare da to istraže i da to ocene pa će videti da je istina. Na stranici 25. ekspozea pored ostalog stoji ciljevi i reforme pravosuđa su pored ostalog i da se citiram smanji broj nerešenih predmeta i ubrzaju sudski postupci, završe citat.
Upravo i ovaj Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku pored ostalih koje je ova Narodna skupština Republike Srbije donela omogućuje realizaciju navedenog cilja pravosuđa iz ekspozea predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića. Ovo dokazuje, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije da Vlada Republike Srbije polako ali sigurno sprovodi zacrtane reforme i u pravosuđu kao jednog od stubova sveobuhvatnih reformi, što je alfa i omega modernizacije Republike Srbije za koju se nadam se svi zalažemo.
Ne mogu, poštovane dame i gospodo da verujem da danas upućuju neosnovane kritike, jedan deo iz opozicije i to oni koji su direktno odgovorni za stanje u pravosuđu, kada ste ga vi gospodine ministre Selakoviću nasledili, a ono je po oceni Evropske komisije citiram bilo najgore u Evropi, završen citat.
Sudstvo kada ste ga vi gospodine ministre nasledili bilo je u takvim traljama da gotovo nema predanog pravnika koji njegovu tragediju nije doživljavao kao tragediju profesije i lider URS-a Mlađan Dinkić je 7.7.2012. godine oštro kritikovao reformu pravosuđa u ovoj Narodnoj skupštini koju je sprovela Vlada Mirka Cvetkovića u kojoj je on i sam bio ministar, što je Brisel ocenio, citiram: „kao najgore urađenu stvar“, završen citat. Ministarka pravde iz tog vremena sedi u opozicionim klupama, dame i gospodo, poštovani građani Srbije, ovde u Narodnoj skupštini, nažalost nema je često u ovoj Narodnoj skupštini.
Setimo se nezapamćenih skandala u kadriranju i proterivanju sudija do neuravnoteženih krivičnih dela. Sudstvo se ljuljalo kao zgrada sklona padu. Neke sudije su umrle od nepravde, a neki izvršili samoubistvo, ali desilo se i nešto nezabeleženo u istoriji sudstva, što će naravno istoričari države i prava zabeležiti i izučavati, izabrali su mrtvog sudiju, Ljubišu Đurića za sudiju Osnovnog suda u Požegi i gle čuda, predsednik Vrhovnog saveta sudstva, Nata Mesarović tvrdila je, citiram: „da je svaki kandidat proveren“, završen citat. Samo ne znam, poštovani građani i poštovane kolege poslanici, kako su mrtvog sudiju mogli da proveravaju i u izveštaju Evropske komisije za 2010. godinu stoji da više od 800 sudija nije reizabrano. U tom izveštaju stoji, citiram: „reforma koju provode“, ja dodajem, bivši režim, završen moj deo, „predstavlja posebnu zabrinutost“, završen citat.
Gle čuda, u knjizi „Reforma pravosuđa u Srbiji od 2008. do 2012. godine“, Beograd 2012. godine, strana 96. verovali ili ne, autorka dr Vesna Rakić Vodinelić i drugi saradnici, a gospodin akademska čestitost zaboravio u uvodnom prepodnevnom delu da ovo citira, a nažalost nema ga nikada u poslepodnevnom, a ja sam na prošloj Skupštini rekao – ukoliko dočeka poslepodnevne časove da ću glasati za njegov amandman i naravno nije mi se ispunila ta želja.
Evropska komisija nastavlja dalje, citiram: „proces reizbora sudija bio je netransparentan, rizikujući time princip nezavisnosti“, završen citat, strana 96. verovali ili ne, niko drugi nego dr Vesna Vodinelić sa saradnicima. Poštovana akademska čestitost, nema je danas, večeras u Skupštini da mi replicira na ovo, ali šta ćete, tako radi na svakoj sednici Skupštine.
Dakle, bivši režim nisu uništili samo sudstvo, nego su uništili i našu prošlosti i zaista tvrdim, našu sadašnjost, budućnost dece naše, a da su ostali na vlasti još samo godinu dana na republičkom nivou, uništili bi naše korene. Poštovani građani Srbije, vi im to niste dozvolili.
