Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, ministri, predsednice Vlade, grubo se krši Poslovnik, čl. 107, 106. na način što se uopšte ne priča o dnevnom redu.

Ako ćemo da se vraćamo unazad šta je bilo pre, ja se sećam vrlo dobro da nekada po nalogu Vlade su tukli …

(Jelena Milošević: Jel ovo povreda Poslovnika?)

(Predsedavajuća: Jeste.)

… tukli radnike Zastave, tada se zvala Zastava iz Kragujevca, a zašto? Samo zato što su imali tri zahteva, posao, hleba i radnička prava.

(Janko Veselinović: Šta je ovo?)

Alo bre, ne dobacuj mi. Sedi. Sedi. Sedi dole. Jel dobacujem ja tebi?

(Janko Veselinović: Pričaj po Poslovniku.)

Sedi dole.

Znate šta još. Ja vas molim da napravimo pauzu i da se dogovorimo sa predlagačem dnevnog reda da li ćemo se držati dnevnog reda ili ne. Nikada se nije desilo, a dugo sam u parlamentu, da se ovoliko dugo priča o jednoj tački, a da ništa novo nismo mogli da čujemo.

Molim vas da prekinete sednicu i da probamo da se dogovorimo da se svako od prijavljenih drži dnevnog reda.

Znate šta, mnogo Gebelsa ima u ovoj Skupštini, i nije problem jedan Gebels…

(Jelena Milošević: Jel ovo povreda Poslovnika?)

(Predsedavajuća: Jeste.)

… i sada kada vi svi, ne mislim na levu stranu, kažete deset puta ponovite kako je Vučić kriv, kriva je Ana, kriv ja Gašić …

(Predsedavajuća: Vreme gospodine Markoviću.)

Još nešto, policija nikada nije tukla nikog ko je bio na ulici iako su imali pravo da sklone, ne da tuku, sa autoputa. Ne može niko da blokira autoput.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo ministri, poštovana predsednice Vlade, poslednjih 15 dana Srbija se bavi samo jednom temom i ne bio bio problem da je to tema samo stradanje ove dece u Beogradu i u Mladenovcu, već slobodno mogu da kažem da politički želi da se ta tema pretvori u političku korist.

Ja nisam protiv toga da opozicija šeta. Ako šetaju protiv nasilja i protiv onoga što se desilo, zašto nemaju flor crni na džepu ili na ruci i da na taj način iskažu da su stvarno potrešeni kao porodice koje su izgubile svoje najmilije?

Ne želim da kažem da bi građani trebali da imaju taj flor, ali imajući u vidu da kada gledamo fudbal i evropske lige, kada neko u tim zemljama nastrada ili neko od njihovih kolega, svi fudbaleri imaju flor na džepu i to je simbol žalosti.

Ako mi ne možemo da se ujedinimo sada kada se desila jedna tragedija kakvu ja ne pamtim da je ikada bila u Srbiji i neću nikada reći i da prihvatim da su zakasnile institucije i treba svako da kaže da su krivci dva roditelja, ovaj roditelj čije je dete ubilo devet đaka u školi i šefa obezbeđenja i ova budala iz Mladenovca, koji je takođe pucao na nevine ljude. Ta dva roditelja su najveći krivci.

Nije kriv ni Bata Gašić, ni Vučić ni bilo ko od ministara, niti predsednik Vlade. Istog dana su oni trebali da budu uhapšeni, a ova dva „heroja“ ne treba nikad da izađu iz zatvora.

Šta je najveći problem? Ja poslednjih pet godina to govorim, društvene mreže. To je predmet interesovanja svakog deteta i mora da se prati na šta se deca fokusiraju na društvenim mrežama, ko su njihovi idoli i da li oni i koliko vremena provode na društvenim mrežama. To je, takođe, jedan veliki problem.

Da li je Bata Gašić mogao da zna koliko pušaka ima ova bitanga iz Mladenovca? Nije znao. Da li je znao Vučić? Nije znao. Znao je njegov otac i taj otac istog trenutka… i majka koja je znala, jer to oružje su držali u kući gde su živeli svi, kao i oružje u kući ovog deteta gde su svi živeli i videli da to dete zna da rukuje sa tim oružjem i da je sklono sutra da nešto napravi.

Mi moramo da vratimo autoritet prosvetnih radnika, da ne kažem strahopoštovanje. Moramo da uvedemo predmet… Mi smo u školi imali predmet koji se zvao domaćinstvo, pa je taj predmet skinut, predmet porodica, da da svako od deteta zna šta je porodica i da damo veća prava prosvetnim radnicima kada su u pitanju deca od vrtića do fakulteta.

Ja mogu da vam kažem da sam se lično umešao bio, pošto često vodim decu na neka putovanja. Vodili smo mi decu u Grčku na more, koji završe srednju školu. Da li znate šta sam rekao? Rekao sam da se raspitaju da li ima neko od đaka putnika koji je ovako agresivan. Rekli su mi da ima jedan. Da li je nekada pisana prijava protiv njega? Nije nikad. Ja kažem – nemoj da ga vodite. On dovede deset drugara i kažu – ma, dobar je on i ja prihvatim.

Da li znate šta se desilo? Prvog dana je napravio problem kada je otišao u Grčku. Pozvali smo mu oca da dođe kolima i da tu bitangu vrati kući.

Svako od nas, iako to nije moj opis posla, mora da bude u tom smeru, da svi pomažemo i da vidimo kako da tu decu izvedemo na pravi put.

Svaka škola zna ko od dece je agresivan, šta je sklon da napravi itd. ali imate još jedan problem, ne smeju da zovu roditelje, jer roditelji kada dođu onda se svađaju sa prosvetnim radnicima. I to isto imam jedan primer iz Jagodine i to ne jedan, za jedan sam saznao. Čekajte, pa šta to znači? Da li je naša generacija smela da se žali kod naših roditelja zato što je vikao učitelj, nastavnik ili profesor? Naravno da nismo smeli, jer ću dobiti duplu kaznu ili dupli kokavac od oca.

Ne želim da se vratimo na to vreme. Tada nisu bili ni mobilni telefoni, nisu bile ni društvene mreže itd. tako da, jednostavno, oni koji traže smenu… Ajde, da ne ulazim sada u smenu REM-a, ali ako ode Zekićka, doći će neka Milica, neki Dragiša i uvek će da smetaju.

Ako nekom nešto smeta, nemoj da gleda tu televiziju. Imamo 300 kanala danas satelitskih, gledaću nešto drugo.

Neću reći da meni sada odgovara „Zadruga“ i ne znam šta. Ne gledam to. Ali, i da se ukinu te televizije, što ne može to tako, zna se kako se dobijaju dozvole, opet će da postoje neki zahtevi.

Za to sam da se zakon donosi u Skupštini, zakoni, a ne na ulici. Da se nezadovoljstvo neko, ajde, iskaže na ulici, ali ne da se blokira auto-put. Za to si, Bato Gašiću, kriv. Ti si zaustavio saobraćaj, čoveče. Tranzitni saobraćaj. Ne ti, nego što nisi reagovao. Jel to demokratija? Tranzitni saobraćaj, gde govore o nama kako smo mi Srbi najgori.

Znate šta se desilo kada je bio predsednik austrijskog parlamenta pre sedam dana u Srbiji? I ja sam bio na tom sastanku. On kaže znate šta, evo i gospodin Orlić je bio tu – ja vam predlažem, mi smo otvorili radionicu za demokratiju, da vi šaljete vašu decu kod nas da ih mi obučavamo šta je demokratija. Hoćete li Austrija da obučava našu decu demokratiji? A zašto? Zato što stalno šaljemo neke.

Jel tako bilo, gospodine Orliću?

Vi ste svi ćutali, ja nisam mogao da ćutim. Još nešto sam mu rekao, što nije sada za ovaj javni skup, odnosno za sednicu.

Mi smo doživeli da nas kritikuju svi. Zašto? Zato što neki od političara idu u šoping u Beč ili ne znam gde. Pa, ajde malo da svrate da ih prime ti tamo političari kako bi se žalili na Srbiju i blatili pojedince, itd.

Tako da, niko nije spomenuo problem Kosova i Metohije. Ako je za nas, to Srbija i neki drugi koji kažu da nikada neće priznati nezavisno Kosovo. I za njih je to Srbija. Niko nije spomenuo šta se dešava poslednjih dana. Niko nije spomenuo poslednjih dana šta to poljoprivrednici traže. Ja živim na selu i teško se živi, ali 80 milijardi dinara, ako se ne varam, izdvojeno je za poljoprivredu. Samo mora raspored tog novca, da bude raspoređen onako kako je neophodno poljoprivrednim proizvođačima za njihove artikle koje oni proizvode.

Poštovane dame i gospodo, kada je u pitanju Srbija ja slobodno mogu da kažem, i često putujem, da nam mnogi zavide.

Da kod nas postoji nasilje, poštovani ministri, pa zar bi toliko došlo investitora u Srbiju da otvaraju fabrike, da ulažu veliki novac u zemlju koja nije bezbedna, nije sigurna. Nesigurnost njihovih para je nešto bi bio veliki rizik, da prave fabrike i zapošljavaju radnike.

Koliko stranih fabrika je napravljeno u Srbiji? Koliko radnika u Srbiji radi u tim stranim fabrikama? Kako oni izabraše baš Srbiju? Prvo, što je i osnovno, bezbednost. Stopa poreza. Ne povećavamo kao neke druge države stalno i PDV o poreske stope. Znači, sigurnost cena njihovih artikala, ono što oni proizvode. Stabilnost, mir, itd.

Da bar sa opozicijom se dogovorimo – ej, ljudi, ajmo oko ovoga da budemo jedinstveni. Uvek će biti neki zahtev više. Ako se složimo oko šest tačaka, ne možemo da se složimo oko sedme tačke. Nekada mora da postoji tolerancija i fleksibilnost.

Razumem ja da neko želi da dođe na vlast, ali zna se kako se dolazi na vlast – da se raspišu izbori, izađete na izbore, dobijete određeni procenat, odnosno iznad 3% glasova i uđete u parlament. Ulica ne može ništa da donese.

Ukoliko se nastave demonstracije ja se bojim da ne dođe do građanskog rata. Sad organizuju oni mitinge, pa onda mi, da pokažemo ko koliko ima ljudi.

Ne želim da brojim sada koliko je bilo ljudi na mitingu koji je organizovala opozicija, ali šta je tema? Ima tu i ljudi koji su izašli na ulice jednostavno nešto im fali ili, ne znam, ne daju im da prošire stan ili nemaju parking, itd, ajde i oni da šetaju zajedno sa opozicijom.

Znači, opozicija ima pravo da šeta, ali nema pravo da blokira nešto što se zove E-75, međunarodni auto-put. Sada, svako ko prolazi kroz Srbiju on mora da pita na granici – jeste li prohodni, jel mogu ja da idem preko vaše države ili da idem preko Mađarske?

To je problem koji mi moramo da rešimo na miran način, kao što je rešeno da… Tražili su ove tačke dnevnog reda, dobili su. Imaju prostora na RTS-u. Šest godina ja nisam bio na RTS-u, a predsednik sam JS koja ima osam narodnih poslanika i 230 odbornika u Srbiji, po gradovima i opštinama u Srbiji. Za mene nema mesta. Šta treba ja da radim? Da zovem Bujoševića i onog drugog, ne znam kako se zove, da kažem – ako me ne pustiš ili moj prilog koji ti ja dam da objaviš ja ću da dođem tamo i ne znam šta.

