Dame i gospodo, poštovani ministre, poslanici, predsednice Parlamenta, SPO se nalazio na čelu kolone borbe za evropske vrednosti od 1990. godine do 2.000. godine. Zbog toga smo podneli najveće žrtve, bili meta vlasti, tajne službe, svih ljudi koji su želeli da se Srbija učauri da bi se njome lakše vladalo. Prvi smo mirno stali pred dvoglavog orla Nemanjića, prvi zapevali himnu "Bože pravde" i mnogima u Srbiji, koji su bili zaslepljeni himnom "Hej Sloveni" otvorili oči, jer nisu znali da je Srbija starija od petokrake.
Mi smo, naravno, zbog toga srećni, ali smo zbog toga bili proganjani, ubijani, hapšeni, izbacivani sa radnih mesta, i to upravo od ljudi koji sada mirno stoje pred nacionalnim obeležjima i pred državnom himnom.
Biblija kaže da je bolji jedan koji se pokajao nego hiljadu pravovernih. Tako je valjda i Srbija shvatila, pa smo mi pravoverni ostali u manjini, a oni koji se nisu ni čestito pokajali, nagrađeni su. Opet kažem, ako je to u interesu Srbije, onda je dobro što je to tako.
Gotovo dve decenije od početaka naše borbe, trebalo je da bi u skupštinsku proceduru došao ovaj zakon. Time se dokazuje najprogresivnija uloga SPO i nedvosmislena istina da je put programa SPO put budućnosti Srbije.
Međutim, tragično je to što Srbija mora da prođe kroz višegodišnje peripetije da bi shvatila na kraju ono da je za Srbiju interes, ono što smo mi govorili na početku. Grb, zastava, himna nas obavezuju na tradiciju, ali tradiciju u službi budućih perspektiva i očuvanju nacionalnog identiteta i interesa. Grb, zastava i himna su prvi korak, a šta nam sledi? Evo, npr. restitucija. Veoma kratko i slikovito.
Naime, još 1991. godine, na predlog Poslaničkih grupa SPO i DS, izglasan je Zakon o vraćanju SPC zgrada, zadužbina, legata, stambenih zgrada i građevinskog zemljišta. Predsednik Republike je suspenzivnim vetom Zakon vratio Narodnoj skupštini na ponovno odlučivanje, uz obrazloženje da se krši nekakav zakon iz 1958. godine o građevinskom zemljištu. Naravno, taj zakon više nikada nije vraćen u skupštinsku proceduru.
Da je tada vraćena imovina crkvama i manastirima na KiM, koja je oduzeta po osnovu agrarne reforme, uzurpacije, nacionalizacije, sada bi u vlasništvu SPC bilo 5.255 hektara više imovine. Dakle, Albanci ne bi mogli koristiti otetu imovinu kao svoju. Da li je to vrhunska nacionalna odgovornost?
Grb, zastava i himna nas obavezuju na to da moramo sprečiti umiranje Srbije južno od Beograda. Ako je u Bojniku, Crnoj Travi, Bajinoj Bašti, Majdanpeku, Kladovu 30 do 40 puta manji lični dohodak po glavi stanovnika u odnosu na beogradsku opštinu Savski venac, pitam se da li je to isti narod, sa istom himnom, sa istim grbom, sa istom zastavom.
Mi moramo regionalizovati Srbiju radi ravnomernog regionalnog razvoja. Sve ovo nam govori da evropski principi ravnomernog regionalnog razvoja moraju biti i principi Srbije. Kao što smo 90-te znali "Bože pravde" i stajali mirno pred dvoglavim orlom, tako i sada znamo koje su smernice za bolju, bogatiju i jaču Srbiju.
Duboko verujući koalicionom partneru – DS, kao što smo i 90-tih umeli zajedno da pokažemo svetu ko smo i šta smo, našli smo se na listi "Za evropsku Srbiju-Boris Tadić". Zbog našeg zajedničkog opredeljenja da napravimo snažnu Srbiju, odlučili smo se da uvek govorimo istinu, iako ona najviše košta.
Skoro sam čuo jednu misao poznatog političara, koji kaže da je početak kraja njegove političke karijere usledio kada je počeo da se zalaže za istinu. Odgovaram De Golovim rečima: "Političari brinu o mandatu, a državnici o generacijama". Hvala. (Aplauz.)

