Zahvaljujem, uvažena potpredsednice.

Poštovani građani, poštovane koleginice i kolege, voleo bih da postavim pitanje ministru prosvete. Da li bi razmotrio zajedno sa Zavodom za unapređenje obrazovanja i vaspitanja nekoliko od navedenih predloga, a koji se tiču ocenjivanja, odnosno revizije ocenjivanja lektire, veronauke i građanskog vaspitavanja i predmeta? Voleo bih da svaki od njih pojedinačno obrazložim na sledeći način.

U prvom redu, kada je u pitanju ocenjivanje, mislim da bi bilo korisno da se razmotri pitanje pomeranja opisnog ocenjivanja do četvrtog razreda zato što deca najčešće, kada krenu u školu i kada se prvi put sretnu sa ocenjivanjem zbog pritiska njihovih roditelja da moraju da budu što uspešniji u školi, počinju da sopstvenu vrednost poistovećuju sa uspehom u školi, što kod njih stvara nelagodu, stres, stvara jedan animozitet prema školi, a to je neprihvatljivo zato što je škola upravo prva institucija društva sa kojom se deca sreću i prva sredina u kojoj se sreću sa socijalizacijom. Te mislim da bismo mogli da se ugledamo u tom smislu na zakonska rešenja kao što su u Finskoj.

Mi imamo inače, kao narod, naviku da upoređujemo sebe sa razvijenijim državama u svetu, ne uzimajući u obzir da oni imaju drugačije predispozicije od nas što finansijske, što geopolitičke, ali barem kada je prosveta u pitanju rezultati isključivo i samo zavise od zakonodavstva, koliko je ono adekvatno efikasno napisano. U tom smislu, mislim da bi se na taj način rasteretili i roditelji i deca, a i da bi na taj način deca imala prirodniji osećaj prema učenju i uopšte deca su po svojoj prirodi znatiželjna i ne bi trebalo od škole praviti kuluk. Opšte je poznata stvar svima nama, koji smo išli u školu i onim kolegama koji imaju decu, da se škola poistovećuje sa nečim što je naporno, neprijatno i da je mesto na koje baš ne idu drage volje.

Što se tiče predmeta, interesuje me da li bi Ministarstvo uzelo u razmatranje potencijalno smanjenje obima gradiva iz određenih predmeta, koji neće kasnije u životu građanima previše mnogo značiti u svakodnevnom životu kada postanu radno sposobni, a umesto njih nezavisno od toga, nije važno na koji način i kako bi se formulisala znanja, ali kroz ne izborne predmete, nego obavezne predmete da stiču neophodna znanja koja bi se ticala funkcionisanja tržišta, funkcionisanja državnog

5/2 TĐ/JG

sistema, izbornog, odgovornosti i ljudskih prava zato što su ovo pitanja koja se tiču svakodnevnog života svakog čoveka, bez obzira na to na koju se profesiju odlučio, bez obzira na to da li je završio samo srednju školu ili je upisao i fakultet ili je kasnije postao master akademik ili doktor nauka.

Sa tim u vezi i jeste pitanje veronauke i građanskog vaspitanja. Građansko vaspitanje jeste uvedeno kao predmet sa namerom da se upravo ova pitanja iz tog tzv. građanskog korpusa pitanja socijalnog života predaju deci, ali ono što je prvi problem jeste da je ono izborni predmet, ne obavezni, znači ne pohađaju ga sva deca. Drugi problem jeste što u praksi deca najčešće... Govorim iz svog iskustva, nisam toliko davno završio školu, na tim predmetima to najčešće budu neke slobodne aktivnosti koje nisu usmerene uopšte ka tome, ka izgradnji građanske svesti kod građana.

