Poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, Jedinstvena Srbija će podržati ovaj predlog zakona, ali ono što je za nas iz JS najvažnije, kada će doći na dnevni red Zakon o proizvođačima, jer bez potrošača, odnosno bez proizvođača nema ni potrošača?

Mi imamo ogroman problem kada su u pitanju naši domaći proizvođači. Naravno, nije to kriva ova vlast i vi kao resorni ministar, krivi su oni koji su potpisali prethodne sporazume i da smo dozvolili da neke države uvoze nešto što se proizvodi u Srbiji i da pravimo konkurenciju domaćem proizvođaču.

Konkretno, mislim na poljoprivredne proizvođače koji svake godine, desi im se da je razlika u ceni između onoga što oni proizvode i tržišne cene ogromna, bar jednom mesečno, kao što je na primer cena žive stoke, pa je cena pala za skoro 45%, a u prodavnicama i u klanici, odnosno kasapnicama ostala je ista cena.

Ko štititi poljoprivrednog proizvođača kada on kupi neku semensku jedinicu, pa ta semenska jedinica ne da prinos onaj koji piše na kesi ili na džaku tog proizvođača, a da on ispoštuje sve ono što je obaveza i iskoristi, odnosno „preseteno đubre“ i ono đubrivo koje se zove za prehranjivanje poljoprivrednih proizvoda kao što je kukuruz, žito i ostale poljoprivredne artikle?

Mi iz JS smatramo da moramo da čuvamo i štitimo selo, jer tako do pre 15 godina ko je imao 20 krava u štali, svake godine je ostajao bez dve krave upravo zbog razlike u ceni.

Dalje, šta su dva trgovca? Ako su jedan i drugi potrošači, jedan trgovac kupi od proizvođača neku vrstu robe i proda drugom trgovcu. Ko je tu kupac, a ko je potrošač? Dešava se da dosta prevara ima u tim odnosima, a da su sudski sporovi veoma dugi. Moramo da vidimo kako da ubrzamo te sudske sporove, bez obzira što postoje određene garancije za plaćanje, ali vi znate da te garancije često ne mogu da se iskoriste, osim garancije banke, koja daje jedinu sigurnost.

Danas, trgovci i pojedina preduzeća propadnu za nedelju dana i samo čujete da je to preduzeće likvidirano ili radnici ostali bez posla, a dobavljači nikada ne mogu da naplate svoju imovinu, odnosno ono što su dali.

Dalje, moramo da vidimo kako da zaštitimo dobavljače za trgovinske radnje, mislim na one manje, jer se otvara na ime i prezime i kada dođe valuta za plaćanje, ta radnja se zatvara i otvara se na neko drugo ime i prezime, kao što se vrše raznorazni zakupi javnih površina u gradovima i opštinama. Kako da zaštitimo ako taj neko ko zakupi neku javnu površinu nije bio poreski obveznik i on nema nikakvu garanciju osim garanciju svoje imovine, a teško da vi možete preko imovine nekoga ko zakupi prostor da naplatite, jer obično se desi da se, na primer, na neko lice koje zakupi javnu površinu ne vodi ništa, da je to mlađe lice iz porodice, kako naplatiti kod takvih lica i šta je garancija kod takvih lica?

Pošto se mi nalazimo sada u sezoni turizma, šta su korisnici usluga? Da li su oni potrošači? Jesu. Da li su agencije, neko ko vrši usluge? Da. Agencije se žale na licence da su im veoma visoke licence, a onda prebacuju da je to kriv neko drugi, a naravno da nije kriva ni Vlada, ni resorno ministarstvo.

Oni koji su uplaćivali unapred za odlazak negde na odmor, ti ljudi, većina njih je ostalo bez para, a još su ovi drugi, mislim na agencije, koristili ovu situaciju gde je već dve godine korona i epidemija u celom svetu. To je na neki način bilo njihovo pravdanje.

Kako te ljude da zaštitimo a da ne budu licence ovolike kolike su bile jer se kaže uzima prosek iz 2019. godine i 2018. godine kada su te agencije dobro radile.

Poenta je kako mi da zaštitimo srpske proizvođače i kako da plasiramo srpsku robu u marketima? U bilo koji market da uđemo tu je 80% roba iz uvoza. Mi ne možemo da im zabranimo, ali na neki način da stimulišemo te vlasnike tih marketa, da im se da obaveza ko želi da otvori market a nije iz Srbije ili bilo da je vlasnik iz Srbije, mora u radnji da ima u procentu toliki broj artikala.

U Evropskoj uniji postoji nešto što se zove kvote i ne može da proizvodi ko šta hoće i ko koliko hoće. Ako oni to mogu da primenjuju tamo, zašto mi ne možemo da primenjujemo i da zaštitimo svakog čoveka u Srbiji koji se bavi nekim poslom? Na primer, u Grčkoj, a Grčka je veća od Srbije, mogu da čuvaju 3.500 svinja prasilja. U Evropskoj uniji tu kvotu su dobili, a to je veoma mala količina.

Ja sam sada vodio u Grčku 992 poljoprivreda proizvođača iz 32 opštine i grada. Taj kod koga smo bili, čoveka, kaže – Eto, mi smo u EU i oni su nas obavezali da ne možemo da čuvamo neku veću količina svinja prasilja, a obrađujemo ne znam koliko hektara zemlje itd.

Možemo i mi da donesemo neku odluku, bez obzira što sve ono što je EU tražila od nas kada su u pitanju zakoni, mi smo doneli skoro 97% zakona kao što su u EU, ali nas interesuje, građane Srbije i nas iz JS da mi te standarde građana kada su u pitanju cena koštanja proizvoda koji se proizvode u našoj državi, da li imaju plasman, ko su kupci i ko nam je konkurencija? To je za nas nešto što je najvažnije i ne bih sada samo se vezao za poljoprivredne proizvođače, već i za one druge proizvođače koji proizvode neku drugu vrstu robe.

Nažalost, mali proizvođači polako se gase, opstaju samo veliki zbog konkurencije. Jedino po meni što možemo da pravdamo, angažovanje, izgradnja autoputeva, jer nemamo toliko radnika, niti građevinskih mašina i nikad se više nije gradilo u Srbiji nego što se sada gradi. Nemamo dovoljan broj majstora i zato smo angažovali, odnosno država je angažovala neke radnike iz nekih drugih država da bi moglo ono što je neophodno za svakog čoveka u Srbiji, biti na vreme izgrađeno i napravljeno.

Ali, ovo što se zove život i hrana bar tu možemo da pomognemo svakom čoveku, jer ne znam da li imate i pratite statistiku da veliki broj radnika sada ne otpušta radnike zato što su uzeli premije od države, odnosno ne premije, nego pomoć i tu moramo da konstatujemo da je država prvi put dala pomoć iz budžeta privrednicima kako bi ti privrednici mogli da zadrže radnike. Inače kada taj dan prestane kao dan za obavezu da drže toliki broj radnika, videćete, ja to ne želim da se desi, ali nemanje 30% radnika ostaće bez posla, jer je opalo tržište i opala kupovna moć.

Slučaj je i u Vranju, nije slučaj da neko kritikuje sada – e, vidite Vlada loše radi. Nego ta fabrika u Vranju je imala tržište skoro u celom svetu. Znači, u celom svetu je opala kupovna moć što znači da pošto Srbija se razlikuje od drugih i kada je u pitanju rast bruto društvenog proizvoda i da smo mi jedna od veoma priznatih država u ekonomskom smislu, da prvi put kurs evra traje toliko, a da se ne menja skoro devet, deset godina, što daje sigurnost i kreditnu sposobnost onima koji uzimaju kredit, odnosno iz fabrike i preduzeća gde rade i da sve to kada sagledamo mi se razlikujemo od drugih, ali ovo nije vizija, ovo je nešto što će se desiti, nešto što dva i dva su četiri.

Znači, mi kroz tri, četiri meseca ili pet meseci imaćemo minimum 30% radnika otpuštenih sa radnih mesta zato što radnici odlaze na posao, ali te fabrike nemaju tržište, opala kupovna moć i kada su u pitanju proizvođači automobila. Mnogo fabrika u Srbiji ima koje proizvode od sedišta do motora za automobile koji se proizvode i u Nemačkoj i u Italiji i u nekim drugim državama.

Kako da zaštitimo mi nas i gde ćemo sa tim radnicima koji 99% će ostati bez posla? Ja vam ovo ne govorim paušalno kao neko ko je čuo negde u kafani, već sam privrednik 37 godina i pratim, imam kontakt sa privrednicima, sigurno i vi, kao resorni ministar, ali šta je to što se zove preventiva?

Evo, danas niko od nas, a ni vi nismo govorili o vakcini, vakcina zaustavlja broj zaraženih i čuva sigurnost i radnih mesta i proizvodnju, onu proizvodnju koja mora u sat da ode u neku drugu državu iz Srbije, a da mi imamo veoma mali broj vakcinisanih, kad to kažem, pedeset i nešto posto je broj vakcinisanih.

Evo, na primer jedan podatak, u vrtiću jednom, nije bitno gde, 35% zaposlenih je vakcinisano. Pazite, 35%. Vi kao resorni ministar, nije vam zdravstvo u resoru, ali trgovina, turizam i telekomunikacije su veoma važne u vašem resoru, da vidimo i da sada mi, da vam kažemo to nije moja odgovornost ili moja obaveza, pa me to ne interesuje - gde su izvori gde se građani zaraze, dobiju virus, da li je to na nekim svadbama, proslavama? Počela su deca po školama da dobijaju koronu, da se zaraze, od koga su ta deca, da li od kuće odnela u vrtić ili u škole ili da li su oni dobili od zaposlenog u vrtiću? U bolnicama i domovima zdravlja je nešto malo veći procenat, ali i tu je isto ogroman problem. Ako pacijent ode i legne u bolnicu, ostane na odeljenju, pita lekara – jel si se vakcinisao, kaže, nije, onda taj pacijent kaže - lekar bolje zna od mene da li treba ili ne treba i neću ni ja, pošto se nije taj lekar vakcinisao itd.

Ništa preče mi nemamo, svako od nas, svakog dana gde god se nađemo da kažemo – vakcinisanje, vakcinisanje i to je nešto što će da čuva i zdravlje, i ekonomski standard, da čuva porodicu. To šta će ko da kaže kao ovi izdajnici Đilas i Vuk Jeremić i da li će oni da se bune ili ne znam šta, za dvadesetoro, tridesetoro ljudi, koliko imaju i ona njihova plaćenica, radnica Marina, baš nas briga za to. Jedan život u Srbiji ne može biti procenjen finansijski da kaže taj život vredi toliko. Život nema cenu, život je neprocenjiva vrednost, a neću ni reći da nije odgovornost svakog od nas.

Šta vredi što smo napravili i toliko kliničkih centara i bolnica, imamo možda najbolje uslove, prvi smo dobili četiri vakcine, pre nego što je i Nemačka, najmoćnija ekonomska država u Evropi, a ne koristimo.

Vi da danas predložite, 250 poslanika, subotom ili nedeljom, ili petkom kada ne radimo, da obiđemo po neki grad i da svako do nas bude zadužen, da molimo svakog ko se nije vakcinisao, da se vakciniše. Da antivakseri nemaju pravo preko društvenih mreža da pozivaju neke druge da se ne vakcinišu, ako oni ne žele. Telekomunikacija ima neke indirektne veze sa vama, ne možete ni vi sve da postignete, naravno, ali sada kada je najpotrebnije državi, da vidimo kako direktno da pomognemo svakoj porodici.

Molim i poslanike koji nisu vakcinisani, da se vakcinišu, da mi budemo za primer. Vakcinisao sam se, neću reći među prvim građanima Srbije, ali na samom početku, cela moja porodica, imam 12 članova u porodici, svi živimo u jednoj kući. Samo troje njih koji imaju do 11 godina, to su moj unuk i dve unuke, nisu vakcinisani, a svi ostali smo vakcinisani.

Kako mi možemo da pobedimo to zlo? Samo vakcinom. Ne vredi Krizni štab i Kon i ne znam ko da priča, ljudi su to shvatili kao da je to sada neka priča na televiziji, jednom nedeljno se sastane štab i da se predlog, ne znam, može da radi ova terasa, ne može ona itd.

