Pošto je rasprava izuzetno zanimljiva, predlažem da utvrdimo kvorum na ovoj sednici i zahtevam od vas da se utvrdi kvorum.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, SPS će, kao što je rekao Bojan Kekić kao ovlašćeni predstavnik za ovu tačku dnevnog reda, glasati za ovu tačku dnevnog reda.

Smatramo da je ova oblast veoma važna. Smatramo da u Republici Srbiji trenutno živi veliki broj građana bez državljanstva Republike Srbije. Nažalost, taj veliki broj građana se nalazi na teritorijama koje su problematične i sa aspekta bezbednosti i sa aspekta separatističkih tendencija koje postoje u nekim sredinama.

Takođe, jedan broj građana srpske nacionalne pripadnosti nema državljanstvo Republike Srbije, i zato je bitno da ovoj oblasti pristupimo ne samo sa aspekta usklađenosti ovog zakona sa nekim međunarodnim standardima i zakonodavstvom EU, već i sa aspekta konkretnih interesa Republike Srbije i srpskog naroda u celini. Zato mislim da se MUP ovde rukovodio principom tla, odnosno teritorije. Državljanstvo se može sticati na dva načina, po liniji tla i po liniji krvi.

Imajući u vidu sve ovo što se dešavalo srpskom narodu u celom prošlom veku, moramo omogućiti svim Srbima, gde god oni živeli i čije god oni imali državljanstvo, da imaju pravo i na to drugo, dvojno državljanstvo Republike Srbije. Mislim da je to veoma važna stvar i veoma je bitno da samo tumačenje ovog zakona i sprovođenje ovog zakona bude takvo da upravo to omogući, ali da jedan od uslova za sticanje državljanstva ne mora biti otpust iz prethodnog državljanstva.

Mađari imaju u decembru mesecu referendum u Mađarskoj o dvojnom državljanstvu. Ne znam da li naša država nešto zna o tome i da li nešto preduzima u tom smislu. Govorim o Vladi i o predsedniku Srbije kao nosiocima izvršne vlasti. Postoji jedan broj Srba koji su proterani iz Hrvatske, proterani iz BiH, kojima treba da bude rešeno pitanje državljanstva i to je rešavano u proteklim godina, ali ne u potpunosti.

Postoji jedan broj Srba koji žive u zemljama Zapada, koji imaju srpsko poreklo, koji nemaju prebivalište, čiji roditelji nisu živeli u Republici Srbiji, a kojima je stalo da imaju i državljanstvo Srbije, a da pri tom ne moraju da žive u Srbiji i pri tom ne moraju da imaju otpust iz državljanstva te države.

Mislim da treba naći rešenja koja će biti tolerantna, pre svega govorim o srpskom pitanju, jer veliki broj Srba živi van Srbije i, ako bi se moglo meriti u procentima, moglo bi se reći da je taj broj veoma visok i da se govori i o nekim gradovima u inostranstvu, da u njima živi više Srba nego u nekim gradovima u Srbiji.

Sa druge strane, znate da neke okolne države imaju veoma rigorozne uslove za sticanje državljanstva, kao što je Hrvatska, koja po mišljenju Saveta Evrope i po mišljenju evropskog parlamenta ispunjava međunarodne standarde iz oblasti ljudskih prava.

Četvrti i peti uslov za sticanje državljanstva po njihovom zakonu o hrvatskom državljanstvu jeste da poznaje hrvatski jezik i latinično pismo. Peta tačka je da se iz njegovog ponašanja može zaključiti da poštuje pravni poredak i običaje u Republici Hrvatskoj i da prihvata hrvatsku kulturu. Ovo su izgleda evropski standardi, jer za ovo se pozitivno opredeljuje Evropski parlament i Savet Evrope.

Vi ste ovde napisali da stranac koji prihvata državljanstvo Srbije treba da potpiše izjavu da priznaje Republiku Srbiju. Ne znam kako tačno glasi formulacija, da priznaje državu Srbiju kao svoju. To je u redu, ali vam navodim i konkretne primere, mnogo rigoroznije. Ovo su primeri koji su neuporedivi sa našim primerima. Koliko ima naših državljana koji ne znaju srpski jezik, koji ne znaju ćirilično pismo. Koliko ima naših građana kojima ne pada na pamet da nauče srpski jezik, a imaju naše državljanstvo.

Ne kažem da mi treba da se ponašamo kao Hrvatska. Nije nama Hrvatska uzor. Nije nama Hrvatska cilj. Zašto bi nam onda bili cilj oni koji Hrvatsku poštuju kao naš uzor. Sve u svemu, mislim da moramo više da vodimo računa o našim nacionalnim i državnim interesima i u ovom smislu nema razloga da MUP ne primeni rigoroznije uslove kad je reč o sticanju državljanstva.

Takođe, MUP treba da preduzme određene mere protiv onih koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije, a nisu državljani Srbije. Ne govorim o strancima, turistima i ostalima koji ovde rade ili borave itd. Govorim o onima koji ovde žive, a nisu naši državljani. Ali, čiji su to državljani? Uzmite primer Bujanovca, Medveđe, Preševa, gde vi i dan-danas imate situaciju da oni govore o tome da je 50 posto njihovog stanovništva proterano iz Bujanovca.

Vi imate situaciju da se, kao što je rečeno, ističu albanske zastave, zastave države Albanije na teritoriji Republike Srbije. Niko je ne skida. Prošli sastav MUP je hapsio one koji su skidali hrvatske zastave u Beogradu, istina sa diplomatskih predstavništava.

Skinite tu zastavu, jer to je zastava države Albanije. Takođe, vi znate da u našoj državi postoje neki ljudi, postojali su, ne znam da li ih još ima u državnoj administraciji, koji rade na najvišim državnim mestima a nemaju državljanstvo Srbije, i kako je to moguće.

Vi znate da su neki funkcioneri postojali, a da su kasnije primani u naše državljanstvo. Vi znate da je za svakog poslanika uslov da se kandiduje da ima državljanstvo, a za najviše državne funkcionere i savetnike najviših državnih funkcionera to nije uslov.

Znači, ima mnogo stvari gde bi trebalo povesti računa i nisu samo predmet teksta zakona, nego i ponašanja MUP i drugih državnih organa.

Naravno, ima i nekih naših državljana koji svojim ponašanjem ne doprinose baš puno ugledu Republike Srbije, ali mi ne možemo ništa učiniti da ih otpustimo iz našeg državljanstva, jer to nigde nije pravilo i to je zabranjeno, jer svako mora da ima državljanstvo.

Znate kako, imate neke državljane koji se nalaze na visokim državnim funkcijama i ugrožavaju državne i nacionalne interese.

Ovde ste godinama govorili da je prepreka za normalizaciju odnosa Srbije, SPS, SRS, a ispostavilo se da predsednik Srbije udara automobilima u vozila američke ambasade i njihovih činovnika.

Stejt department je noćas potvrdio stavove ministra Jočića, ali moram, ministre, da vam se izvinim, mislim da to nisu vaši stavovi, nego su stavovi koji su usaglašeni sa Stejt departmentom, dakle, da je to saobraćajni incident. Ako grešim, ispravite me, nije bitno. Američka administracija je to noćas rekla.

Mi imamo izjave u današnjim novinama, kako nije sramota te ljude da tako govore. Pogledajte izjave, da počnemo od najbenignije, da počnemo od Marka Nicovića – najverovatnije je Tadića napalo tzv. antihaško bratstvo, dakle, zbog istupa o neophodnosti slanja Srba optuženih od strane Tribunala. Nisam znao da je antihaško bratstvo zastupljeno u američkoj ambasadi.

Takođe, imate predsednika Srbije Tadića koji kaže u današnjim novinama – hoće da me ubiju. Ko hoće Tadića da ubije? Dakle, službenik obezbeđenja američke ambasade.

Imate, dalje, izjave Dragoljuba Mićunovića, koji kaže da je to pokušaj atentata na Borisa Tadića, da on predstavlja već viđeni scenario i da sve to podseća na vreme vladavine socijalista i radikala.

Izvinite, molim vas, mi sa njima nismo imali saobraćajne incidente. Mi smo imali mnogo ozbiljnije rasprave.

Takođe, imate DS, koja kaže da je zatražila od MUP Srbije, kao i svih institucija koje se bave bezbednošću, da u što kraćem roku otkriju identitet učesnika prekjučerašnjeg napada.

Otkriven je taj identitet, a da li mogu sada da vas nešto pitam, ministre, da li je još neko bio u tim famoznim kolima ili je on bio sam, osim kučeta, da li je bilo živog bića, jer šta bi bilo da je bio neki američki diplomata u autu? Da vas pitam otvoreno, šta bi bilo da to nije bio čovek koji radi u američkoj ambasadi, nego u ambasadi Rusije? Mislim da su to veoma neozbiljne stvari, ali to ne dolikuje instituciji predsednika Republike. Nažalost, neki od vas su ga podržali i tako vam i treba.