Poštovana Skupštino, predsedavajuća, poštovani poslanici i poslanice, reklamiram povredu Poslovnika, član 103. stav 1 - govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Ovde sede predstavnici političkih partija koji žele da pomognu da se budžet usvoji do 29. decembra. Ovde takođe sede i poslanici koji ne žele da se budžet usvoji, ovakav ili onakav, međutim, ukoliko je za njih budžet loš, molim ih da govore o budžetu i lošim karakteristikama o budžetu. Neusvajanje budžeta neće koštati nikoga od političara, neće koštati političke partije, koštaće građane Srbije.
Mogu da kažem, u ime svoje političke partije, u ime SPO, želim da pokažem odgovornost da smo birani na funkcije poslanika isključivo da bismo obavljali svoju poslaničku dužnost u skladu sa Poslovnikom. Hajde bar da se ponašamo u skladu sa tim pravnim aktom koji je ova skupština propisala i da poštujemo ono što smo sami sebi propisali, da privatne probleme, probleme odnosa između pojedinih ljudi, lične probleme, političke probleme zaboravimo, dnevno politikantstvo i da se bar do 29. decembra ponašamo odgovorno, a posle toga imaćete prilike da se bavite vašim ličnim problemima. Hvala.

Dame i gospodo, povreda Poslovnika, čl. 225. i 226. Želim da obavestim javnost Srbije da se u ovom momentu osniva lažna desnica. Osniva se politička partija koja će imati sve atribute SRS. Niko neće poverovati da su ljudi iz te stranke, koji su napustili Vojislava Šešelja samo iz ličnog interesa, promenili svoje političko razmišljanje i svoju 18-godišnju borbu.
Evropska unija je projekat evropske desnice. U mnogim zemljama EU nalaze se na vlasti desničarske partije, a kao lažna desnica u Srbiji želi medijski da se predstavi jedna politička partija, čiji su ljudi u poslednjih 18 godina sve učinili da sada ne budemo članica EU.
Molim Srbiju da ne zaboravi, Tomislav Nikolić je govorio da mu nije žao Slavka Ćuruvije, Tomislav Nikolić je pred sam atentat na premijera govorio da je i Tito imao problema sa nogom pred samu smrt. Tomislav Nikolić je u predsedničkoj kampanji obećao, ukoliko on bude pobedio za predsednika Srbije, da će pogledati sudske spise i odrediti da li je Legija heroj ili zločinac.
Zato pozivamo sve ljude, građane, udruženja, političke stranke da prihvate platformu SPO, da prihvate političku platformu evropske srpske desnice, u kojoj je jasno definisan evropski put Srbije, na principima ravnomernog razvoja i na principima decentralizacije Srbije.
Podsetio bih vas, današnji datum neće ostati upamćen po tome što se danas osniva Srpska naprednjačka stranka, nego će ostati upamćen po jednom zakonu koji je poljuljao ionako poljuljane temelje demokratije u Srbiji.
Na današnji dan pre deset godina donet je zloglasni Zakon o javnom informisanju. Kreator zakona bio je tadašnji ministar za informisanje Aleksandar Vučić. U neustavnim prekršajnim procesima pogažene su i temeljne odredbe Pakta o građanskim slobodama i pravima, a mediji u Srbiji su zbog objavljivanja napisa protiv vladajućih stranaka kažnjeni sa više od milion i po evra. O tome vam pričam.

Poštovani poslanici, dame i gospodo, molio bih predsednicu Parlamenta da bude njena obaveza to da ne dozvoli poslanicima da kaljaju svojim rečnikom ovaj dom Skupštine Republike Srbije. Mi pojedine ljude ovde ne možemo vaspitavati, ali im vi možete onemogućiti da to svoje nevaspitanje pokazuju.
Skupština Republike Srbije je kulturno, državno i svako drugo nasleđe. Loše se odnoseći prema ovom domu, mi pokazujemo neodgovornost prema svim građanima Srbije, ali i prema svojim precima koji su ovo gradili. Hvala.