Mogu da se ljute, evo juče smo imali štab u Jagodini i rekli smo svakom direktoru, svih škola, da odštampaju dopis i da zamole roditelje da se ne prave slavlja, rođendani, punoletstva itd, da se odlože. Ugostiteljski objekti neka rade, ali samo vakcinisani da uđu. Nek se ljute oni što slušaju, koliko god hoće na mene, ali shvatite, evo npr. Jagodina, 228 je testirano, a 101 ima koronu.

To je u svim gradovima Srbije tako, znate, 40%, u svim gradovima Srbije, samo što u nekim gradovima možda ne žele da prijave ti tamo ljudi koji rade, ja ih molim da prijave, ne možemo da kažemo da je kriv direktor doma zdravlja, bolnice ili predsednik opštine, kako bi imali pravo stanje.

Imamo 12 na respiratoru, 20% statistika kaže oni koji su na respiratoru mogu da ostanu u životu, odnosno daleko bilo da se ne desi ono najgore, to kaže struka. Šta je dokaz? Da slikamo sad i da šaljemo da vide kako izgledaju ti ljudi na respiratoru ili već ne znam šta?

Ove društvene mreže su veliko zlo. Ne samo za laži o političarima, već i veliko zlo kada je u pitanju korona i kada je u pitanju ono što se plasira preko društvenih mreža. Evo, na primer pre neki dan sam gledao desetak, mi se nismo vakcinisali, kaže moja porodica i ja, nikom ništa ne fali, itd. Korona ne bira ni ekonomskog moćnika, ni običnog čoveka, ni onog što pije pivo ispred zadruge na selu.

Možda smo svi mi na početku mislili da to nije ništa opasno, ali od broja umrlih svako od nas ko sedi ovde i bilo gde da živi 10% lično poznaje. Sada se taj broj povećava.

To je prioritet svih prioriteta poštovana ministarko, da vidimo kako da vi to pitanje prenesete na Vladi. Ne kažem da je moje pitanje možda najpametnije ili nije, svako od nas ovde ko je došao nije zalutao, ima zasluge od svih poslanika, ali ja živim na selu, svakog dana sam sa ljudima i evo sad kad sam bio u Paraliji isto sreo sam i neke druge ljude koji su u Paraliji i drugi ljudi su mi rekli isto – neću da se vakcinišem.

Antigen test, to je nula. ništa ne znači. Žena koja je bila vođa puta vodila je jednu grupu u autobusu, bila je negativna, posle drugog dana kada smo stigli u Paraliju pozitivna i zarazila je još sedmoro ljudi. Antigen test je nula da znate. Hvala.

Molim ministarku da mi odgovori.

Hvala ministarko na odgovoru, ali ja principijelno govorim iz moralnih razloga, jer mi narodni poslanici nismo lekari opšte prakse pa sve da znamo.

Znači, ono što pričamo u kampanji za šta se mi sve zalažemo i za zaštitu života svih građana Srbije, na to sam mislio da bude naša poruka, a daleko bilo da sam ja pametniji od doktora Kona i od doktorke Kisić Tepavčević i da ne nabrajam sva imena, kada je u pitanju struka.

Nešto što se zove život, nešto što se dešava na terenu, ja koliko vidim, vidim doktora Kona uzimaju izjavu iz nekog parka ili iz neke sobice, znači nije na terenu, i on na osnovu statistike i na osnovu svoje struke pravi zaključke i daje savete, ne on, nego uopšte krizni štab.

Šta bi smetalo da svako od nas ono što je radio u kampanji, to i sada radi, zamoli građane direktno da molimo da se vakcinišu. Jedino tako možemo da zaštitimo identitet svakog čoveka, a to preko televizije je jedno, a drugo je kada imate vi kontakt i odete u neki dom kulture gde je manji broj građana prisutan ili obiđete… Na primer, ja gde god odem, u neko selo bilo gde u Srbiji, tu se sakupi 50 ljudi.

Skoro sam bio u Leskovcu i bio sam u jednom selu, prošao kroz jedno selo, stao ispred prodavnice da kupimo sok, 50 ljudi se okupilo. Svako od njih su poznati ljudi koji sede sa nama kao poslanici i svi mi imamo dobru nameru.

Zašto se mi zovemo narodni poslanici? Šta smo mi? Narodni poslanici. Znači, bavimo se od igle do lokomotive. Zahvaljujem.

Izvinite ako ste me možda pogrešno protumačili. Ovo nije kritika ni vas, ni Vlade. Sve ste obezbedili, ali to smo mi obezbedili. To je kao kada pravite svadbu i imate u podrumu piće i hranu, podrumdžija nije izneo, razumete, gosti odlaze gladni, a onaj podrumdžija nije znao da ubedi. Hvala.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da su ovi iz opozicije uspeli da nam nametnu temu i da se mi bavimo temom koja ništa dobro ne donosi građanima Srbije, ali pre nego što budem govorio o njima, želim samo da pitam ministra Aleksandra Vulina da li on zna ili ne zna da sada možda svaki 15-ti automobil može da prođe tehnički pregled. Znači, kolaps jer se primenjuju neki standardi koji nisu primereni u Srbiji, imamo vozila koja su stara dve, tri godine a da im se traži nešto i ta vozila ne mogu da imaju dogradnju, jer građani u Srbiji voze vozila gde je prosek starosti, mislim, između 10 i 15 godina, pa da vidimo kako taj problem da rešimo, a posebno autoprevoznici. Oni koji imaju kamione, oni nemaju šanse da registruju nijedno vozilo. To da znate.

Znači, kolaps je. Šestomesečni tehnički pregled za prevoznike, kako za putničke, tako i za teretni saobraćaj ne može niko da prođe. To je pitanje za vas.

Pitanje za Dmitrovića - zašto niste reagovali ili možda se reagovali, a organi i tužilaštvo ili sudstvo nije preduzelo ništa da se na osnovu krivične prijave Ive Đilas da je pretukao njen bivši suprug Dragan Đilas i tasta, evo, juče, prekjuče vidimo i dadilju i moramo da se borimo, tu je i ministarka pravde, da se uvede neki zakon, nešto što nikada ne zastareva. Ovo nije lustracija, ovo je krivično delo koje je izvršeno i potpisano od strane lica koje je doživelo fizički napad od strane svog bivšeg supruga i sve institucije u Srbiji treba time da se bave, a ne samo kad je u pitanju ovaj lažov, prevarant i siledžija i upravo ti lažovi, prevaranti, siledžije zloupotrebljavaju nešto što se zove laž svedoka. Svedoci mogu da lažu, ministre i ministarka pravde. Oni mogu da lažu, mogu da lažu i advokati, ali ta laž ne može da se prenosi preko političkih konferencija za štampu, a da se kasnije ispostavi, a ne kasnije, već sada, niko u Srbiji ne veruje u tu priču. Ali, oni zloupotrebljavaju tu temu, pa je šalju u one zemlje koje ne vole Srbiju, mogu slobodno da kažem tako, i mi tome moramo da stanemo na put, jer ćemo sve vreme.

Evo, danas, poštovana premijerko, već dva sata i 15 minuta vi ste svi skupa pričali o nečemu što je laž, o nečemu što niko ni lud u Srbiji ne može da prihvati da je to istina to što su pričali ti kriminalci i ubice u zatvoru. Sada, njima je najlakše uzmu dve kamere stave stativ na asfalt i drže konferenciju i objavljuju ih mediji, pa onda preuzimaju neki strani mediji te njihove priče i Srbija se kriminalizuje na način, a da ne postoji ni jedna istina u toj priči.

Nametnuta nam je tema o „Geoksu“ koji će biti zatvoren i spočitava se da je zbog toga kriva Vlada. Naravno da nije kriva Vlada jer tehnologija proizvodnje je veoma važna, modele koje proizvodi ova fabrika, tržište itd.

Država bi mogla da se okrivi da je danas kurs evra 150 dinara, da nam je nekoliko država uvele sankcije itd. Prema tome, država Srbija nikada nije bila ekonomski stabilnija, sigurnija, zdravstveno bezbednija, međunarodno popularnija i to ne sme da se dozvoli da neko ko na ulici se bavi politikom, a ne tamo gde treba da se bavi politikom i da ako kaže da nešto ne valja, a šta si ti uradio? Znači, razlika između ove države i bivše one koji su bili na vlasti kao Dragana Đilas ova država dovodi investitore i dovodila je, a Dragan Đilas dovodio je Tanju Fajon i one druge evropske parlamentarce da pokažu oni kako je ugroženo ljudsko pravo u Srbiji, kako ovo ili ono.

Što više treba Tanja Fajon da dolazi, evo, ja prihvatam da je ugostim jedno 10 dana i da joj kažem šta je Srbija. Siguran sam da je ta žena i ti parlamentarci su videli kako taj siledžija i ti njegovi plaćenici oko njega rade i vole Srbiju.

Ja ako nešto kritikujem ja moram da predložim šta je to bolje. Ako je ova fabrika loša, ako je država loše radila, šta je to što ćeš ti da uradiš i da dovedeš 70.000 radnika iz SRbije da radi u nemačkim fabrikama. To je bila misaona imenica nekada. Ja ovo govorim ne kao političar, kao privrednik 40 godina i nisam ni kabinetski, ni paušalni političar već znam danas koliko je teško zaraditi novac i koliko je teško motivisati da dođe neko iz najjače ekonomske države u EU koja se zove Nemačka.

Sada mi, evo, predsednik otišao u Makedoniju, pa više je proveo vremena objašnjavajući ko su ovi hohštapleri, jer ga napadaju i novinari i svi redom, itd. nego ono što će biti od sutra, odnosno za dva-tri meseca i za šest meseci bolje za građane Srbije, da možemo da izvozimo, da ne čekamo red na granicama itd.

I ne samo iz Skoplja, gde god da ode i oni jedva čekaju da Vučić uđe u avion da ga napadnu kako ne znam ovo ili ono i on tu posetu devalvira na način kao što je…

Tako da, kad je Dačić putovao i obilazio svet i kako su, odnosno povlačili su priznanja o nezavisnosti Kosova i Metohije, veliki broj država, naravno, uz pomoć i zajedno sa predsednikom Vučićem. Onda mu oni izmislili kako, ne znam, uzimaju se pare od privrednika i daju se tim državnicima i zbog toga, ne znam, te države su povukle priznanje o nezavisnosti Kosova i Metohije.

Mi moramo da donesemo zakon, ministarko pravde i predsednice Vlade. Ove laži će biti iz dana u dan sve više i ako se mi bavimo, to se kod mene kaže - „upec'o si se“ u priču koju su oni nametnuli i mi smo se danas svi upecali. I ne samo danas, nego svakog dana. Mi smo u pravu, oni lažu. Mediji znaju da lažu, ali to je, kažu – sloboda govora. Pazi, Boga ti, jel imaš odgovornost za slobodu govora?

Fabrike se zatvaraju svugde u svetu i zašto se dislociraju velike kompanije iz nekada najrazvijenijih evropskih država i izabrali baš Srbiju? Zato što Srbija ima najbolje uslove. Zato što Srbija ima dobre i stručne radnike.

Šta je poenta? Poenta je da Srbi koji se zovu gastarbajterima rade u celom svetu, da ih vratimo da dođu u Srbiju i da rade, ako su tamo radili u nemačkom fabrikama i ovde, ako su radili u švajcarskoj fabrici i ovde da rade u švajcarskoj fabrici. Tako da nije to nešto što bi moglo da se kaže – e, vidi, ova jedna od ne znam koliko hiljada subjekata malih i velikih kompanija radili ili ne radi. Jedna fabrika ništa ne može da umanji, niti BDP, kada je u pitanju punjenje budžeta, ali država je prihvatila da zaposli pola radnika, odnosno pola od 1.500 i siguran sam da će država da dovede još nekog drugog, novog investitora i da zaposli one ostale koji su radili u toj fabrici.

Ono što je za vas važno ministri, da znate, da nema nedelja da prođe, a da neko ne bude zainteresovan iz najrazvijenijih država Evrope i sveta da otvori svoju fabriku u Srbiji. Vi imate svoje resore, pa se ne bavite tim poslom, a ja moram da se bavim i određeni resorni ministri, moram da se bavim dovođenjem investitora jer je to danas najvažnije.