Što se tiče ostalih izjava, Svetozar Marović kaže – oni koji još misle da mogu ukloniti one koji žele napredak, moraju znati da će to biti đavolski teško. Znači, SAD žele da uklone sve one koji žele napredak ovoj zemlji.

Takođe, Vuk Drašković kaže – reč je o dramatičnom upozorenju i da su terorističke strukture Miloševićevog režima ponovo u akciji. Ne znam, traži Vuk Drašković od premijera Koštunice i resornih ministarstava da napadač i organizator napada na Tadića budu hitno otkriveni i da se BIA, policija i pravosuđe odmah očiste od Miloševićevih ljudi. Dajte da se američka ambasada, CIA, FBI očiste od Miloševićevih ljudi.

Naravno, ima tu i izjava Vladana Batića, čuvenog ministra pravde, koji je hteo da uvede smrtnu kaznu; zna, kaže on, da to nije po evropskim standardima, ali neka važi samo pet sati, samo da pobijemo sve ove koji nam ne odgovaraju, pa ćemo opet da se vratimo na evropske standarde. Nažalost, protiv tog ministra nema nijedne krivične prijave, a ima krivičnih prijava Tadića protiv Koštunice, i to je vaša stvar, tu vi vršite vlast.

Što se tiče tog Batića, on kaže – taj napad je još jedna potvrda da je Srbija balkanska Kolumbija i banana republika, gde se kriminal vratio i deluje iz sve snage. Svaka čast, to doprinosi normalizaciji odnosa Srbije i Amerike.

Čedomir Jovanović kaže, svi su se ujedinili, svi to kažu, pa kaže – svi smo mi Tadići. Mi smo to oduvek znali da su oni svi isti, samo što hoće da se predstave različito.

Kaže on ovako – napad na Topčiderskoj zvezdi upozorava nas da Srbija iz prošlosti ne bira sredstva kako bi ostvarila svoj cilj. Svaka čast, dobri odnosi sa Amerikom su prošlost.

Nenad Čanak kaže ovako – pokušaj atentata na predsednika Srbije Borisa Tadića, dakle, izvršili su isti oni koji su ubili premijera Srbije Zorana Đinđića. Znači, obezbeđenje američke ambasade je izvršilo ubistvo Zorana Đinđića.

Ovo je sramotno šta se dešava u ovoj Srbiji. Ovakve izjave potvrđuju svu neozbiljnost političke elite koja se nalazi navodno na mestu elite u Srbiji. Oni bi danas trebalo da se izvine građanima Srbije, američkoj ambasadi. Naravno, Boris Tadić ne treba da se izvinjava bilo kome, jer što se nas tiče mi svi znamo kakav je on, ali bi trebalo da podnese ostavku, jer ugrožava interese Srbije. Vitalni interesi Srbije su dobri odnosi Srbije i SAD, koje je on ugrozio. Hvala.

Imam pravo na repliku, pošto je gospodin Marković govorio o povredi Poslovnika.
Kada sam počeo da govorim predsedavajući je bio predsednik parlamenta Marković. Ne znam u čemu je neko tolerisao ili ne moje izlaganje, nijednom rečju nisam u posprdnom tumačenju pomenuo Borisa Tadića i funkciju predsednika Republike, nego sam govorio o onome šta su izjavili pojedini navodno visoki funkcioneri političkih stranaka o navodnom atentatu.
Što se toga tiče, sve što sam rekao samo sam citirao. Citirao sam i Stejt department. Možda ne verujete, ali poštujem šta je rekao Stejt department. Rekao je da je u pitanju saobraćajni incident i priznao je da je taj incident napravio radnik njihove ambasade i naložili su mu da sarađuje sa našim organima vlasti. To sam noćas pročitao na internetu.
Znači, ako Demokratska stranka želi da iz ovoga napravi atentat, priču o atentatu, nemam ništa protiv. Ne mogu da nađem vezu između Miloševićevih ubica i radnika obezbeđenja američke ambasade. Ne mogu da nađem vezu između neke navodne prošlosti i američke ambasade. Ne mogu da nađem vezu o kojoj govorite. Govorite o Evropi, o svetskim integracijama, o NATO-u, a nećete da se umrežite u sistem veza i bezbednosti sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Srbije.
Naravno da je ono što je govorio gospodin Marković sramotno, da nekome drugome spočitava navodno radovanje zbog ubistva Zorana Đinđića. Dobro znate da je Socijalistička partija Srbije, a pretpostavljam i ogromna većina svih drugih stranaka, izrazila saučešće povodom tog slučaja i dan-danas smatramo da je to tragedija za Republiku Srbiju, ali nemojte nas optuživati za to što je Đinđić ubijen. Čanak je rekao da su ga ubili isti oni koji su sada pokušali da ubiju Tadića.
Što se nas tiče, mislim da se nisu čaše dizale povodom ubistva Đinđića u nekim strankama, nego možda u nekim kriminalnim klanovima. Što se toga tiče, sa kim ste se družili, sa kim ste poslovali, sa kim ste vodili biznis, sa kim ste došli na vlast, tako ste i prošli. Što se toga tiče, Socijalistička partija Srbije još jednom kaže da predsednik Srbije mora da bude obezbeđen kao i sve druge institucije, ali ovde nije reč o atentatu, ovde je reč, kako se kaže, o saobraćajnom incidentu. Tako kaže Stejt department.
Da li u ovome ima nečega zbog čega bih morao da se stidim, kako kaže gospodin Marković? Ne. Stidite se vi, gospodine Markoviću, zato što pravite farsu od nečega što nije bio atentat. Stidite se zato što lažete građane Srbije da je bio ugrožen život Tadića, a postavite pitanje ko je izazvao taj incident. Da li je incident izazvalo Tadićevo obezbeđenje ili radnik američke ambasade?
Znači, nemojmo govoriti sada o tome. Sprdao bih se sa ovom temom da sam rekao da ću se o ovoj temi javiti povodom tačke o zaštiti životinja, pošto je ker doživeo stres kada se sve to desilo. To neću da govorim. Samo skrećem pažnju na ono što su izjavljivali političari. Treba da se stide zbog ovoga što su izjavili, jer lažu građane Srbije, lažu kad kažu da postoje kriminalne grupe i ubice koje potiču iz vremena Miloševića, koji danas ubijaju.

Lažu, i zato sam se i javio, da izvrgnem ruglu njihove izjave. Ne znam kako se danas osećaju ti ljudi koji su juče sve ovo rekli i ako hoćete mogu sve ponovo da pročitam. Kako se danas oseća Čanak kada je juče rekao da su oni koji su ubili Đinđića pokušali da ubiju i Tadića, kada zna da je to bio radnik američke ambasade? Kako se oseća Vuk Drašković kada kaže, da ga citiram da me ne bi tužio, "da su terorističke strukture Miloševićevog režima ponovo u akciji".
Mislim da su to veoma ozbiljne stvari. To su ozbiljne stvari, ponašanje državnih institucija, rukovodilaca političkih stranaka i odgovornosti za ono što se javno čini i za ono što se javno kaže.
Kod nas nema nikakve odgovornosti za tako nešto i to zaslužuje izvrgavanje ruglu. Činjenica da će ...
(Predsedavajući: Gospodine Dačiću, pet i po minuta.)
... zaslužuje ozbiljno upozorenje i zaslužuje reakciju MUP-a.

Pošto je gospodin Marković takođe spomenuo SPS, imam pravo na repliku kao šef poslaničkog kluba.
Želim da kažem pre svega svim poslanicima - poslanici treba da vode računa o tome šta govore. Ne znam čime sam to bilo kakvu negativnu konotaciju dao o nekom političaru koga sam spomenuo, osim što sam citirao šta su izjavili. Ako je to negativno, to je već njihov problem. Pa, ne mogu biti kriv što su oni izjavili juče nešto što je danas glupost. A, glupost je.
Znači, ne govorim više tj. sada ne govorim ovo zlonamerno, nego hoću da vratim stvar na početak - zašto smo morali tim povodom da odmah govorimo ovakve stvari i da time nanosimo štetu Srbiji. To je pitanje koje treba svako, pre svega, u svojoj glavi da raščisti.
Ako hoćete mogu ponovo da citiram sve što su oni rekli, ali da vas ne bih ponovo opterećivao time, možete sve to lepo da pročitate. Te izjave su jučerašnje, izašle su u današnjim novinama. Imate, izaći će danas i saopštenje Stejt departmenta o tome i zaista molim da ne petljate SPS u ove stvari.
A, što se tiče onoga što je gospodin Marković malopre rekao, da li to neko pamti kao tragičan dan ili ne, ne znam, nisam primetio da u rukovodstvu DS-a ima još ostataka Đinđićeve vlasti. Nemojte nas sada ubeđivati u to. Svako ima pravo da misli o svakome šta hoće, ali svi smatraju da je tragičan dan za Srbiju kada se ubije njen premijer. Tragičan dan bi bio i da je izvršen atentat na Borisa Tadića, ali nije, i zato je to srećan dan za Srbiju.
Srećan dan za Srbiju zbog toga što smo videli da predsedniku nije pretila opasnost, ali i zato što se videlo da mnoge stvari koje neko olako govori o Srbiji, o sistemu vlasti u Srbiji, o nekim navodnim ubicama koji postoje u Srbiji, da su to laži koje nanose štetu državi i ovom narodu. Samo toliko, a meni niko neće određivati šta ću govoriti za ovom govornicom.
Mene je birao narod. Ja odgovaram narodu i stranci koja me je kandidovala. Ostale poštujem, ali za ono što govori ovde, kao što sami znate, po Ustavu Srbije niko ne može da odgovara.