Evo, nisu objavili sada, prvi put u Srbiji se dešava da se pravi zatvoreni bazen, odnosno tri bazena u zatvorenom prostoru u Jagodini, a da jedan dinar nije dao grad i država. Nije, nema priloga. Nema priloga na RTS-u. Ne verujem da je to neko dao nalog – nemojte to da pustite itd.

Sada vodim 1200 ljudi u Grčku od 28. maja do 3. juna, od donatora i od para koje mi kao stranka imamo mesečno na ime osam narodnih poslanika, jer te pare hoćemo da damo onima koji pune budžet. I ajmo da svi nešto radimo i da ako kritikujemo premijerku i druge ministre, da kažemo – mi smo bolji od vas. Možda nismo imali toliko para, ali smo mi predložili da se napravi jedna fabrika ovde, obezbedili smo sredstva mi od neke evropske države, mi smo ih upoznali, da neki grad, odnosno selo dobije kanalizaciju itd.

Lako je samo da se kritikuje. Mnogo je teško danas obezbediti sredstva za infrastrukturu i ono što su tekuće obaveze svakodnevne da finansirate. I kada su u pitanju plate, neću reći da su plate velike, treba da budu veće, ali ono što je važno da su redovne. Ja sam doneo odluku, a to treba i Vlada da donese odluku, da kada dajemo nekom neku subvenciju za fabriku koju neko želi da otvori, ne bude manja plata od 60.000. I to nisu neke pare, ali 60.000 dinara je minimum da bi se motivisali radnici i zapošljavali u tim fabrikama. I da vidimo kako da vratimo Srbe koji su u dijaspori, šta je njihov motiv da napuste ta radna mesta i da dođu u Srbiju.

U Srbiji je najjeftiniji gas, najjeftinija struja, što nije slučaj u nekim drugim državama, a nije gas i struja najjeftiniji što ne znam šta imamo, nabavku po jeftinoj ceni, nego se odvaja tamo od nekih para kako bi od porodičnih brojila do industrijskih velikih potrošača bila niska cena. I to niko ne govori.

Tako da, ja očekujem da u narednom vremenskom periodu opozicija ima konstruktivne predloge i ima tu možda jedna opoziciona partija ili dve koje nisu bile u vlasti, oni mogu da kritikuju, ali da sa druge strane kažu – evo, i mi predlažemo.

Oni što su bili u vlasti, pa gde su ti njihovi prijatelji koji su nekada imali? Valjda si stekao neko prijateljstvo ako si bio na vlasti, sedam, osam, devet, godina? Ja imam prijatelja u sedam evropskih država, u jednoj afričkoj državi, u Egiptu, gde mogu da ih pozovem kada god želim i da sa njima napravim neku saradnju, a posebno sa Egiptom, koji je bio zaboravljen još od formiranja Pokreta nesvrstanih, Tito, Naser i Nehru, i to prijateljstvo da pretopimo u ekonomsku saradnju.

Nadam se da su me razumeli svi i te mitinge koje su zakazali, i oni i mi, da završimo i da krenemo nešto dobro da radimo za Srbiju. Vidite koliki je pritisak kada je u pitanju Briselski sporazum, gde ništa ne priznaju oni koji nam kroje kapu godinama, da vidimo kako da se formira zajednica srpskih opština, šta je to bezbednost Srba na KiM. Ako oni vide da se mi svađamo, nema od toga ništa.

Vidite da i Albanci i neke druge države su jedinstveni oko nacionalnog pitanja. Možda se mi u nečemu razlikujemo, ali dajte da to što nas ne razdvaja da nam bude zajedničko. Nas izgleda sve razdvaja. Samo zato što su kao u vlasti… Ja nemam nijednu funkciju u vlasti, niti me interesuje vlast, pravo da vam kažem, ali me interesuje da ova Srbija ide napred, da ova Srbija više nikada ne ratuje, da naša deca ne idu u rat i da se živi od svog rada. Mislim da to svako od prisutnih želi sebi i svojoj porodici.

Mislim da ne postoji porodica koja ne saoseća smrt ove dece i tragediju koja nam se desila. Šta oni sada kažu kada gledaju kako se mi svađamo, kako demonstriramo jedni drugi itd. Šta ćemo time da im pomognemo? Ništa. Hajde da vidimo kako ćemo da promenimo program po školama, a to već počela država da radi, kako da se poveća broj policajaca.

Pazite, kad se desila ova tragedija, to sam pričao nekoliko puta, prošao sam pored te škole i vidim dve devojčice u dva sata preko dana zapalile cigaretu, i tu prolaze svi, i ništa. Malo falilo da stanem – koliko deco imate godina, imate li roditelje, i to gledaju i njihovi nastavnici i učitelji.

Završavam.

Molim opoziciju da sada budemo jedinstveni i da vidimo kako da nam se više nikada ne desi nijedna tragedija kao što je to bilo prethodnih 15 dana. Hvala.

Poštovani ministri, predsedniče parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, JS će podržati sve predložene tačke dnevnog reda iz razloga što sve tačke dnevnog reda daju nam neku garanciju za bolje sutra naših građana u Republici Srbiji vezano ne samo za pojedine resore, nego mogu slobodno da kažem da su svi građani obuhvaćeni.

Posebno želim da istaknem i pohvalim međunarodne sporazume koji su napravljeni posebno sa Australijom gde je Srbija imala malu ekonomsku razmenu kada je u pitanju Australija i još nekoliko država i sa Austrijom, jer bez nekog papira, bez sporazuma mi ne možemo da očekujemo neku saradnju ili da nam neko dođe na sastanak ili da mi odemo u tu državu i želim da pohvalim gospodina Selakovića, ministra za rad i socijalnu politiku, jer ja znam kako je to teško i koliko je teško jer sam mnogo država obišao kao predsednik Političke partije koja se zove JS i kao narodni poslanik i da sam sam doveo 12 stranih investitora u Jagodinu.

Danas je to mnogo lakše zato što Srbija ima međunarodnu popularnost i zahvaljujući, mogu slobodno tako da kažem, i predsednik Aleksandru Vučiću, gde neko ko je ogroman ili veliki kapitalista u Nemačkoj otvara fabrike ili fabriku u Srbiji. To znači da ima jako poverenje i da nije samo tačno to da, ne znam, male su plate, jeftina cena struje i gasa i da su polako počeli da se vraćaju naši građani, mi ih nazivamo gastarbajterima, iz tih evropskih zemalja da dolaze u Srbiju i da se zapošljavaju upravo u nekim fabrikama gde su radili kada je u pitanju Nemačka i ne samo kada je u pitanju Nemačka, već i Francuska, Italija i ostale države čiji kapital se seli polako iz tih država i dolazi u Srbiju.

Želim da vam kažem da sam na primer ja započeo saradnju sa Egiptom pre sedam godina i da sada Egipat ima mnogo veće interesovanje nego što je imao nekada kada je u pitanju ono što se ne proizvodi u Egiptu, a uvozi iz nekih drugih država, da upravo se uvozi iz Srbije.

Posebno želim, ne da čestitam, nego da se zahvalim ministarki ekologije gde danas možemo mnogo manje smeća da vidimo pored puteva, reka nego što je to bilo ranijih godina i da ti ljudi koji su nekada zagađivali i reku i određene sredine i mesta da se danas, ne da se boje samo da će platiti kaznu, već na neki način i mi postajemo civilizovaniji narod, da ne kažemo niste došli da nam očistite reku, da traže od lokalnih samouprava, a pored reka možemo da vidimo ne znam koliko flaša plastičnih i sve ono što je najbliže svakom čoveku da uzme onako kolica za duleke i da iznese iz dvorišta i sipa u reku ili pored reke.

Kad govorim o ovoj temi, Jagodina je jedan od prvih gradova u Srbiji gde smo doveli ogromnu kompaniju "Por" iz Austrije i imamo deponiju po međunarodnim uslovima, odnosno zakonom kada je u pitanju ekologija. E sada moramo malo da se još pomučimo, da tako kažem, da svi gradovi u Srbiji imaju sistem za prečišćavanje otpadnih voda. U Jagodini toga ima, ne u nekim drugim gradovima. To je preskupa investicija, odnosno mnogo para treba i treba lokalne samouprave da uzmu učešće zajedno sa ministarstvom i državom da reše te probleme koje smo imali do sada.

Želim, mada ministar Ružić ministar prosvete nije tu. Počeo je da se javlja problem na fakultetima, da se gubi ona autonomija koja je nekad postojala. Ne autonomija kada je u pitanju određenih predmeta, predavanja i tako dalje, već ono što se zove novčana masa na svakom fakultetu da o tome odlučuje savet fakulteta i da raspoređuju, da daju te pare koje imaju kao priliv od studenata koji nisu na budžetu, rasporede profesorima, doktorima nauka, kao što je to bilo nekada, a ne da se traži sada da se vraća, jer u toj ukupnoj masi finansijskoj u budžetu je mnogo malo para, a dosta je para za svaki fakultet ponaosob pojedinačno gledano.

Sada mi ako se zalažemo za veštačku inteligenciju, bez prirodne inteligencije mi ne možemo da imamo ni veštačku inteligenciju, jer taj program za veštačku inteligenciju ili tog robota pravi neko ko je završio fakultete ili fakultet u Srbiji it. Samo da se ne desi da nam deca odlaze u neke druge države i da ostaju da rade u tim državama.

Kad sam kod drugih država želim da vam kažem da ja već 12,13 godina vodim studente u Beč, studente koji studiraju u Jagodini i iz drugih gradova i studente Jagodince koji studiraju u Jagodini i u drugim gradovima. Zašto u Beč? Zato što je to grad koji je proglašavan više puta kao najbolji grad od, ne znam, Ministarstva ekologije, bezbednosti itd. i da nam deca i studenti idu na ekskurzije u Evropu, a ne da odlaze u neke države i da nam ostanu u tim državama da žive.

Tako da je to na neki način jedna primedba, ono što ja imam kao informaciju i to ću preneti ministru Ružiću, a i pismeno. On danas nije tu, sigurno iz opravdanih razloga, a danas je prosveta najvažnija stvar u Srbiji. Ko nam vaspitava decu, kako nam vaspitavaju decu, šta ta deca sutra treba da rade itd. i da se ne desi da privatni fakulteti sada imaju prioritet na osnovu državnih fakulteta, da privatni fakulteti imaju autonomiju i da mogu sa svojim parama da rade šta hoće, a da državni fakulteti ne mogu.

Posebno želim da pohvalim Ministarstvo poljoprivrede. Ne znam samo da i me prati ministarka poljoprivrede. Siguran sam, pošto živim na selu i znam, a i bavim se poljoprivredom i čuvam da znate i ovce, i guske, i šotke, i kokoške nosilje, i prasad, da ne nabrajam sve. To je radio i moj i ja i znam koliko je teško živeti na selu. Nekada ko je imao 10 hektara zemlje pre 30 godina je bio gazda čovek, danas jedva preživljava, ali nije kriva ova današnja Vlada i resorni ministar, već iz godine u godinu su, kada je u pitanju razlika u ceni između onoga što proizvede poljoprivrednik i ono što nakupac kupi od njega, nakupac tri, četiri puta zaradi i da berza određuje kada su u pitanju pojedini poljoprivredni proizvodi.