Ono što ste ispustili da kažete – nije više subvencija iz budžeta za penzije kao što je nekada bilo, nije. Šta to znači? To znači stabilnost budžeta države, sigurnost, sve ono što se zove i zlato u Narodnoj banci Republike Srbije, itd. To su pokazatelji i činjenice. Mogu ovi koji su u opoziciji navikli da kradu, da lažu i mažu, kako se kaže kod mene, da pričaju šta god žele. Ali uvrede kao što su doživeli i Vulin i predsednik Vučić, neću da govorim šta su meni radili, jer nisu me ni tužili, zato što nema dela, a nemate zakon koji se zove zakon o kleveti, nego možete da pričate šta god hoćete, šta god vam padne napamet, itd. Ti ljudi isto moraju da odgovaraju. Moraju da odgovaraju.

Da napravimo zaključak. Najbolja država, predsednice Vlade, vama govorim i vama ministrima, najbolja država za investitore je Srbija. To nisam rekao ja. Srbija je kuća na putu. Koliko je povećan broj vozila u tranzitu? To pričajte. Pustite lopova Đilasa. Koliko danas više putničkih vozila i teretnih prolazi kroz Srbiju. Zahvaljujem.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, JS će podržati ovaj Predlog zakona zato što prvi put od kad se ja bavim poljoprivredom, a bavim se od rođenja, je ovakav Predlog zakona da kada se desi poremećaj na tržištu, da li u pozitivnom ili negativnom smislu, tu je država da reaguje.

Pozitivno je što ste rekli, ministre da sačuvamo proizvođače mleka i voća na način što ćemo da damo školama da škole kupuju srpsko mleko i srpsko voće, što ranijih godina nije bilo sporazum, SSP je uništio poljoprivredu i poljoprivrednog proizvođača.

Mislim da pre 12 godina ili 10, ako se ne varam, je taj zakon donet. Sada je mnogo lakše poljoprivrednim proizvođačima u EU, oni imaju mnogo veće subvencije zato što imaju fond gde 27 država članica EU imaju jedan budžet i taj budžet se raspoređuje, a Srbija nije član EU, a stekli smo sve uslove još pre pet, šest, sedam, deset godina da postanemo član EU.

Najveći je problem kada je u pitanju proizvodnja mleka je da izgubimo genetiku, jer imamo dosta poljoprivrednih proizvođača koji imaju dve, tri četiri krave.

Nikada nisam pravio gradaciju - onaj je veliki proizvođač, njemu treba pomoći, a onaj je mali, njemu ne treba. Ovaj koji ima dve krave i on bi voleo da ima deset, trideset, četrdeset krava, ali on sa te dve krave proizvodi sir, mleko i na neki način, za neke svoje potrebe može da obezbedi jednu prosečnu platu na mesečnom nivou u Srbiji.

Ko ima koristi od poremećaja na tržištu? Prerađivači. Mi smo imali tri, četiri ili pet meseci poremećaja na tržištu kada je bila cena žive stoke, a da cena u klanicama i kod prerađivača i u kasabnicama je ostala ista. Ko zarađuje te pare? Tu da vidimo kako može država da kontroliše taj skok cena, odnosno pad cena poljoprivrednih proizvoda i poljoprivrednih proizvođača, a da sa druge strane moramo da konstatujemo da kada poljoprivrednik izgubi, ono što se zove zarada jedne godine, a prima dva puta ili jednom godišnje dolazi do nekih para njemu treba pet godina da se vrati na ono stanje koje je bio pre poremećaja.

Imamo i tu sreću što ove godine nije bilo velikih elementarnih nepogoda, pa da je uništilo dosta poljoprivrednih useva. I, tu je država isto uradila svoje, pomogla je da se obezbedi što više raketa protivgradnih kako bi bila zaštita mnogo bolja i efikasnija.

Mi moramo da vidimo kako da se smanji uvoz mesa, a da ne prekršimo SSP, da li to preko nekog naloga diskretnog velikim marketima, jer smo došli u situaciju da jedemo zamrzlo meso i meso iz uvoza, minimum 50% onoga što je na tržištu.

Živim u centralnoj Srbiji. Na primer, u mom selu, Končarevu, svaka kuća ima štalu ili staju, možda samo 10% njih čuva telad, junad, svinje, a sve ostalo je prazno, upravo iz razloga što svake godine ko je nekada imao deset krava on je gubio po jednu kravu na godišnjem nivou na razliku u ceni.

Poznato je da prase do 25 kilograma mora da pojede džak koncentrata, da je 40% cena stočne hrane otišla gore, pa imamo mi poljoprivredne proizvođače koji imaju i stočnu hranu i stoku i oni nemaju nikakve koristi što je cena stočne hrane otišla gore kada tu hranu daju da pojede stoka koju oni čuvaju u štali i bolje im je da proda, ali onda kažu – šta ću sa stokom u štali. Tako da je to delikatno pitanje za državu, a država je nemoćna.

Cenu žita i žitarica, kao i svake godine, uređuje berza, a ne država. Narod to ne zna, pa misli - aha, evo, kriv ministar, predsednik države, predsednik Vlade itd.

Nemojte da mislite da vam laskam. Mogu za sebe da kažem da se malo razumem u poljoprivredu jer sam čuvao i čuvam i danas. Imam stočni fond i dosta zemlje obrađujem, više poljoprivrednih kultura svake godine sejem, ali da neko kao vi non-stop bude na terenu, ne samo tamo gde je žarište, kada poljoprivredni proizvođači se bune za nešto što su uvek u pravu, ali im treba objasniti, jesu u pravu, ali šta je rešenje, kako država da pomogne.

I država poslednjih godina pomaže dosta i kada su u pitanju subvencije za priključne mašine i za semenske jedinice i za povrtarstvo i voćarstvo itd, ali, mi smo izgubili brend. Nekada je srpski brend bila šljivovica i to ceo svet od Amerikanaca do Kineza su znali čak i Li Mančang, bivši ambasador Kine, bio mi je više puta gost, kaže – jel imate vi srpsku šljivovicu i to kad je došao, u prvoj godini mandata. Pitam - odakle vi znate za srpsku šljivovicu, pa kaže – priča se u Kini o srpskoj šljivovici.

Tako da, šljive, vi to znate bolje od mene, mnogo manje sada ima šljiva u Srbiji nego što je bilo ranijih godina i sada smo prešli na proizvodnju vina, grožđa itd. i to ljudi treba da shvate. Ko ima manje od 30 hektara vinograda, taj ne može da zaradi pare, jedino ako hoće da mu to bude dopunska delatnost i da kaže, aha, evo, ja, pored, ne znam šta sve radim, eto imam i vinograde itd.

I to vam pričam, imam dve parcele, odnosno tri, pet, šest i osam ari vinograda, pa znam koliko je teško. Znači, svakog dana je rad u vinogradu. Kad izađete iz poslednje parcele, to je znači oko dvadesetak ari, vi se vraćate ponovo na početak i to je najteži posao i zavisite i od vremena i jačine sunca, kiše itd.

Ali, morate malo da apelujete više i na lokalne samouprave. Znate, ne može sve da država izdvoji i moraju da se pogledaju budžeti lokalnih samouprava šta je to odvojeno za poljoprivrednu proizvodnju, šta je to što ne treba da bude u lokalnim budžetima, a šta je to što je neophodno.

Nikad ne govorim paušalno. Evo, na primer, ja sam asfaltirao sve puteve još pre 11 godina, sve puteve u svakom selu. Znači, nema puta da nije asfaltiran, a da postoji u toj ulici neka kuća. Sada smo uradili preko 50% nasipa kamena pored puteva, odnosno pored njiva i sada u njivu gospodin poljoprivredni proizvođač, koji ima dobar auto, ide mercedesom u njivu.

Mi imamo puteve gde siguran sam da vam kažu – ministre, sredite mi put itd. Greška je, ovo je savet predsednicima i gradonačelnicima iz Srbije, greška je da grederom se čisti svake godine, jer skinete onu tvrdu površinu od puta, dođete do one mekane zemlje, padne kiša i ponovo se rupe naprave.

Četiri godine kada radi greder, a po satu je skup rad te mašine, dolazite da vam je jeftinije da naspete kamen koji će da traje minimum 12, 13 godina uz popravljanje tih puteva kasnije itd.

Šta još treba da rade lokalne samouprave? Da da obezbede kredit poljoprivrednim proizvođačima. Poljoprivredni proizvođači plaćaju glavnicu, ali kamata koja je za poljoprivrednog proizvođača velika, ako pogledamo da on treba danas da proda 10 litara mleka, a to je 300 dinara, kupi „Marlboro“ od tih para, jednu kutiju cigareta, to su ogromne pare za poljoprivrednog proizvođača da uzme na godišnjem nivou ili na dve ili tri godine, a država je omogućila kod banaka i plasirala sredstva za kredit za poljoprivredne proizvođače.

Ljudi se boje. Evo ja mogu da plaćam glavnicu, ali se boje neke kamate. U strahu su i imaju fobiju zadnjih godina jer kurs evra znate da nije bio stabilan i da uzmete neki kredit sa, ne znam, cenom koštanja nečega 10, da za sedam meseci to više nije 10 nekih jedinica, da li dinara ili evro, da to bude 15.

Znači, mora da se pomogne poljoprivrednim proizvođačima. Ja sam pre 12 godina odvezao u Pariz na poljoprivredni sajam 250 poljoprivrednih proizvođača i kupili smo 220 steonih junica i podelili na 440 poljoprivrednih proizvođača. Neko je dobio junicu, neko tele od te junice. Danas ima preko ne znam koliko hiljada tih visokomlečnih junica i to je neka genetika koju mi moramo da čuvamo.

Kada pogledamo na televiziji i konkretno u Vojvodini, video sam, jedna gospođa tamo ima farmu, sve su to kvalitetne krave koje su visokomlečne, kako mi da pomognemo tim poljoprivrednim proizvođačima da ih sačuvamo.

Dobro je što će da se obezbede skladišni kapaciteti, da kada poljoprivredni proizvođač, sada je žetva i on požnje žito, ima gde da lageruje i da sačeka dva, tri, četiri meseca, jer je cena mnogo veća.

Ne smemo da zaboravimo, 600 hiljada ima poljoprivrednih gazdinstava registrovanih u Srbiji. Po dva radnika, to je milion i 200 hiljada zaposlenih, plus oni koji se angažuju povremeno, kampanjski, kada treba da odrade u zavisnosti od poljoprivredne kulture koja je zasejana. Tu su isto cene otišle, cene radnika. Danas cena radnika je od 2.500 do 3.000 dinara po danu, plus treba da date najmanje čoveku da doručkuje, ruča. Sve su to neke pare koje treba da plati taj poljoprivredni proizvođač, koji nema ni topli obrok, ni regres, ni bolovanje. Sve on to sam treba da obezbedi.

Država mnogo je pomogla poljoprivrednom proizvođaču i brine o poljoprivrednim proizvođačima, ali morate da znate da imamo i lobi kao u svim trgovinskim marketima, lancima itd. Lobi je taj koji otkupi ili monopolista, a imamo i monopoliste kada su u pitanju prerađivači mleka, otkupi neku proizvodnju i vi dođete u situaciju ili da mleko bacite ili da proizvedete sir, a nemaju ljudi ni gde da plasiraju ogromne količine kada je u pitanju proizvodnja sira, kajmaka.

Šta je tu najveći problem? Najveći problem je da u lancu najveću štetu imaju poljoprivredni proizvođači. Kupci, nakupci i prerađivači zarađuju deset puta više.

Šta je još važno, gospodine ministre? Da se izvrši preporuka. Šta je preporuka u narednom vremenskom periodu, što se zove poljoprivredna kultura, gde će poljoprivrednik imati koristi od te poljoprivredne kulture? Ako kažemo žito i kukuruz je neophodno, žito posebno, da Srbija ima određene zalihe itd, naravno, imamo dosta i čak izvozimo, da li je to povrćarstvo, da li je to borovnica? Borovnica, u četvrtoj godini vi imate 24.000 evra prinosa. Kad odbijete 24.000 evra, ima i rashod, negde vam ostane 17.000 evra po hektaru.