        Nisam imao nameru da iskoristim svojih drugih 10 minuta, ali pošto je ministar Dinkić tako lepo obrazložio budžet, sada smo u dilemi da li treba da glasamo.
Ako ministar Dinkić ili bilo ko iz ove vlade želi da se obračunava sa svojim političkim protivnicima, neka se obračunava ne mešajući u to SPS. Kao što dobro znate, SPS je ta koja podržava ovu manjinsku vladu. Takođe, i ministar Dinkić je izabran uz podršku SPS. Mislim da je minimum korektnosti da imamo bar jedan politički korektan odnos ili da se korektno raziđemo.
U svemu ovome, što se nas tiče, već sam više puta rekao, nemojte vi da mislite da će bilo ko od socijalista da brani nešto što je neodbranljivo, da će bilo ko od socijalista da govori, barem ovi koji su sada ostali u SPS, da govori o nečemu što objektivno je moglo da bude bolje, niti ćemo mi ikada da branimo one koji su radili suprotno zakonu.
Uostalom, vi ste bili na vlasti od 5. oktobra. pa do danas, neki sa prekidom, neki u kontinuitetu. Mogli ste da pohapsite sve te o kojima govorite da su radili nezakonito. Ako je vrhunac tih krivičnih prijava čuveni šporet Hranislava Perića, onda mogu da zamislim koliko je adekvatno, efikasno radio pravosudni sistem i koliko su te krivične prijave bile osnovane.
Što se toga tiče, vi dobro znate da je u tom periodu bilo veoma teško za naš narod i za našu državu. Vi dobro znate da je u tom periodu možda bilo grešaka, ali takođe dobro znate da je u tom periodu, tako teškom, bilo i uspešnijih parametara ekonomske politike od onih koji su danas, kao što je pitanje spoljnotrgovinskog deficita.
Vi znate da je od 1994. godine stopa inflacije bila svedena u granice koje nisu mnogo različite od onih koje su danas. Vi takođe znate da je u tom periodu, od 1994. i 1995. godine pa sve do 2000. godine, bila stalna stopa rasta društvenog proizvoda. Da ne ulazim sada u objašnjenja svega ovoga, nije cilj ove današnje rasprave.
Ako želite da i o tome raspravljamo možemo, ali želim vas da pitam dokle ćete se vi baviti tim periodom. Vi hvalite Tadića, a govorite o nečemu što se dešavalo 1993, 1994. i 1995. godine. Pa, hoćete li uhapsiti nekog lopova iz 2001, 2002, 2003. i 2004. godine? Ili ćete da kažete da lopova nema. Vi ste govorili da ih ima.
Govorite o Tadiću u superlativima. Nemam ništa protiv. Vi ste za njega glasali. Ja sigurno nisam. Inače, da nije bilo SRS i DS-a Tadić ne bi ni bio izabran, jer nije prešao izborni cenzus, a promenom tog zakona za izbor predsednika Republike mu je omogućeno da postane predsednik Srbije, iako na izbore nije izašla većina građana Srbije.
Sa druge strane, govorite da je bolje imati bilo kakvog predsednika nego da Srbija nema predsednika. Srbija danas ima predsednika kome veruje 800 Srba sa Kosova i Metohije. Gospodine Đoković je 801. Srbija danas ima predsednika koga ne obezbeđuje MUP nego vojska Srbije i Crne Gore.
Srbija danas ima predsednika koji smatra da je on iznad države i naroda i koji smatra da ima istorijsku ulogu, i koji smatra da narodi i država treba njega da slušaju umesto obrnuto.
Srbija danas ima predsednika koji sve čini da se dodvori onima u Berlinu ili u Prištini. I ako hoćete da budem potpuno iskren, nisam mnogo siguran da li je bolje što Srbija ima ili da nema predsednika. Ovakvog predsednika kakvog ima, od njega Srbija ima samo štete, ali to je već vaše političko pitanje, jer vi ste podržali njegov izbor.
Ali, nemojte braniti privilegije koje ima predsednik Republike. On je formirao Narodnu kancelariju, u kojoj ima 30 zaposlenih. Po kom zakonu je formirana, u kom zakonu ona postoji? Gde je to definisano? Nema je ni u Ustavu.
Podsetio bih ministra Dinkića - nije njegova uloga da brani predsednika Republike. Ovaj predsednik Republike želi da se sruši ova vlada. Ovaj predsednik Republike vam otima poslanike, a vi ga hvalite. Nešto sa vama nije u redu.
Što se toga tiče, radite vi na vašu štetu, ja sigurno neću raditi na našu štetu ili na štetu SPS-a, ili na štetu naših nacionalnih i državnih interesa. U svakom pogledu pitanje predsednika Srbije nije pitanje da li mi ovde nekoga podržavamo ili ne. Nije uloga parlamenta da podržava Vladu ili da podržava predsednika Republike. Uloga tih organa vlasti je po sistemu podele vlasti uloga međusobne kontrole.
Ja ću da učinim sve da padne predsednik Republike. Isto kao što će opozicija da učini sve obori Republičku vladu. Ali, to ne znači da mi treba međusobno da vodimo ratove i da, naravno, međusobno radimo protiv nacionalnih i državnih interesa.
Predsednik Srbije je kao predsednik narušio politički dogovor između stranaka i pozvao Srbe sa Kosova da izađu na izbore. Niko ga sa Kosova nije poslušao. Radovali su se samo oni u Prištini, Rugova i Haradinaj, a sada izražavamo protest što će taj ratni zločinac, Haradinaj, biti predsednik tzv. Vlade Kosova, u kojoj Srbi, odnosno u čijem parlamentu Srbi treba da učestvuju i da mu daju legitimitet.
Znači, ne želim da polemišem sa ministrom Dinkićem oko toga da li je i kada je bilo bolje. Ne želim da se takmičim u tome kada su bili veći ili manji lopovi. Lopovi nisu partijski obeleženi. Zadatak policije je da hapsi sve lopove. Ali, oni lopovi koji su bili obojeni u žuto nisu uhapšeni. Nemojte ih vi braniti.
Vi pričate o nekim računima. Što ne objavite te završne račune. Revizija, u redu. Šta je sa budžetom za 2001. godinu, sa završnim računom?
Vi ste, ministre Dinkiću, govorili da je Đelić potrošio pare od privatizacije za kupovinu socijalnog mira pred izbore u decembru 2003. godine. Vi govorite o Dušanu Mihajloviću, da je budžetska inspekcija utvrdila da je nenamenski koristio sredstva. Govorilo se o Batiću, a Batić vama sada podnosi krivične prijave protiv Vojislava Koštunice.
Pa, kakva ste vi to vlast? Nije vaša uloga da štitite prethodnu Vladu, bez obzira što ste zajedno sa njima sarađivali i što ste zajedno sa njima srušili SPS. Vaša uloga je da štitite ovaj narod i državu, a to znači da SPS nema razloga da se plaši bilo kakve istine, i zato upravo i insistiramo da se svi ovi procesi dovedu do kraja.
Ono za šta su optuživani naši ministri, pomoćnici, zamenici jeste tzv. nenamensko korišćenje sredstava, trošenje sredstava, što je Đelić posle, naravno, novim zakonom pretvorio u prekršaj. Nisu potrošili oni koji su radnicima podelili bonove "C marketa", oni koji su uplatili u fond porodica poginulih vojnika i policajaca kažu da su nenamenski potrošili sredstva. Koji je to lopov iz bivšeg režima, i onog tadašnjeg i onog prošlog i ovog sadašnjeg, uhapšen zato što je lopov. Nijedan, jer se lopovi među sobom najbolje sporazumeju i ne nalaze se u zatvoru.
Zato vas molim, mi ćemo tražiti da se sve ove stvari vide i rad javnih preduzeća, jer zašto ovde ne izaberemo direktora Naftne industrije Srbije, u parlamentu. Dokle će da ga bira Vlada? Zašto od 2000. godine nijedan direktor NIS-a nije izabran u parlamentu? Zašto?
Zato što ne smete da ga iznesete pred parlament, jer hoćete da se izabere na Vladi Srbije. Hajde da govorimo o radu javnih preduzeća, o tenderima koji se raspisuju...
(Predsedavajući: Gospodine Dačiću, vreme.)
Hajde da govorimo o svim tim drugim pitanjima. Zato, ako želite da o ovome raspravljamo, mislim da smo imali dovoljno vremena da sve to raspravimo.
Što se tiče nas, mi podržavamo Vladu koju predvodi Vojislav Koštunica, ali ovakve diskusije naravno ne doprinose našim međusobno dobrim odnosima i molim ministra Dinkića i Vladu Republike Srbije da govore o konkretnim problemima u kojima se Srbija nalazi i šta treba da preduzimamo da u Srbiji ljudi žive bolje.
Nemojmo se vraćati u prošlost. O nama se glasalo u septembru i decembru 2000. godine. O Đinđiću, Zoranu Živkoviću i Tadiću se glasalo u decembru prošle godine. I o ovoj vladi će se glasati kada za to dođe vreme.
Zato učinimo sve da od toga oni koji zavise od rada ove vlade imaju neke koristi, a međusobna prepucavanja možete činiti, ali vas molim da u tome ne dirate SPS.
Jer mi ne možemo ostati nemi kada neko spominje SPS u onome što vi dobro znate da nema nikakve veze sa temom o kojoj se danas govori. Hvala.