Rekli ste 80 milijardi dinara je odvojeno. To je stvarno velika cifra. I treba da bude odvojeno 80 milijardi, ali moramo da vodimo računa. Ja to govorim svake godine, sada prvi put vama, pošto je statistika kod vas, vi treba da kažete poljoprivredniku šta da seje sledeće godine, šta je to što je deficitarno ili šta je to što nemamo od žive stoke, mesa, telećeg, prasećeg, jagnjećeg mesa. Desilo se sada da nemamo prasiće, da je cena 550 dinara. Ne kažem da je to mnogo za onog, jer vi kada odete na pijacu, imate onog sa jedne strane tezge i sa drugog strane tezge. Onom sa jedne strane tezge je to jeftino, a ovaj koji se zove kupac, za njega je to skupo.

Na primer, beli luk se uvozi, ne znamo koliko hiljada tona itd. a što bi rekli mi pomoravci, kamen na kamen može da rodi u Srbiji. Na taj način da sačuvamo i selo i poljoprivrednog proizvođača i da on zna po kojoj ceni će nešto da proda sledeće godine i da li će moći da živi od tog svog proizvoda itd.

Na primer, mi imamo disparitet da ga tako nazovem. Cena kukuruza u berbi, u zrnu je bila 37 dinara, danas je 27. Niste vi krivi za to, ni Vlada Republike Srbije, ali jednostavno ide to na teret proizvođača. Sada, ono džakče kako ga zovemo ili vreća semenski kukuruz je poskupeo 1000 dinara, a ona jedna vreća možete da posejete 45 ari. Znači za 90 ari, 2.000 dinara mora da plati više poljoprivredni proizvođač da bi posejao hektar zemlje kukuruza ove godine.

Da vidimo kako u hodu, jer poljoprivrednik ne zna gde su nestali tih 10 dinara koji su bili za njega ogromna cifra. Od osam do deset tona u zrnu možete da uberete po hektaru kukuruza. To nije baš mala cifra za poljoprivrednog proizvođača čije je osnovno zanimanje poljoprivreda.

Moramo da imamo nekoliko kategorija, znači onaj čije je osnovno zanimanje poljoprivreda, onaj čije je zanimanje poljoprivreda, a radi još negde, onaj gde cela porodica radi u poljoprivredi i da vidimo da postoji kriterijum, gradacija kako da pomognemo onom čiji je to osnovni priliv itd.

Kada je pitanju formiranje gazdinstava e-agrar itd. nije to loše, ali za mene je bilo čudno, do tog i tog datuma ako se prijavite vi ćete da dobijete subvenciju, ako se ne prijavite nećete. Prvo to sam lično čuo na televiziji, nije važno, možda to nije vaša poruka, moramo da im dozvolimo da se oni prijavljuju za subvenciju koliko ispunjavaju uslove, da svi koji smatraju da ispunjavaju uslove se prijave i da postoji određena komisija koja će reći vi možete da dobijete, a vi ne možete. Tako da jednostavno želim da pohvalim generalno Ministarstvo poljoprivrede.

Jedino što mi se ne sviđa, nemojte da se naljutite, ministri, svi bre čitate – dobar dan, poštovani, pa podignete glavu. Čekajte, vi predstavljate određene resore. Samo jedan od ministara nije čitao. Ovaj za telekomunikacije nas ubi. Sat i deset minuta je čitao.

Znate, to nije nešto da vas ja sada kritikujem ili, ne znam, napadam, ali ako predstavljaš neki resor, uči, bre, celu noć, ako ti nije to zanimanje. Mora onaj ko te gleda da vidi da ti to znaš, a vi znate.

Mene je, na primer, prijatno iznenadila ministarka poljoprivrede, koja je otišla na sastanak sa poljoprivrednim proizvođačima, neću reći da ste se lavovski borili, ali imajući u vidu da ne živite na selu i da se ne bavite poljoprivredom, davali ste dobre odgovore. Ne odgovore da bi bilo zadovoljstvo tih poljoprivrednika i oni odu kući i zadovoljni su, nego ono što se obeća poljoprivrednom proizvođaču, to i da se realizuje.

Šta mi je još zasmetalo? Subvencija za žensko tele 25.000 dinara. A šta ćemo za muško tele?

(______________: Diskriminacija.)

Nemoj, profesore, da dobacuješ i da koristiš moju prirodnu pamet za tvoju veštačku.

Hteo sam da kažem – diskriminacija, a on mi uze termin, ali neću da ponovim sada. Uze mi termin čovek.

Kako to sad, 25.000? Jel znate da u proseku 1,8 tele je žensko. To znači – ako imate četiri teleta – 2,5, ajde da tako matematički gledamo, mada se to matematički ne može upoređivati. Znači, mora da ima stimulaciju i onaj ko ima muško tele. Jeste žensko tele – svi se raduju za žensko tele, imaće mleka dosta, itd.

I mleko je poskupelo 15 dinara. Vidite kako ja ne čitam. Znači, nemojte da čitate, iz glave ima da pričate, da kaže narod – ovakav nam treba. Kao što je Selaković, na primer, i ministarka ekologije, koja me je isto prijatno iznenadila. Znači, ako čitate, onda će da kažu – to vam je neko napisao govor, a siguran sam da nije. Možda vi vadite statistiku, podatke, cifre, itd.

Prvi put ovoliko para za Ministarstvo poljoprivrede je ogromna cifra.

Ministar za telekomunikacije nemoj da se ljuti. Jel tako beše? On je pričao sat i deset minuta. Znači, i sunce je grejalo, i oblačilo se, i kiša je padala i on još priča. Moraš kraće. Kraće. Za deset minuta da te svi razumeju. Ja nemam pojma šta je rekao. Nemam pojma. Posle dvadeset minuta, ko da sluša više to.

Tako da, poštovani ministri i vi iz Vlade, mogu da vam kažem, dobro radite i dobar je plan. Nadam se da vi, resorni ministri, ćete sprovesti ono što ste danas govorili.

Srbija, siguran sam da u ovom trenutku ne postoji jedinstvo oko najvećeg problema koji se zove Kosovo i Metohija i da mi sad stalno kažemo – ajmo sada svakih nedelju dana sednicu o Kosovu. Pa, znamo svi sve i znamo koliki je pritisak i znamo koliko se bore Aleksandar Vučić i Ivica Dačić, koji je bio i u Parizu i u Briselu i u Beču poslednjih 10 dana. Šta ćete, oni žele da opravdaju NATO agresiju, da nam otmu Kosovo. Molim sve partije, i poziciju i opoziciju, da mi budemo oko tog pitanja jedinstveni.

Evo sada raspisani izbori, pazite, i oni će da proglase u severnom delu i na severnom delu Kosova i Metohije da su izbori uspeli, jer je izašlo, ne znam, 2% Albanaca, koji uopšte ne žive, od 2% možda 1% živi na severu Kosova i Metohije, u severnom delu. Šta mi da radimo, mi iz Srbije? Da se svađamo u parlamentu i da ponavljamo jedno isto, donosimo rezolucije, deklaracije koje smo donosili mnogo puta. Mnogo puta i da nam niko to nije prihvatio, ali nas respektuju. Pozitivno nas respektuju.

Da nas ne respektuju, ne bi bila otvorena pre neki dan fabrika nemačka u Valjevu. Više ne mogu ni da popamtim gde se sve otvaraju fabrike. Pazite, kada iz Nemačke dođe neko u Srbiju i otvori fabriku, i danas neko od ministara je rekao da 70.000 zapošljava, ne 70.000, 80.000 se zapošljava građana Srbije u nemačkim fabrikama, onda znajte da smo mi međunarodno, ne da smo priznati, nego smo najbolji, i kada je u pitanju stabilnost dinara, i mirovanje kursa evra, i poreske stope ne skaču kao što skaču u nekim drugim državama, i ti investitori su izabrali Srbiju.

Evo, ja u ponedeljak imam tri sastanka sa tri velika investitora gde sam siguran da sva tri investitora će nešto raditi u Srbiji. Ne u Jagodini, ja ne zastupam samo Jagodinu, dosta ovde ima bivših gradonačelnika koji su putovali sa mnom i sve to od donatora, znači, nije platila ni država Srbija, ni grad Jagodina, sredstva su od donatora.

Kad sam kod donatora, da vam kažem da 1.200 ljudi od donatora vodim u Grčku na pet dana, iz 30 i nešto gradova Srbije, jer se štedi. Mora da se štedi i da političari ne mogu da primaju plate kao članovi gradskog veća po gradovima, mora da su negde zaposleni, a da ono što imaš pravo po zakonu štediš na mesečnom nivou i to je negde u proseku između pet i 20 miliona dinara, …

Koliko imam vremena još?

(Predsednik: Samo privedite kraju, pošto je vreme ovlašćenog predstavnika.)

… u zavisnosti od broja stanovnika i razvijenosti tog grada ili te opštine. Hvala.

Gospodine predsedniče, poštovane dame narodni poslanici i gospodo, nažalost i drugi dan rasprave o izveštaju je protekao onako kako priželjkuju oni koji kroje kapu Srbiji već godinama, mislim na lidere nekih velikih država.

Ako mi danas i juče nismo mogli da se složimo oko izveštaja gde je decidno rekao predsednik Aleksandar Vučić i svako od nas, da neće prihvatiti da Kosovo uđe u UN i da nećemo priznati nezavisno Kosovo, to su prve rečenice kolege i kolega iz opozicije i da spočitavaju da će neko dati Kosovo ili prihvatiti da Kosovo uđe u UN.

Samo ću da vas podsetim da ima nekoliko tačaka gde ovaj nemačko-francuski plan Makron i Šolc ne treba uopšte da nas pitaju, jer nemamo poluge da zaustavimo da se te tačke realizuju, kao što nismo mogli da zaustavimo da Euleks dođe na Kosovo i Metohiju.

Vi znate da samo jedna partija je tada glasala u parlamentu ali bili ste i vi predsedniče i ja tada, bili su zato da Euleks uđe na KiM, a svi smo mi bili protiv. I ko nas je poslušao? Niko.

Rezolucija, deklaracija ništa ne znače.

Traži se od vas da se vi izjasnite, neću reći i da pominjem liniju, već da se izjasnite šta ćete to da ponudite.

A rekli ste ono što nikad niko, nijedan predsednik države Srbije ili predsednik Vlade, nije govorio šta se dešavalo na sastancima i u Briselu i u drugim državama, koje su organizovale takve sastanke sa istom temom dnevnog reda.

Ja se bojim da će da zaustavi ova diskusija, gde ne postoji jedinstvo oko nacionalnog pitanja, da će da zaustavi dolazak investitora i da ćemo mi stati i ekonomski tu gde se trenutno nalazimo, jer ja to mogu da kažem, jer sam doveo 12 investitora za razliku od nekih koji „jao, jao, jao“ ne znam šta jauču, i za razliku od nekih koji ne znaju šta je rat.

Niko od nas nikada nije rekao da se ratuje, vaša treća ili druga rečenica uvek je bila da nećete da vraćate decu u kovčegu Srbima, i da ne želimo da ratujemo, da bolje da pregovaramo i da to pregovori ne traju dugo, ali da ishod bude nešto što se zove interes Srbije. Mi moramo da vodimo računa o ekonomiji što je veoma važno.

Da je danas rasprava o ceni rada, pa ja da razumem, neko je za veću cenu…

Završavam. Ako je Edi Rama promenio retoriku svoju prema Srbiji i prihvatio da se napravi jedna kopča privredna između Albanije, Makedonije i Srbije, on je zadržao da je za nezavisno Kosovo. Ali, Edi Rama, Mađari kakav su oni stav imali pre 10 godina.