Ministre, oni koji imaju dosta zemlje, a nemaju stoku, oni izdaju hektar po sto evra i u proseku zakup na godišnjem nivou, pa vidite vi koliko tu para ima, a država već daju subvenciju? Da li su to još neke poljoprivredne kulture koje su vezane, da imaju sigurno tržište u budućnosti? Znači, kada je u pitanju voće i šta je to od povrća što možemo da izvozimo.

Mi smo izvozili jabuke, jabuka srpska je jedna od najkvalitetnijih jabuka na Balkanu, u Rusiju, a sada je smanjila otkup jabuka. Kako sada ti ljudi koji proizvode jabuke da plasiraju svoje proizvode?

Da razmišljate u smeru da mi možemo da pravimo pogone prerađivača, ne znam, voća, povrća itd. Niko u svetu nije propao ko je prerađivao voće i povrće. Znam u Valjevu fabriku koja je prerađivala voće, sokove, ne znam kako se zvaše, „Srbijanka“, ali je propadala zbog rukovodećeg kadra, a ne zato što nije bilo tržišta.

Ta strategija u narednom vremenskom periodu, da mi ne rešavamo probleme ad hok, danas je taj problem, vi odete tamo, sačeka vas 50 traktora, itd, jer vi niste čovek koji iritira i koji se svađa i ova država, nego kako da pomogne poljoprivrednom proizvođaču. Šta ste sejali ove godine, šta ste prošle? Pustite to šta je tradicija, da je moj deda sejao kukuruz i šećernu repu. I ja sam sejao šećernu repu, bio sam najveći proizvođač u centralnoj Srbiji. Ali, kome da je predam sada? Koliko fabrika u Srbiji radi? Zna se da šećer ima uvek neku svoju cenu.

Znači, hladnjače. Te hladnjače, ne mora da se da novac poljoprivrednom proizvođaču, jer on preko svog priliva na godišnjem nivou ne može to da plati, ali nekom ko se bavi još nekim velikim poslom, koji ima bonitet, koji ima velike kompanije, da kažemo, čoveče, ti se nalaziš tu i tu, evo država će ti dati 30%, vi 70%, hladnjača, prerada sokova, pekmeza, ne znam šta sve, ali tu je četiri do šest puta veća cena nego sirovina kada poljoprivredni proizvođač ubere iz njive.

Šta je srpski brend danas? Srpski brend je pasulj. A ko jede pasulj? Srpski brend je i kupus, srpski brend je i ćurka. Znate, ćuretina se nekada za blag dan spremala, blag dan je kada je neki pravoslavni praznik. Na primer nas u Jagodini nazivaju ćuranima. Mi sada nemamo 300 ćuraka u celom gradu i na teritoriji svih sela, a i dalje se jede. Uzeo sam kao primer ćurani, pa su posle promenili. Sada smo kao žirafa, pa ne znam šta, ali ja više volim da nas nazivaju ćuranima jer tu neke pare mogu da se zarade, da poljoprivredni proizvođači dođu do para.

Znate šta još? Hajde izvršite popis - koliko praznih štala ima u Srbiji? Svako od tih ljudi ima traktor i priključnu mašinu. Jeste starost traktora velika, preko 15 i 16 godina, ali traktor nikada nije star. Zamene se gume, akumulator i traktor ide, razumete? Jeste nema klimu taj traktor, ali naučio je srpski poljoprivredni proizvođač bez klime da obrađuje svoju zemlju i hoće da radi, ali hoće da zna koliko će da zaradi, koliko treba da uloži, koliko će da zaradi.

Evo sada cena žita po hektaru, kada čovek obračuna sve šta treba da plati on ne može da zaradi između 200 i 250 evra po hektaru. Ko ima tri hektara, to je 750 evra, neka bude i 300, ajde 900 evra, ali nema više. U proseku u Srbiji, vi to znate bolje, poljoprivredni proizvođači imaju od dva do 6,5 hektara po domaćinstvu. Imamo i one koji rade i u fabrikama i bave se poljoprivredom i njima treba pomoći.

Šta još treba lokalne samouprave da urade? Da daju besplatne tezge na pijaci onima čije je osnovno zanimanje poljoprivreda. Onaj donese potvrdu iz mesne kancelarije da mu je to jedino zanimanje, da ima tri, četiri ili pet članova i da ne plaća tezgu. Gledam u nekim gradovima vrši se licitacija, kao da se izdaje lokal u Knez Mihailovoj. Nisu to velike pare u masi. Ja uvek kada nešto radim gledam šta mi donosi u masi, da li pojedinci gde je masa mala imaju štetu, a mi koji dolazimo do mase nemamo nikakvu korist, razumete?

Želim još jednom da vam dam podršku i da vam čestitam na ovome što ste radili i što ste se borili.

Ja znam jednog vašeg kolegu iz Vojvodine koji je bio ministar i sada počeo nešto da lupa, to je bilo 2001. godine, ja kažem – slušaj, sutra donosim četiri tegle: ječam, ovas, kukuruz i žito i pitaću te u kojoj tegli je kukuruz. Znate li šta mi je rekao? Nemoj, bre, da se zanosiš, Palma, sa te tegle, šta će ti te tegle. Lice mu je belo kao u čovečije ribice u onoj pećini, razumete, a vidite vi kako ste potamneli, niste bili na moru, nego ste na suncu sa poljoprivrednim proizvođačima i samo tako iz prve ruke možete da znate šta je muka poljoprivrednih proizvođača. Hvala.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Jedinstvena Srbija će glasati za ovaj predlog zakona.

Za Jedinstvenu Srbiju porodica je zakon i smisao života. Mi poslednjih godina možemo slobodno da konstatujemo da se mnogo više vodi računa o porodici nego što je to bilo pre 10, 12 i 15 godina. Nije pomoć porodici samo ono što se zove borba protiv bele kuge, na dan rođenja ili sada jedna nova uredba koja je doneta da 10 godina primaju određenu finansijsku pomoć za decu novorođenu. Moramo da konstatujemo i činjenice koje je takođe ova država uradila i pomogla, jer pomoć porodici su i veće plate i veće penzije i pomoć porodici je i pomoć fabrikama za vreme kovida, pomoć porodici su i veće penzije koje u poslednje vreme jednom ili dva puta godišnje se povećavaju, a i jednokratna pomoć se daje penzionerima. Pomoć porodici su i ove tri hiljade dinara ko se vakciniše. To je nađen razlog i motiv da se svi vakcinišu, i naravno da treba da se vakcinišemo svi, kako bi zaštitili svoje porodice, ali i te pare idu u neku porodicu.

Pomoć porodici je da lokalne samouprave urade rebalans budžeta svojih i da nešto što nije neophodno u godini koja je veoma teška, i biće teža do kraja 2021. i 2022. godine, bez obzira što BDP u Srbiji raste više od drugih zemalja, mi moramo da vidimo kako da na nivou lokalnih samouprava što više para odlazi za pomoć građana i porodicama.

Živim u dvanaestočlanoj porodici, imam dvanaest članova porodice, četiri generacije, i mogu da napravim neki zaključak kako žive te generacije, šta je nešto što je za njih bitno, šta je to što za nas malo starije nije važno, a za njih je važno i bitno. Kako ih ubediti, mislim na decu, da život nije ono što su teme na društvenim mrežama, jer i to je isto nešto se zove deo porodice, gde moramo da obratimo pažnju šta to naša deca gledaju preko društvenih mreža, da li je to neka edukacija, šta su to skriveni profili, koje su to poruke iza skrivenih profila. Roditelji nemaju vremena time da se bave, ali moramo, da li preko škola ili posebna neka vrsta edukacije na nacionalnim frekvencijama, upravo da kažemo deci šta je to što je dobro za njih, a šta je to što je loše.

Evo, sada kada šetamo bilo kojim gradom u Srbiji, mi ćemo videti da 80% mladih ljudi, onih do 40 godina, nekada je bilo do 30, imaju mobilni telefon u ruci i nikog ne vide i ne znaju da su prošli pored nekog rođaka i prijatelja, jer sve vreme kucaju poruke i prate ono što su događaji na društvenim mrežama, a ne prate ono što se zove vitalni život i ono što je od vitalnog značaja.

Samohrane majke, nisu te samohrane majke krive što su očevi, ima i obrnuto, ima i samohranih očeva, ali u mnogo manjem broju, znači, moja poruka je, pre nego što se uđe u brak, morate dobro da razmislite i da li vama ta raba božja, kako se naziva u crkvi, kada se venčate, odgovara ili ne, kakav je on kada ima para, kada nema para, kakav je kada popije, kakav je kada neko pogleda u vas, njegovu lepu suprugu itd, kakav je kada vi opravdano morate da ostanete na poslu dva sata više. Sve su to neki aspekti za očuvanje porodice. Ljubav, da vam kažem, poštovani ministre i dame i gospodo narodni poslanici, ja u proseku mesečno u prolazu primim minimum 1.000 ljudi i svi kažu da ljubav poslednjih 15 godina, možda 10-15% ostaje ona prava ljubavna ljubav. A ljubav prema ženi i ocu, muškarcu, traje dok se ne rodi prvo dete i posle toga se javljaju problemi.

I da bi to izbegli, danas mora da se vodi računa, da nisu bitne pare, da taj neko za koga se vi udajete ima mnogo para. Jel ima neko više para na svetu od Dragana Đilasa? Pa je tukao svoju suprugu zbog alimentacije koju nije plaćao i čak joj je rekao – odrubiću ti glavu. Tukao je i tasta. Znači, nisu pare važne i bitne, i nije procesuiran. Molim i vas, ministre, da i vi pokrenete to pitanje. Gospodin Đilas je rekao, nazivam ga gospodinom, kakav on gospodin, kada pozivaju na krvoproliće, kaže – pašće krv na beogradski asfalt ako ne dođe do određenih promena. Ne određuju oni promene, već birači na izborima. Zašto nije po službenoj dužnosti procesuirana prijava koja je potpisana od strane Ive Đilas, tadašnje supruge Dragana Đilasa? To je nasilje u porodici i on je ogledalo svih. Kažu – kako, vidite da Đilasu ništa ne fali? Tast njegov i otac Ive Đilas je imao teške telesne povrede – nikom ništa. Onaj ko pruži ruku na ženu, taj mora biti strogo kažnjen, a posebno povratnici, kao što se zovu povratnici za krivična dela koji odu u zatvor, pa počini isto krivično delo, njemu se više ne sudi ono „od-do“, nego „do“. I mi imamo takve slučajeve gde smatramo neozbiljnim pretnjama od strane muževa prema ženama, a koliko imamo ubistava, koliko u poslednjih mesec dana je nastradalo žena zbog tih nasilnika, čak i deca su bila žrtve pojedinih roditelja, da ih nazovemo roditeljima. Kakvi su to roditelji? To nisu roditelji, to su ludaci za mene.

Tako da, porodica je simbol postojanja, smisao života. Ja ne mogu da funkcionišem ako najmanje pet puta dnevno se ne čujem sa mojom porodicom, da li su to unuke, unuci itd. Oni na neki način mi pune baterije, daju mi volju za rad. I tako hoću da u svakoj porodici se vodi računa i brine o deci, ženi, supruzi itd.

Znači, niko nema pravo da primenjuje silu. Mi imamo ministarku koja je zadužena za populacionu politiku, imali smo jedan predlog zakona, ravnopravnost. U porodici ravnopravnost između muškaraca i žene, to je samo bilo deklarativno, nisu uzeti primeri negativni i da ti primeri budu nešto što će služiti onima drugima, koji su spremni ili podsvesno razmišljaju da se nešto desilo njegovoj porodici, ne znam preljuba, itd. Ako ti ne odgovara bračni drug, rastani se, mnogo je bolje srećni razvod, odnosno dobar razvod, nego loš život i sve se to odrazi na decu. Deca koja žive u takvim porodicama, ta deca imaju strah, ta deca sutra dan mogu i oni da se ponašaju tako kada postanu bračni drugovi, jer obično sve se nosi iz porodice. Ne nosi se iz škole, škola te edukuje, ali osnovno vaspitanje se nosi iz porodice.