Dame i gospodo poštovani poslanici, javio sam se da prijavim povredu Poslovnika, član 103. stav 1. Ova agonija se nastavlja. Jedan od poslanika iz ove skupštine je malopre rekao da mu se vrati vreme, a ja mu kažem da je to nemoguće, jer je vreme pojedinih poslanika iz ove skupštine i pojedinih političkih grupacija odavno prošlo. Njihova budućnost se nalazi u prošlosti. Drago mi je što su se poslanici SRS prepoznali u tome, ali mogu vam reći da ste se debelo prevarili, i nas ste prevarili. Mi smo pokušavali da vašu opstrukciju svedemo na jednu određenu meru koja je normalna, apelujući na vašu savest, međutim, pokazalo se da vi savesti nemate. Zato nećemo apelovati na vaš moral ili, ne daj bože, na odgovornost prema građanima Srbije. Trebalo bi da budete pošteni, da priznate da je ovo sukob dva politička koncepta: jedan je koncept, sa moje desne strane u ovom parlamentu, koji vidi Srbiju u devedesetim godinama, koji vodi Srbiju u izolaciju, a drugi je koncept liste Za evropsku Srbiju koji će uvesti Srbiju u EU, ja to garantujem, i neće biti prepreka na tom putu.
Gospodo iz Srpske radikalne stranke, sada ću vam reći, direktno ću vam se obratiti, mučno je sedeti u ovom parlamentu nama koji dobijamo platu za to. Zamislite onda kako je građanima Srbije koji plaćaju...

Član 104, povreda Poslovnika. Ovo što sam malopre govorio nije se odnosilo na LDP, odnosilo se na jednu političku grupaciju koja je dobro poznata Srbiji; i, možda je i dobro što ta politička grupacija postoji na političkoj sceni Srbije, jer kad oni nešto urade, mi znamo kad uradimo kontra da ćemo uraditi u interesu građana Srbije.
Ono što još želim da kažem, a o tome sam već govorio, to je da je stvar principa i vrhunske odgovornosti, stvar morala i stvar političke svesti nešto što, iako imamo četiri poslanika, nismo izgubili. Reći ću vam da smo mi sačuvali dostojanstvo i principe u tom smislu da mi nismo žrtvovali građane Srbije zarad ostvarenja naših političkih interesa, da smo radi principijelnosti sami stradali, i vi to najbolje znate.
Mi smo mogli, kao i vi, da žrtvujemo građane Srbije, da žrtvujemo srpske interese zarad jeftinih političkih poena, zarad glasova. U toj situaciji možda bi u ovom parlamentu sedelo 40-50 poslanika SPO-a. Principijelan je onaj čovek koji strada sam zbog svojih principa, ali vrhunski neodgovoran jeste onaj koji zarad svojih principa žrtvuje ceo narod.

Biću vrlo kratak, zato što ovde postoje neki ljudi kojima se mnogo žuri, pošto su i do sada žurili i do sada su radili u interesu građana Srbije i konstruktivno. Reći ću vam još jednu stvar, žao mi je što ovde postoje još neki ljudi koji su se prepoznali u mom obraćanju Srpskoj radikalnoj stranci.

Dame i gospodo, poštovani poslanici, stvarno ne znam u kom kontekstu je pominjan SPO i Vuk Drašković, očigledno je da ovde razgovaraju dve frakcije iste partije, istim programskim jezikom, koji ne da ne razumem večeras, nego ga ne razumem već 18 godina.
Vrlo ozbiljna situacija, ne treba ishitreno govoriti, treba birati reči, treba sačekati i naći najbolje rešenje i za Srbe i za Crnogorce, i u Srbiji i u Crnoj Gori.