Zakon o zaštiti na suđenju u razumnom roku nije postojao i zašto to ne reći, a prema tome, to pravo gotovo i da nije štićeno u Republici Srbiji do 2013. godine, kao što ste i vi, gospodine ministre, rekli. Zato je odgovoran bivši režim DS jer je imao vremena da donese taj zakona, a nije ga doneo, a danas nalazi za shodno da kritikuje donošenje ovog zakona.
Dakle, izuzev ustavne žalbe, stranka nije imala skoro nikakvo pravo da sama zahteva zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Još je Evropski sud za ljudska prava 2007. godine zaključio da u pravnom sistemu Republike Srbije građani nemaju na raspolaganju, citiram, delotvorni pravni lek, završen citat, zaštite prava na suđenje u razumnom roku.
Šta je od tada 2007. do 2012. godine radio bivši režim? Zašto ga nije doneo, a nalazi za shodno da kritikuje danas ovaj zakon, da se tobože neće realizovati, a to ćemo videti da li hoće? Ja tvrdim zaista da hoće.
To pravo građanima je garantovano, kako su rekle moje kolege, 13. Konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, a i Ustavom Republike Srbije, članom 32. stav 1. Čuli smo od kolega iz Demokratske stranke kritiku – zašto se ne primenjuje Ustav? Ko im je branio to da primene? Što nisu doneli ovaj zakon, kakv takav? Nisu ga doneli uopšte.
Ono što je važno, a to je da će pravo na suđenje u razumnom roku ostati bez dejstva, ako ga ne oživotvorimo u praksi. Ja sam siguran da ćemo ga oživotvoriti zahvaljujući u prvom redu vama, gospodine ministre, i vašoj prednosti i radu, jer stepen odgovornosti ljudi koji rade u sudstvu bi zaista trebao biti veći. Možda nije loše da se razmišlja da i primena ovog zakona bude jedan od elemenata kod vrednovanja sudija. Meni bar nije poznato, pošto se ne bavim tim delom, da li se to uzima u obzir.
To pravo građanina je garantovano, kako sam rekao, tom konvencijom, ali Republika Srbija je izgubila brojne sporove pred Evropskim sudom za ljudska prava koji su protiv nje vodili građani Republike Srbije zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.
Zašto ne reći, gospodine ministre Selakoviću, vašim zalaganjem, za dve godine, smanjili ste broj predstavki Međunarodnom sudu u Strazburu sa 14.000 na 2.000. Javno i otvoreno to treba da kažemo.
Na kraju, zakon je zasnovan na praksi Evropskog suda za ljudska prava i iz iskustava jednog dela zemalja Evropske unije, a o kojima ste vi govorili, da ih ja ne ponavljam, što nam govori da će građani Republike Srbije dobiti jedan odličan zakon što ide u prilog modernizaciji Srbije, a za šta se zdušno zalaže predsednik Vlade Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić sa čitavom Vladom Republike Srbije, potpomognuti od predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića, većine narodnih poslanika u ovoj Narodnoj skupštini i najvećeg broja građana Republike Srbije.
Pozivam i vas, gospodo iz opozicionih klupa, nema ih, nego dvoje, nažalost, da i vi glasate za ovaj zakon, jer ćete bar malo, pa makar i na ovaj način ublažiti vašu odgovornost što niste doneli ovakav zakon od 2000. godine do danas. Hvala lepo.

Poštovan predsednice sa potpredsednicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, kolege poslanici su već rekli osnovne razloge zbog čega ne žele podržati ovaj amandman.
Dozvolite da kažem samo nekoliko rečenica. Ne mogu da shvatim zbog čega je predlagač zaista protiv principa nacionalizacije, protiv principa ekonomske stabilizacije, protiv principa reformi državne uprave i modernizacije Srbije za koju smo na koncu svi glasali prilikom izbora i ove Vlade i usvajanja ekspozea, principa štednje kao univerzalnog principa čoveka i protiv reformi. Mislim da je obrazloženje Vlade duboko racionalno, razumno i u skladu sa reformama koje ova Vlada sprovodi, zbog toga kako rekoše kolege i koleginice SNS će zaista odbiti ovaj amandman. Hvala vam lepo.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, vrlo mi je drago da me je prozvao uvaženi docent na Fakultetu političkih nauka. Ja bih ga najpre uputio da uzme Rečnik srpskohrvatskog jezika Matice srpske iz 1971. godine, pa pogleda šta znači reč docent. Da sam se opasao knjigama, jesam, danima i noćima.
