Poštovana predsedavajuća, kolege narodni poslanici, narodne poslanice, cenjeni građani, pred nama se nalazi više sporazuma. U danu za glasanje SDPS podržaće sve zato što oni doprinose boljem pozicioniranju naše države na evropskom tržištu podizanjem kvaliteta života naših građana i usklađivanju sa evropskim standardima.

Osvrnula bih se na Sporazum između Republike Srbije i EU o učešću Srbije u Programu jedinstvenog tržišta EU koji predstavlja jedan od značajnijih koraka u produbljivanju ekonomske saradnje Srbije i EU. Ovaj program ima za cilj unapređenje funkcionisanja unutrašnjem tržišta EU kroz jačanje konkurentnosti preduzeća, razvoja standarda i normi, zaštitu potrošača, bezbednost hrane i unapređenje statističkih sistema. Za zemlje kandidate, među kojima je i Srbija, on predstavlja značajnu priliku za postepenu integraciju i jedinstveno evropsko tržište i usklađivanje privrednog sistema sa standardima EU.

Najvažnije u ovom ugovoru jeste da Republika Srbija postaje pridruženi učesnik u Programu jedinstvenog tržišta EU, čime se otvaraju mogućnosti za učešće domaćih preduzeća, institucija i organizacija u evropskim fondovima i projektima koji jačaju konkurentnost, inovativnost i održivost privrede. Ugovor omogućava da pravna i fizička lica iz Srbije ravnopravno konkurišu za bespovratna sredstva EU jednako kao i subjekti zemalja članica. Najveći značaj ima podrška malim i srednjim preduzećima, posebno kroz mrežu Evropskog preduzetničkog centra koja pomaže u digitalizaciji, internacionalizaciji i zelenoj tranziciji poslovanja.

Važno je da je u okviru ovog stuba predviđeno i finansiranje za Evropsku mrežu preduzetništva koja u Srbiji funkcioniše od 2008. godine. Ova mreža povezuje srpske kompanija sa partnerima širom Evrope, omogućava im pristup novim tržištima. Zahvaljujući ovom programu srpska preduzeća dobijaju priliku da se pozicioniraju na evropskom i svetskom tržištu čime se povećava njihova sposobnost da se prilagode globalnim ekonomskim izazovima.

Takođe, sporazum doprinosi usaglašavanju domaćih propisa i standarda sa onima koji važe u EU i omogućava direktan pristup evropskim tržištima i partnerskim mrežama.

Finansijski doprinos Srbije ovom programu iznosi oko 135 miliona dinara za period od 2021. do 2025. godine, ali sva očekivanja i prognoze su da će kroz realizovane projekte Srbija imati korist koja višestruko prevazilazi uložena sredstva u ovaj program.

Jedan od sporazuma koji sigurno interesuje naše građane jeste Sporazum o potvrđivanju, Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uspostavljanju zajedničkih kontrola na graničnim prelazima za međunarodni drumski saobraćaj Preševo i Tabanovce.

Cilj ovog sporazuma je da se unapred saradnja dve zemlje u oblasti kontrole prelaska granice i omogući brži, jednostavniji i efikasniji protok ljudi i robe.

Plan je da se uvede novi sistem rada, koji podrazumeva objedinjenu graničnu kontrolu. U praksi to znači da će putnici i vozila biti zaustavljeni samo jednom, a graničnu proveru će zajedno obavljati policijski službenici obe države.

Policajci zemlje domaćina biće ovlašćeni da pored ulazne kontrole svoje države obavljaju izlaznu kontrolu susedne države. Na taj način eliminiše se potreba za dvostrukim zadržavanjem na granici i smanjuje vreme čekanja, dok istovremeno obezbeđuje puna bezbednost i poštovanje propisa obe zemlje.

Provera dokumenata obavljaće se putem novog informatičkog sistema koji omogućava da se jednim skeniranjem izvrši uvid u evidenciju obe države. Kada sistem potvrdi da ne postoje pravne ili druge smetnje putniku se omogućava prelazak granice bez dodatnih zadržavanja.