I jedan od, takođe, bitnih problema jeste ta međusobna isključivost jednog od ta dva izborna predmeta – veronauke i građanskog vaspitanja. Postavlja se pitanje – zašto je ili-ili? Zašto onaj ko je vaspitan da bude vernik se odriče sticanja znanja iz građanskog vaspitanja i obratno? Zašto deca koja bi imala afinitete, interesovanja da uče to čemu ih uči građansko vaspitanje bi morala odmah da se odreknu veronauke?

Konačno pitanje jeste ono koje se tiče revizije lektire. Mislim da je trenutno stanje, bez namere da vređam bilo koga, to je inače rešenje koje je staro nekoliko desetina godina, trenutna lektira u srednjim školama je čist intelektualni snobizam zato što je preambiciozno očekivati od dece da obrađuju dela kao što su, recimo, „Zloin i kazna“ ili „Ana Karenjina“. Prvo, radi se o nečemu čiji je socijalni kontekst već odavno u tom smislu prevaziđen, a i ne samo što je prevaziđen kontekst, nego se postavlja i pitanje zrelosti dece u tom uzrastu da razumeju toliko apstraktne koncepte, a uz predlog da bi vrlo adekvatna zamena, ne svim tim knjigama, naravno, ali da bi možda trebalo početi razmišljati u tom pravcu. Zašto, recimo, ne bi knjiga, kao što je „Životinjska farma“ Džordža Orvela bila deo lektire, što se mene tiče, već u 8. razredu, ako je to mnogo rano, onda u srednjoj školi? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, poštovana predsednice.

Uvaženi članovi Vlade, poštovano predsedništvo, poštovane koleginice i kolege, uvaženi građani, na današnjoj sednici imamo 58 tačaka dnevnog reda. Pored budžeta koji reguliše prilično veliki broj sfera društvenog života, postoji jedan predlog izmene i dopune zakona koji će definitivno da se prostire na svako polje svakodnevnog života, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima.

Naime, radi se o suštinskom razlikovanju u prosveti u odnosu na sve ostale resore, zato što šta god da promenite u bilo kom drugom resoru, finansijama, vojsci, policiji, vi ćete najveću promenu da izazovete na tom polju i to će se možda u nekom malom procentu preliti i na neke druge resore.

Međutim, onog dana kada budemo promenili prosvetu u dovoljno velikoj meri, to će se odraziti na svako moguće polje svakodnevnog života svih građana, svih kategorija stanovništva, bez obzira na zanimanje, bez obzira na funkcije, a to mora početi od potpuno drugačijeg prosvetnog sistema.

Ovo je jedan veliki i jako pozitivan korak koji mi, naravno, ja to pozdravljam i u svoje lično ime i u ime moje poslaničke grupe, Socijalističke partije Srbije, zato što je prosveta jedan od tradicionalnih komunističkih resora i kasnije socijalističkih.

Voleo bih da skrenem pažnju na nešto prema čemu imam jedan lični odnos i što me motivisalo da se bavim uopšte politikom, a to upravo jeste prosveta. Mene je posebno obradovalo kada je naš predsednik Vlade čitao svoj ekspoze i veliki deo tog ekspozea posvetio upravo prosveti. To je za mene bio srećan dan i najava krupnih promena, verovanju u krupne promene kada je u pitanju prosveta, baš upravo iz tih razloga, zato što to neće biti evidentno preko noći.

Naravno da postoje neka akutna pitanja, kao što je, recimo, na primer, pitanje sudbine NIS-a, ali za 15 do 20 narednih godina, ako mislimo da živimo u drugačijem društvu, ako mislimo da odolimo imperijalizmu i neokolonijalizmu, mi moramo da počnemo da drugačije učimo svoju decu o tome, tj. moramo da počnemo da ih opismenjujemo, moraju da počnu da stiču znanja iz ekonomije, iz politike i prava, zato što je potrebno steći pismenost upravo iz tih oblasti života. Zašto? Zato što se to tiče svakodnevnog života svih građana i građanki.