Kada govori o čestitosti, ja o sebi neću govoriti, ali pozivam poštovane građane Republike Srbije da uđu u otvoreni parlament, da pogledaju koliko sam prisutan ovde, koliko sam govorio i da pitaju moje studente na fakultetu i profesore da li sam ikada zakasnio u životu na posao, a platu ne primam u ovoj Skupštini, za razliku od gospodina koji prima platu, a nikada nije glasao za svoje amandmane.
Ako dođe sledeći put, pa bude glasao za svoje amandmane, onda ću i ja glasati za taj amandman.
Kada se radi o čestitosti, dozvolite mi da citiram Rečnik Matice srpske, od devet knjiga kojih ovde imam, šta znači čestit – koji nije okaljan ničim nedoličnim, moralno je ispravan, čestit, pošten i moralan.
Poštovani građani, kako je ko moralan, prosudite vi. A, bilo bi mi drago da uvaženog docenta vidim poslepodne bar jednom u ovoj Skupštini. Otvorite otvoreni parlament, pa vidite ko je kada glasao. Toliko o čestitosti.
Isto tako, dozvolite da kažem, nije moralno čestito biti u stranci sa onim koji je digao iz budžeta Republike Srbije za stimulaciju 563 hiljade evra…

Da završim misao… samo zato što je kalemio vinovu lozu na travu. Hvala.

Gospodine potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Bečiću, ne mogu reći čitavo predsedništvo jer ste samo, i gospodine Arsenoviću, nema vas nego dvojica potpredsednika, gospodine ministre sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, jeste da se ne mogu mnogima obratiti malo nas je, pogotovo nasuprot mene iz opozicije.
Poštovane dame i gospodo, narodni poslanici, poštovani građani Srbije, obraćam se vama gospodine ministre Vulin, drago mi je gospodine ministre Vulin, što vas vrlo često vidim u ovom visokom domu, svetilištu demokratije, kako neki rekoše. To govori o vašem radu, vas i vašeg ministarstva i čitave Vlade. Verujem da će građani Republike Srbije to prepoznati i adekvatno nagraditi.
Ja neću zbog vremena da govorim o zakonima, samo nekoliko rečenica o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti. Ovaj zakon, držim ga u rukama ima svoje uporište u ovom ekspozeu, pokazujem ga, predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, koji je podneo nama narodnim poslanicima, na sednici Narodne skupštine Republike Srbije 27. aprila gospodnje 2014. godine. Navršava se godinu dana za pet dana.
Ovaj ekspoze dame i gospodo, koji treba svi da nosite u torbama, oni koji nose torbu, predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, govorim sada kao profesor istorije, je najtemeljitiji, najprecizniji, najveći i najsveobuhvatniji od svih 72 prethodna od 1805. godine, od vremena prvog predsednika Vlade Srbije Prote Mateje Nenadovića, do danas.
Pisan je na 52 gusto kucane strane ili 84 na proredu. Verujem da oni koji se iz opozicije osmehuju da ga nisu pročitali, ne znam sa kojim ciljem. Dozvolite mi da kažem da u ovom ekspozeu na strani 7 stav 5 između ostalog stoji, citiram – i treći najveći zadatak Vlade Republike Srbije u ekonomiji biće da konsoliduje naš budžet smanjenjem troškova i povećanjem naših prihoda. Tako bismo imali više novca da ulažemo u stvaranje novih radnih mesta. Završen citat. Dame i gospodo, da li smo to učinili procenite sami, poštovani građani Srbije. Dabome da je jesmo, jer vreme je da sumiramo u nekoliko rečenica i rezultate za ovih dana.
