Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvaženi gospodine Orliću, uvažene kolege narodni poslanici i dragi građani Republike Srbije, imali smo prilike da vidimo ovih dana kakvu politiku vode ovi preko puta, kakvu politiku vodi opozicija, većina opozicije u Srbiji, i šta podržavaju.
Opozicija u Srbiji, koja podržava ove proteste, poziva na nasilje, to je jasno, poziva na vršenje nužde na zgradu Vlade Srbije. Eto šta vi mislite o institucijama Srbije. Nosite obešene lutke sa likom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, pozivate na nasilje, a najviše pozivate na nasilje nad ženama i nad decom.
Delite decu na vaše i naše. Decu uvlačite u politiku, ništa vam nije sveto. Napadate decu i predsednika Orlića, i Milenka Jovanova, i Sandre Božić, i svih nas, a najviše decu predsednika Aleksandra Vučića. Zašto to radite? Zdrav razum će da kaže da ste kukavice, analiza će da kaže da to radite sa namerom, jer smo svi mi slabi posebno na našu decu i na naše porodice i hoćete da nam napakostite, ali narod na to kaže da vam to neće proći i svaki put kad vi pominjete našu decu, proklinjete našu decu, napadate našu decu, svakih put narod vas kazni na izborima.
Ako možete, gospodine Đuto Jovanoviću, da ćutite dok ja govorim, ako vaše trenutno stanje to dozvoljava. Zahvaljujem.
Nastavljate sa lažima. Počeli ste danima da lažete na različite načine kako predsednik Aleksandar Vučić nije bio u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i onda govorite - nije takav zid, nije takva knjiga žalosti, ne izgledaju tako prostorije škole, a i niste vi nikada ni bili u toj školi. Možda je neko od vas bio nekada.
Nastavljate dalje da na najgori mogući način vređate i napadate poslanice SNS. Izdvojio bih primer šta ste napravili, a poslanik koji je to uradio ne zaslužuje ni ime da mu spomenem, a građani Srbije znaju ko je, na najgori mogući način napali ste Nevenu Đurić. Ti zvukovi groktanja, uzdisanja, stenjanja, urlika, to se nikada nije desilo u ovoj Skupštini, to se nije desilo u političkoj istoriji Srbije. Napadali ste Nevenu Đurić, napadali ste Sandru Božić, napadali ste Stašu Stojanović, koja se god koleginica taj dan javila za reč vi ste na najgori mogući način nju napadali.
Idemo dalje. Niste ni tu stali. Malo vam je bilo i to da vređate žene, malo vam je bilo to da vidi narod kakve ste kukavice, onda ste krenuli da napadate naše ljude po ulicama. Državnog sekretara, našeg bivšeg kolegu narodnog poslanika, našeg dragog prijatelja Lava Grigorija Pajkića, vaše pristalice su fizički napale dok se vraćao kući. Nije to kraj. Vaše pristalice, istomišljenici, napali su našeg uvaženog kolegu advokata Svetozara Vujačića, pa ste napali Nebojšu Bakareca, a onda zloupotrebljavate da neko iz SNS preti vašoj deci, što je laž ili deci nekih javnih ličnosti koji podržavaju vašu politiku.
Ne bih mogao da govorim danas da ne navedem jedan lični primer koji nisam prijavio policiji, ali verujte mi sledeći put ću da prijavim. Kada sam se kretao Njegoševom ulicom sa mojim starijim sinom Stefanom, prišle su mi vaše pristalice i pored reči i uvreda, koje smo ignorisali obojica, nastavili su da koračaju sa nama i znate šta su uzvikivali vaše pristalice – crkli dabogda. Eto to su nam govorili. Ja sam posle smirivao moga sina dok smo šetali ka Slaviji. Sine – dvoje ljudi nam je reklo da crknemo, ali nas je sto ljudi pozdravilo, ovo što radi Aleksandar Vučić i SNS. Neka dete shvati na vreme ko ste i šta ste vi, ali ni to nisam želeo da upotrebim u političke svrhe, niti da zovem policiju, ali sledeći put ću zvati.
Evo šta vi radite. Vi želite da prouzrokujete nasilje na ulicama, a mi želimo mir. Mi kada organizujemo miting najveći u istoriji, gde dođe između 200 i 250 hiljada, ljudi nema ni jedan incident. Predsednik Aleksandar Vučić šalje poruke mira, predsednik Aleksandar Vučić je sa govornice ispred Doma Narodne skupštine, znate šta je poručio građanima Srbije, da ih sve voli i da radi za interese svih građana Srbije, a znate šta poručuju vaše vođe i vi ovde prisutni – poruke mržnje, poruke napada na decu i porodice i poruke podela, a pri tome nemate ni jedan predlog, nemate ni jedan plan i na sve to, dok vi na brutalan način lažima, ostrašćenim napadima, pretnjama i uvredama, kritikujete sve dobro što se radi u Srbiji, vlast u Srbiji vam odgovara. Znate kako vam odgovara? Ne na vaš način.
(Đorđo Đorđić: Kako?)
Drago mi je da ste pažljiv slušalac, nego vam odgovara rezultatima.
(Đorđo Đorđić: Sve te slušam.)
Ako može tišina dok govorim, ja tebe nisam prekidao. Zahvaljujem.
Odgovara vam rezultatima u oblasti ekonomije, privrede, saobraćaja, infrastrukture, građevine, obrazovanja, zdravstva, nema oblasti u državi Srbiji gde nemamo dobre rezultate, iz godine u godinu sve bolje i bolje, a zašto? Zahvaljujući politici našeg predsednika Aleksandra Vučića.
Pošto neki od vas više vole strane države, nego Srbiju i više su fascinirani stranim službama, nego što vole institucije Srbije, interesantna je vaša ostrašćenost da nema saziva u zadnjih nekoliko godina ili sednice da ne koristite posebno priliku da napadate one ljudi koji vode bezbednosne službe Srbije. Uvek su vama meta ministar unutrašnjih poslova i direktor BIA, da li se zvao Bratislav Gašić ili Aleksandar Vulin, i neka znaju građani da vi želite i urušavanje i bezbednosnog sistema Srbije zato što to odgovara i određenim tajkunskim kriminalnim i zapadnim centrima moći sa kojima vi držite kontakt.
Zato vama smetaju i službe Srbije. Zato vama smeta i Bratislav Gašić. Zato vama smeta i Miloš Vučević. Zato vama smeta bilo ko ko radi nešto u interesu Republike Srbije, ali kada govorimo o bezbednosnom sektoru, imate vi one koje podržavate. To su Alijini snajperisti. Oni koji su pucali na srpsku decu. Te podržavate. Neka narod zna ko ste vi, a ko smo mi i na sve to mi i dalje šaljemo i uvek ćemo slati poruke mira, jer je naša politika politika mira i stabilnosti i u Srbiji i na celom Balkanu i u jugoistočnoj Evropi. Nećemo vam ćutati kada vređate i Sandru, i Nevenu, i Stašu. Nećemo vam ćutati kada dirate i Orlićevu i Milenkovu ili bilo koju decu. Nećemo vam nikada ćutati kada napadate decu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i njegovu porodicu. Zahvaljujem.
(Aleksandar Jovanović: Replika.)