Ja molim kolege iz opozicije, ovo je izveštaj, da glasamo o izveštaju i da pokažemo celom svetu da smo oko nečega jedinstveni. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, Jedinstvena Srbija će podržati Izveštaj koji je danas obrazložio predsednik Aleksandar Vučić. Međutim, na početku želim da kažem da današnja rasprava me je iznenadila. Ako je to nacionalno pitanje, patrijarhalno pitanje, da bar oko nečega budemo jedinstveni.

Mi nismo danas bili jedinstveni kada je u pitanju zajednica srpskih opština i da svi zajednički osudimo zašto se ne realizuje Briselski sporazum i sve ono što je dogovoreno kada je u pitanju zajednica srpskih opština.

Danas niko nije pomenuo, a to su patriotski nacionalne verske partije dve ili tri rušenje nadgrobnih spomenika u kontinuitetu, a posebno na dan kada su bile Zadušnice pre dve-tri nedelje.

Gospodine predsedniče, niko nije rekao da u selu Dren kod Leposavića Albanci otimaju imovinu Srbima i prave policijsku stanicu gde su prisutni vojnici sa dugim cevima i da mi koji sedimo ovde i levo i desno oko nečeg budemo jedinstveni.

Vi niste danas predsedniče predložili deklaraciju ili rezoluciju i da kažete „stavljam na glasanje“. Vi ste danas dali Izveštaj onog što se dešavalo od poslednje sednice Skupštine Republike Srbije. Znači, ja to ne razumem. Izveštaj, ako je ovakva diskusija na izveštaju, šta onda mi da očekujemo u budućnosti kada treba stvarno da donesemo neku veoma važnu odluku i kada je u pitanju i Srbija i Srbi koji žive na Kosovu i Metohiji.

Danas smo poslali veoma ružnu sliku u svet, pa čak i Amerikancima, gde smo uspeli da bar 10% promenimo stav Amerikanaca koji pritiskaju sada Albance da prihvate zajednicu srpskih opština. Kada oni to budu gledali i ceo svet, onda će Kurti dobiti vetar u leđa i ponašati se mnogo gore nego što se ponašao do sada.

Danas nismo zajednički svi rekli - evo, slažemo se, i mi i vi, neću da nazivam ni desne ni leve, sve nas koji prisustvujemo ovde, da je pucano u srpsku decu i da zajedno kažemo – evo, predlažemo predsedniku i parlamentu da to uđe u zapisnik, osuđujemo svi i tražimo da se po tom pitanju izjasni međunarodna zajednica. To su teme od vitalnog značaja za građane Srbije.

Videli smo da je pokušaj izazivanja tuča ili tučnjave, ne znam šta, ovo nije ni ring, ovo je parlament i ako to treba da nam bude nešto što će da nas rukovodi, onda stvarno mi smo zalutali u ovaj parlament. Ako je nekom stalo do tuče, ja imam kikboks klub, neka dođe i tamo ću srazmerno kategoriji njegovoj da mu odredim neku devojku sa kojom će da sparinguje i da istrese malo svoju glavu i da kaže sebi - ljudi, ovo je mnogo ozbiljno pitanje, a ne da mi sat vremena se guramo na, neću reći bini, već na podijumu ispred predsednika Srbije, predsednika parlamenta itd, kako bi ostvarili neka prava koja nisu ugrožena. U redu Poslovnik, ali ne mogu po Poslovniku da se iz jedne grupe javljaju njih petorica ili petoro. Ja sam u parlamentu dugo, nikada to tako nije moglo.

Dalje, predsedniče, samo jednu stvar vam zameram, što ste rekli - mi smo mali. Mi smo bili mali pre deset godina. Teritorijalno smo ostali isti, ali smo ekonomski i vojno mnogo ojačali.

Na nas više ne gledaju kao što su gledali pre 10 godina svetski moćnici, na Srbiju, i da mi zavisimo da nam oni daju socijalnu pomoć i da nam prave puteve, mostove, vrtiće, itd.

U Srbiji postoji politička stabilnost. Zar bi toliko investitora došlo u Srbiju da ne postoji politička stabilnost i sigurnost? Ako nema te stabilnosti i ne postoji sigurnost, niko neće da donese pare, da ulaže i da pravi fabrike i da stvara nova radna mesta.

Vi na svakom narednom sastanku treba da objašnjavate današnji događaj, zašto i zbog čega se desio incident, kada je najvažnije pitanje na dnevnom redu.

Da vam kažem, Kurti može da izgubi jedino ako vi uvedete 5%, da neke partije ne budu u parlamentu. Ne kažem ja da bi te partije glasale za Kurtija, ali Kurti i međunarodna zajednica će današnji dan iskoristiti, onu uku, buku i guranje na podijumu ispred predsednika Skupštine, svi svetski mediji će objaviti. Ali, neće oni da objave istinu. Oni će da naprave spin, puta deset, kao što su uradili svetski mediji. Zbog toga je Srbija i bombardovana, jer nisu dali onakvu sliku kakva je bila, imamo konkretno Račak i da se ne vraćamo u neku istoriju koja nije tako davna i šta nam se desilo posle toga.

Ja stvarno molim sve poslanike koji su u parlamentu da se mi uozbiljimo i da sebi kažemo da je stvarno ovo trenutak pre početka trećeg svetskog rata. Ljudi, jel pratite vi šta se dešava? A mi smo kuća na putu svakom.

Dalje, ovde se vodi računa domaćinski. Sve unapred imamo za dve-tri godine. Sećam se, bio sam isto u parlamentu, bila je restrikcija struje, pa se vozilo par-nepar, pa je bilo da ne govorim šta sve, da se ne vraćam unazad. Danas mi ne brinemo za naredne dve godine za grejanje. Imamo struju, imamo dovoljne količine goriva, marketi su nam puni.

Evo, pre par dana vodio sam 12 poslanika u bečki parlament. I da vam kažem, mi se samo oko jednog pitanja ne slažemo, Austrija i Srbija, i to da oni neće da povuku priznanje o nezavisnosti Kosova i Metohije, ali su nas priznali kao ekonomskog moćnika, mogu slobodno to da kažem, jer vrlo dobro znaju kakvi smo bili pre 10 godina, 12, 13, itd.

U Austriji je sve skuplje najmanje za 50% nego što su cene u Srbiji. Počeli su naši ljudi koji rade u dijaspori da dolaze, da se vraćaju, da otvaraju fabrike i da se zapošljavaju u našim fabrikama.

Nije demagogija kad se kaže da je bila plata 330 evra, sada je 700 i nešto, za dve godine biće i hiljadu. U Beču 1.200 evra ne vrede ništa. Znači, ne vrede ništa. Konobar prima 1.200 evra, a treba mu 1.450 da preživi. Toliko kada je u pitanju ekonomsko poređenje naše države i neke razvijene države u Evropi.

Kad vas priznaju komšije, ne da se mi hvalimo, čak ta dama narodni poslanik, šef Grupe prijateljstva Austrije, videli smo se i pre tri meseca, rekla je – vi ste mala Švajcarska na Balkanu. To su njene reči. Nije ona to izmislila. Tamo na tom sastanku bilo je 12 poslanika iz svih partija. Ja sam im rekao, na pitanje jesmo mi za Rusiju ili Ukrajinu, ne, mi smo da prestane rat sad i odmah. Mi nismo za rat. Mi znamo vrlo dobro šta donosi rat i koliko žrtava je imala Srbija, itd, da vas sad ne davim sa tom temom.

Rekao sam im, predsedniče, da znate, da rat jedino može da prestane kada Ukrajinci polože oružje i kažu – nećemo više da ginemo. Bili su i vaši poslanici u delegaciji.

Drugi razlog zbog čega može da prestane rat ili će prestati, a već su počeli građani EU da izlaze na ulice, neće svojim parama koje odlaze u budžet tih država da finansiraju Ukrajinu ili već ne znam koga, da ne budem pogrešno protumačen. Jednostavno, to će se desiti u EU. Ja sam to njima rekao u njihovom parlamentu. Mislite da su komentarisali nešto? Nisu. Osim da nas je hvalio posebno poslanik koji se zalaže da je Kosovo sastavni deo Srbije iz Slobodarske partije.

Tako da gde god odete, vi ste primljeni na najvišem nivou, zbog Srbije, zbog pasoša koji mi nosimo, jer znaju da Srbija nikog ne dira. Mi ne osvajamo tuđe teritorije. Kosovo je sastavni deo Republike Srbije. Nikada nije predsednik rekao – mi ćemo dati Kosovo a oni će nam dati to i to. Rekao je na početku da smo vojno neutralni i bićemo vojno neutralni. Pa, oko čega se mi svađamo ovde? Zbog političkog publiciteta? Pa, to će da nas košta, sve građane u Srbiji, politički publicitet, a posebno sam iznenađen kad jedan čovek koji izaziva tuču i isporuči njegova partija Slobodana Miloševića na Vidovdan, a ova vlast isporuči Hašima Tačija Haškom tribunalu. Znate koja je to razlika? Mislite da je Hašim Tači otišao sam u Haški tribunal? Ne, čak mu je bila i devojka, Madlen Olbrajt, kako se zove ona baba-devojka, i ona ga je štitila. Ali, zahvaljujući politici koja je iskrena, politici sa materijalnim dokazima, sada se Hašim Tači nalazi u Hagu.

Neću da pričam koje tu sve razlike postoje, ne želim na današnji dan da ličim na njih, ali ih molim da se bijemo u grudi da smo nacionalisti, patriote i da sam ja veći Srbin, ne znam, od Snežane, a Snežana od mene itd.

Danas, ako nas podržava mađarska partija, pa nas podržali Bošnjaci, ljudi, a mi Srbi se svađamo, zašto to? Da sa druge strane u onom papiru ništa ne piše što se zove Izveštaj, da ćemo mi sada nešto da prihvatimo ili ne znam šta. Zamislite da nije bilo Izveštaja, svakog dana preko medija bi bilo kako predsednik eto nešto dogovorio na štetu Srbije i građana Srbije itd.

Ova država, Republika Srbija poštuje sve građane ma kojoj oni naciji pripadali i veri i imaju sva prava i ne može nijedna država da se uporedi sa Srbijom. Zato ja molim poslanike koji su u parlamentu, jer pazite programi stranački su slični. Nestala je ideologija politička, a mi da se ne svađamo oko nečega što se zove naša pomoćna zgrada. Imaš kuću, a Kosovo ti je pomoćna zgrada i da ne dozvolimo da to neko iskoristi da nam uzme zarad svađa koje smo mi danas imali ovde u parlamentu. I da dođe se potuku poslanici i šta je to? Demonstracija sile. Ja ih molim sve, nisu izazivači niti ovi sa leve strane, niti mi koji smo u vlasti, već pojedinci iz opozicije i to su skočili kao u onom kavezu MMA, tri metra. Nisam video ni onog, kako se zvaše Žiko, Mek Gregor. Ovo je znači Mek Gregor, samo ne znam da li ima tetovažu po telu. Zašto to? Zašto?

Tako da, predsedniče, vi imate podršku građana Srbije. Građani Srbije su mogli da vide danas. Vi niste ništa uradili. Ništa niste potpisali, što ne treba da potpišete.