Dozvolite da ipak kažem na jednoj, ako ne prvoj onda drugoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije, nije zgodno da citiram sebe, ali sam rekao na početku. Ako ova Vlada Republike Srbije, na čelu sa Aleksandrom Vučićem spasi državi od grčkog scenarija, treba joj dati nobelovu nagradu, završen citat. I naravno da je spasila. Poštovani građani Srbije nema tog scenarija, idemo u dobrom smeru.
Gospodine ministre Vulin, dobro je što ste vi gospodine zajedno sa svojim ministarstvom formirali radnu grupu koja se bavi analizom i efektima primene Zakona o radu i njegovim usklađivanjem sa evropskim propisima. Voleo bih da vidim gospodu iz opozicije da li je ovo tačno ili ne.
Dobro je gospodine Vuline što planirate doneti zakon o socijalnom preduzetništvu, zakon o radnicima na privremenom radu u inostranstvu i zakon o Agenciji za privremeno zapošljavanje.
Gospodine ministre Vulin, lagano ću ovu rečenicu da izgovorim, vaše Ministarstvo je jedino u Evropi koje je u godini teške ekonomske krize sačuvalo dostignuti nivo socijalnih prava i redovnost isplata. To je socijalno odgovorna Vlada.
Ponoviću radi onih što se smeškaju iz opozicije, a neka provere – vaše Ministarstvo, gospodine ministre Vuline, je jedino u Evropi koje je u godini teške ekonomske krize sačuvalo dostignuti nivo socijalnih prava i redovnost u isplati. To je socijalno odgovorna Vlada. Ja sam čovek koji se bavi i naukom, a gospoda neka provere i neka me demantuju ako to nije istina.
Dobro je, gospodine ministre Vulin, što ste ovim izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju, što reorganizujete Nacionalnu službu za zapošljavanje. Odlično je, gospodine ministre, što ste ovim izmenama i dopunama zakona, što dajete mogućnosti za uvođenje novih mera i programa zapošljavanja za sve u zavisnosti od potreba lokalnih tržišta rada ili ako hoćete lokalnih zajednica i to upozoravam naše lokalne zajednice. Odlično je, gospodine Vuline, što ćete podići mere štednje racionalizacijom, odnosno stabilizacijom ekonomskom, jer ćete ovim predlogom smanjiti broj članova Upravnog odbora Nacionalne službe za zapošljavanje za sadašnjih devet na sedam članova.
Nemam vremena da govorim o upravnim odborima uopšte, šta bi trebalo o njima činiti, a šta nije činjeno u poslednjih 10, 12, pa ako hoćete i 15 godina. Dobro što ovim predlogom želite unaprediti rad Nacionalne službe za zapošljavanje, a s tim u vezi povećanje rezultata rada savetnika koji tamo rade.
Odlično je što ćete uskladiti Akcioni plan za zapošljavanje koji Vlada Republike Srbije donosi na godišnjem nivou sa potrebama lokalnim tržištima rada, odnosno sa lokalnim zajednicama i to je jedna od obaveza, ne samo Ministarstva nego i Vlade prema Evropskoj uniji.
Poštovani građani Srbije, poštovani gospodine ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, 27. aprila 2015. godine, za pet dana je godina dana od izbora naše Vlade. Nije zgodno sebe citirati, ali ja sam već jednom citirao, ali dozvolite ipak da kažem da je prošlo godinu dana i da smo na neki način trebali da malo možda više danas da sumiramo neke rezultate.
Ova Vlada Republike Srbije na čelu sa gospodinom Aleksandrom Vučićem provodi teške i bolne reforme, koje su trebale biti provedene pre deset godina, a nisu. Zašto - neka građani Srbije procene.
Gospodine ministre, uspećemo, neću reći vladajuća garnitura, nego čitava Skupština Republike Srbije, pogotovo Vlada Republike Srbije. Neću reći naš zakon, nego Zakon o radu svih narodnih poslanika i onih koji su danas čitavo vreme govorili od početka da nije njihov. Dabome da jeste. Čiji je ako nije ove Skupštine, jer naša je opozicija, ona treba da sudeluje u radu, a ne evo tri poslanika iz opozicije, čast Čomićki, čast Bradiću i gospođi, izvinjavam se prezime nisam upamtio.