Zašto, mi imamo slučajeve da ako je otac ili majka lekar, deca su ili medicinsko osoblje, medicinski tehničari ili lekari, ili ako su prosvetni radnici i deca su isto, ili ako su vaspitači u vrtiću i deca su isto. Znači, iz porodice se nosi sve, a mi, kao institucije, kao društvo, ne smemo biti nemi posmatrači i naravno to je uzelo maha poslednjih godina, i ne poštuje se ono što se zovu kaznene odredbe za te siledžije, koje žele da demonstriraju silu i moć nad slabijem od sebe, na damu i na ženu.

Mogu da pohvalim vaše ministarstvo, da vaše ministarstvo veoma dobro radi i da niste često u parlamentu, ali jednostavno ono što vi govorite ima određeni rezultat i da neko primi k znanju to što vi govorite. Šta je još, gospodine ministre i dame i gospodo narodni poslanici, borba protiv bele kuge? Borba protiv bele kuge je i stabilnost dinara, da mogu porodice da uzmu kredit. Nekada je bilo uzmete kredit, 30% od plate vam je rata, za godinu i po dana dođe da vam rata bude 70%. Danas, ne. Stabilnost dinara, odnosno kurs dinara miruje i to je pomoć porodici. Pomoć porodici je i cene komunalnih usluga, cene prevoza.

Isto moja poruka za lokalne samouprave, hajte da skinemo sve ono što je neophodno, odnosno sve ono što nije važno i da se voze građani besplatno, kao što smo mi to uradili u Jagodini, ali ne mogu članovi gradskog veća da primaju plate, samo zato što je ti konstatuješ politički dnevni red, političkih partija, jednom u dva meseca, kada su sednice skupština lokalnih samouprava.

Komunalna policija, to je isto teret za svaki budžet lokalnih samouprava, odnosno lokalne samouprave i da komunalna policija treba da postoji samo u velikim gradovima, u onim gradovima gde ima preko 120 hiljada stanovnika, da oni regulišu saobraćaj. Na primer, komunalna policija, Jagodina ima 83 hiljada stanovnika, koštala bi me na osnovu broja stanovnika, broj zaposlenih, četiri miliona dinara mesečno, puta 12 meseci, to je 48 miliona ili 400 hiljada evra. Znači, direktno sam uštedeo 400 hiljada evra i neću da mi kažnjavaju obične ljude komunalni policajci. Neće da kazne mene, neće Žiku Starčevića, neće da kazne neke druge političare i poznate ljude, ali će zato onog običnog malog čoveka da kazne. I kada mi tako uštedimo, onda pomognemo porodicama koje nemaju.

Znate koliko porodica nema para da pošalje dete na more? Nemaju, imaju troje dece, četvoro, i tu isto lokalna samouprava može da odradi svoj posao, upravo štednjom. Ja već 15 godina šaljem, mislim ja, grad Jagodina, na more one koji završe četvrti i osmi razred u Crnu Goru, a one koji završe srednju školu idu u Grčku na more.

Zašto? Da ta naša deca ne budu sutra dan glupa, da vide kako se živi u jednoj evropskoj državi. Zašto vodim studente, od donatora, a hoće ljudi koji imaju para da pomognu ministre, hoće, oni koji imaju mnogo. Zamolite ih i ja od donatora sve sam te ljude vodio, studente u Beč, da vide da Evropa nije ono što se govori, pa samo odeš u EU i ne radiš ništa.

Nije tačno da su tamo neka drugačija pravila o radu, radnim odnosima, da kada su u pitanju fakulteti, univerziteti, ništa nije jeftinije nego što je u Srbiji. Mnogo su skupi stanovi, ima mnogo studenata iz Srbije u Beču, to vam pričam zato što sam se bavio tom temom i da mi možemo te mlade ljude sutradan, kada on ode na ekskurziju, tri, četiri dana i vidi svoju državu, u kojoj može da se zaposli svako, svako zanimanje.

Pa, mi smo stvorili takve uslove, država Srbija, na čelu sa predsednikom Vučićem da su počeli iz celog sveta da dolaze. Naravno, i mi koji podržavamo ovu vlast, JS i moja koalicija SPS i vaša partija i sve ostale partije i stvorili smo uslove da dolaze strani investitori, počeli su da dolaze investitori koji imaju velike kompanije, moćni, da dislociraju svoje proizvodne pogone koji su stari po dvesta godina u jednu državu gde je do pre sedam, osam godina imala etiketu u velikim svetskim medijima da smo mi najgori na svetu, a nismo, ispalo je sada da smo najbolji. Kada je najteže, mi smo bili najbolji.

A kad je najteže čoveku? Kad je bolestan, kad je ceo svet bio bolestan od opake bolesti koja se zove korona, prvi smo imali u ponudi četiri vakcine, nisu imale ni razvijenije države od nas. Zato nas i napadaju i neke bivše republike koje su činile Jugoslaviju, zato što oni ne da ne stoje na isto, kada je u pitanju BDP, zaduženost po glavi stanovnika, već su drastično pali prema dole, a mi u svim međunarodnim institucijama koje prate rejting u svakom smislu te reči, našoj državi, mi smo u samom vrhu i da su nas priznale najveće i najmoćnije države na svetu, odnosno što traže da priznamo nezavisno Kosovo, a mi to nikada nećemo da uradimo.

Mi smo postali ekonomski stabilna država, politički sigurna, zdravstveno bezbedna i takvu državu traže vlasnici velikih kapitala. Ti vlasnici velikih kapitala se i pitaju u tim evropskim jakim i moćnim državama i oni su naši direktni ambasadori privredni i ekonomski. Meni kad neko dođe od novih, potencijalnih zainteresovanih investitora, ja više njemu ne pričam o Srbiji, ne pričam o uslovima šta Srbija nudi, ne pričam o Jagodini gde u ovom trenutku ima 12 staranih fabrika, otvoreno, dve nove se prave, jedna austrijska, jedna kineska i biće otvorene do kraja godine, već oni govore. Onda tom novom zainteresovanom dam brojeve telefona od ovih koji već postojeći investitori rade u Jagodini i oni su najbolji marketing. Ne, samo u Jagodini, nego u celoj Srbiji.

Vidite, nekada, a to je sve zarad porodice, nekada mali gradovi, male opštine, a posebno na jugu Srbije su se koristile samo u izbornoj kampanji. Kada se završe izbori, zaboravi se šta se pričalo. Kaže se – oni su malo biračko telo. Malo biračko telo kada prođu izbori, a za vreme izborne kampanje imaju dovoljan broj birača i glasača da bi glasali za vas. Toga sada nema, ta diskriminacija više ne postoji u Srbiji i sve je to zbog porodice.

Ja sam čovek koji živi u centralnoj Srbiji, što bi rekla ona pesma: „Ja sam čovek veseljak“, i volim da muzika svira, da svadbeni venac postoji na kapiji, da se deca rađaju i da nam se samo lepe stvari dešavaju.

Nažalost mi prošle godine imamo mnogo više umrlih, nego rođenih kada uporedimo statistički sa 2017, 2016. i 2015. godinu, bilo je nekada 33.000 više umrlih ljudi, nego rođenih, a ova godina, da sada ja ne licitiram je to mnogo, mnogo veći broj umrlih, a broj rođenih je manji od broja koji je bio pre korone.

Iako postoje ovakve stimulativne mere, ja vas molim kao resornog ministra, da kada govorite o porodici, da nije samo to što je država rekla - namenski iz budžeta, ne znam konto 517, on služi za to i to.

Sve ove stavke koje sam ja nabrojao tiču se porodice i sve se radi zbog porodice. Samo da vidimo kako da se sačuva porodica i da poruke koje nam šalju, a to su militantne poruke, od nekih opozicionih lidera koji žele da prikažu Srbiju kao da u Srbiji ništa ne valja, nestala je demokratija i te poruke zaustavljaju Srbiju na evropskom putu. Siguran sam da neće dugo moći još da lažu o Srbiji.

U redu da se sad mi borimo programom, pa da kažu - ovaj program ne valja, naš program je bolji i da njima treba 1,5% ankete, govore kako bi preuzeli vlast, a njima treba 1,5% još da pređu cenzus. Znači, 1,5% popularnosti imaju.

Mislim na ovo ko je uzimao pare, Vuka Jeremića, bez otpremnice, bez profakture, bez ugovora. Šta je svrha nečega da vam neko uplati na žiro račun? Svrha je da odradite nešto za te pare i da to što odradite bude na štetu građana Srbije.

Voleo bih da mi ministar odgovori na ove moje predloge, da nije samo pomoć porodici ono što ide preko vašeg resora, već i ovo drugo i kako da zaštitimo bračne parove u budućnosti, da se dobro razmisli kada se ulazi u brak, vi ste iskusan čovek.

Ministre, izvinjavam se što tražim to od vas.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanja će biti vezana za sadašnje probleme.

Pitanje koje je vama poznato, a to je da se javio problem kod proizvođača mleka. Da država ne određuje cenu mleka to veliki broj poljoprivrednih proizvođača ne zna, da najveću korist od toga imaju nakupci i prerađivači mleka i da je šest poslednjih godina ista cena mleka kakva je bila i pre šest godina, a da su imputi porasli nekoliko puta.

Sa druge strane, ti koji govore kako država nije ništa uradila, zaboravljaju da nikada većih subvencija nije bilo za poljoprivredne proizvođače nego što je poslednjih godina.

Isto tako, problem cene žita. Cenu žita određuje berza, a ne Vlada i država. Šta je savet poljoprivrednim proizvođačima, pošto je žetva počela šta da rade sa žitaricama koje trenutno treba da uberu sa svojih njiva, a nemaju skladišne kapacitete i svoje silose da mogu da smeste svu to količinu?

Pitanje za ministra zdravlja. Poznato je da vakcine koje su primili građani pre šest meseci, rečeno je da šest meseci deluju te vakcine, posle šest meseci treba ponovo građani da se vakcinišu. Od kada će to početi i da li će zavisiti od antitela tih građana koji su već primili vakcinu ili šta će biti kriterijum?

To je veoma važno iz razloga ako bi se desilo da oni koji su primili vakcinu se ponovo zaraze, onda nisu ugrozili samo sebe, već i svoje porodice, kolege na radnim mestima, itd.

Pitanje za ministarku kulture - da mi organizujemo i posvetimo malo veću pažnju srpskom kolu. Samo se govori o „Egzitu“. I ja volim „Egzit“, ali šta je sa srpskim kolom koje je priznato kod UNESKO-a kao međunarodna nematerijalna baština? Pa, da se organizuju takmičenja po okruzima, pa republičko takmičenje, pa da mi kao država čuvamo tu tradiciju, da tu učestvuju i Bošnjaci i Mađari sa svojim koreografijama, itd.

Mislim da je to neophodno u ovom trenutku da Srbija ono što je njen identitet čuva i nikada ne sme da ga izgubi, ne da nam se nameću samo neke nove vrednosti, a ono od čega smo mi nastali i na čemu počivamo da se zaboravi.

Pitanje imam i za ministarku za rad i socijalna pitanja. Sve veći broj maloletnih lica čini krivična dela. Zakon ne prepoznaje sankcije za maloletna lica koja čine krivična dela. Borite se, i cela Vlada i predsednica Vlade da mi vratimo nekada popravno-vaspitne domove, jer ta maloletna lica, možda 5%, 10% sama čine ta krivična dela. Imaju svoje gazde za koje rade i znaju da ako ih sutra neko uhvate da oni neće biti procesuirani, odnosno ta deca ili ta maloletna lica.

Poštovana ministarko Majo, mi se nismo razumeli. Ja poštujem i „Egzit“ i „Guču“, ali samo da znate da kada nam dođu strane delegacije mi nemamo koreografiju brejkdens, nego „Igrale se delije na sred zemlje Srbije“. Razumete? I, ne trebaju pare za to, već samo da ih neko uvaži, da se napravi neki kalendar takmičenja i da kažu – evo, prvo ste vi imali takmičenje u vašem okrugu, pet najboljih folklornih društava, takmičiće se u Beogradu itd.

Znate šta? Na selu uveče u 22.00, kada se smrkne, u 21.00 staje život do ujutru, dok ne svane. Ja sam napravio 42 doma kulture i imam 40 kulturno-umetničkih društava. Ima i u drugim gradovima, ne samo u Jagodini. Mi treba da uvažimo te momke, devojke, da se pojave na nekoj televiziji da se takmiče itd.