Niste vi izmislili fusnotu. Šta je fusnota? Šta je bila fusnota? Pa, u preambuli stoji Kosovo je sastavni deo Srbije. Šta je to? Ja nisam pravnik, a teško sebi mogu da objasnim, a mogu da kažem za sebe da se malo razumem u politiku.

Tako da će Jedinstvena Srbija glasati za ovaj izveštaj koji smo danas čuli i očekujem da u narednom vremenskom periodu oni koji su odlučivali o Srbiji godinama promene svoj stav i počnu da poštuju sve te sporazume koji su oni sastavljali od Briselskog sporazuma pa nadalje. Hvala.

Ma, sve je jasno kao dan.

Po Poslovniku.

Po poslovniku samo. Član 107, 106. i 55.

Ovako, gospođa dotična mi je zamerila što sam rekao da je pomoćna zgrada, a ona i njena partija i u kuće i u pomoćne zgrade i u štale je uselila 1800 Šiptara koji su pušteni iz srpskih zatvora, 1800.

Samo vi nemojte da mi spočitavate da sam ja to rekao. Nisam rekao da ćemo dati pomoćnu zgradu, ali ko je pustio te Šiptare, Aljbina Kurtija, Floru Brovinu. Ne verujem da znate ko je Flora Brovina. Jel znate ko je? Nema pojma.

Da ne ulazim dalje, to je to.

Gospodine predsedniče…

Gospodine predsedniče, ovakva slika se šalje u svet, kada Srbi na Kosovu i Metohiji očekuje da im se desi „Oluja“. Toliko brige o Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji.

Nekoliko dama sa moje desne strane ima, ne želim ništa da ih vređam, koje su zadužene da provociraju poslanike koji žele da rade ono što je po dnevnom redu.

Što se tiče vozova, jeste tragedija u Pirotu, ali vozovi ispadaju iz šina u Nemačkoj, u Francuskoj, u Italiji. Jel tako? I jel parlament ustaje da blokira rad parlamenta zbog toga? Svi oni koji mogu da pomognu i oni koji su stručni nalaze se tamo upravo u Pirotu. I mi ovde koji sedimo da šaljemo takvu sliku, da plašimo narod kako će svi da se otruju i da, daleko bilo, im se desi nešto gore.

Ja vas molim, ja sam dugo poslanik u parlamentu, da ne dozvoljavate ovakav rad parlamenta i ponašanje pojedinih poslanika, jer čuli ste šta je rekao KFOR i članovi Kvinte, da 24 sata su dali Srbima na Kosovu i Metohiji da pomere barikade. Kome smetaju one barikade? Tu Albanci ne prolaze. Bore se ljudi za svoja prava. Ne poštuju kosovski Albanci nijedan sporazum. Da damo podršku predsedniku Aleksandru Vučiću, vrhovnom komandantu, koji gleda da diplomatskim putem reši problem koji je star 50 godina kada je u pitanju taj deo srpske teritorije, a ne da pojedini poslanici jedva čekaju da se nešto desi u Srbiji i da odmah kažu - eto, vi ste krivi za sve itd.

Što se tiče zagađenja vazduha, ova gospođa nije prvi put to rekla. Samo da informišem vas i javnost, a ne gospođu, da ja u promilima ne prodajem ugalj i ne znam šta je tu sporno, a pre svega, u Beogradu nula kilograma. Jagodina je prvi grad u Srbiji, odnosno među prvim gradovima u Srbiji koja ima gas i sada mi koji smo kao ovde, da nešto vam spočitavaju, da vam nađu nešto itd, pa to ne prolazi.

Ja vas pozivam, predsedniče, i sve poslanike, hajdemo da se držimo dnevnog reda i da šaljemo sliku u svet da smo jedinstveni.

Hvala vam.

Poštovani ministri, predsednice Vlade, narodni poslanici, ja mogu za sebe da kažem šta je budžet, jer sam privrednik 42 godine, vodim lokalnu samoupravu 18 godina i raduje me povećanje budžeta, jer imajući u vidu svetsko ekonomsku krizu gde sve zemlje smanjuju svoje budžete i pozicije, jedino Srbija nastavlja tamo gde je stala, a da prilivna strana nije od prodatih fabrika, preduzeća, kao što se to nekada radilo, već od izvornih prihoda i od prihoda koje je stvorila ova Vlada i predsednik države, naravno i mi kao Jedinstvena Srbija, koji smo glasali za sve predloge zakona, jer smatramo da sve ono što je bilo u ovom parlamentu bilo je korisno za građane Srbije.

Kada su u pitanju pojedine pozicije u budžetu, dobro je što će se povećati plate, penzije, ne zaustavlja se infrastruktura, jer da nije ovoliko auto-puteva mi ne bi imali tranzit u broju vozila kako je to danas, jer neće ljudi iz Evrope, oni koji prolaze kroz Srbiju da idu kroz neku državu koliko su putevi loši već će zaobilaznim putem, a nekada je to bila Mađarska.

Sve vreme prethodnih godina, odnosno ove godine je mnogo toga napravljeno. Svake nedelje je davan izveštaj šta je to urađeno, koliko kilometara puta, koja bolnica je adaptirana, koji dom zdravlja. Mogu da vam kažem da se prvi put desila decentralizacija Srbije. Nije beogradizacija, kao što je nekada bilo, pa sve Beograd, već ravnomerno se razvijaju i opštine i gradovi iz unutrašnjosti, u Srbiji.

Pre neki dan sam bio u Novom Sadu. Rekao sam da je tamo napravljeno najviše fabrika, što je dobro, jer prethodnih 10 godina nisu dve fabrike napravljene i izgrađene u Vojvodini.

Šta je još za nas najvažnije? Jeste da su poljoprivredni proizvođači u teškoj situaciji, ali nikada veća pozicija u novcu nije bila za poljoprivredne proizvođače.

Jel slušate vi, ministre i premijerko, šta ja pričam?

Da. Posle ću da vas teram da ponovite šta sam pričao. Znam da ste se dobro spremili za ovaj budžet.

Nikad ovoliko para nije bilo za poljoprivrednu proizvodnju. Ali, samo nešto nedostaje – da vidimo kako da zaustavimo uvoz poljoprivrednih proizvoda iz nekih drugih država, posebno sveže meso, i da na taj način gasimo poljoprivredne proizvođače u Srbiji, da ne mogu da žive od svog rada, odnosno od zemlje koju obrađuju.

Živim na selu i vrlo dobro znam i koliko para treba da se uloži za hektar žita, kukuruza, deteline. Ti ljudi su došli u situaciju da više ne znaju ni šta da seju jer stočni fond je smanjen upravo iz razloga zbog jake konkurencije.

Mi to ne možemo da zaustavimo, ali ukoliko se pojavi na tržištu poljoprivredna proizvodnja našeg srpskog domaćina, gospodina poljoprivrednika, siguran sam da će svako kupiti sveže meso od poljoprivrednika sa sela.

Samo da znate da nekoliko fabrika u Srbiji prerađivači mesa uvoze meso koje je staro po nekoliko godina iz nekih država u zamrznutom stanju. To, mogu slobodno da kažem, treba da bude zadatak svakoga od nas.

Posebno molim ministra poljoprivrede da obiđe sela, da vidi kako žive poljoprivredni proizvođači, da se informiše iz prve ruke šta je to što poljoprivredni proizvođači traže.

Poljoprivrednom proizvođaču ne treba socijalna pomoć, samo mu treba ono što se zove siguran kupac, zagarantovana cena i da na vreme se isplati proizvod koji on preda svojim kupcima.

Moramo da vidimo kako ćemo i sa nakupcima. Pogotovo cena žita. I cenu žita određuje tržište, berza. Kako, ako poljoprivredni proizvođač kad je žetva početkom jula meseca, do 20. jula, proda po jednoj ceni, a da posle pet, šest meseci ti nakupci prodaju po 50% više nego što su kupili od gospodina poljoprivrednog proizvođača.

Kad ovo kažem za ministra poljoprivrede, ne mislim ništa loše, ali isto tako bih zamolio druge ministre, resorne, čiji posao nije u kancelariji i da na osnovu izveštaja, pismenog ili telefonom, im kažu šta to što treba da se uradi u Srbiji, da se Srbija obilazi. Lakše će biti i onome ko ima problem da dobije informaciju šta je to što može država da mu pomogne ili da ga spoji sa nekim međunarodnim kupcem da izveze svoju robu.

To je bio razlog što sam ja još pre šest i po godina otišao u Egipat, prvi političar iz Srbije. Od tada je počeo izvoz žita iz Srbije u Egipat. Egipat je naša prijateljska država, a mnogo toga uvozi iz nekih drugih država. Oni su najmoćnija država na Bliskom Istoku. Imaju 110 miliona stanovnika.

Svi treba da se ugledamo na predsednika Vučića koji svakog dana po negde nešto radi, putuje i slikovito to pokaže. Ne moraju da nas prate kamere, može „Tviter“, „Fejsbuk“, itd. i da se informišu građani i radnici, oni koji su zaposleni. Ja sam siguran da 70% građana Srbije ne zna koliko će biti povećana plata.

Da znate, sad, u ovom trenutku, rejting ovog parlamenta je manji od jedan. Znači, ni jedan šer nema, 0,9. To sam poslao sada ministru finansija, pošto imam aplikaciju u realnom vremenu. Znači, njih ne interesuje Skupština, ali kako mi da ih informišemo?

Najveći rejting je bio danas četiri šera. Razumete? Mi svi možemo da pričamo, ali to nije dostupno do svakog pojedinca koji ima problem. Ili da zna. I to je na neki način njegov budžet 2023. godine, da zna da planira ako ima decu na fakultetu šta će da pomogne.

Kad sam kod dece na fakultetu, mi imamo ogroman problem sa studentima koji su u Beogradu. Naravno, niste vi krivi za to, već priliv stranaca, Rusa i Ukrajinaca, gde su stanovi poskupeli i sada rodilji ne znaju šta da rade sa decom koja su na fakultetima u Beogradu, jer po 200, 300 evra garsonjere su poskupele na mesečnom nivou iz razloga što oni drugi dolaze i plaćaju 600, 700, 800 evra te stanove.

Da vidimo da li ćemo mi otvarati isturena odeljenja u Srbiji ako već ti roditelji nemaju para, a mnogo pametnih studenata imamo, da se ne desi da neko u drugoj i trećoj godini prestane da ide na fakultet iz razloga što njegov otac nema para da mu plati stan.

To je isto jedan problem. To kada govorim mislim na ministra, nije njegov problem, naravno ali bez para ne može da se reši, a to je najveći problem u budućnosti, da mi te mlade i školujemo, da ih zaposlimo ovde, ima u Srbiji mnogo fabrika i mi danas imamo ispod 10% nezaposlenih.

Među njima najveći broj mladih ljudi, ali i ti mladi ljudi će biti zaposleni, siguran sam u narednom vremenskom periodu, jer svakog dana, evo ja to prvo da vam kažem, po neko dođe od zainteresovanih investitora u Srbiju.

Zašto dođe u Srbiju? Ne zato što nas mnogo vole, nego zato što je ekonomska stabilnost, sigurnost, neću reći međunarodna popularnost, ali ako pogledamo iz kojih država sve dolaze investitori i ulažu novac, otvaraju fabrike u Srbiji znači da sigurnost kapitala danas je najsigurniji kapital u Srbiji.