Zašto ćemo uspeti? Zato što to traže naši građani. Zato što je to dobro za budućnost naše dece. Zato što je to dobro za sve građane Republike Srbije i našu otadžbinu. Zašto što imamo dobru Vladu. Zato što znam, gospodine ministre, koliko Vlada čitava voli svoju državu i posebno znam, to zaista znam, koliko predsednik Vlade voli svoju otadžbinu i koliko žrtvuje sebe, a mi, i predsednik države, a mi drugi potpomažemo koliko možemo.
Zasluga za ovo nije samo Vlade, već i čitave Skupštine Republike Srbije, nas narodnih poslanika, više nas iz pozicije, a ne mogu reći iz opozicije, osim pojedinih članova. Njima svaka čast, njima pojedincima. Zasluga toga jeste i našeg poslaničkog kluba Srpske napredne stranke na čelu sa gospodinom Zoranom Babićem koji sa ponosom možemo reći da nas predvodi, sa ponosom mogu reći da nas predvodi, da je prisutan ne samo ovde, nego na svim odborima i tamo gde treba.
To je zasluga, dame i gospodo, i naše malenkosti, neću reći svih narodnih poslanika, jedne većine. Nije časno, ni čestito prozivati one poslanike koji ne primaju platu u ovoj Skupštini, a oni koji primaju nema ih danas vidite, nikada do kraja. Ako pojedini akademski čestiti građani i građanski poslanici i građanski odgovorni budu glasali za svoje amandmane, moja malenkost će pritisnuti taster na sledećoj glasačkoj Skupštini i glasati u tom smislu.
Dozvolite na kraju da kažem da neću o drugim zakonima govoriti, izvinite što sam uzeo malo više vremena, jer godinu dana ipak …
Gospođa Čomić dobacuje iz klupa opozicionih. Morao sam na neki način da kažem ovih nekoliko rečenica.
Žao mi je što nema više narodnih poslanika iz opozicije jer sam pripremio jako mnogo podataka konkretnih da ukrstimo podatke, ne da pričamo priče nego da ukrstimo da li je ili nije i da pitamo jedni druge nešto da li je napravljeno.
Završiću sa ovim. Jedan narodni poslanik iz opozicije, a bio je predsednik Vlade, a bio je i ministar unutrašnjih dela, je pre neki dan na N televiziji rekao da „Železaru“ treba zatvoriti i radnike kući poslati, završen citat. Tako je on radio sa radnicima prethodnih godina. Nažalost, danas ga nema, samo na početku uđe i eventualno izađe.
Naravno da će poslanici SNS i koalicioni partneri, odmah da kažem da je zasluga i koalicionih partnera za ovo, glasati u Danu za glasanje. Hvala vam lepo.

Poštovani gospodine potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Arsiću, poštovana ministarko gospođo Mihajlović sa saradnicima, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, moja malenkost će nekoliko rečenica reći samo o zakonu o žičarama za transport lica.
Pre nego što kažem nešto o tome, dozvolite da vas podsetim na jedan veoma značajan datum. Ovih dana, tačnije 27. aprila se navršava godinu dana ove Vlade i red je da bar u dve rečenice kažem nešto o toj Vladi.
Poštovani građani Srbije, za ovih godinu dana Vlada Republike Srbije je napravila istorijski iskorak na čelu sa gospodinom Aleksandrom Vučićem, spasila je državu od grčkog scenarija. Nije zgodno da sebe citiram, ali citiraću sebe prilikom izbora Vlade u jednoj rečenici. Glasila je – ukoliko Vlada Republike Srbije spasi državu od grčkog scenarija, predložiću je za Nobelovu nagradu.
Vlada ide u dobrom smeru, u pravom smeru. Sprovodi bolne i teške reforme i naravno, uspeće ih sprovesti. Od njih neće odustati zbog budućnosti naše dece, zbog budućnost naše otadžbine. Ono što je vrlo interesantno za ovih godinu dana, sve predložene reformske zakone koji su predviđeni ekspozeom predsednika Vlade, gospodina Aleksandra Vučića je realizovala u ovoj Narodnoj skupštini Republike Srbije. Čak i više. To je zasluga Vlade Republike Srbije, to je zasluga predsednika Vlade Republike Srbije, to je zasluga vas gospodo, nas narodnih poslanika iz pozicije i opozicije, malo više iz opozicije, to je zasluga moram reći i predsedništva naše Skupštine, ali i predsednika naše poslaničke grupe, gospodina Zorana Babića.