Kada sam rekao za mađarsku koreografiju i koreografiju Bošnjaka itd, da ne bude da se mi tu sada nešto šalimo, ozbiljno mislio. Dakle, da poštujemo sve, ali i ono što se zove srpsko kolo, srpski opanak, srpsku narodnu nošnju i da mlade ljude preusmerimo. Ako smo stvorili uslove da se nešto radi, zašto da ih ne promovišemo, da kažemo – evo, vi idete tri puta nedeljno na probu itd? To je vezano za to.

Imam još jedno pitanje, odnosno predlog za ministarku pravde i premijerku. Da li vi vidite pretnju jedne političke ludačke organizacije, koja se zove Sloboda i pravda, da će da padne krv na ulice Beograda, da će oni da seku glave? To je izrekla ona Marinika Tepić.

Da će da odrubi glavu je termin Dragana Đilasa koji je pretio svojoj supruzi kada je upao u stan gde je ona živela sa decom, majkom i ocem. Znate šta, postoji krivično delo koje se zove podstrekivanje u pravu. Sada treba da ćutimo? Svakog dana oni neka govore, da počnemo da se ubijamo zbog laži i politike koja samo šteti građanima Srbije, a ništa ne doprinosi.

Ko je prvi rekao da srpski parlament i Srbi treba da kažu da je bio genocid u Srebrenici? Upravo ta politička grupacija, onaj koji je primao pare, Vuk Jeremić, sa nekih adresa bez otpremnice, bez profakture, bez fakture. Vi to znate, pravnik ste i predsednica Vlade i ostali ministri. Kako može neko da ti prebaci tolike pare i ništa? Šta si ti odradio za njega?

Mi ne smemo da dozvolimo, neka taj ima imunitet, ako poziva na krvoproliće, da seku glave i da ćutimo, da kažemo to je u žaru političke borbe, jer šta će da nam kaže EU. Koja bre EU? Zapamtite, mi nećemo da dočekamo da uđemo u EU zato što izmišljaju svakoga dana nešto, da Srbija nije odradila, ono obećanje koje je dala nije ispoštovala. Sve je to laž. Sve što je Srbija trebala da uradi prema EU, mi smo uradili - doneli evropske zakone, isporučili su oni pre nas sve one koji su bili optuženi na listi Haškog tribunala. Šta to više treba da odradimo?

Mogu slobodno da kažem da se u politici javio politički terorizam u Srbiji. Nije to samo ratni terorizam, nego politički terorizam mora da se kazni, a ne hajde pustite ih, oni lupaju. Tako puštamo isto muževe koji prete ženama i u poslednjih 20 dana četiri žene su ubijene od strane muževa i deca. Imamo isto jednog muža koji je tukao tasta i ženu. Ko je? Dragan Đilas. Iva Đilas je to potpisala, nije to napisao ministar Lončar, Dragan Marković Palma ili Života Starčević, i dala prijavu i po službenoj dužnosti mora da se procesuira neko ko vrši nasilje u porodici.

Poštovana Majo, vi i ja se dugo znamo, ja sam se radovao kada ste vi dobili tu funkciju.

Moja diskusija nije bila usmerena prema vama, kao primedba, nego kao predlog šta bi još novo mogli da uradite, a da stimulišemo te mlade ljude koji su u tim folklornim sekcijama, kulturnim itd.

Tako da na kraju smo se razumeli i vi i ja i pozvaću vas da dođete na žurku, prvi put kada je budem organizovao, a predsednik žirija da bude predsednica Vlade da proceni ko bolje igra - vi li ja. Dali se slažete? Znam da ste veseljak. Mi bez muzike ne možemo da funkcionišemo.

Poštovani ministri i poštovana predsednice Vlade, ja sam čovek koji živu u unutrašnjosti i mogu da vam kažem da ljudi nisu prezadovoljni, ali su zadovoljni onim što se radi.

Još jednom da vas vratim na ovu poljoprivredu. Molim vas da samo se obratite poljoprivrednim proizvođačima i da kažete ko određuje cenu žita, zašto je cena mleka šest godina ista, a da stočna hrana je poskupela nekoliko puta? Kako to da od litra mleka kada se preradi 400 puta se više zaradi nego što taj gospodin poljoprivredni proizvođač se bori da proizvede svaki litar mleka na selu i da na taj način mi direktno sačuvamo i selo i poljoprivredne proizvođače i tako dalje.

Vi znate da u Evropskoj uniji postoje kvote za proizvodnju, ne samo poljoprivrednih proizvoda. Na primer, mi smo došli bili do potpisivanja ugovora sa fabrikom koja se zove „Inalpi“, a proizvodi mleko u prahu iz Italije, jer su oni njima ukinuli, ne znam od koliko hiljada krava su imali, prepolovili im, jer je to dogovor u Evropskoj uniji svako ko koliko može da proizvodi.

Znam vrlo dobro koliko je teško živeti na selu, koliko je teško čekati jednom godišnje da dođeš do para ako si posejao žito, kukuruz ili već nešto drugo, ali isto tako mora stalno da se govori i šta su to sve naši poljoprivredni proizvođači dobili kao subvenciju i da slobodno možemo da kažemo da se poredimo sa nekim jakim zemljama Evropske unije. Zahvaljujem.

Poštovane dame i gospodo, poštovani predsedavajući, gospodine ministre, JS će podržati ova dva predloga zakona, a isto tako želimo i da vam predložimo nešto što je prisutno u životu već poslednjih 20 godina. Pre nego što krene upisna godina da se da informacija, izvadi se statistički podatak, da se kaže budućim studentima koji smer će imati sigurno posao, odnosno da postoji mogućnost da se zaposli, jer jedno je šta vi volite kao mlad čovek a drugo je da li ta vaša budućnost može da se realizuje u struci i fakultet koji vi završite, jer svakog dana se srećem sa takvim problemima gde veliki broj studenata završili neke smerove koji su stručni i žele samo da rade u struci.

Dalje, edukacija studenata kada diplomiraju, da se predloži ili da se uvede neka obaveza kod kompanija privatnih kako bi ti studenti koji iz prakse, iz života nemaju ništa i niko neće da primi nekog studenta koji je završio fakultet i da kaže – evo, na osnovu stručne spreme imaš 90 hiljada dinara platu, već da vidim šta zna. Kada on ode na praksu posle fakulteta, tu će da nauči ono osnovno što možda nije znao i da taj poslodavac, od 10 ili 20 koliko bude bilo kandidata u svakom preduzeću, kaže – vas petoro ste dobri, vas ću da zadržim, a vi ostali treba nešto drugo da radite itd. To u ovom trenutku nedostaje, imajući u vidu da se dosta fabrika i preduzeća otvara u Srbiji i da ta mogućnost postoji. Postoji dualno obrazovanje, ali ne za sve smerove u srednjoj školi, tako da dualno obrazovanje… Siguran sam da ćemo imati u budućnosti stručne mlade ljude kada završe srednju školu.

Šta je još važno? Postoji autonomija studenata kada su u pitanju ova dva zakona, odnosno prvi predlog zakona. Studenti mogu da odlučuju da prave studentski parlament i pre toga je postojalo, ali mora da se ti studenti založe da kolektivno odlučuju, da ne bude personalno dato poverenje nekom kao što su dali Đilasu. Sećate se kad su bile one studentske demonstracije gde je tada obećavao svim studentima kako će biti mnogo bolje samo da on bude taj koji će biti njihov predstavnik i gde je danas Dragan Đilas, koliko miliona evra ima, a koliko oni tadašnji studenti a današnji… Ne znam gde ti ljudi rade i šta rade, ali sigurno su imali možda dobru nameru i verovali tom jednom čelokolonašu koji je pokazao da je radio samo za sebe.

Studenti, mladi ljudi za Jedinstvenu Srbiju su zakon i moramo da ih poštujemo. I to ne govorim deklarativno samo, već 14 godina, odnosno 15 godina đaci koji završe četvrti, osmi razred iz Jagodine idu besplatno na more u Crnu Goru, a oni koji završe srednju školu idu besplatno na more u Grčku. Zbog odnosa i odluka crnogorskih političara, a ne običnih ljudi u Crnoj Gori, mislim i na Crnogorce koji su dobri i na one koji se izjašnjavaju kao Srbi, sada smo preusmerili i da đaci koji završe četvrti i osmi razred idu u Grčku na more sa jednim od roditelja, pošto su to maloletna deca.

Isto tako da se borimo da nam mladi ljudi i srpska pamet ne odlazi u beli svet. Ja sam se borio da vodim studente na ekskurziju u neku evropsku državu, i to sam radio do pre godinu i po dana dok korona nije ušla u Srbiju. Svake godine minimum 700 ljudi je odlazilo u Beč, a mi smo obezbeđivali donatore, kao grad Jagodina. Zašto Beč? Zato što nam je geografski blizu. Veliki broj Srba, odnosno građana Srbije radi u Beču, i to je najveći studentski grad van Srbije. Grad Beč u Evropi je najveći srpski studentski grad. Najviše studenata, da znate, iz Srbije, iz bivših Republika su upravo u Beču i tamo nema podele – ti si, ne znam, Bošnjak, ja sam Srbin, ti si Crnogorac. Svi su isti, što mi je posebno drago, jer kada odem u Beč prilaze mi ti studenti da se slikaju sa mnom i želim i da popričam sa njima, jer uvek je najbolja informacija iz prve ruke, direktna.

Da su uslovi danas mnogo bolji za školovanje studenata, upravo su i veće plate njihovih roditelja, veće penzija njihovih deka i baka, jer i deka i baka moraju ponekada da finansiraju, da pomognu đake, studente itd. i to nije isto kao što je bilo pre 10-ak godina.

Mi u Srbiji imamo mnogo smerova. Bilo je ovde reči o akreditaciji. Znam jedno tri-četiri srednje škole, koje su privatne, a nemaju akreditaciju. Ima jedan i fakultet u Jagodini koji nema akreditaciju i ako ti fakulteti i srednje škole rade godinama i oni izvode neku decu na put, zašto da im se ne da akreditacija? Ako se već dozvolilo da se radi, onda treba da dobiju akreditaciju, jer kome je najgore? Tim roditeljima, deci itd.

Mi smo, na primer, imali, neću sad da pominjem koji je fakultet u pitanju, ali preko 100 studenata je završilo taj fakultet i dobili diplomu, a on nema akreditaciju, što nije dobro, jer četiri godine su duge, i to roditelji i ta deca nisu znali kada su upisali, ali su dobri smerovi na tom fakultetu. Veliki broj njih sada radi u Srbiji, ali ako bi sada otišli negde da zastupaju neku kompaniju drugačije bi se to gledalo kada je u pitanju akreditaciju.

Kada bih se pitao, JS, mi bi dozvolili da i srednjoškolci imaju ista prava, kao što imaju studenti, da imaju školski parlament, svoju organizaciju itd.

Vi morate da znate jednu činjenicu, 90% mladih ljudi, da kažemo oni od 13 godina pa na više, ne gledaju ni jedan televizijski program i ne čitaju vesti, jer za njih je to politika. Nije politika danas šta se desilo u vašoj državi, ne znam, otvara se fabrika, i to je život. Nije politika ako je predsednik Amerike primio predsednika Srbije da razgovaraju o veoma važnim temama. To nije politika. To je život svakog čoveka u Srbiji i da vidimo kako da ih mi, ne da ih obavežemo, jednostavno preusmerimo, koliko vremena treba, kada je već na društvenim mrežama, ode na neku aplikaciju koja se zove „medijska kuća“ i sazna šta je juče, danas i prekjuče bilo u njegovoj državi.

Dalje, gospodine ministre, više ništa se ne radi peške, to se kaže knjigovodstvenom olovkom, i mi ćemo imati problem u budućnosti, da znate, jer ja sada ne želim da vam kažem kako danas deca rade i da sve ide preko kompjutera, od tablice množenja, pa nadalje.