Naravno da iz ovog amandmana zlonamerni mogu da protumače kako se neko zalaže protiv pridruživanja Evropskoj uniji. Siguran sam da tako i ne misli i predlagač ovog amandmana, znači ni SRS, a naravno ni SPS.
Više puta sam govorio o tome da pitanje pridruživanja Evropskoj uniji i evropskim integracijama nije stvar političke odluke, nego je stvar harmonizacije našeg zakonodavstva, našeg daljeg ekonomskog razvoja. Naravno, u tom smislu, SPS će učiniti sve i glasaće za svaki predlog koji ide u cilju harmonizacije našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije, zato što je zakonodavstvo koje je postojalo i u protekle tri godine suprotno zakonodavstvu Evropske unije, pa je tako bilo moguće da se bivši ministar pravde Vladan Batić zalaže za uvođenje smrtne kazne, u isto vreme kada se u celoj Evropi ukida smrtna kazna, sa teorijom da se uvede nakratko smrtna kazna, da se pobiju ovi politički protivnici na brzinu, pa ćemo onda da se pridržavamo evropskih standarda.
Nisam se javio samo zbog ovoga. Meni je žao što nisam bio u sali malopre, ali sam morao da izađem jer su me obavestili da su pod oznakom "hitno" sve domaće agencije javile jednu veoma hitnu i veoma važnu vest, a ta vest glasi, molim vas da je pažljivo saslušate, da je kabinet predsednika Tadića posle 72 sata uspostavio komunikaciju sa kabinetom Vojislava Koštunice.
Tragedija je da je u našoj zemlji to centralna vest. Nadam se da su sekretarice Vojislava Koštunice i Borisa Tadića uspostavile komunikaciju. Kakva je to komunikacija između predsednika Vlade i predsednika Republike od koje treba da zavisi sudbina jedne države i jednog naroda?
Boris Tadić je rekao da je zbog prekida komunikacije ugrožena bezbednost zemlje, državni i nacionalni interes.
A nisu bili ugroženi nacionalni i državni interesi kada je Boris Tadić, bez komunikacije sa kabinetom Vojislava Koštunice i kabinetom Predraga Markovića, i kabinetima poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini, doneo odluku da pozove Srbe da izađu na kosovske izbore. Tragikomično je, nažalost, da je to centralna vest u našim medijima. Tragikomično je da to saopštava kabinet predsednika Republike Srbije - da je konačno uspostavljena komunikacija između kabineta Borisa Tadića i Vojislava Koštunice.
Sada nam je zaista lakše zbog toga. Nadam se da nisu ugroženi nacionalni državni interesi, više nego što su bili jutros. Možda neko od ovih 78 ljudi koji rade u kabinetu predsednika, odnosno u kancelariji predsednika Tadića, i u stručnoj službi i u narodnoj kancelariji, ima ih 48 plus 30, pa nadam se da će neko uspostaviti komunikaciju sa 100 i nešto ljudi koji rade pri Vladi Republike Srbije.
Želim da vam kažem i ovo, Narodna skupština Republike Srbije, zajedno sa poslanicima i zajedno sa stručnim službama, ima četiri puta više zaposlenih nego Kabinet Borisa Tadića.
Narodna skupština Republike Srbije ima 250 poslanika, ima stručne službe, glasali su milioni ljudi za 250 narodnih poslanika, Boris Tadić je sam.
Zato, mi apsolutno podržavamo one amandmane koji idu ka restrikciji onih privilegija koje ima Boris Tadić, predsednik Srbije, koji kritikuje druge zbog navodnih privilegija, sebi daje privilegije i svojoj stranci daje privilegije kroz ono što ide u budžet.
Zato i ovog puta želim na kraju da kažem, što se tiče komunikacije između Borisa Tadića i predsednika Vlade Republike Srbije, mi smo zaista veoma zadovoljni zbog tog čina, ponovnog uspostavljanja komunikacije. Ne znam da li su veze bile u prekidu i ne znam šta su to važno imali da saopšte jedan drugome, osim da Boris Tadić saopšti Koštunici da mu je ukrao jednog poslanika, ovaj da saopšti njemu da mu to nije uspelo i da je džabe platio.

Hvala, gospodine Anđelkoviću. Drago mi je da socijalista vodi ovu skupštinu i nadam se da će u sledećem mandatu to biti i na višoj funkciji od ove na kojoj se trenutno nalazi.

Dame i gospodo poslanici, SPS podržava manjinsku Vladu koja je formirana početkom ove godine i mi ne želimo ni da raspravu o ovom važnom pitanju pretvorimo u licitiranje i raspravu o tome da li je naš odnos prema ovom predlogu zakona odnos prema daljem opstanku ili opstanku naše podrške ovoj manjinskoj Vladi ili ne.

Što se nas tiče, mi smatramo da postoji jedan broj primedaba koje je moguće dati na tekst Predloga zakona o budžetu Republike Srbije, ali će SPS, imajući u vidu tu našu stratešku odluku, glasati za ponuđeni Predlog zakona o budžetu. Na početku bih zamerio ministru Dinkiću i Ministarstvu finansija, nisam primetio u delu budžeta koji se tiče predsednika Republike deo koji se tiče fonda sredstava potrebnih za kupovinu poslanika. Da li to znači da će predsednik Republike i njegova stranka morati za to da koriste vanbudžetska sredstva ili sredstva rezerve?

Ne mogu da verujem da je poslanik koji je prešao iz DSS-a u DS to učinio zbog toga što mu se sviđa politički program DS-a ili što ta stranka ima slavnu političku prošlost, ili što ta stranka ima neku evropsku viziju, ili što ta stranka nema nikakve veze sa kriminalom i mafijom, ili mu se možda u programu ove stranke sviđaju levičarske ideje Demokratske stranke i Socijalistička internacionala.

Zato mislim da ste se ogrešili o predsednika Republike, zato što on u maniru njegovih prethodnika iz DS-a želi da nastavi da kupuje narodne poslanike. Mislim da je tome došao kraj.

Neko je ovde spomenuo, gospodin Proroković je to spomenuo, sastanak koji je ovde bio, ja sam učesnik toga sastanka, on je održan početkom februara ove godine, zakazao je tadašnji predsednik Skupštine, gospodin Maršićanin, na sastanku su bili osim sadašnjeg predsednika parlamenta, Predraga Markovića, bili su svi šefovi parlamentarnih grupa.

Tada je Boris Tadić bio šef svoje poslaničke grupe, bio je on, bio je Tomislav Nikolić, bili su i predstavnici SPO-a, bio je gospodin Stevanović, ja sam bio u ime SPS i u ime G17 mislim da je bio gospodin Paunović, tada je govoreno da političke stranke u Srbiji, u parlamentu Srbije, imaju jedan džentlmenski i fer dogovor, da nema otimanja poslaničkih mandata i da se poštuje izborna volja građana. Toliko o tome.

Oni ne mogu da se otmu ideji da poslanički mandati mogu da se kradu. Usladilo im se zato što se tako održavala Vlada Zorana Đinđića i Zorana Živkovića. Koliko je Bane Ivković verovao u program DS-a i ideale za koje se tada borio možete sada da vidite kada je ušao u stranku Bogoljuba Karića. Možda je u suštini to sve isto i možda je to to.

Zato, gospodine Dinkiću, molim vas da obratite pažnju ako je dat neki amandman da se predsedniku Republike Srbije omoguće dovoljna sredstva za kupovinu mandata.

Oni su sada doživeli jedan minus. Džabe su kupili poslanički mandat. Gospodin Đoković će možda morati da vrati ono što je dobio, ali u svakom slučaju to je jedan dovoljan nauk i dovoljna pouka za sve nas. Ovde ću da pročitam samo deo iz stenograma sa naše sednice parlamenta koja je održana 27. oktobra ove godine, u kome predsednik Gradskog odbora DS-a u Beogradu, gospodin Alimpić, doslovce kaže - povodom situacije u Zemunu, kada su Demokratska stranka i Bogoljub Karić hteli da otmu dva svoja mandata svojim odbornicima zato što su glasali za predlog SRS-a i SPS-a o izboru čelnih ljudi u Zemunu - u redu je da ti ljudi sada promene svoje političko mišljenje i da postanu članovi SRS-a, ali nije dobro da ponesu i mandat koji su dobili kao kandidati druge stranke.