Još jedna rečenica, na vanjsko političkom polju država Srbija, kao čovek od struke vam govorim, je više učinila za tri godine, nego prethodnih 20 godina. Dozvolite da pređem na zakon.
Srbija kako rekoh, korača ka evropskim i svetskim civilizacijskim vrednostima. U tom smislu se donosi ovaj zakon o žičarama za transport lica. Hvala vam gospođo ministarko, vama i vašem ministarstvu što ste prepoznali, i Vladi u celini ovaj iskorak. Zato Vlada Republike Srbije nalazi za potrebu jedinstvenog uređenja ove veoma važne materije. Cilj je obezbeđenje većeg nivoa zaštite života, ne samo života, nego i zdravlja i bezbednosti osoba koje koriste ove žičare, a posebno naglašavam i naše dece, naših učenika i naših studenata.
Ovaj zakon je novi zakon o to je tačno, koji uređuje sistem žičara. Ova oblast do danas nije jedinstveno uređena zato me čudi narodni poslanik iz opozicionih kluba, a bio premijer Vlade, bio ministar savezni, unutrašnjih poslova, zašto se donosi ovaj zakon. To govori o njemu i o njima kako su donosili zakone, s tim više što je njegova deviza bila „propast daj“, a ovo je upravo usaglašavanje ovog zakona sa evropskim vrednostima.
Danas se u Republici Srbiji dame i gospodo, žičare za transport lica isključivo koriste u ski centrima i na skijalištima, a pretežno u ski centrima Kopaonik, Stara Planina, Tornik, u kojima su ski staze dobro povezane sa sistemom žičara.
Zašto ovo govorim? Zbog toga što ova Vlada i ova vlast planira da se u najskorije vreme izgrade nove žičare na Kopaoniku, a na Zlatiboru se planira izgradnja tri nove staze sa sistemom žičara i ono što je vrlo važno, a danas nije primećeno, razvoj planinskih centara Republike Srbije sa povećanim kapacitetom žičara je veoma važan državni projekat ove zemlje i ove Vlade. Ako hoćete, to ću još jednom ponoviti, ali videćete za koju godinu da će doći do realizacije.
Ono što je najvažnije, pet rečenica ću reći, pet stvari koje su bitne za ovaj zakon. Prvo, prilikom projektovanja žičara, obavezno se izrađuju i sigurnosne analize i to je izuzetno bitno. Drugo, ta analiza treba da obuhvati sve bezbedonosne uslove za postrojenja žičare i okolinu, a koja se odnose na projektovanje, izgradnje i rad, što je ovim zakonom i obezbeđeno, to daje sigurnost. Treće, rešenje kojim se odobrava rad žičare predstavlja uslov za otpočinjanje njegovog rada, a rad, održavanje i kontrola obavezno se prilagođavaju tehničkim uslovima, kao i rizicima lokacije na kojoj se nalazi, što do sada nažalost nije bilo u dovoljnoj meri. Četvrto, odobrenje za rad, što je vrlo bitno, jedno od najvažnijih tačaka, donosi se nakon isteka roka od godinu dana, a upravljač je dužan da obezbedi pravovremeno i stručno održavanje žičare. Peto, ovaj predmet obavljaju ovlašćeni stručni subjekti.
Ovaj zakon dame i gospodo narodni poslanici je jedan u nizu koje je ova Vlada za godinu dana predložila nama narodnim poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije, a ova Skupština usvojila u cilju modernizacije naše zemlje, za koje se opredelila na čelu sa predsednikom Vlade još u ekspozeu koji je nama prezentovan 27. aprila, navršiće se godinu dana, ovde u Narodnoj skupštini, pred nama narodnim poslanicima. U tom smislu dame i gospodo, podržavam ovaj zakon kao i sve druge zakone, kao i Vladu Republike Srbije i neka istraje u reformskim zahvatima, jer to traže naša deca, budućnost naše dece, to traži većina građana Republike Srbije. Kako sam rekao na početku Vlada ide u dobrom smeru. U tom smislu, ovaj zakon jeste na neku ruku i jedan kamenčić u nizu modernizacije Republike Srbije, za koju smo se opredelili, ima godinu dana, za koje se opredelila i Vlada Republike Srbije, potpomognuta od predsednika države Tomislava Nikolića.