Zašto? Zato što se poreske stope ne povećavaju nego se smanjuju. Ovim budžetom sada cena struje je najjeftinija u Evropi, jer to je najvažnije. Ako on zna da su poreske stope stabilne, sigurne, a još i smanjene, siguran sam da svako od tih velikih vlasnika kapitala u svetu izabraće našu državu, da ovde otvara fabrike i da proizvodi u Srbiji umesto u zemlji odakle je.

To što oni padaju Srbiju, tih nekoliko zemalja, napadaju ih zbog Kosova, zbog sankcije koje traže od Srbije da Srbija uvede Rusiji sankcije, ali znaju da ovde više ništa nije isto.

Kada ste ekonomski stabilni, ne može niko da vam određuje šta ćete vi da radite ili da morate nešto da prihvatite samo zato da bi vam neka država dala neku subvenciju, neku pomoć ili, ne znam, neki kredit sa grejs periodom od 15, 20 godina itd. sa malom kamatom. Sve manje se država zadužuje.

Kažem vam, od 2000. godine sam u parlamentu, samo dve godine nisam bio, ovde, i vrlo dobro znam kako su funkcionisali i kako su budžeti pravljeni, rebalans budžeta itd. Prvi put se desilo, Siniša Mali, da znaš, ovo te ne hvalim, da se rebalans radi zbog toga što ima više para nego što je planirano. Sve države i gradovi rade rebalans zato da bi prepakovali pozicije sa jedne na drugu i da bi završili ono što je plan u budžetu.

Kada su u pitanju lokalne samouprave, ne možete vi kao Vlada da se hvalite da čistite đubre ispred moje kuće za divlje deponije. Pa, to treba lokalne samouprave da rade. Nema opštine i grada u Srbiji gde, ne znam, ne stvori se neka divlja deponija itd. Znači, da se zadatak lokalnoj samoupravi - mora da vam grad bude čist itd.

Jagodina, bez obzira što ima reciklažni centar i što je jedan od prvih gradova u Srbiji gde smo uredili i novu deponiju, ali, šta ćete, takvi smo mi građani Srbije, ne vodimo računa o smeću, a posebno kada se dese poplave, pored reka se bacaju i, ne znam, sve ono što je otpad, plastične flaše, kante i 10% razloga povećanja vodostaja je upravo smeće koje mi sami bacamo u reku.

Šta još hoću da pohvalim iz ovog budžeta? Nisam video da je nešto potrošeno, a da nije trebalo. Ovaj budžet je domaćinski i zato mi svi treba da glasamo za ovaj budžet, da se sada ne delimo na stranke.

Evo, da vam donesem poruku sa Svete Gore. Bio sam tri dana. Došao sam prekjuče. Predsednik Vlade administrativnog centra Svete Gore dao je podršku Srbiji i iguman manastira Hilandar je dao podršku Srbiji sa sledećom porukom, da mi budemo jedinstveni oko nacionalnog pitanja.

Oko nacionalnog pitanja, ja tu ne delim ni druge nacionalne manjine koje žive i vrše pritisak nikada veći nego poslednjih sedam osam meseci, vide da je Srbija jedinstvena. Da se ne dešava da odlaze pojedinci u neke države da se bave personalno imenima kako ne valja Mika, Žika itd. nego kad odu u tu državu da kažu - evo, ja sam doveo jednog investitora, ja sam obezbedio to i to, što nije slučaj.

Ja sam odbio da budem ministar i sada i, ne znam, pre pet godina i pre osam godina, jer mi ne treba ministarska funkcija da radim za Srbiju, ali svako od nas, posebno funkcioneri partija koji su u parlamentu, treba sebi da daju zadatak šta je to što su oni uradili u međunarodnim odnosima.

Ne želim nijednog personalno da napadam, ni partiju, ni pojedinca, samo predlažem da mi sada, kada je najteže za Srbiju i kada je naš predsednik Aleksandar Vučić izgovorio one termine, znajte ljudi da mi smo stvarno u teškoj situaciji na pritisak koji oni vrše svakog dana na Srbiju i da nam zabranjuju, da oni prijatelji koji su nam bili više nam nisu prijatelji. Sada nam nude neke nove prijatelje ili saradnike, a ti novi od 2000. godine lažu Srbiju - samo još ovo uradite i ulazite u EU. Mi uradimo to, pa kažu - e sada uradite još ovo, još ovo i nema kraja.

Da se ponosimo kada se nešto napravi bilo gde u Srbiji. Evo, Beograd na vodi, ljudi, pa tamo su svakog dana svi objekti puni, restorani. Koliko je radnika radilo u izgradnji Beograda na vodi? Koliko je građevinskog materijala proizvedeno u Srbiji? Znamo šta je tu bilo pre, barake i šupe.

Da ništa ne kritikujemo što se gradi. Kaže - aha, vi ste napravili to, a mi imamo predlog još jedan objekat da se napravi sličan, da dovedemo turiste u Srbiju, jer sve veći broj turista dolazi u Srbiju, a posebno dolaze da dočekaju novu godinu.

Ljudi, ja sam čuo da samo dva, tri hotela imaju mesta u Beogradu za doček nove godine. Iz celog sveta dolaze u Srbiju. Šta mislite, zašto? Zato što je sve jeftino, zato što imaju gde da izađu. Mi smo gostoprimljivi. Niko od tih turista nije imao problem kada dođe u Srbiju. Jedino Bugari biraju restorane gde mogu da koriste cigare, duvan, itd. jer kod njih je to zabranjeno.

Kad sam kod Bugara, imam mnogo prijatelja u Bugarskoj, ali mi smo za njih Pariz i ne samo za Bugare, za mnogo evropskih država Srbija je tako napredovala da ko nije bio u Srbiji 10 godina ne može da prepozna Srbiju.

Dalje, danas kada ste pacijent ili bolujete od nečega, rešava se problem istog trenutka. Odmah vas prime. Dobro, možda ima slučajeva gde treba da se sačeka ako nije hitno. Nisam ja sada doktor i nisam političar opšte prakse kao neki koji žele sebe da predstave da su političari opšte prakse, ali bilo kog od direktora bolnica, kliničkih centara da pozove neko iz unutrašnjosti ne mora da kaže da se zove Dragan Marković Palma, nego da kaže – moj rođak je u teškom stanju i da li znate koji je odgovor? Neka krene odmah. Uput i neka krene odmah. Zašto? Zato što ima smeštajnog kapaciteta. Nije kao nekada da čekaš da neko ustane, da izađe iz sobe, iz bolnice da bi novog pacijenta primili.

Imamo najbolje specijaliste, najbolje stručnjake. Zaustavljen je odlazak medicinskih radnika stručnih kao što je to bilo pre da odlaze iz Srbije. oni koji su otišli, vraćaju se i ne samo medicinski radnici, već i svi ostali, jer misle… Hajde, neću sada oko medicinskih radnika…

Vreme?

(Predsednik: Da.)

Dobro. Na kraju da čestitam Vladi na Predlogu budžeta.

Jedinstvena Srbija će glasati za sve tačke sa današnjeg dnevnog reda.

Želim da građani veruju u nas i da budu sigurni da u ovom sazivu mi koji glasamo za zakone, za te zakone i te zakone će koristiti oni u praksi kada se bude primenjivalo preko budžeta.

Hvala.

Gospodine predsedniče, gospodo ministri, JS će podržati Predlog rebalansa budžeta, imajući u vidu da Vlada Republike Srbije i resorni ministar u kontinuitetu već više godina, iz godinu u godinu je budžet sve veći, sve veća davanja, od socijalnih pomoći, preko onih koji su za nas možda najbitniji, poljoprivredni proizvođači.

Ali dozvolite mi da samo kažem vezano za problem koji se dešavao ovih dana, niko nije pomenuo problem Kosova i Metohije, osim partije koje čine vlast, svi se biju u grudi, kao – dajte da vidimo, neko će da prizna, neko neće, nezavisnost ili nezavisno Kosovo i Metohiju itd, a to je danas najveći problem, poslednjih 15, 20 godina, a možda i više.

Znači, da damo podršku i Vladi Republike Srbije i predsedniku Aleksandru Vučiću da istraju i da štite Ustav Republike Srbije i sve one sporazume koje smo potpisali, od Kumanovskog sporazuma, preko Rezolucije 1244 i Briselskog sporazuma i da sve te sporazume samo poštuje Srbija, a oni drugi koji su potpisnici i autori, a znamo da su autori neke evropske države i Amerika, oni samo osuđuju neke poteze Albanaca na Kosovu i Metohiji, bez da im daju ultimatum sa vremenskim periodom do tada i tada to morate da završite ili da prestanete.

Gospodine ministre, ja pratim sve ono što radi Ministarstvo finansija i želim da vas pohvalim da ovakav kontinuitet i da preko 100% je bruto društveni proizvod veći bio 2022. godine nego pre deset godina, a znamo šta nas je sve zadesilo i šta se dešavalo Srbiji, da smo imali poplave, korona, da je sve vreme ogroman pritisak međunarodne zajednice i da se razlikujemo od drugih država koje su nekada bile u ekonomskom smislu mnogo jače od Srbije, a da ih je Srbija polako prevazišla.

Znate šta, kada se umire i ne kritikuju Srbiju Bakir Izetbegović, Milo Đukanović i Plenković, predsednik hrvatske vlade, onda se ja zapitam da li nam stvarno loše ide ekonomski ili oni videli da više koristi od napada nema na Srbiju, jer svi su oni izgubili izbore. Znači, više im ne veruju njihovi građani, u te njihove militante poruke, nego veruju u ono se zove život, ekonomija, plata, stabilnost i međunarodna popularnost. Da bi postigli ovakve ekonomske rezultate, prvo neko mora da vam veruje, da je Srbija poslednjih sedam, osam godina najveća destinacija za strane investitore, i to strani investitori koji imaju ogromne bonitete, gde pojedini snabdevaju po 30, 40 država u svetu svojim proizvodima. A zašto su izabrali Srbiju? Zato što znaju da postoji politička stabilnost, ekonomska sigurnost, stabilnost evra, što je veoma važno i u ekonomiji i da Srbija je baza i kuća na putu na Balkanu, svima, celom svetu i da im je mnogo stalo do Srbije da imaju fabriku u Srbiji.

Još jedan glavni razlog je i ove godine, a već su ti investitori napravili fabrike u Srbiji, po gradovima u Srbiji, cena gasa, cena struje, najjeftinija, cena pojedinih artikala kada su u pitanju životne namernice, to je ministar jutros čitao, čak je ispustio da kaže da u Velikoj Britaniji je po sedam, osam puta skuplje sve ono što je cena u Srbiji, u Velikoj Britaniji, u državi koja sve vreme napada Srbiju i stalno nam spočitavaju da smo mi ovakav ili onakav narod i da treba neke posebne mere da se uvedu kada je u pitanju Srbija i srpski narod, oni građani koji žive u Srbiji.

Posebno želim da istaknem pomoć mladima. Znate šta, kad se ne nadate, a dobijete sveukupno 250 evra kada se sabere, je l' tako ministre, beše, sa 5.000 ovih koje se daju, nije to baš mala para za studente, za mlade ljude, za one punoletne. Neću reći da je malo para za penzionere koji su dobijali jednokratne pomoći više puta i sada će biti povećana penzija 9% i da sve to treba neko da obezbedi iz budžeta. Pare za penzije neće ići direktno iz budžeta, nego iz PIO osiguranja, odnosno PIO fonda. Šta to znači? To znači da smo došli u vreme kada više ima obveznika od korisnika. I to je pravi rezultat, znate.