Moralno je i normalno da oni vrate mandat, jer građani nisu glasali za Radikalnu stranku. Moralno je i normalno da gospodin Đoković vrati mandat, jer je dobio mandat na ime Vojislava Koštunice i na ime stranke DSS-a.

I pošto je on moralan i normalan čovek, on je vratio svoj mandat. Dozvolite da kažem, nadam se da će predsedavajući imati određenu dozu tolerancije, jer sam ovaj uvod napravio da bih objasnio političku klimu u Srbiji, ali kretaću se u vremenu koje je dozvoljeno za šefa poslaničkog kluba.

Vi znate da je SPS insistirala na početku mandata ove vlade na nekoliko principa i mislim da je veoma bitno da ova vlada učini dovoljno koraka ka onome što se zove zaštita domaće proizvodnje. Definisali smo da postoji veliki spoljnotrgovinski deficit. Mislimo da Vlada još nije dovoljno uradila na zaštiti domaće proizvodnje. Ta zaštita može da bude i carinskim merama, a može da bude i vancarinskim merama.

Takođe, smatramo da je potrebno izvršiti reviziju Zakona o privatizaciji, odnosno promenu Zakona o privatizaciji, koliko smo mi obavešteni većina političkih stranaka se o tome slaže. Dalje, smatramo da privatizacija treba da bude nastavljena, ali na principu pravednosti, da se onemogući pljačka i da se izvrši revizija onih privatizacionih procesa koji su pretvoreni u golu pljačku.

Neophodno je da se zaštiti javni interes, da se na kraju svi ne zapitamo kada se završi privatizacija da li će naša nacionalna bogatstva, banke, svi ostali resursi završiti u rukama stranaca. Molim ministra Dinkića da nas izvesti, ili bolje rečeno ministar Bubalo je za to zadužen, ko je u stvari kupio srpska preduzeća i srpsku privredu, ko stoji iza različitih imena koja se pojavljuju kao kupci određenih preduzeća?

Nadam se da ćemo sledeće godine izbeći poskupljenja zbog uvođenja poreza na dodatu vrednost. Nadamo se da će se nastaviti trend rasta društvenog bruto proizvoda i pokretanja privrede i da neće biti inflacije iznad predviđenog iznosa u sledećoj godini. Mora da dođe do smanjenja spoljnotrgovinskog deficita koji je izuzetno veliki, koji je najveći u istoriji naše države.

Takođe, dobro je da su ukinuti određeni porezi. Sa tom politikom treba da bude nastavljeno i dalje. Mi smatramo da je dobra tendencija da se smanjuje budžetski deficit, dobro je da je on ove godine manji za 37% nego prošle godine, ali cilj mora da nam bude realno finansiranje budžeta, odnosno da nema uopšte deficita.

Dalje, povećanje plata. Želim da kažem u ime SPS, mi više nećemo glasati ni za jedan predlog zakona u kojem se predviđa da bilo koji izabrani funkcioneri, koje bira ili imenuje Narodna skupština Republike Srbije, imaju dva, tri, četiri, pet ili deset puta veće plate nego narodni poslanici, ili što je prosečni lični dohodak ili plate u Republici Srbiji. Krajnje je neprihvatljivo.

Vi ste govorili o demagogiji i o tome da treba da se napusti sistem uravnilovke. Nećemo valjda svuda napustiti taj sistem uravnilovke, osim u ovom slučaju gde se jedino zna ko koliko ovde ima platu. Zašto je to tako i zašto su neki protiv toga? Zato što ne žive od plate. Onaj ko je protiv toga znači da želi da živi na sivoj ekonomiji, korupciji i podmićivanju i zato ne treba da se zna kolika mu je plata.

Mi od vas tražimo izveštaj ko ima koliku platu, kolike su plate u javnim preduzećima, na osnovu čega su ti ljudi koje smo mi ovde izabrali toliko značajniji od nas koje je narod birao. Takođe, tražimo i da Skupština kontroliše stanje u javnim preduzećima i da se ovde izaberu i direktori javnih preduzeća, odnosno u NIS-u, koga treba da izabere Narodna skupština Republike Srbije.

Takođe, javni dug. Preti nam velika opasnost, kao što znamo, da jednog dana shvatimo da smo zemlja koja može da bude u bankrotu, da nam je spoljni i unutrašnji dug toliko veliki da nećemo moći iz toga da izađemo. Zato treba biti veoma oprezan u daljem zaduživanju naše države. Treba voditi računa o tome da li imamo dovoljan bruto društveni proizvod da bismo mogli redovno da servisiramo dugove.

Mi očekujemo novi zakon o radu, novi zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju i, naravno, očekujemo da organizacije obaveznog socijalnog osiguranja normalno funkcionišu i da imaju što više sopstvenih prihoda, da budu redovne penzije, da se reši problem poljoprivrednih penzija, jer je nedopustivo da te penzije, koje su veoma male, kasne 20 i po meseci.

Zatim, očekujemo normalno finansiranje opština i gradova, jer promenom zakona i ukidanjem određene vrste poreza može doći do jednog vakuuma u finansiranju opština i gradova. Državna zajednica Srbija i Crna Gora; takođe očekujemo stabilno finansiranje, ali uz opštu orijentaciju na to da nema potrebe da mi radimo protiv državne zajednice Srbija i Crna Gora.

Zato su mi neshvatljivi neki koji se zalažu da tek tako lako rešimo pitanje hoće li Crna Gora sa Srbijom da živi u jednoj državi ili ne. Nije to Hrvatska, nije to BiH, to je Crna Gora, u kojoj su najmanje jedna trećina građana Srbi. Niko nema pravo da se sa time igra. Zato ovom pitanju moramo pristupati na veoma ozbiljan i delikatan način.

Očekujemo da se redovno isplaćuju naknade za slučaj nezaposlenosti, naknade za lica sa Kosova i Metohije, kojih ima 28 hiljada, koje inače kasne šest meseci. Takođe, protiv smo uništavanja Vojske Srbije i Crne Gore. Mislim da napadi na Vojsku ne idu na dobro. Očekujemo da se prava iz socijalnog osiguranja redovno ostvaruju, boračko-invalidska zaštita, dečija zaštita, socijalna zaštita, socijalni program, izbeglice, stipendije, predškolsko obrazovanje itd. Takođe, očekujemo i da zaživi nacionalna korporacija za stambeno kreditiranje.

Očekujemo da Vlada Srbije, konačno, da na usvajanje završne račune budžeta za 2001, 2002. i 2003. godinu. Gospodine Dinkiću, nema potrebe da štitite one koji su bili pre vas, jer oni vas kritikuju da vi ne znate da vodite ekonomiju, da ne znate da vodite finansije u Vladi Srbije. Batić je podneo sada krivičnu prijavu protiv Vojislava Koštunice.

Protiv koga ste vi podneli krivične prijave u odnosu na prethodnu Vladu? Napadali ste ih za kriminal. Ako ste ih napadali, ili ste prazno pričali ili vi ne radite ništa na tome i štitite ih. Mi tražimo da se u ovoj skupštini raspravi završni račun budžeta za 2001, 2002. i 2003. godinu.

Što se tiče zapošljavanja, više puta smo pričali o zapošljavanju. Godine 2000. stanje zaposlenosti u Vladi Republike Srbije je bilo 8.716. Dana 21. decembra 2003. godine, znači za tri godine vlasti DOS-a, sa 8.000 zaposlenost je porasla samo u Vladi Republike Srbije na 11.500. Otpuštani su ljudi po političkoj podobnosti, primani novi i govori se o racionalizaciji.

Narodna kancelarija predsednika Republike Srbije mislim da stoji u vašem predlogu budžeta. Gde je to telo predviđeno? U ovoj skupštini postoji Odbor za predstavke i žalbe, koji radi. Koliko on ima zaposlenih? Ovde stoji da ima 30 ljudi koji su zaposleni u Narodnoj kancelariji. Da vas podsetim, to je više nego u Tužilaštvu za ratne zločine, za šta se toliko zalaže Boris Tadić. To je isto kao Kancelarija za pridruživanje Evropskoj uniji. To je više nego u Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo, a malo manje nego u Komesarijatu za izbeglice. Ako će Boris Tadić da vodi svoju stranačku kampanju, neka je vodi, ali ne od para građana Srbije.

Na samom kraju, želim još jednom da kažem da smo mi doneli odluku i glasaćemo za ovaj predlog budžeta. Šta nas je još više učvrstilo u ovoj odluci? Mi smo za sve ono protiv čega je DS, jer znamo da je to u interesu Srbije.