Tog dana kada budu bili opismenjeni finansijski, politički i pravno, onda će bolje da razumeju svaku društvenu krizu, onda će da razumeju ko im daje prazna obećanja a ko zaista želi da im pomogne, da li je neka vlast progresivna ili nije, da li njima neko manipuliše, a samim tim uspeće da se zaštite i od manipulacije.

Prema tome, voleo bih da na ovaj način i ne bih voleo da ovo što sada pričam bude eliminisano nekim birokratskim formama, ja mogu ovo da postavim i kao poslaničko pitanje, mogu i kao potencijalni predlog zakona, ali ne bih voleo da ostane zaglavljeno u proceduri. Mislim da bismo morali da krenemo od toga da bude potpuno drugačiji sistem i sticanja znanja i predmeta koji se uče i načina na koji se obučava kadar i kako se uopšte radi sa učenicima, kako izgledaju škole.

Malo pre je neko od opozicionih poslanika skrenuo pažnju na to da se pojedine ustanove nalaze u infrastrukturnom lošem stanju, i to svakako treba sanirati naravno, ali ono što mene posebno podstiče na ovakvo razmišljanje jeste da zaista u suštini, pošto je prosvetni kadar jedan od najbrojnijih u našoj zemlji, ovde se ne radi o tome da su nama potrebna nova sredstva da mi finansiramo nešto za šta trenutno nemamo mogućnosti. Ovde se radi o jednoj resistematizaciji, jednoj reformi plana i programa, da deca počnu da uče nešto što je primenjivo u svakodnevnom životu i budu spremna za sve što im se bude desilo, kada budu postali samostalni ljudi odrasli, ne na osnovu svojih laičkih i diletantskih procena da razumeju šta znači budžet, šta znači porez, da li za nešto imamo sredstva, kako funkcioniše tržište rada, zašto neko ima posao, a neko nema, kako funkcionišu tenderi,u svakom slučaju prosveta je definitivno nešto što zahteva najviše pažnje i nešto što bih ja voleo da, na šta bi cela Vlada trebala da skrene pažnju i uložimo sve moguće napore, jer mislim da je to jedini način na koji možemo da prevaziđemo krizu u kojoj se danas nalazimo. Imali smo danas prilike da vidimo, prethodnih godinu dana, upravo zbog situacije u prosveti, na koji način se to negativno odrazilo na društvo.

U studentske klupe, i još opasnije od toga, u đačke učionice ušla je politika i pritom na jedan potpuno nepismen način, i to je jedna velika šteta u kojoj ni približno dovoljno ne govorimo, tako da ovakakv predlog zakona je, u ovako jednom obimnom dnevnom redu, je jedna svetla tačka, baš upravo iz tog razloga kada javni izdavač bude počeo ponovo da štampa udžbenike koji su strateški važni, mi ćemo na taj način uspeti da eliminišemo upliv stranih izdavača i korigovanje mentaliteta našeg naroda koji sve više i više od nas traže da se odreknemo toga šta smo, da se odreknemo svoje istorije, da bi tim, kao što vidimo na delu, mogli što lakše nama da manipulišu i da od naše zemlje prave šta god žele.

U danu za glasanje SPS će podržati i predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, kao i ostatak dnevnog reda. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajuća.

Član 107. Konkretno, deo ocena koji se odnosi na privatni život drugih lica. Biti komunista je takođe jedna privatna stvar. Voleo bih da podsetim uvaženog narodnog poslanika da sa njim u koaliciji postoji Pokret socijalista i Socijalistička partija Srbije.

Ovde možda ima nekoliko branioca antifašističke borbe, ali postoji jedan formalno-pravni sukcesor Komunističke partije Jugoslavije i ti bivši komunisti, ti bivši komunisti su osnovali Socijalističku partiju Srbije i za tu Socijalističku partiju Srbije ovaj narod je glasao 10 punih godina i glasao bi još da nije bilo građanskih revolucionara koji su rešili da vlast uzmu na ulici.

Prema tome, pokažite malo dostojanstva, barem prema svojim koalicionim partnerima.