Znate, nekada je to bilo dijametralno suprotno, a sada ne, sada oni koji rade zarađuju i za penzionere koji imaju redovne penzije i za svoju neku penziju budućnosti kada budu ti ljudi stekli uslove za odlazak u penziju.

Želim i da istaknem da nikada poljoprivreda nije imala ovolike subvencije i da je povećan fond za poljoprivredu, ne znam koliko beše, nisam se bavio ciframa i milijardama, ali očigledno da nikada nije bio veći procenat iz budžeta planiran za poljoprivredu, nego posle ovog rebalansa.

Mi moramo i da konstatujemo da poljoprivredni proizvođači su, neću reći žrtva ove Vlade, nego žrtva svetske ekonomske krize, a i elementarne nepogodne koje su zakačile naše poljoprivredne proizvođače i njima je stvarno mnogo teško i da država u granicama svojim mogućnosti gleda kako da im pomogne.

Šta je još važno, da taj kontinuitet, ne samo kada je u pitanju BDP, već infrastrukturni, da on iz godine u godinu se povećava. Kada je u pitanju izgradnja auto-puteva, bolnica, domova zdravlja, škola i sve ono što u Srbiji je bilo u lošem građevinskom stanju doživelo je određenu adaptaciju i sve to iz budžeta. Nije to baš tako lako, poštovane dame i gospodo poslanici, i građani Srbije, da funkcioniše na vreme, da se plate isplaćuju na vreme, da ono što se obeća da bude realizovano.

Zašto toliko sportskih rezultata? Pa, zato što znaju, jer ona ljubav prema sportu od pre 30 godina više ne postoji, sada postoji interes, a interes je upravo, ko će koliko da zaradi para. Prvo što svi sportski klubovi i savezi dobijaju određenu cifru svakog meseca, a posebno kada postignu visoke rezultate, kada se vijori srpska zastava, kada se intonira srpska himna i niko od ministara se ne slika na balkonu Skupštine grada Beograda što je ranijih godina bilo drugačije. Prvo se obrate političari, a posle oni koji imaju najveće zasluge i samo se tada sete tih sportista naših i posle toga se zaborave.

Srbija je država koja je u svim sferama napredovala, ali ono što je za nas najvažnije da nismo više ekonomski zavisni od nekih drugih država, pa da mi nešto moramo da radimo da bi nam neko dao neku pomoć. Najvažnije za privredu je stabilnost dinara, kurs evra i to upravo privlači veliki broj investitora. Ako iz Nemačke je došlo toliko investitora u Srbiju i zapošljavaju preko 70.000 radnika, a Nemačka je najveća ekonomska sila u EU, onda znajte da nas je priznala i Nemačka. Kina, takođe zašto bi Kina tako sarađivala sa Srbijom i zahvaljujući Kini mi smo spasili nekoliko velikih giganata. Danas bez Kine bi najmanje jedno 50.000 radnika ostalo bez posla i ne bi imali gde da rade. I nije to više važno, e, znate šta da nama neko naredi ne možete sa Kinom, jer Kina će direktno da konkuriše EU. Pa, nismo mi u EU, mi nismo ni u predsoblju, a sve što je EU tražila od nas mi smo ispoštovali. Sve i svakoga dana nešto novo izmišljaju.

Jedinstvena Srbija i SPS su 2008. godine, tada se to tako zvalo, napravili proevropsku Vladu i sa obećanjima da ćemo ući u EU. Obećanja su od 2000. godine, a ne od 2008. godine. Evo, sad smo ušli i ulazimo u 2023. godinu od EU nema ništa, ali mi nećemo da odustanemo od EU, mi ćemo i dalje da se trudimo i sve ono što ima EU da upravo ima i Srbija.

Jedinstvena Srbija se zalaže za ekonomske evropske vrednosti, a ne da nam nametnu da se više ne zovemo onako kako smo se zvali, da ne znam naša crkva i mi pravoslavci smo manji vernici od onih drugih i tako dalje. Naš stav je da poštujemo sve vernike, sve crkve i sve nacionalne manjine koje žive u Srbiji i samo tražimo.

Evo ga ulazi i ministar Rade Basta, aplaudirajte, došao vam ministar i mi iz Jedinstvene Srbije da se hvalimo, ministar privrede. I, da znate ministre, Mali da Rade Basta je privrednik preko 20 godina i biće vam od koristi.

Šta je najvažnije? Najvažnije da fabrike dolaze u Srbiju da se nastavi kontinuitet, da svako živi od svog rada. Borba protiv bele kuge. Pa, mi smo imali takvu borbu protiv bele kuge, ono što smo imali poslednjih sedam, osam godina, nismo imali u poslednjih 30 godina, osim u Jagodini gde smo mi doneli odluku da svako treće, četvrto, peto dete do desetog deteta kad se rodi da dajemo 200 evra svakog meseca do punoletstva deteta. To je trajalo dve godine i počeli su naglo da se doseljavaju iz nekih drugih gradova, i mi povećali broj stanovnika, da vam ne kažem za koliko tada, i ukinemo tu uredbu, ali važi za one koji su tada nasledili, odnosno sa kojima smo potpisali ugovor.

Ne znam da li je neko od vas video popis stanovništva u Srbiji da je sada manji broj stanovnika nego što je pre, ali ono na što je na mene ostavilo utisak, kaže imamo 700.000 momaka koji nisu ušli u brak i 800.000 devojaka, da ih tako nazovemo. Da vidimo kako njih ministre da stimulišemo. Ja sam ministre nekada davao 3000 evra ko ima preko 37 godina, a prvi put ulazi u brak i napravili smo četrdeset i nešto brakova, rodilo se dvadeset i nešto dece.

Evo, izvolite Nataša, nešto ste rekli. Ako ima neki kandidat sa leve ili desne strane za udaju ili za ženidbu, mi to znamo najbolje. Nataša je legenda da znate. Nataša Jovanović ona je legenda, ona je simbol jedne dame iz šumadijskog okruga i ja je posebno uvažavam i cenim.

Tako da ministre to treba da nas zabrinjava, ali znate šta je dobro, što imamo manji broj stanovnika, a više automobila, 800 hiljada automobila ima više sada nego na poslednjem popisu. To znači, da je standard malo veći, da je kreditna sposobnost malo bolja, da je bonitet tih ljudi bolji i veći i sigurnost i radna mesta i tako dalje. Danas ko se zaposli u ovim fabrikama i domaćim, koji imaju tržište, on može da računa, ako mu odgovara to radno mesto, da bude u toj fabrici do penzije.

Evo mi smo, na primer, u Jagodinu doveli 12 fabrika i sada hoću da pravim vrtić za sve te fabrike u industrijskoj zoni da ljudi dovedu decu za vreme dok su na radnom mestu. Možete i vi to da uzmete, ja nisam patentirao, negde gde ima veći broj tih fabrika, ali kada je u pitanju bela kuga, tu posebno želim da se zahvalim i Vladi, a posebno sada za žene gde se odvaja sedam hiljada evra, jel tako beše ministre, za veštačku oplodnju.

Znate šta, ne možemo mi odjednom da vidimo sada kako će se povećati broj đaka itd. Znači treba da prođe šest, sedam godina da bi efekat za novac koji je uložen, vidimo koliko je dece rođeno i gde rade ti njihovi roditelji.

Veoma je važna zaposlenost roditelja. Ako ima dvoje dece, da oba roditelja rade, ali moramo da imamo i vrtiće. Ja ne mogu da shvatim, ministre, ovo treba da proverite, zašto lokalne samouprave po gradovima Srbije i opštinama kupuju automobile? Zašto? Da im zabranite.

Vi kada ste došli i predsednik Vučić, vi ste prodali preko 3.000 automobila iz raznoraznih institucija, a oni kupuju po tri škode. Evo, pre mesec dana tri škode je kupila jedna opština ili jedan grad. Čekaj, bre, prijatelju, nisi imao ni biciklu, a sada ćeš odmah u škodu da uđeš da se voziš. Jesu li to prioriteti?

Kada se prebaci novac, da vidimo gde se troši taj novac. Naravno, vi ne možete da ispratite sve, ali sada elektronski sistem i kada neko traži pare. on mora da opravda gde je te pare i taj novac potrošio.

Kao neko ko putuje, mnogo država sam obišao u poslednje dve godine za vreme i korone.

Šta vreme? Već prošlo 20 minuta. Dobro, završavam.

Ministre, da vam kažem, mi smo na dobrom glasu, Srbija. Gde god da odem, svi hvale Srbiju i to je dobro i svi hoće da sarađuju sa Srbijom, a posebno Egipat koji ima 110 miliona stanovnika i molim vas i ministra privrede da se malo pozabavite Egiptom. To je ogromno tržište i da vidimo kako da vratimo poljoprivrednom proizvođaču da ima i telad i junad i svinje prasilje i sve ono što je nekada čuvao po štalama. To sada nedostaje. Prazne su štale.

Hvala.

Poštovani članovi buduće Vlade, budući ministri, Jedinstvena Srbija će predložiti predlog kandidata za buduću Vladu.

Danas smo sve mogli da čujemo, ali ovo što sam čuo od jednog gospodina koji je sada izašao, prezime mu je Krkobabić, da on predlaže drogu do 25 grama da može svako da ima u džepu i da ne bude kažnjen zbog toga, a Bratislav Gašić ćuti, budući ministar, on ćuti. Ja molim da se napravi detektor za drogu kada ulazimo na vrata, da taj detektor otkrije, ili neki ker, pas. Ako ovo bude deo paketa Vlade, Jedinstvena Srbija za takav paket neće glasati. Da mi danas biramo ministre i Vladu i da ne pamtim kada je gore vreme bilo u svetu nego danas u kojem se Srbija nalazi, a da pričamo o drogi, kako je dobro 25 grama u džepu, to nije mnogo.

Nadam se da je Bratislav Gašić tu, ne vidim ga. Da ponovim još jednom, jeste li čuli, gospodine, rekao je da u Portugaliji, a zalaže se da bude i kod nas. Nema veze. Da li je Bratislav Gašić tu? Neka uđe u zapisnik, molim vas, budući ministre.

Znači, tražićemo odgovor, da li će to biti paket u ekspozeu ili neće? Mi se danas zalažemo kako da pomogne ta nova Vlada građanima Srbije koji prate ovaj prenos i očekuju da Vlada u kontinuitetu radi ono što je radila i da svako ko želi da radi u Srbiji može da se zaposli, da infrastruktura iz dana u dana se menja, da se grade putevi, bolnice, turistički centri, sportski objekti i da ne nabrajam sve šta se gradi. Da li je to resor poljoprivrede, droga? Da se mi zalažemo kako poljoprivrednim proizvođačima da pomognemo? Šta je to što je neophodno u ovom vremenskom periodu?

Poljoprivredni proizvođači imaju najveću štetu od svih privrednih subjekata, ekonomsku štetu, plus elementarne nepogode koje su zakačile poljoprivredne proizvođače. Država daje velike subvencije, nikada subvencija nije bila veća kada je u pitanju mleko, ali budući ministar sigurno zna da minimum dve i po godine treba da se formira jedna krava muzara, kako je mi nazivamo koji živimo na selu. Znači, dve i po godine treba da prođe vreme.

I ne samo da je deficitarno mleko, već i meso. Da ne uvozimo meso zamrzlo iz nekih drugih država i tamo gde se to zamrzlo meso uvozi da imamo posebnu kontrolu kod prerađivača mesa. Znači, posebnu kontrolu! Ne želim da se bavim sada pojedinačno ko su ti veliki giganti koji kupuju zamrzlo meso, da ne osećate ništa kao kada slamu jedete, ali nadam se da će se budući ministar baviti tim problemom.