Vidi se da sam bio odsutan dva dana, pa se Boško razigrao malo. Pošto je Boško Ristić čuveni legalista koji je oduzeo sedam mandata SPS-a i dao Banetu Ivkoviću kako bi opstala ona vlada Zorana Đinđića i Zorana Živkovića, zaista me nimalo ne čudi kada se na ovakav način govori o nekim stvarima koje možda nemaju nikakve veze sa temom o kojoj se danas raspravlja.
Zato želim ovde još jednom da kažem da oni koji su bili pod teretom krivičnih prijava u vreme DOS-ove vlasti nisu bili samo pripadnici SPS-a. Bili su, nažalost, obični građani, jer vi ste uhapsili 12.000 ljudi bez odluke nadležnog suda. Strpali ih u zatvore, praktično ih pustili bez ikakvog objašnjenja i videćete sada, u novinama možete pročitati da država mora da plaća odštetu za to što ste vi radili.
Takođe, pošto govorite o tim krivičnim prijavama, koliko su te krivične prijave ozbiljne, možda nije trebalo da se sada ja javim za reč nego naš poslanik Hranislav Perić koji može da vam donese i taj čuveni šporet za šta je optužen. To su vaše krivične prijave protiv socijalista. Niste hapsili lopove zato što su se vaši lopovi udružili sa nekadašnjim našim lopovima, bivšim.
Prema tome, što se tiče SPS-a nemate nikakvih argumenata da govorite o prošlom vremenu, jer, kao što znate, Janjušević nije bio član SPS-a, Beba Popović nije bio član SPS-a, Marija Rašeta nije bila član SPS-a. Takođe, jedan Dragan Tomić je bio od 6. oktobra sa vama i prema tome, nemojte da napadate ljude koji su bili zajedno sa vama.
Što se tiče DS-a, vi ste zaista poslednja stranka koja treba drugima da deli lekcije. Uostalom, mi ćemo tražiti od ove vlade i tražili smo od ministra Dinkića da konačno prikaže taj završni račun budžeta za 2001, 2002. i 2003. godinu kada ste vi bili na vlasti, pa da vidimo za ono za šta ste vi podnosili krivične prijave šta ste radili. Naši ljudi su bili bebe za vaše "bebe".

Želim da zamerim predsedavajućem što je dao gospodinu Ristiću pravo na repliku, na šta on nije imao pravo, jer ja sam njemu replicirao kao šef poslaničkog kluba SPS. Koliko je meni poznato, replike na repliku nisu moguće, osim kada Nataša Mićić predsedava ovim parlamentom, a ja mislim da ona više ne predsedava. U tom smislu, zameram vam što ste mu dali pravo da meni replicira. On može da se javlja i da govori o čemu god hoće, ali pravo na repliku povodom mog izlaganja nije imao, jer je moje izlaganje bilo replika na ono što je on govorio.
Inače, što se toga tiče, on je govorio o mandatima, a gospodin Alimpić, koji je predsednik Gradskog odbora DS u Beogradu, pre otprilike desetak ili dvadesetak dana govorio je potpuno suprotno od onoga što je govorio Boško Ristić.
Sada ne znam iz koje je ko frakcije u DS, ali gospodin Alimpić je tada govorio da mandati pripadaju strankama i žalio se što u Zemunu Karićevi neće da glasaju onako kako kaže Bogoljub, nego će glasati sa radikalima i socijalistima i govorio da im treba uzeti mandate. Boško Ristić sada govori potpuno drugačije. Uostalom, gospodine Ristiću, mi smo tražili oduzimanje mandata aprila 2002. godine. Ustavni sud je doneo odluku novembra 2003. godine. Nemojte govoriti o principima.
Što se tiče ubistava, mafije, kriminala, nisam primetio da SPS ima sa tim neke veze. Imamo veze sa ovim šporetima o kojima je govorio Hrane Perić. Zato smo optuženi. Državni vrh i partijski vrh vaše stranke je, nažalost, stradao od mafije i kriminala, uz čiju pomoć je i izveden 5. oktobar, uz čiju pomoć je i uhapšen Slobodan Milošević, i naravno, uz čiju pomoć ste zajedno radili poslove i biznise, asfaltirali puteve po Srbiji, pravili šećerne afere itd. Nemojte sada... možda ste malo pogrešili, možda ste mislili na ove frakcije unutar DS, pa ste prebacili na SPS.
Što se nas tiče, izbori su završeni decembra 2000. godine. Izbori su bili i decembra 2003. godine, i tada se govorilo o vama. Tada ste vi dotučeni i potučeni do nogu. Ako mislite da ste se sada vratili na političku scenu izborom Borisa Tadića, treba da znate da su vam baj-pas i reanimaciju dale upravo vladajuće stranke iz ove Vlade Srbije i time napravile veliku grešku. Pored ovakvog Borisa Tadića i ovakve DS, koliko god da im pomažete, oni će sve više padati.

Dame i gospodo, narodni poslanici, želim da povodom inicijative za pokretanje postupka povodom ocena da je predsednik Srbije, Boris Tadić, prekršio Ustav i pokretanja postupka za njegov opoziv, kažem da ću u ime poslaničke grupe SPS-a, koja je inače bila potpisnik ove inicijative zajedno sa SRS, predložiti i tražiti od predsednika parlamenta sastanak šefova poslaničkih klubova o daljoj sudbini ove inicijative.
Nisam siguran da Poslovnik jasno reguliše da li će ova inicijativa, koja je danas odbijena, da se uvrsti u dnevni red po hitnom postupku, da li će se o njoj raspravljati u redovnom postupku u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Naročito zbog toga što smo tim povodom već imali jedan sastanak šefova poslaničkih klubova i tada je bilo različitih tumačenja. Mislim da ovo pitanje veoma brzo treba da bude razmotreno i treba utvrditi sve mogućnosti po Poslovniku, koji jasno pravi razliku između hitnog i redovnog postupka, ali se takođe nigde jasno i decidirano ne govori o tome kakav postupak treba da ima inicijativa za pokretanje postupka za opoziv predsednika Republike.
Da li ovo što je danas odbijena inicijativa da se uvrsti u dnevni red po hitnom postupku znači da je inicijativa odbačena ili će se o njoj raspravljati u redovnom postupku?
Molim vas, oko toga treba da se obave konsultacije. Vi znate da je stav DS-a na tim konsultacijama, pošto Boško Ristić dobacuje, inače bio svakako da to pitanje treba raspravljati, odnosno da li je to redovan ili hitan postupak.
Posle tog sastanka je predlagač Tomislav Nikolić predložio hitan postupak, kako bi se što pre to stavilo na dnevni red ali ni do dana današnjeg nije objašnjeno. Zato sam se javio za reč. Da li današnje odbijanje stavljanja na dnevni red po hitnom postupku znači odbacivanje te inicijative ili će ona doći na dnevni red po redovnom postupku?
Oko toga je neophodno da se obave konsultacije i zato sam se javio povodom pitanja Poslovnika. Očigledno je da se danas ustanovljava jedna nova praksa da se povodom pokretanja pitanja povrede Poslovnika uvodi rasprava o dnevnom redu, koja je inače ranije postojala i koju je DS ukinula zato što smo u to vreme, i u Saveznoj skupštini i u prošlim sazivima, to koristili za otvaranje rasprave o svim ovim pitanjima.
Što se tiče Borisa Tadića, za njega nije potrebna inicijativa za opoziv. Rezultati izbora i odziv Srba koji su učestvovali na izborima na Kosovu i Metohiji su jasna poruka koliko Srba podržava njegovu politiku. Ovo je bila samo formalnost, tako mi se čini. Zato mislim da bi bilo dobro da nema pravnih nejasnoća u Poslovniku, u Ustavu, oko sudbine ove inicijative. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao šef poslaničke grupe SPS, dozvolite mi da kažem nekoliko reči o ovoj temi, mada sam smatrao da je dovoljno da predsednik gradske organizacije SPS, Milisav Petronijević, kaže o tome naš stav. Posle svih ovih diskusija, ipak mislim da je potrebno nešto reći, da se ne bi sakrila suština ovog zahteva o kome je govorio gospodin Omerović.
Naime, niko ovde ne osporava pravo i potrebu da se formiraju anketni odbori ili da se utvrdi istina i o mnogim drugim nepravilnostima koje su bile širom Srbije. Nepravilnosti je bilo od Novog Sada, Beograda, preko ovih opština. Ne znam da li vi to znate, ali u mnogim opštinama u Srbiji je postojao treći krug, zbog čega ste vi zvali Gonzalesa 1996. godine.
U ovom anketnom odboru ne stoji da se zove Gonzales, ne stoji da će se doneti neki specijalan zakon kojim bi se proglasili izbori u Beogradu, ali nepravilnosti je bilo. Naravno, uglavnom tamo gde je bila na vlasti DS poništavani su rezultati izbora, sa željom da se u tom ponovljenom glasanju dođe do određene promene rasporeda političkih snaga. To je istina.
Tako je bilo i u Žitištu, poništeni su izbori na jednom biračkom mestu u rumunskom selu, kako ne bi pobedio kandidat SPS. Tako je bilo i u Beloj Palanci, tako je bilo i u mnogim drugim opštinama. Na našu sreću, a na njihovu žalost, naš kandidat je pobedio za gradonačelnika i u tom tzv. trećem krugu.
Samo da znate, i vi ste tražili treće krugove. Čak mogu da kažem, ono što su rekli gospodin Petronijević i gospodin Anđelković, mnogi od ovih aktera koji se spominju u ovoj priči oko izbora u Beogradu, bili su akteri, istina na različitim stranama, u izborima 1996. godine.
Što se ostalih stvari tiče, ne bih ulazio u ocenu DS o tome koje stranke pripadaju tzv. demokratskom bloku, koje pripadaju nekom nedemokratskom. Očigledno da DS stranku Bogoljuba Karića smatra demokratskim blokom, pošto im je žao za ta tri odbornika koji će verovatno glasati za ovaj predlog SRS, koji će podržati SPS.
Ne bih ulazio u to šta su DS i pokojni premijer Zoran Đinđić govorili i šta su radili Bogoljubu Kariću, kako su upadali u "Mobtel", da mu uzmu "Mobtel". Vi danas očigledno smatrate Bogoljuba Karića većim demokratom nego socijaliste u Srbiji. To je vaš problem.
Što se tiče drugih stvari, veoma je lepo slušati demokrate kako govore o poslaničkim mandatima. O tome je SPS govorio tri godine u vreme dok ste vi bili na vlasti. Vi ste se, dame i gospodo, dve godine održavali na vlasti zahvaljujući pokradenim mandatima SPS. Ukrali ste sedam mandata od SPS, sedam mandata ste ukrali od naroda Srbije koji je glasao za SPS 2000. godine.
I ne samo uz pomoć toga, nego ste otimali mandate drugim strankama: Novoj Srbiji, Stranci srpskog jedinstva, Demokratskoj stranci Srbije, Vuksanovićevoj stranci, ako se dobro sećam itd.
Administrativni odbor Skupštine Srbije, koji je vodio demokrata Boško Ristić, utvrdio je da je sve u skladu sa zakonom, a Ustavni sud je utvrdio da mandati pripadaju poslanicima.
Mi se slažemo da, kada su u pitanju proporcionalni izbori, mandati treba da pripadaju političkim strankama. Mi to govorimo tri godine, ali vi ste se setili da na primeru Zemuna vežbate svoje političko mišljenje o tome kome pripadaju mandati.
Vi ste ustanovili praksu da mandati pripadaju odbornicima. Zahvaljujući tome ste vladali potkupljujući poslanike u ovom parlamentu. Uostalom, nije ni čudo što je Bane Ivković ušao u stranku Bogoljuba Karića, sve vi to smatrate demokratskim snagama u Srbiji, i, naravno, čudno vam je zašto ta trojica poslanika neće da poslušaju stav Bogoljuba Karića o tome da li ćete vi biti u koaliciji sa njim na nivou Beograda.
Budite vi u koaliciji s kim god hoćete, ali što se toga tiče vi ste, dame i gospodo iz DS, uveli u Srbiju primer otimanja mandata, glasanja iz Bodruma, Soluna i svih ostalih mesta širom sveta, a vi sada govorite o tome kome pripadaju mandati.
Zato sam se i javio za reč, jer smatram da je sramotno to što govorite posle toga što ste uradili, jer ti poslanici SPS su imali potpisane ostavke koje vi niste uvažili na vašem Administrativnom odboru. Zato što vam je trebalo sedam glasova za održavanje vlasti, kao što ste i izabrali bivšeg guvernera NBS Kori Udovički, i zbog toga, naravno, možda DS misli da je na ovim izborima dobro prošla.
Saberite se i pogledajte koliko vi imate gradonačelnika u Srbiji. Pogledajte u koliko opština ste na vlasti u Srbiji i, naravno, pogledajte i kakav je rezultat poziva predsednika Srbije Borisa Tadića da Srbi sa Kosova učestvuju na izborima.
Prema tome, SPS će podržati osnivanje ovog anketnog odbora. Mi, naravno, imamo primedbi i na predlagače za formiranje ovog anketnog odbora, i oni to znaju, zato što se moje ime našlo falsifikovano na njihovoj listi kojom se podržava kandidatura Nebojše Čovića. Tim povodom sam podneo krivičnu prijavu, tako da ni oni nisu izuzeti iz rada ovog anketnog odbora.
Sve u svemu, mi podržavamo formiranje ovog anketnog odbora i smatramo da treba da se istraže sve nepravilnosti koje su bile ne samo u Beogradu, nego i širom Srbije.
Kako će se to završiti? Da li će se završiti nekom konačnom presudom? Ovo nije sudnica i, naravno, teško je govoriti u pravnim kategorijama, ali je politički veoma bitno.
Narodna skupština Republike Srbije ima pravo da kaže da je u Srbiji bilo nepravilnosti kada su u pitanju lokalni izbori u Srbiji. Hvala.