Evo, da vam jedan primer dam, mi smo primali sezonski tri meseca radnike kada je turistička sezona u Jagodini i nisam imao priliku da ih pitam tablicu množenja, pošto prodaju sladoled, jedan konobar, mlad momak, radi u restoranu, tri meseca između druge i treće godine srednje škole ugostiteljske i ja odem i kažem - pošto ti je ovaj sladoled, onaj na drvce „Sneško“, kaže - 70 dinara, daj mi osam sladoleda. I ta devojka uzima mobilni da izračuna koliko košta. Ja kažem - ne može, moraš ovako. Kažem - šta kada neko dođe da ti kupi osam sladoleda, pa ko to, kaže, može da kupi osam sladoleda, nego samo vi. Naravno, ja se tu nasmejem, zamolim je da nauči tablicu množenja. Za tri dana je zvala moj kabinet i naučila.

Ovaj momak koji je bio konobar, a preko fiskalnog računa se sve kuca, znači ne mora ni da zna tablicu množenja, ja ga pitam - koliko je sedam puta osam, on mi je odmah odgovorio - sigurno više od 60. To je istina, znate, to je istina i ti mladi ljudi hoće da nauče i to su pametna deca, ali im je dozvoljen kompjuter, mobilni i to će, koliko je neophodna digitalizacija u Srbiji, uništiti pamet i dobijamo veštačku pamet, a gubimo prirodnu pamet, jer ako vi kada vam je vreme, to je kao kada bi neko trebao da počne da se bavi sportom u 35 godina, a sportom počinješ da se baviš od sedme, osme godine itd… Znači, to je trenutno najveći problem.

Dalje, deca se ne ispravljaju, pogotovo to je u Pomoravskom okrugu, kada odgovaraju geografiju, istoriju, već ne znam iz kojih drugih predmeta, samo kada radi pismeni zadatak iz srpskog. Onda imamo određenih problema kada je neki javni nastup itd. jer kući se priča tako, u školi se priča tako. Znači, svako od učitelja, od nastavnika, od profesora, bez obzira što nije predmet njegov srpski jezik, mora da ispravlja decu i da kaže, ne kaže se da ti tata radi u fabriku, nego ti tata radi u fabrici. To je tekući problem. Mi smo nekada imali inspekciju. Dolazila je u škole, nenajavljena i ne ide inspekcija gde mu kaže direktor, u koje odeljenje, nego gde oni hoće i ne pitaju odlične đake, nego pitaju one druge. Tako da to u ovom trenutku je problem u našem školstvu, na fakultetima.

Šta je još najveći problem? Nema sportskih aktivnosti, nema. Nestala je sportska aktivnost. Mi smo zemlja talenata svih sportova, a ti studenti prvo imaju uslove da se bave sportom, mnogo sportskih hala, sportskih terena ima, gde god da upišu fakultet, nema ni jedan predmet koji bi ga vezao, nekada je bilo klizanje i plivanje. Fizičko mora da postoji i mi od 250 hiljada studenata, koliko imamo, pa kako ćemo da izaberemo… Ne znam što se gospodin Zukorlić smeje, da li zbog fizičkog ili zbog čega.

Nisam vas čuo, uključite mikrofon da vas čujem šta ste rekli…

(Predsedavajući: Zbog muzičkog, ne zbog fizičkog.)

Zbog muzičkog? Ima muzičko. U osnovnoj školi ima.

Pazite, ako hoćemo da budemo zdrava nacija, pogledajte vi, idite tamo gde su parkovi, gde se trči, nađite mi nekog da trči ko ima manje od 50 godina. Nema. Odete kod doktora i ako ste bolesni, 70% od bolesti koje imate doktor savetuje šetnju i da možete malo da budete fizički aktivni.

Nisam znao da je muftija toliko neozbiljan kada govori jedan poslanik i priča o akreditaciji, gde je njegov problem da se smeje kada priča poslanik, što nije u redu, a nisam vam zamerio.

Tako da, gospodine ministre, mi moramo da vidimo kako da pomognemo i svakom fakultetu i svakom univerzitetu da ono što je budućnost ove države i kako da zaustavimo mlade ljude i srpsku pamet i onu pamet svih građana, svih studenata Srbije da ostanu ovde u Srbiji i hvala Bogu ima radnih mesta, mnogo fabrika je otvoreno i mnogo fabrika je na čekanju, stranih investitora, koji su vlasnici tih fabrika, da dođu i otvore fabrike u Srbiji.

Šta je još problem? Moraju da postoje određene tolerancije za studente koji imaju porodičan problem pa nije stigao da da sve predmete iz druge godine kako bi mogao da upiše treću, mislim da je 48 bodova bilo, da tu neka komisija ako je viša sila, a viša sila je, daleko bilo, porodični problem ili nešto drugo, da proceni komisija i da kaže od 100 zahteva 30 zahteva, 30 studenata ispunjavaju uslove kako bi mogli da prenesu ta dva ispita više nego što je bilo dozvoljeno, jer ako mi, da znate, to se dešava, ne dozvolimo takvim porodicama, a to su porodice koje su u ekonomskoj teškoj situaciji, on će napustiti fakultet i džabe je potrošio oca dve godine, i da se vrati u grad odakle je došao i da ništa ne radi sa srednjom školom itd.

Znači, da postoji jedna blaga tolerancija ne u ocenjivanju i kriterijumu kada su u pitanju ocene, već u davanju mogućnosti da se kaže – ovome ćemo pomoći itd.

Šta je još važno? Da ti studentski parlamenti imaju autonomiju i da studentske parlamente nikada ne zloupotrebi nijedna partija, da ih izvodi na ulice, a to obično radi opozicija. Institucije su te i adrese gde treba studentski parlament ili univerziteti da kažu ono što imaju i smatraju da je neka nepravda nad njima učinjena, neki pojedinac učinio ili neka institucija, a ne da mi imamo studentske demonstracije zbog nečega. Možda su studenti u pravu, ali ako su u pravu, istog trenutka da im se odobri to što traže, ako nisu da im se objasni da nisu.

Studenti moraju da se poštuju, deca, đaci i oni koji su i u srednjoj školi i osnovnoj školi. Naravno, oni ne razmišljaju kao studenti koji imaju od 18. Ne znam ni ja, imamo studente, kažem – koji si razred, koja godina, kaže – sedma godina, a treći razred. Imamo i takve. To znači da voli da studira čovek malo više. Đorđe nije razumeo šta to znači. Tako da sve u svemu ova dva predloga zakona su dobri.

Jedinstvena Srbija će ih podržati, jer mladi ljudi koji završe fakultete, sigurni budite da svaki od tih studenata nešto može da doprinese svojoj državi. Da smanjimo odlazak studenata, odnosno onih koji završe fakultete u neke druge države. I evo jedan primer, mi kada smo bili u Beču, u 11 sati uveče nemate ni jednog čoveka u ulici Ketern štrase, to je glavna ulica u Beču, a dođite u Knez Mihajlovu ili negde uđite u neku drugu ulicu da vidite.

Znači, nije isti način života. Izlazi se vikendom. Ja nemam ništa protiv toga, ako neko ima tu moć da izađe u 11 da dođe u četiri, u pet ujutru, a da ustane u osam, u redu. Ja sam sve vreme svog života tako živeo. Voleo sam, kao mlad čovek, ali otac me budi ujutru u šest sati. Pravili smo ciglu, imali smo traktor, građevinske mašine i ideš da radiš. Dođi ti i u šest, a ceo dan sutra moraš da radiš i da na taj način stvaramo i radnu naviku.

Naši studenti, mladi ljudi žele da rade, ali morate da ga preusmerite, da mu kažete. Ne moraju oni da rade ono što smo mi radili, težak život je naš bio i nije bilo ni mobilnih telefona, ni društvenih mreža, ništa, a danas imaju sve.

Onlajn nastava, to je kada je viša sila bila, ova korona. Ko bre da nauči šta preko onlajn nastave? Šta da nauči? Ja imam pet đaka u kući, onlajn od kuće. Ko će njega da kontroliše da li on im svesku, da li prepisuje itd. U školi se to zovu „puškice“. A kući mu ne trebaju puškice. Hvala.

Nisam ja ni očekivao da gledate u mene. Ja nisam lep čovek, vizuelno je lep Đorđe, on je lepotan naš i zato ja uvek vodim po nekog lepog da sedi pored mene, kako bi skrenuo pažnju od vitalnih stvari, a nisam vam zamerio. Hvala.

Sve je to dobro što ste rekli, a ovo ne počinje od vas, već poslednjih godina. Rekli ste 700 i nešto supervizora, inspektora, policije kontroliše decu. Čekajte, ako su ta deca završila osnovnu školu i sada ništa ne znaju, nego policija treba da ih kontroliše da oni ne ubace neki papir itd, kao da su tu, ne znam, zatvorene neke pare ili neka roba koja je sumnjivog porekla.

Tako da, taj princip mi se uopšte ne sviđa i primena tog principa sada, kao, aha, evo došla policija, došli i supervizori iz Beograda, iz Niša, ne znam odakle, i koliko taj dan košta Srbiju? Kada saberemo sve te pare onda možemo da kažemo, hajmo da smanjimo da školarina bude umesto 1.000 evra, na nekim fakultetima bude 800 ili ne znam šta.

Šta će da kontrolišu oni tog dana? Šta? Šta to dete i ta devojčica ništa nisu učili osam godina i sada će oni da prepišu taj test koji treba da polože i da dobiju određeni broj poena kako bi upisali neki željeni fakultet.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, JS će podržati izveštaj o radu, o pregovorima koji su bili povodom Kosova i Metohije, ali imam jedan predlog na početku, gospodine predsedničke, da date Kamberiju jednu funkciju koja se zove ministar crtica direktor magacinskog prostora u selu Trnovac. Evo, to je jedna dobra funkcija za distribuciju robe koja je deficitarna svugde u svetu, a u Srbiji je to novokažnjivo.

Kada je u pitanju problem Kosova i Metohije, stvarno smo se borili diplomatskim putem u formalnom smislu i ta istina polako dolazi na svetlost dana.

Jutros sam bio na televiziji „Pink“ i sad pre mene ne znam ko je bio rekao je - ništa nismo postigli u pregovorima. Pa, postigli smo. Ekonomski smo ojačali, što je najvažnije, i druga stvar je da je Hašim Tači u Hagu. Izveštaj koji je napisao u svojoj knjizi Dik Marti, i kada je u pitanju „žuta kuća“ u Albaniji, i trgovina unutrašnjim organima je pokazala istinu i mi očekujemo da će još veliki broj kosovskih Albanaca biti u zatvoru i procesuirani.

Vi vrlo dobro znate, predsedniče, a znamo i mi, šta se zamera Srbiji – uspeh. Da smo mi za osam, devet godina postali ekonomski moćnik na Balkanu u svakom smislu te reči, a posebno kada je ovo zlo uhvatilo ceo svet, korona, da smo tu imali najbolju preventivu i najviše vakcina u ponudi među, slobodno mogu da kažem, i onim moćnim zemljama iz EU, kao što je Nemačka, čak su dolazili ljudi na početku iz Austrije da se vakcinišu, dolazili u Srbiju, a da Srbija vodi računa o svakom dinaru iz budžeta, a taj budžet pune građani, koji ranijih godina nije trošen na način da je vidljiv i da svako od građana Srbije, koji preko plate ili već ne znam kako puni budžet, može da sazna gde su njegove pare otišle.

Vi niste nijednom rekli da smo mi imali ekonomski terorizam poslednjih godina. Ekonomski terorizam, mogu slobodno da kažem, sličan je sa onim ratnim terorizmom koji nas je zadesio 1999. godine kada je NATO pakt bombardovao Srbiju, ali terorizam na Kosovu od strane Albanaca datira već preko 30 godina. I da za sve što se desilo na Kosovu krivi su Srbi, a ne Albanci.

Hajde da ne idemo u neku daleku istoriju. Šta je bilo 2004. godine, 17.marta? Progon Srba sa Kosova i Metohije, gde je spaljeno mnogo kuća i proterano 4.000 Srba sa prostora Kosova i Metohije. I sve su to gledali međunarodni predstavnici i da oni glavni akteri nisu procesuirani i da postupak koji je vođen prema nekim ljudima uopšte su nebitni u tom lancu komandovanja.

Preko 150.000 ljudi je proterano sa Kosova i Metohije. Mi smo doživeli etničko čišćenje, a ne Albanci, kako nam sve vreme neki žele da predstave. I Srbija je morala da vodi računa o svakom Srbinu, ma gde se on našao, a posebno na Kosovu i Metohiji.