Dame i gospodo, poštovani poslanici, gospođo predsedavajuća, ja spadam u onu grupu ljudi koja smatra da ne postoje građani prvog reda. U antičkoj Grčkoj i u grčkoj mitologiji bogovi nisu imali apsolutnu moć, već je iznad njih stajala sudbina ili fatum. Iznad naših bogova mora stajati zakon!
Naime, to su nam zaostavštine iz prošlosti, ključari nekakvih naših sudbina. Oni su se nalazili na rukovodećim mestima i sa tog položaja zapošljavali, dodeljivali, oduzimali i, u neku ruku, taj položaj im je omogućavao razne privilegije.
Mi smo se, tu mislim na SPO, od 1990. do 5. oktobra 2000. nalazili na čelu kolone one Srbije koja je sanjala mogućnost, šansu, pravdu. Ovi zakoni će nas svakako približiti EU i ne smatram da je EU nešto što će doneti spas samo po sebi, ali smatram da će nam upravo pružiti tu mogućnost i tu šansu. Upravo zbog toga što je to tržište od 500 miliona ljudi, govori o tome da će naši sposobni, pametni ljudi sigurno naći svoje mesto u jednoj takvoj velikoj državi.
Da budemo pošteni, ovih zakona i EU jedino se plaše tajkuni, monopolisti, političke elite koje finansiraju ti tajkuni, oni koji od Srbije žele da naprave najamnog radnika, šegrta. Ovih zakona i EU se plaše lezilebovići, dangube, monopolisti, plaše se lovci u mutnom, plaše se oni koji ni na koji drugi način ne mogu ostvariti svoje prihode, već tako što će Srbiju tretirati kao vreću iz koje će stalno uzimati.
Ovih zakona i EU ne treba da se plaši naš radnik, profesor, lekar, zanatlija, jer oni su radili i kada za to nisu dobijali platu.
Hoćemo normalnu državu, bez privilegovanih i bez onih koji privilegiju dodeljuju. Hoćemo da se jednom za svagda shvati da politika nije biznis, već da je politika odgovornost.
Prošle godine, dok SPO nije bio u Parlamentu, sreo sam jednog poznanika sa demonstracija, sa šetnji 1996. i 1997. godine, kada smo zajedno konstatovali da nam nije onako kako smo se nadali da će biti, da nije bolje. Odgovorio je da je njemu bolje zato što se u tom momentu nalazio na državnoj funkciji, a taj čovek nije član nijedne političke partije sadašnje vladajuće koalicije.
To dovoljno govori i to nas obavezuje da moramo narodu položiti račune, da moramo izaći pred narod i da moramo reći jasno i pokazati na koji način smo vršili najveću državnu funkciju. Hvala.

Dame i gospodo, poštovani poslanici, reklamiram povredu Poslovnika član 103. stav 1.
Nisam se javio ovde za reč da bih govorio o interesu bilo koje političke partije, već sam se javio da bih govorio o interesima građana Srbije. Nama su, govorim u ime SPO, 2004. godine oduzeli devet mandata. Mi se nismo na ovaj način borili za ove mandate i to pokazuje našu principijelnost i to pokazuje razliku između onih snaga koje dobro misle Srbiji i onih snaga koje Srbiju žele da ukoče.
Postoje institucije, postoje odbori, postoje načini na koje vi možete da se borite za vraćanje vaših mandata ukoliko oni jesu zaista vaši. Sećam sam da ste vi nas ubeđivali kako cela Srbija treba da glasa za Tomislava Nikolića. Da li ste vi varali građane Srbije kada ste to govorili? Morate to da odgovorite.
Svako ko radi protiv interesa građana Srbije, ne da ima pravo da traži natrag neke svoje mandate, nego bi trebalo da ga bude sramota što je uopšte mandate i dobijao. Vi ste vaš mandat izgubili 11. maja na prethodnim izborima. Ako vam je neko kriv za to, to je narod, ali narod ne može da bude kriv zato što ste vi do pre samo deset godina imali mnogo, mnogo veću podršku i vladali ste Srbijom. Sreća jeste srpska da vaša snaga nije jaka i nije onolika kolika je bila pre deset godina i da sada Srbiju možete samo da opstruirate na koji dan, a nekada je to moglo da traje i čitavu deceniju.
Još nešto bih vam poručio. Vi morate da shvatite da građani Srbije nemaju vremena za čekanje, za gubljenje, da su ovakve političke partije kao što je vaša prošlost, da morate da se ponašate odgovorno i možda ćete na nekim sledećim izborima ...