Prvo, gospodin Petrović nije ovlašćeni predstavnik DS za ovu tačku dnevnog reda. Ovde nema Bojana Pajtića, koji je šef poslaničkog kluba, nema Gorana Svilanovića, koji je zamenik, nema ovlašćenog predstavnika i, prema tome, gospodine predsedavajući, javio se povodom Poslovnika, i nije imao pravo da na ovakav način dobije reč.
Ali, pošto je već dobio reč, naravno, naš odnos sa DS je uvek bio jasan, mi smatramo da je to stranka koja je nanela najveću štetu Srbiji. Mi smatramo da je to stranka koja je uvela otimanje mandata, uvela glasanje iz Soluna i Bodruma. Smatramo da je to stranka čiji je državni vrh bio povezan sa vrhom kriminala u Srbiji, koji je na kraju i ubio njihovog šefa.
Mi smatramo da je to stranka zbog koje su uvedene sankcije u Srbiju zato što su švercovali šećer. Mi smatramo, na kraju krajeva, da je to stranka koja je za tri godine pojela samu sebe. Ali, to je njihov problem.
Meni je samo žao što drugarice i drugovi iz Socijalističke internacionale ne shvataju da njima nije problem SPS. Njima je problem to što je njima veći prijatelj i što im je bliži i draži Bogoljub Karić, koji se obogatio u vreme Miloševića, nego oni koji su bili u stranci sa Miloševićem. Možda zbog toga što mi nemamo dovoljno para da platimo tu naklonost ili nam ta naklonost ne treba.
Ali, dame i gospodo, otimali ste mandate, plaćali ste ljude, ucenjivali ih, terali ih u zatvor, podneli na stotine krivičnih prijava i ovako ste slabo prošli na izborima. Niste znali čak ni da pokradete tamo gde ste to hteli.
Što se toga tiče, zato sve ovo što danas govorite jeste svakako samo žalopojka za onim vremenima koja su prošla. DSS i DS, na sreću Srbije, više nisu stranke koje imaju bilo kakvu političku budućnost u Srbiji.
Što se nas tiče, slobodno raspišite izbore i videćete da nema onih koji vas podupiru, a to je pre svega DSS. Na ovim izborima ne biste bili na vlasti ni u jednoj opštini u Srbiji, jer sa vama, dame i gospodo, niko neće. To ste videli u drugom krugu lokalnih izbora za gradonačelnike. Svuda gde je bio vaš kandidat i kandidat bilo koje druge stranke, gotovo svuda je taj pobedio, pa ko god da je samo da ne bude član DS.