U tom smislu dame i gospodo, pozivam vas, posebno vas iz opozicije, da i vi date glas i drago mi je što su kolege i koleginice izrazile se povoljno o ovim zakonima, jer ćete bar na taj način, bar malo pridoneti modernizaciji Srbije, bez koje nam nema opstanka. U tom smislu hvala.

Poštovana predsednice, naravno da neću prihvatiti ovaj amandman iz razloga što je neprihvatljiv, nesmislen, neprimeren, jer rok od 15 dana je primeren i u prvom redu razuman za svakog pravnika, ali i onoga ko nije pravnik, usklađen, kako je i Vlada navela, sa ostalim rokovima i opšte poznat u pravu. Dakle, 15 dana je opšte poznato u pravu, da kažemo, od rimskog prava do danas.
Svako sužavanje roka nije primereno i nije razumno. Jedan od govornika reče – vaš zakon, nije ovo naš zakon, ovo je zakon svih poslanika u ovoj Skupštini. Valjda smo raskrstili da to nije više vaš, naš, bez obzira da li ćete, gospodo, glasati za njega ili nećete. On je naš, Skupštine Srbije i svih poslanika.
U tom smislu sam zaista protiv ovog amandmana. Mislim da je Vlada izuzetno korektno dala obrazloženje, pogotovo u odnosu na privatni sektor i gospođa ministarka dodatnim obrazloženjem. Valjda nema niko u ovoj sali, ne samo u ovoj sali nego i od građana Srbije a da mu nije bilo jasno. Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče, poštovana gospođo ministar sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dosta mi smisleno izgleda predlog Vlade, ali mi ovaj amandman izgleda neprimereno i ne deluje mi smisleno.
Zbog čega? Rok od 15 dana, po meni, nije adekvatan, premisa nije adekvatna, jer reč „blagovremeno“ daje mogućnost inspektoru da odredi primeren rok, jer reč „blagovremeno“ znači, po meni, primeren, odnosno koristan. Znači, daće koristan rok i primeren rok da dostavi tražene podatke od strane drugih organa, ali u prvom redu imajući u vidu tri kategorije: 1) složenost postupanja, 2) hitnost postupanja i 3) raznovrsnost postupanja. Dakle, ne možemo to upoređivati sa članovima na početku. Ovde je reč „blagovremeno“ izuzetno, da ne kažem, decidirana, a ona znači primeren, odnosno koristan. Mislim da obrazloženje Vlade, a pogotovo posle obrazloženja gospođe ministar i gospodina Jovanovića… Nema smisla da ovaj amandman primenimo, već da podržimo Predlog zakona. Hvala lepo.

Uvažena gospođo predsednice, gospođo Gojković, poštovani ministre Vujoviću, uvaženi i mnogo poštovani gospodine ministre Selakoviću, gospodine Udovičiću, gospodo narodni poslanici, mislim da je red da se vratimo amandmanima na ovaj veoma važan i bitan zakon.
Pre nego što se osvrnem na ovo „briše se“, oko javnog interesa, ali i čitav amandman, a to znači „briše se“ i na onaj drugi član, jedan deo poslanika koji su tražili čitav zakon da se briše, dozvolite, radi istine i radi pravde u ovom parlamentu nas narodnih poslanika, jutros ovde kad smo bili, jedan uvaženi narodni poslanik, docent, spomenuo je moju malenkost time da sam dobacivao koleginicama iz opozicije. Nije istinu govorio, lagao je. To mogu potvrditi i poslanici iz opozicije, da se nisam ni ustajao ni progovarao ni jednu jedinu reč. To nije akademski čestito, niti građanski odgovorno. To govori o njemu, a ne o meni. U ime građanske čestitosti, u ime akademske odgovornosti, javno ga pozivam pred licem građana Republike Srbije i vas, gospodo narodni poslanici, da se izvine meni ovde.