Možda ćete na nekim sledećim izborima ostvariti vaša prava i imati neki zadovoljavajući broj mandata.
Zahvaljujem. Nadam se da ćete se uzeti u pamet i da ćete slediti primer onih snaga koje su Srbiju vodili kada su bili u sličnoj situaciji kao vi i kada nisu kočili i opstruirali Srbiju. Vi tražite mandate da bi bolje opstruirali da bi bolje kočili Srbiju. Verujte mi, to je sramno.

Poštovani poslanici, dame i gospodo, povreda Poslovnika, član 103. i 104. Malopre je pominjan Srpski pokret obnove, hteo bih da se obratim onim ljudima koji pominju Srpski pokret obnove, oni pokazuju izvestan strah, što je sasvim normalno, oni traže da ih neko zaštiti od SPO-a.
Iskreno da kažem, to je opravdano iz prostog razloga što kada je SPO bio jak, glupost je išla na prstima, krila se iza ćoškova, SRS gotovo da nije ni postojala. Vaš politički moto je proveren, što je Srbiji lošije, to je vama bolje i vi od njega ne odstupate.
Vi jednostavno smatrate ukoliko budete ukočili Srbiju, ukoliko budete menjali teze, ukoliko budete govorili da je Zvezdan Jovanović nekadašnji ili sadašnji Gavrilo Princip, vi nikuda nećete povesti Srbiju, niti zaslužujete da budete ovde u parlamentu.
Vi se bojite Evrope zato što u Evropi ne prolaze lezilebovići, prodavci magle, lovci u mutnom, oni koji stoje tamo u skupštinskoj blagajni i koji podižu dnevnice gotovo svakog dana, a zašto - za svoj nerad.
Oni se brinu za interese građana Srbije tako što podižu dnevnice, koje se finansiraju iz džepova građana Srbije, da bi opstruirali te građane, da nikada ne bi došli na šengen listu ili bili deo evropske porodice, deo Evropske unije. Vi patite zbog neuzvraćene ljubavi, to je sasvim normalno, vas je teško voleti.
Kada bi neko vama oduzeo privilegiju da mrzite i kada bi vam oduzeo tu privilegiju da govorite neistine, verujte mi, ostali biste bez ikakvog osećanja i postali biste nemi. Hvala.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, neću dugo govoriti, obaveza mi je da u ime SPO kažem nekoliko reči zbog čega ćemo podržati ovaj sporazum.
Ovaj sporazum, pored toga što verujemo ovoj vladi i što učestvujemo u ovoj vladi, ne mora se samo gledati sa ekonomskog aspekta, koji je svakako zadovoljavajući, već se može gledati i sa nekog drugog, političkog, globalnijeg aspekta. Ovih dana su veoma važne odluke na ovom parlamentu i kada govorim o drugoj tački dnevnog reda ne mogu a da se ne osvrnem i na prvu, na ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridržavanju sa Evropskom unijom.
Nama su uvek vekovni saveznici bili zemlje zapada i smatrali smo da su integrativni procesi Srbije jedino mogući u Evropsku uniju, ali nikada nismo zaboravili da nam je tradicionalno, kulturno, istorijski i po poreklu najbliža Rusija. Srbija je most između Evrope i Azije, Srbija je most između Jadrana i Dunava, između Balkana i Rusije i kao takva uvek se nalazila na jednom geopolitičkom putu koji joj je donosio razaranja u prošlosti i nevolje.
Mislim da ovog puta, time što je stvorena jedna evropska zajednica, Srbija je u mogućnosti da iskoristi to svoje mesto na mapi Evrope i da na taj način osigura državnu perspektivu i ojača državu u svakom pogledu.
Uticaj Rusije u poslednje vreme je sve jači. SAD gube svoj politički uticaj u smislu da i Rusija postaje supersila, a ujedno znamo da je Rusija i prvi partner Evropske unije. Svako rusko ulaganje u Srbiju znači jedan vid sigurnosti i jedan vid stabilnosti za našu zemlju.
Ali, ono što bih pre svega želeo da kažem, mi kao ozbiljna država moramo poštovati odluke koje smo doneli, pa se sećamo da su sadašnji šef države i bivši premijer prihvatili gasni sporazum sa Rusijom, a samim tim i preuzeli obavezu države kao države i mislim da nijedna ozbiljna država ne može revidirati, poništavati, ne može na bilo koji način ugroziti ono svoje obećanje koje je potvrđeno njihovim odlaskom u Moskvu.
Pored toga, želeo bih da podsetim koliko znači obaveza države jednom činjenicom da je Kraljevina Srbija u Prvom svetskom ratu ispoštovala svoje finansijske obaveze sa Nemačkom, iako je u tom momentu sa njom bila u ratu.