Sporazumom se međutim ne ukida pravo država da po potrebi sprovedu izlaznu kontrolu ili detaljnu proveru, naročito u slučajevima kada postoje bezbednosni, pravni ili drugi razlozi koji zahtevaju dodatne mere.

Ovaj sporazum je samo deo šireg procesa olakšavanja kretanja između dve zemlje i jačanja regionalne saradnje u skladu sa evropskim standardima i praksom u oblasti granične bezbednosti.

Za kraj, osvrnula bih se na sporazum sa Ekvatorijalnom Gvinejom, Burundijem i Maldivima, koji otvaraju praktično okvir za širenje srpskog prisustva na novim tržištima, jer podstiču uvoz i izvoz robe i usluga i predviđaju mogućnost otvaranja predstavništva i kancelarija privrednih subjekata, osnivanje zajedničkih firmi i direktne investicije, razmenu stručnjaka, tehničku pomoć i organizaciju i obuku, što će omogućiti srpskim kompanijama da grade lokalne kapacitete i dugoročne poslovne veze.

Ugovori predviđaju zajedničku podršku za organizaciju i održavanje trgovinskih sajmova, izložbi i poslovnih i investicionih foruma, te uzajamne posete privrednih delegacija, što znači da države sa kojima su potpisani sporazumi obavezuju svoje administracije da olakšaju promociju proizvoda i usluga iz Srbije na terenu i stvore kanale za direktan kontakt između proizvođača, distributera i investitora.

Ovi sporazumi zapravo predstavljaju ili da tako kažemo nastavljaju, modernizuju istorijska prijateljstva koja su Srbija i nekadašnja Jugoslavija gradile sa afričkim državama kroz aktivno učešće u Pokretu nesvrstanih, političku i ekonomsku solidarnost u periodu dekolonizacije, bilateralne projekte, podršku oslobodilačkim pokretima i obrazovne razmene koje su uspostavile dugotrajne veze i poverenje.

Treba da koristimo taj istorijski kapital kako bi danas uspostavili nove ekonomske veze od kojih će sve strane imati korist i biti osnova za čvršću saradnju u budućnosti. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri, poštovane kolege, pre svega, kao članica SDPS i kao žena, želim da osudim nasilje koje se danas desilo u Skupštini prema našim koleginicama, a koje su bile na svom radnom mestu. Isto tako, smatram da je važno da danas razgovaramo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, jer sa ovim izmenama i dopunama visoko obrazovanje postaje dostupnije i svakako kvalitetnije. Troškovi školarine samofinansirajućih studenata na visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija umanjuju se za 50%. Studentima će se direktno iz budžeta refundirati polovina iznosa školarine koje su studenti platili visokoškolskoj ustanovi i ovim izmenama budžet za visoko obrazovanje se povećava za 20%, odnosno 12 milijardi dinara, što je u skladu i sa zahtevom studenata. Kroz veća izdvajanja iz budžeta sigurno je da će se kvalitet visokog obrazovanja podići.

Sada se prvi put uvodi obaveza osnivača da obezbedi sredstva za troškove studijskih programa i ustanova, isto tako da se obezbede dodatna sredstva za povećanje plata zaposlenih u visokom obrazovanju od plata za mart mesec ove godine.

Ono što je posebno važno jeste da se unapredi relevantnost visokog obrazovanja uvođenjem različitih programa, između ostalog i programa postdoktorskih usavršavanja.

Mislim da danas treba da razgovaramo o regulisanju dodatnih prava nastavnika i saradnika u pogledu plaćenog odsustva, mirovanja prava i obaveza iz radnog odnosa i izbornog prava. Ovim izmenama i dopunama obezbediće se da nastavnici ne ostanu bez nastavnog znanja i zvanja i ugovora o radu u slučaju da konkurs ne bude sproveden u zakonom predviđenom roku za to. Dalja internacionalizacija visokog obrazovanja podrazumeva da se preciziraju uslovi i način upisa stranih studenata na naše visokoškolske ustanove. Visokoškolske ustanove dobijaju još veću autonomiju kroz promenu sastava organa upravljanja i to je ono što je veoma važno. Menja se učestvovanje predstavnika osnivača sa 30 na 25% u korist zaposlenih i isto tako zaposleni učestvuju sa 60 umesto do sada sa 55% svojih predstavnika. Predstavnici studenata ostaju isti 25%.