Dame i gospodo, sve dok se gospodin Petrović bude javljao, u suprotnosti sa Poslovnikom, da govori repliku, sa željom da reklamira povredu Poslovnika, imam pravo po Poslovniku na repliku. Da vas podsetim na Poslovnik, koji ste vi ovde doneli.
Gospodine Petroviću, ako se dobro sećam, nas je zbacio sa vlasti Vojislav Koštunica, a ne Zoran Đinđić. Ako se dobro sećam, nisam rekao ništa što bi povredilo bilo kakvo sećanje ili uspomenu na čoveka koji više nije živ. Ali vi ste, gospodine Petroviću, pošto toliko volite gospodina Đinđića, iz stranke očistili gotovo sve njegove najbliže saradnike i u okviru vaše stranke se formira frakcija "Zoran Đinđić", a ne u okviru SPS.
Što se toga tiče, tačno je da sam rekao o Zoranu Đinđiću i vašoj vlasti sledeće - vrh vaše vlasti je bio povezan sa kriminalom. Niko od nas nije ni poznavao one koji su optuženi da su ubili Zorana Đinđića, a vaši ljudi, koji su bili u vrhu vlasti, sa njima su se družili, pravili poslove, pravili političke planove.
Uostalom, gospodine Petroviću, i ti ljudi koji su ubili Zorana Đinđića učestvovali su u vašoj revoluciji 5. oktobra i u hapšenju Slobodana Miloševića u vili "Mir".
Što se nas tiče, mi nemamo veze s tim. Mi žalimo zbog ubistva Đinđića, ali su ga ubili oni sa kojima je sarađivao. Što se nas tiče, SPS se ne plaši izbora. Ako vi mislite da treba da se ide na izbore, otkažite podršku ovoj vladi, vi ste ovde takođe podupirači i šprajcevi, kako neko ovde kaže.
SPS javno podržava ovu vladu, a vi je podržavate tajno. Ponekad vi, jednom prilikom i SRS, ali nije bitno. Što se toga tiče, SPS nikad nije javno ili tajno imala različite stavove. Mi pružamo podršku ovoj vladi Vojislava Koštunice.
Što se vas tiče...
(Predsedavajući: Gospodine Dačiću, prekoračili ste vreme.)
...vodite računa o DS. DS nije oličenje demokratije. DS jeste oličenje hapšenja 11.000 ljudi u vreme akcije "Sablja", medijske cenzure, veze sa kriminalom, korupcijom, sankcijama međunarodne zajednice prema Srbiji. Kada o svemu tome govorite, nemojte mešati temu.
Zašto ste osetljivi kada se ovde traži formiranje anketnog odbora? To je ovde bila tema i sada je to tema. Mi podržavamo formiranje anketnog odbora. Ako vi imate sličan primer, tražite i vi formiranje anketnog odbora, mi ćemo to podržati. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, braćo i sestre, drugarice i drugovi demokrate, tema o kojoj danas raspravljamo svakako je u senci ovoga što se malopre videlo, a očito je da je ta vaša kohabitacija kratko trajala.
Što se tiče Vlade Republike Srbije želeo bih da kažem da bi bio red da ministri češće dolaze u parlament i to je kritika koja svakako jeste opravdana.
Mislim da ministri treba da budu u parlamentu ne samo kada je zakon iz njihovih resora. Naravno, mi smo malo zapostavili instituciju poslaničkih pitanja, odgovora na poslanička pitanja i sve ostalo.
Rekonstrukcija Vlade, kao što znate, SPS je o tome govorila i kada je bila prošla tačka dnevnog reda, dakle rebalans budžeta, mi smo tražili više puta da se što pre popuni, naročito resor privrede.
Jer je bilo nedopustivo da u Vladi Srbije nekoliko meseci nema pokrivenog veoma važnog mesta ministra za privredu, koji u svom resoru ima pitanje privatizacije i svega ostalog što iz toga proizilazi.
Takođe, mi smatramo da ova vlada Srbije jeste vlada diskontinuiteta u odnosu na prethodnu vladu. Ako Vlada Srbije to nije, mislim da neće daleko dospeti. Mislim da Vlada Srbije treba zaista sama sa sobom da prelomi da li je vlada diskontinuiteta u odnosu na DOS-ovu vladu ili je vlada kontinuiteta sa onim što se dešavalo od 2000. do 2003. godine. Iz onoga što je ministar policije rekao, mislim da naslućujem njegov odgovor da nije, ali nisam video ni da je nešto konkretno preduzeo povodom toga.
Imajući sve to u vidu, očekujem i mi svi očekujemo da se afere i kriminal koji je postojao od 2000. do 2003. godine što pre raščišćava. Đelić je podnosio stotine krivičnih prijava protiv socijalista, zamenika, pomoćnika ministara, sitnih šrafova i radikala, JUL-ovce nisam baš primećivao, i radikala, a to znam zbog toga što su kolege, što smo u istoj vladi bili sa gospodom iz SRS, i Đelić je podnosio krivične prijave za dela koja je kasnije proglasio da su prekršaji, tzv. nenamensko trošenje sredstava itd.
Vi ste sada objavili da je Đelić nenamenski potrošio, odnosno vanbilansno potrošio, odnosno potrošio više nego što je prikazao da je potrošio. Simptomatično je da je potrošio u predizbornoj kampanji i simptomatično je da je naravno potrošio pare od privatizacije u predizbornoj kampanji. Samo je pitanje želite li vi da budete vlada diskontinuiteta ili hoćete kohabitaciju sa DS-om?
Takođe, mi smatramo, završni račun Skupština nije razmatrala, budžeta, dakle, završni račun za 2002. i 2003. godinu: gde je, zašto ga nema na dnevnom redu.
Znači, mora da se raspravi sve ono što je bilo u prethodnom periodu. Ako želite da budete vlada koja neće imati senke iza sebe, a takođe mi smatramo i tražimo da treba da se ispita rad agencija, direkcija, javnih preduzeća, jer o čemu mi ovde govorimo? Govorimo o sukobu interesa, sprečavanju sukoba interesa, sprečavanju korupcije, a svaki direktor bilo kog javnog preduzeća ima pet puta veću platu nego narodni poslanik.
Prema tome, čak i Savet za korupciju ima veću platu, duplo ili više puta nego što ima narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. O čemu onda mi ovde govorimo?
Takođe, mora da se ispita rad javnih preduzeća, mi očekujemo da se vrše kadrovske promene u javnim preduzećima. Inače, ostaju ljudi koji su bili u prethodnoj vlasti, očekujemo da Vlada što pre stavi na dnevni red i pitanje NIS-a i izbor generalnog direktora NIS-a, onako kako je novi Zakon o energetici to naložio.
Očekujemo, pošto to nije učinjeno ni u prethodne četiri godine, Vlada DOS-a nikada nije birala generalnog direktora NIS-a, nego ga je imenovala kao v.d. zato što je ipak drugačije kada se o tome odlučuje ovde u parlamentu.
Dalje, pokretanje privrede, smanjenje spoljnotrgovinskog deficita, privatizacija, to su stvari koje su veoma bitne. U privatizaciji, državno administriranje nikako, ali ne ni pljačka. Mi imamo nekoliko preduzeća gde smo došli do državnog administriranja, ali imamo i mnogo preduzeća gde je izvršena pljačka.
Najgora je sadašnja situacija, ni tamo, ni ovamo. Vlada Srbije u određenom periodu niti je bila za nastavak ovakve privatizacije, niti je bila za reviziju postojeće privatizacije, postojećeg zakona. Naše mišljenje u SPS-u je da je ovaj projekat privatizacije i ovaj zakon o privatizaciji doživeo krah i da zato treba da se raspravlja o novom projektu kako treba da izgleda privatizacija u Srbiji. Mi nismo protiv privatizacije, ali smo protiv pljačke, a mislim da mora da se učini mnogo da se ispravi ono što je bilo u prethodnom periodu.
Takođe, u prosveti, pošto biramo ministra prosvete, molim vas, ima puno kadrova, i oni naravno forsiraju i školske programe i nastavne programe koji su potpuno anacionalni. Ima mnogo ljudi koji su u Ministarstvu prosvete, dovedeni su od strane bivšeg ministra, od strane GSS-a, forsiraju anacionalni koncept i u školstvu. Mi smo apsolutno protiv toga. Očekivali smo od prethodnog ministra da napravi oštar rez što se tiče upravnih odbora, a ona je umesto toga sve gotovo iste ljude, pa čak i ove koji su pali sa vlasti, stavila za članove upravnih odbora, članove GSS-a, DS-a ili nekih drugih.
Reč je o tome, a o tome sam malopre govorio, da li se želi diskontinuitet ili se želi nastavak onoga što je radila prethodna vlada.
Takođe, sport, nemojte da shvatite da neko želi da poredi prošla i sadašnja vremena, ali vi možete da govorite šta hoćete o prošlim vremenima. Za vreme naše vlasti mi smo bili prvaci Evrope i sveta, a sada smo zadovoljni kada Jasna Šekarić za jedno pre podne prošeta i osvoji srebrnu medalju.
Sport jeste grana društva u koje se mora ulagati, a u vreme prethodne DOS-ove vlasti je ukinuto Ministarstvo za sport, a tražili ste od sportista, dakle to i danas tražite da ih javno podržavaju.
Želim da kažem, izašao je ministar Stojković, što se tiče SPS-a, mi apsolutno pozdravljamo stav Vlade Republike Srbije i ono što je on danas rekao i ono što smo razgovarali sa premijerom, gospodinom Vojislavom Koštunicom, jer mi pozdravljamo stav Vlade Srbije oko Haškog tribunala.
Mi smo protiv izručenja naših državljana Haškom tribunalu i podržavamo stav da srpska policija neće nikoga hapsiti i izručivati Haškom tribunalu. Smatramo da je takav stav u interesu Srbije, u interesu srpskog naroda, u interesu svih građana Srbije.
Smatramo da Vlada Srbije, da predsednik Vlade dr Vojislav Koštunica, da Narodna skupština Republike Srbije, šefovi političkih stranaka koji ovde sede, treba da pozovu još jednom Srbe na Kosovu i Metohiji da ne izlaze na izbore za tzv. privremene institucije na Kosovu i Metohiji. Mi nemamo vremena da čekamo neke nove sednice, izbori su u subotu. Takođe, moramo jasno da kažemo da oni Srbi koji budu navodno izabrani na tim tzv. izborima za privremene institucije ne mogu imati, što se tiče građana Srbije, Vlade Srbije, Narodne skupštine Republike Srbije i Srba sa Kosova i Metohije legitimitet da daju zeleno svetlo ili alibi za rešenja konačnog statusa Kosova i Metohije.
Vlada Srbije je u obavezi da to kaže, jer takav dogovor je postignut sa šefovima svih političkih stranaka, tada i Borisom Tadićem, da politički plan za rešenje krize na Kosovu i Metohiji, protiv pojedinih delova smo mi bili, ali smo prihvatili, jer je bio plan koji je prihvaćen konsenzusom, bio je dogovor da se pozovu Srbi da izađu na izbore, samo ako međunarodna zajednica prihvati osnove tog plana.