Jedan drugi narodni poslanik je uvredio sve danas prisutne time što je rekao, citiram – Danas iz poslaničke većine došli su pametniji, a oni koji nisu i koji ne znaju zakon došli su danas u ovu Skupštinu. Preporučujem mu da ovu pametnu rečenicu uokviri u radnu kancelariju i u dnevnu sobu kako bi se podsetio na nivo civilizacijske i demokratske kulture.
Ovaj amandman, gospođo predsednice, naravno da neću podržati jer govori o javnom interesu da se briše. Šokiran sam kada to predlaže profesor univerziteta, i to pravnih nauka. Prosto me je sramota da ne zna ko utvrđuje javni interes i kako ga utvrđuje. Znate zašto, gospođo predsednice, oni predlažu „briše se“ ovo, ne samo javni interes, nego i čitav član ovog zakona? Ovaj amandman glasi – briše se javni interes, ali isti potpisnici su potpisali mnogo amandmana „briše se“. Evo zašto. Poštovani narodni poslanici, pokušaću to da objasnim. Znate zašto? Zato što će nakon usvajanja ovog zakona, za dan-dva u Narodnoj skupštini Republike Srbije početi proces eksproprijacije koja će trajati tri-četiri meseca, a nakon toga stvoriće se uslovi za izdavanje građevinske dozvole i pokretanje izgradnje planiranih objekata. To je jedan razlog.
Drugi razlog, zato što će do kraja ovog leta realno početi pokretanje izgradnje. Važno je da to što pre krene sa realizacijom, što je od vitalnog interesa za građane, ne samo Beograda nego čitave Srbije, zaposlili čitavu našu građevinsku industriju i ne samo građevinsku industriju, nego i povezane delatnosti.
Treće, finansijska sredstva o kojima je danas ovde bilo rečeno, iako to stoji u zakonu, obezbediće investitor iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, a Srbija treba da očisti jedino parcelu i obezbedi građevinsku dozvolu. Malo li je? Zaposliće se, kako tamo stoji, oko 13.000 radnika. Projekat „Beograd na vodi“ predstavlja, dame i gospodo, poštovani građani Beograda i Srbije, jedan od najvažnijih investicionih poduhvata Republike Srbije, a realizacijom ovog projekta podići će se vrednost grada Beograda u celini. To je važno. To je nekima trn u oku zato što je gradonačelnik Siniša Mali, a nije Dragan Đilas. Angažovanjem celokupne građevinske industrije, angažovaćemo i druge povezane delatnosti, a to znači ukupnu privrednu aktivnost Republike Srbije. To će on učiniti kada počne da se realizuje.
Nadalje, ko je protiv ovoga? Danas smo čuli ko traži povlačenje po amandmanu da se briše „javni interes“. Upravo oni, dame i gospodo, koji su godinama pljačkaškom privatizacijom od 75 milijardi izvučenih iz Srbije uništavali Savsko priobalje itd. Zamislite ko traži i kritikuje projekat „Beograd na vodi“ i traži povlačenje, bivši režim, jer ako se desi, ovo je srž problema „Beograd na vodi“, neće se desiti Luka Beograd. To je problem, dame i gospodo, Beograđani, građani Srbije. Neće zaraditi desetke miliona gospodin Mišković, ali će zaraditi građani Beograda i građani Srbije u svoje džepove itd.
Dakle, evo vidite, jedan od potpisnika ovog „briše se“, verovali ili ne, je i narodni poslanik koji je bio premijer Republike Srbije i bio savezni poslanik, a nedavno je na televiziji N1 ovako rekao, citiram – Zalažem se da se „Železara Smederevo“ ukine, a radnici kući pošalju. Tako su oni radili 12 godina. Istresli su, građani Srbije, iz naših džepova sve, i poslednji dinar.
E, ovo im neće uspeti. „Beograd na vodi“ je gotova stvar. On je žila kucavica čitave Srbije. U to ime, predlažem da ne prihvatimo ovaj amandman. Hvala.