Šta je još važno za ovu Vladu? Taj kontinuitet. Ima ovde i novih i starih ministara, ali moram da pohvalim Vladu, i one stare i ove nove, i one koji nisu bili ministri. Očekujemo od njih da daju sve od sebe, posebno kada je u pitanju ona prva Vlada, kada je bio ministar inostranih poslova Ivica Dačić. Tada je 18 država povuklo priznanje o nezavisnosti Kosova i Metohije. Neka mi ne zamere drugi ministri, svi ministri su dobro radili, ali to je bilo ključno pitanje kada su kosovski Albanci tražili da uđu u Interpol, da nisu imali većinu.

Naravno, sve to zahvaljujući predsedniku Vučiću, koga sve vreme napadaju neki iz bivših republika. Napadao ga je Bakir Izetbegović, koji više politički ne postoji. Napadao ga je i Milo Đukanović, koji više politički ne postoji. Napadao ga je i Milanović, predsednik Hrvatske i predsednik Vlade Plenković, koji će izgubiti na izborima. Znači, ne veruju im ni njihovi birači više u te priče koje su pričali.

Tako da, predsednik Vučić sve ono što je radio i što je stvorio klimu kada su u pitanju međunarodni odnosi, da dođe toliko veliki broj investitora u Srbiju, je opravdano. Kada bi te republike spojili ponovo da čine neku Jugoslaviju, siguran sam da bi kod građana u tim republikama pobedio i on, a i mi sa njim.

Znate šta mi smeta? Što kažete mi smo okupljeni oko vas. Mi smo jedan isti tim, da li igramo levo krilo ili desno krilo. Nismo mi okupljeni SPS i JS, pa vas molim da izbegnete taj termin okupljeni, sakupljeni. Sakupite ovce i već ne znam šta. Mi to radimo na osnovu zdravog razuma, ne zbog ličnog interesa, jer da smo gledali lični interes ja bih tražio da budem ministar.

Upravo hoću da pokažem da mi ne treba ministarska funkcija da radim za Srbiju. Ja bez ijedne funkcije sam obišao preko deset država i uvek kada sam odlazio u te države informisao predsednika Vučića šta ću pričati i kad se vratim šta sam pričao. Znate šta, ponekada ima mnogo veću težinu kada vam dođe npr. neki ambasador iz neke zemlje koja odlučuje o sudbini građana Srbije, iz Beograda u neki grad u unutrašnjosti. Kada mi potvrdimo da je to tako, a ne potvrdimo zato što smo deo vlasti, ili što ne znam šta, neko nam je simpatičan ili antipatičan, nego zato što je to realnost.

Neću govoriti o pojedinostima koje su to države gde sam odlazio i razgovarao sa tim visokim funkcionerima, ali nikada mi se nije desilo, kao što se dešava našoj opoziciji, kada pređu granicu da napadaju srpsku vladu i predsednika srpskog. Bio sam i ja opozicija. Kada pređem granicu, najlepše pričam o našoj državi i o vladi i o Koštunici i o pokojnom Đinđiću, i o svima onima za vreme dok sam bio opozicija. Znate, da mi ovde se raspravljamo o programima, čiji je program bolji, da li je taj program negde viđen, ili samo na papiru. Kada sam kod papira, svi programi svih stranaka su isti ili slični, ali je problem u realizaciji, da li to što piše u nekom papiru, u nekoj platformi je negde realizovano, ili ne.

Stvarno molim sve partije koje su u parlamentu da bar oko jednog pitanja budemo jedinstveni, oko srpskog nacionalnog pitanja. Danas je sve srpsko nacionalno pitanje, ne samo Kosovo, Ukrajina i Rusija, danas je srpsko nacionalno pitanje da je najjeftinija struja u Evropi, da imamo dovoljno hrane, da nas poštuju svi oni koji pre 10-12 godina se šegačili sa Srbijom. Danas najbolji ambasadori u Srbiji i ministri i političari, nismo mi, nego ti vlasnici velikog kapitala iz evropskih država, oni nas predstavljaju i govore da sve što je Srbija obećala da je ispoštovala i realizovala i zbog toga veliki broj investitora dolazi u Srbiju.

Danas sam gledao, mislim da je to u Vlasotincu, nova fabrika, odnosno stara fabrika sa još jednim novim pogonom, gde su zaposleni blizanci, brat i sestra, imaju 17 godina. Znate šta, nekada je bio san da neko radi sa 17 godina. Jedino što mi možemo da tražimo je da malo povećaju plate ti strani investitori, da im ne damo subvencije ako su minimalne plate, ali da vodimo računa i da nam ne odu i da budu zadovoljni oni koji su zaposleni i naravno država.

Spoljnotrgovinska saradnja samo sa Nemačkom je sedam milijardi i nešto, to su ogromne pare, samo sa Nemačkom za prvih osam meseci. Ogromne pare. Od tih para se primaju i penzije, od tih para se školuju deca, leče građani, ne samo od para nemačkih investitora, već i od para onih drugih investitora iz drugih država, da ne nabrajam iz kojih sve zemalja.

Zašto sam rekao ovo dvoje brat i sestra blizanci? Zato što mi moramo da proširimo dualno obrazovanje. Bez dualnog obrazovanja neće niko da vas zaposli kada mu vi odnesete diplomu, on će da napravi sa vama probni rad, reći će – ti momak ne znaš to da radiš, ili ti devojčice ili devojko. Ali dualno obrazovanje nije skupo. Na taj način obezbeđujemo nova radna mesta i zaustavljamo odlazak mladih ljudi iz Srbije.

Obrazovanje i praksu imaju oni koji su vezani za zdravstvo, za neke stručne fakultete, ali treba da imaju obrazovanje dualno i oni koji završe ekonomski fakultet, oni koji su na ekonomskom fakultetu i na drugim fakultetima, jer oni moraju da imaju neko znanje, potkovano znanje neko, da 20% od onoga što su slušali na predavanjima znaju da primene na radnom mestu. To neće biti skupo sigurno, samo da ministar finansija poveća malo budžet za prosvetu, kako bi imali sredstva, da ne tražimo mi od tih stranih investitora da daju dnevnice toj deci, već da država da školama i fakultetima, kako bi mogli da daju toj deci da imaju bar doručak ili ručak, kada odu na praksu u neku fabriku ili u neko preduzeće.

Kada su u pitanju druga zanimanja, šta je najvažnije, prosveta, sudstvo, zdravstvo, vojska i policija, tu isto moramo da vodimo računa da plate budu solidne, i jesu, i ne da su solidne, možda malo veće, ali treba da imaju još veće plate, kako bi mogli da rade svoj posao onako kako im to piše u rešenju, u sudstvu, u policiji, u vojsci gde su zaposleni itd.

Tako da, poštovane dame i gospodo, ova vlada ima čime da se pohvali, ova vlada ima dobar rezultat. Šta je još najvažnije? Da mi budemo srpska vlada, da nismo mi ni evropska ni zapadna, ni ne znam vlada nekih drugih zemalja, mi smo srpska vlada. Radimo u interesu građana Srbije, ali isto tako ima onih koji moraju da odlučuju u datim trenucima šta ćemo i kako ćemo da se ponašamo i kad nas neko napada i kada mi procenimo i vidimo šta je život, a život je ekonomija, da se ne držimo neke tradicije, istorije.

Kad to kažem, ne mislim da gubimo ni staro prijateljstvo, niti da neko sutra prizna Kosovo itd. Kosovo je oteto i Kosovo danas ima atribute državnosti. Znači, mi to ne možemo da vratimo. Pa jedino da ratujemo. Sada naša generacija to ne može da vrati. Kad to kažem, ne mislim ja pošto ne možemo da vratimo, da kažemo – u redu to što ste uzeli, uzeli, to je vaše. Ne, ako im ne damo, nekada možemo i da vratimo. Ako im poklonimo, onda smo za sva vremena izgubili taj deo teritorije.

Kada su u pitanju Rusija i Ukrajina, da li će sutra da prestane rat ako Srbija uvede sankcije Rusiji? Neće. Jesmo li mi krivi zbog tog rata? Nismo. Kada će da prestane rat? Znate li kada? Kada Ukrajinci polože oružje i ne slušaju više onog svog šefa, jer šta je najveći problem? Najveći problem je nadmudrivanje između Rusije, Evrope i Amerike. A ko je najveća žrtva? Ukrajina.

Mi iz Jedinstvene Srbije ne podržavamo agresiju i bombardovanje i ubijanje civila, ma gde se ona desila. Ali nismo ni uzrok toga, niti mi možemo da zaustavimo rat u Rusiji. Da ne rušimo staro prijateljstvo, a da ne traže od nas neki da mi sada moramo tu našu politiku da menjamo. Mi smo vojno neutralna država i da gledamo svoja posla, kako da dovodimo investitore, da zaposlimo što veći broj građana Srbije, da pomognemo svakom čoveku.

Zašto poslednjih 10 godina dolazi ovoliki broj investitora? Zato što Srbija ima ekonomsku sigurnost, međunarodnu stabilnost i Srbija je priznata u celom svetu i njeno rukovodstvo.

Prvi put se dešava i dešavalo da to što naši funkcioneri pričaju, kada odu u neku državu, kada se vrate, građanima Srbije isto to govore. Kažu, evo ga Vučić, šta sad mi on priča, ne znam iz Brisela, iz Moskve, da ne nabrajam sve gradove gde su bili međunarodni sastanci. Pa, upravo je to poenta da ti mediji tamo, slušaju šta je on rekao, sa tim njegovim domaćinima i građani Srbije, preko naših medija da se uvere da to, što je tamo govorio, govori i građanima Srbije.

Ja samo molim da mi se oko toga ne svađamo, mi svi koji smo u ovom parlamentu, da li hteli da priznamo ili ne, da nije Vučić promenio cenzus i da sa 3% se ulazi u parlament, veliki broj partija ne bi ušao u parlament bez neke koalicije, a i te koalicije se raspadaju, raspale se, a još nisu ušle u parlament, oni su se raspali, evo sada isto vidimo. Jedno je pričati i udarati se u grudi pre, dok nemaš neku odgovornost, a kada uđeš u ovaj dom, koji se zove parlament Republike Srbije, nešto drugo se dešava, nešto što nije ravno onom što si ti pričao na ulici, već ono što se dešava i što se radi.

Da vam kažem, da JS prvi put ima kandidata za ministra, Radeta Bastu. Rade Basta je 20 godina privatni preduzetnik i tako da on ima veze sa privredom i zna vrlo dobro šta je privreda, nije on kandidovan ispred JS, zato što se bavio kikboksom, kako neki ga nazivaju kikbokserom, pa u tome je i poenta, ima plemenito srce, ima plemenito srce, ima sposobnost.

Znači, koliko ja vidim ovde kandidate za ministre, da je najvažnija sposobnost, a ne podobnost.

Među vama ni jednog ne mogu da izdvojim da kažem, on je tu zbog podobnosti. Maja Gojković i ja se dugo znamo i vi nećete da mi zamerite što vas neću da spomenem, Maja Gojković i ja smo podmetnuli naša imena 2004. godine, kada smo se kandidovali ono u Novom Sadu, a ja u Jagodini, za gradonačelnike ta dva grada i pobedili.