Skraćuje se mandat organa upravljanja sva četiri na tri godine. Jasnije se definiše trajanje master akademskih studija u odnosu na prethodno završene studije, a sve to doprinosi unapređenje teksta zakona kroz preciziranje i usklađivanje pojedinih odredaba.

Socijaldemokratska partija Srbije smatra da bi danas trebali razgovarati o setu zakona koji se odnose i na osnovno i srednje obrazovanje, a posebno o radnom statusu veroučitelja, koji će izmenama i dopunama ovog zakona moći da zasnuju odnos na neodređene radno vreme uz saglasnost nadležnih organa, tradicionalne crkve ili verske zajednice kojoj pripadaju.

Isto tako, naši građani treba da znaju da se državna matura za učenike koji završavaju srednje obrazovanje za četvorogodišnje trajanje pomera za školsku 2028. - 2029. godinu.

Ono što posebno bi trebali svi ovde da pohvalimo, uvažimo i da o tome razgovaramo, jesu krediti koji se uvode za mlade i pored značaja obrazovanja, o kome sam do sada govorila, vrlo su važni efekti i standardi politike, koji imaju uticaj na brojne oblasti života, zasnivanje braka, porodice, karijere, odlučivanju o mestu stanovanja, ali isto tako i pronalaženju posla u tom mestu.

Subvencionisani krediti - zahvaljujući njima, oslobođena su plaćanja troškova kredita mladi ljudi, učešće se smanjuje sa 20% na 1%, i takođe država će subvencionisati kamatne stope u prvih šest godina, u periodu kada mladi započinju svoju karijeru.

Ulaganjem u mlade, ulažemo u bolju i sigurniju budućnost. Iz tih razloga Socijaldemokratska partija Srbije podržaće set ovih zakona. Hvala vam.

Poštovana predsednice, uvaženi ministri, kolege narodne poslanice i narodni poslanici, kao što su moje kolege u prethodnim danima rekle SDPS će glasati za rebalans budžeta i kada govorimo o infrastrukturnim projektima koji su važni za razvoj Srbije, obzirom da dolazim sa severa Vojvodine, tačnije iz severozapadnog dela iz opštine Apatin, smatram da je važno da se osvrnem na deo iz budžeta koji se odnosi i na obezbeđivanje sredstava za važnu brzu saobraćajnicu „Osmeh Vojvodine“, odnosno deo saobraćajnice koji ide od Bačkog brega, Sombora, do Kikinde i granice sa Rumunijom u dužini od 186 km i koji će povezati ukupno 222.000 ljudi koji žive u tom delu i značajno podići kvalitet života u smislu obezbeđivanja dodatnih radnih mesta, jer gde dolaze putevi tu dolaze šanse za nove investicije. Isto tako, da se ubrza razvoj tog dela Vojvodine.

Takođe, za sever Vojvodine izdvojena su i značajna sredstva za brzu saobraćajnicu, odnosno brzu prugu od Subotice do Novog sada, znači, Beograd-Novi Sad-Subotica i koja do kraja godine treba biti dostupna našim građanima kao jedan novi i brži vid prevoza u tom delu Vojvodine. Biće spojena dva najveća grada u Vojvodini, Subotica i Novi Sad i smatram da su ova ulaganja veoma značajna, jer je naša železnica bila u katastrofalnom stanju, a samim tim ulaganje u obnovu i razvoj puteva i železnice otvaraju se mnoge mogućnosti kako za industrijski razvoj, tako za brži prevoz poljoprivrednih proizvoda, ali i za razvoj lokalnog turizma i povezivanje turističkih ponuda koje Vojvodina sigurno u velikom broju ima da ponudi.

Iz tog razloga SDPS podržaće rebalans budžeta i glasaćemo za. Hvala.