Dame i gospodo, poštovani poslanici, govorim u ime Srpskog pokreta obnove. Morao sam da reagujem na malopređašnje izlaganje kada je tvrđeno da od devedesete do 2000. nije bilo prebijanja demonstranata, da je policija bila korektna, da nije bilo prekomerne upotrebe sile.
Treba li da podsetim na sve žrtve SPO-a, jer mislim da smo mi najpozvaniji o tome da pričamo, na četvoricu ljudi koji su poginuli na Ibarskoj magistrali, na Branivoja Milinovića i na atentat u Budvi. Sve to i ono što se dešavalo u SPO-u govori u prilog tvrdnji da neki koji ovde govore često govore neistine.
Mi jesmo za to da se ispita odgovornost svih onih koji su učestvovali ili su odgovorni za sve ono što se desilo u vezi sa smrti tog čoveka, pripadnika SRS-a, iz principijelnog razloga, jer smo i mi to potpuno isto preživljavali. Međutim, tražim od ljudi iz SRS-a da budu pošteni, pa da ne daju izjave da im nije žao Slavka Ćuruvije, da na konferencijama za štampu ne stvaraju atmosferu političkog linča, političkog progona. Pogotovo protestujem na malopređašnje izlaganje gospođe Jovanović u kome je ona klela predsednika Srbije, instituciju. Samim tim je rušila ustavni poredak i molim državne organe da reaguju i po tom pitanju.
Zvezdan Jovanović zaslužuje počast Gavrila Principa – to su reči koje smo mogli čuti od njih, da je i Tito imao problema pre samu smrt sa nogom, i još mnogo stvari koje su ukazivale na stvaranje političke atmosfere koja može dovesti do nereda i jedne destruktivne političke atmosfere.
Možda očekujem da u nekom budućem periodu gospoda iz SRS-a ponesu crveni konac, krilca od slepog miša, ili već šta će im pasti na pamet, u političkoj borbi u kojoj se koriste kletve, ali ću završiti time da je ponekad zlo dobro, jer kada se pokaže, ono počinje da radi u korist dobra. Hvala.

Dame i gospodo, poštovani poslanici, u vezi sa dešavanjima 9. marta, građani Srbije znaju istinu i znaju ko je kriv za najveći srpski nacionalni udes i za stotine hiljada ljudi koji su rasejani, koji su stradali u proteklim ratovima. Vi to najbolje znate.
Oko plata i dnevnica onih koji su vodili tada državu, a zna se ko je vodio, vi uzimate plate i dnevnice već danima, a prigovarate SPO-u, radite u interesu građana Srbije trošeći njihove pare i na taj način što kočite Srbiju.
Ako je pošteno na taj način trošiti pare građana Srbije, onda to pokazuje koliko se vi brinete i koliko je vama stalo do građana Srbije.
Koliko smo mi veliki, najbolje pokazuje činjenica da se vi nama bavite. Mi sada imamo četiri poslanika u ovom parlamentu, ali smo jaki onoliko koliko je program SPO-a realizovan: himna, grb, sve ono što smo devedesete godine započeli. Sada vi mirno stojite pred tim državnim znamenjem i pevate himnu ''Bože pravde''. Tri prsta su postala nacionalni simbol.
Nikada nećemo, to govori o našoj principijelnosti, lagati građane Srbije, za razliku od nekih koji to čine. Principijelnost je principijelnost samo u situaciji u kojoj onaj koji je principijelan strada zbog svoje principijelnosti. Ukoliko neko drugi strada zarad nečije principijelnosti, taj čovek nije principijelan nego je odgovoran.
U ime odgovornih i u ime onih koji nikada neće lagati građane Srbije, bila mi je dužnost da se vama obratim. Hvala.