Mi imamo još jedan terorizam, predsedniče, to je politički terorizam od strane nekih političkih partija u Srbiji od dva čoveka koji su najpoznatiji možda u svetu, ali ne po dobru, već po zlu koji su naneli Srbiji, a to je Vuk Jeremić i Dragan Đilas. Oni podržavaju one koji su, i ne samo one u Crnoj Gori, koji su doneli odluku da je bio genocid u Srebrenici, već stalno rade nešto protiv Srbije.

Kaže – postoji sloboda govora, ali ne može sloboda laži da postoji na štetu građana Srbije, koju oni sve vreme žele da prikažu. Zbog toga mi kasnimo i da uđemo u EU. Zbog toga nam Evropski parlament stalno daje neke negativne ocene itd, zato što lažu o Srbiji. Lažu da ne postoji demokratija, da nema slobode. Kaže partija se zove, onog milijardera, sloboda i pravda. Šta je sloboda, da kažeš policajcu kad te zaustavi –jel znaš ti ko sam ja? Šta je sloboda, da tučeš ženu, a da te niko ne procesuira zbog toga, da joj pretiš kako ćeš da joj odrubiš glavu? Šta je pravda, da ne bude procesuiran za sva dela koja je do sada izvršio i počinio i ne samo na štetu svoje porodice, već na štetu građana Srbije?

Mi, predsedniče, ne smemo da gledamo šta će reći pojedinci iz EU ako se neko ogrešio o zakon. I ne želi, nijednom nismo čuli da kažu – evo, mi imamo toliko, odnosno ja imam toliko para, zaradio sam na taj i taj način itd.

Kakve odluke može da donese čovek koji živi sam u kući, samo on i pare i sve vreme broji pare? Kakve odluke on može da donese za Srbiju i kako njemu može da veruje neko ko odlučuje o sudbini građana Srbije? Mislim o Međunarodnoj zajednici. Oni nam ogromnu štetu nanose. Pa nam sada treba u dijalogu i međunarodni predstavnici iz Evropskog parlamenta. Nemamo mi ništa protiv toga, ali šta će oni da utvrde i šta je to činjenično stanje, da li će da prikažu ono što je realnost ili ono što Vuk Jeremić, koji se finansirao od ambasada raznoraznih država i uzimao novac, ili će da veruju u to što oni govore?

Naravno da mi moramo da donesemo zakon kako da čuvamo identitet i nacionalni interes ove male Srbije, napaćene, koja je postala ekonomski moćnik i mi smo sada trn u oku onim moćnicima, pogotovo onima koji su nekada bili i činili staru Jugoslaviju, kao što je SCG itd, i da se mi svakog dana, umesto da se bavimo dovođenjem investitora, bavimo zaštitom građana od ove opake bolesti moramo da se pripremamo da odgovaramo na laži, a te laži smetaju Srbiji i izostavljaju Srbiju sa evropskog puta.

Gospodine predsedniče, vi dobro radite i neću dobro branite Srbiju, ali u formalnom smislu, imajući u vidu ko su protivnici sa druge strane, potpomognuti hohštaplerima, lopovima, ludacima, kriminalcima iz Srbije, veoma je teško zastupati interese građana Srbije. Dajte da mi tražimo od tih drugih država, koje spočitavaju Srbiji, da li još u nekoj državi imaju prava nacionalne manjine kao što imaju u Srbiji? Da li imaju u Hrvatskoj? Nemaju. Da li imaju u Sloveniji? Ne. U Sloveniji ne žele da prihvate da su Srbi nacionalna manjina. Vi to vrlo dobro znate, a ovde kod nas mi više i ne tražimo reprezentativni uzorak, tzv. rečnik kada se želi doći do neke cifre, nego kažemo – aha, vi pripadate toj i toj naciji, imaćete status taj i taj itd.

Kao što ste rekli gospodinu Kamberiju – to je Srbija. To što on govori i zastupa interese Kosova i Metohije, on zna da nije u pravu, ali on pripada toj naciji, možda je on i poslat da govori loše o Srbiji, ali koliko je para potrošeno u infrastrukturu u Bujanovcu, Preševu i Medveđi, a 40% Srba nema nigde, nema ih nigde. Ne zna se da li je gore u Bujanovcu, Preševu i Medveđi ili kod Mila Đukanovića u Crnoj Gori. Ne zna se gde je gore.

Mi pomažemo svima, svi koji poštuju Ustav ove države i država poštuje sve te građane. Nijednog nisam mogao da vidim čoveka bilo kojoj naciji da pripada da je on nešto nezadovoljan, da ima neko maltretiranje od strane nekih drugih nacija, od većine, odnosno od građana Srbije itd. u Srbiji.

Mi, gospodine predsedniče, moramo da se borimo i da iskoristimo tu međunarodnu popularnost koju ima Srbija, a nikada je nije imala poslednjih 50 godina. Neki kažu – aha, pa, eto, kaže Nemačka da je to tako ona bi povukla priznanje Kosova i Metohije, pa ne znam, Francuska, Italija itd. Taj koji to govori, a to govore ova dvojica, oni nemaju pojma šta pričaju. Nemačka i Angela Merkel dala je zeleno svetlo da dođu u Srbiju nemački vlasnici velikih kompanija i zapošljavaju preko 70.000 radnika, građana Srbije koji žive u ovoj Srbiji.

Da je bilo šta loše, to što govore pojedinci u Srbiji, pa, znate kada bi oni došli i ne samo oni, Austrijanci, Italijani, Amerikanci počeli da dolaze i da ne nabrajam sve države, čak dislociraju svoje fabrike iz evropskih država, dolaze u jednu malu državu koja se zove Srbija, koja je na evropskom putu.

Zašto se nama ne otvaraju poglavlja, 18 poglavlja su otvorena i stoje, nisu zatvorena? Upravo zbog te, slobodno mogu da kažem da su to izdajnici srpskog roda. Ako mrziš Vučića, nemoj da mrziš ceo srpski narod i sve koji žive u Srbiji. Ne mora Vučića niko da voli. Vučić proverava da li ga vole kad izađe na izbore i koliko glasova dobije Ivica Dačić i ostale političke partije, odnosno moja koalicija SPS i JS.

Kažu, nema opozicije u parlamentu. Čekajte, jesmo li mi krivi što nema opozicije? Vi ste, predsedniče, uradili nešto što niko nikad nije uradio. U izbornoj godini, u izbornom mesecu ste smanjili sa 5% cenzusa na 3% da bi ušli u parlament. Nisu izašli, jer su radili ankete i znaju da ne mogu da postanu parlamentarne stranke. Sad im je kriv napredak Srbije, ekonomska moć, zdravstvena zaštita, stabilnost dinara, politička stabilnost. To traži ceo svet. To traže investitori, hoće da prave fabrike, ali tamo gde postoji sigurnost i tu stabilnost, šaka jada, dva čoveka, ne mogu nikada da sruše.

Vi ste danas bili mnogo blagi kada je ta tema u pitanju. Mi smo sve ispoštovali što je međunarodna zajednica tražila od nas, sve, a oni su isporučili sve Haškom tribunalu. Gde je tih pet miliona, pet milijardi evra? Uzeli i stavili u džepove kada je bilo ono – samo da ode Milošević itd. Koliko su para sada dobili od kada smo mi na vlasti? Pre su oni javno obećavali, ali sada diskretno. Međutim, smetnuli su sa uma da sada možete u bilo kojoj banci na svetu da saznate da neko ima para i da uvek može da se sazna ko koliko ima i kod kojih banaka mu stoji novac.

Srbija je najbezbednija država za čuvanje para. Da ponovim, miruje kurs evra. Što ste vi sakrili vaše pare, odnosno taj jedan koji je okružen ludacima, kriminalcima, lopovima, lažovima i siledžijama? Što si odneo pare negde drugde? Šta? Sad on hoće da on kupuje međunarodne predstavnike, kako će da napadaju ti međunarodni predstavnici Srbiju, parlament, dijalog i tako, kaže, oni koji idu na dijalog su, kaže, Vučićevi, Dačićevi, ne znam čiji su. Ne, oni su Srbi i oni se bore za svoja prava.

Te partije koje dolaze na dijalog, pa nikada više ne mogu da ih zavedu dva čoveka koja su uništila Srbiju. Nikada, niti oni mogu da im budu šefovi, tako da je to, predsedniče, ogroman problem u tim međunarodnim odnosima. Vi to bolje od mene znate, a ja često i razgovaram i sa investitorima. Vi i ja smo otvorili skoro fabriku u Jagodini - „Fišer“. To je jedna fabrika koja je peta po ekonomskoj moći u Nemačkoj i čuli ste šta je rekao vlasnik te fabrike, profesor Fišer, za vas – da veruje ovoj državi. Imao je ponudu da ide u još tri države, ali ne, odlučio je da dođe u Srbiju i rekao da će dovesti veliki broj fabrika u Srbiju, da zaposle radnike. Imaćemo problem – gde ćemo da nađemo sve te radnike da rade u tim fabrikama?

Taj problem koji se zove problem Kosova i Metohije će stajati. Ono što je dobro je što ste vi, a i mi koji vas podržavamo, za kompromis, ali nema kompromisa da ja dam moje da bude tvoje i da to što je moje više nije moje, a da nastavimo dalje da radimo i kao da zaboravimo da je tamo rođena SPC, koliko su srušili manastira, crkava itd.

Jeste li videli kako izgledaju nadgrobni spomenici, gospodine Kamberi, na Zadušnice? To je dan mrtvih. Sram vas bilo! Umesto da se izvinite srpskom narodu, rušite nadgrobne srpske spomenike i hoćete da uđete u UNESKO i kažete – lobiraju da Albanci ne uđu. To su srpski interesi. Da ćutimo kad ste vi lobirali i kupovali da priznaju nezavisno Kosovo države koje tada nisu bile informisane šta se sve dešavalo u Srbiji i zašto su nas bombardovali i zašto je bila NATO agresija? Zbog Račka? Jer je Račak ušao u neku optužnicu? Nije. Šta je sad? Ništa, kao da nije ni bila kolateralna šteta. Kako mi da izađemo iz te kolateralne štete?

Vojnici italijanski su tužili, iako su članovi NATO pakta, zato što je povećan broj umrlih od karcinoma, a to se dešava i u Srbiji i ne samo da se dešava da je povećan broj umrlih od karcinoma, već tadašnje devojčice 1999. godine, danas majke, ne mogu da rađaju decu, ne mogu da rađaju decu zbog bombi koji su sa osiromašenim uranijumom bačene na Srbiju.

To je ogromno zlo koje je učinjeno nad Srbijom. Mi moramo da kao kažemo – idemo dalje, to nećemo da zaboravimo, ali interes građana Srbije i budućnost Srbije da više nikada ne ratuje i da takvu politiku podržavamo.

Kažu – evo vi se naoružavate, plašite Albance. Pa, čekajte, mi plašimo Albance, a oni formirali kosovske snage bezbednosti, a nigde ni u jednom aktu to ne stoji? Šta je to, vojska? I mi da čekamo s praćkama koje su nam ostavili oni pre i da sutradan naši Srbi kada budu napadnuti i ovi ovde ljudi koji predstavljaju srpski narod na Kosovu i Metohiji, da se ponovo desi neka „Oluja“ itd.

To ne znači da će Srbija da ratuje. Tako sam ja shvatio, kao čovek Pomoravac koji živi u Pomoravskom okrugu. Nije Srbija više ono što je bila nekada. Srbija ne zavisi više od donacija, da mi date pare da vas slušam ili da mi prebacite na moj žiro račun, neka ambasada, pa kada odete u Brisel ili ne znam gde, kažete – nemoj sada da tražite od nas da priznamo Kosovo, daj da završimo izbore.

Vi ste rekli u Americi – skinite tačku 10. koja glasi da Srbija mora da prizna nezavisno Kosovo. Znate kada bi oni to uradili? Nikada. Nikada u životu. Molim vas jedan aplauz za skidanje tačke 10. koju je tražio naš predsednik. Jači aplauz momci. Ovi, predsedniče, vaši aplaudiraju samo kada vi pogledate u njih, a ovo je zajednički interes.

(Narodni poslanik dobacuje.)

Dajem pola minuta ovom što priča vreme, neka on nastavi. Hvala.