Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9781">Snežana Paunović</a>

Snežana Paunović

Socijalistička partija Srbije

Govori

Ja vas molim, već treći put pokušavam da vam ukažem na to, da odnos koji imate prema premijerki ove države u ovoj sali nije primeren jednom narodnom poslaniku.
Budite sigurni da hoću svaki put kada vam se lično obrati makar i upola kako se vi obraćate njoj.
Povreda Poslovnika, kolega Milenko Jovanov.
Izvolite.
Kolega Jovanov, ja bih rado pomogla na temu da svi govorimo o tački dnevnog reda, ali, pre svega, imala sam kratak rok da probam da tu raspravu vratim u normalu. To je svega pet minuta, koliko predsedavam, ali ću se potruditi. Potpuno ste u pravu.
Imam ja pravo i na oduzimanje reči.
Reč ima ministar Gašić.
Izvolite.
Hvala, predsedniče.

Reklamiram član 27.

Dobro je da ste primetili iz diskusije uvaženog kolege da to oko brojeva nije baš tako, ali je manje važno od onoga na šta ste trebali da ga upozorite, a to je na pominjanje južne srpske pokrajne onim nazivom kojim ga zovu oni koji su ga priznali. U Domu Narodne skupštine to ne sme da radi niko.

Ja ne znam šta je Kosovo. Znam šta je Kosovo i Metohija.

Verujem da nema zle namere, ali nema ni mnogo pameti ako na ovaj način ovde pokušavamo da dođemo do publiciteta bilo kog tipa.

Konačno, ko je pakovao ljude u autobuse ili nije pakovao, zadnje što treba danas da čuju iz Doma Narodne skupštine Srbi na KiM je to. Možda oni nisu ko zna koliki intelektualci, za razliku od onih koji saosećaju sa njima, ali su zasigurno neko ko nema razloga da se oseća kao bilo čija jeftina roba, jer to nisu.

Imaju li poverenja u svoju državu? Imaju. Da li to nekome smeta? Opravdano je. Da li politička borba dozvoljava da se i to koristi? Dozvoljava. Ali, hajmo da se izdignemo iznad onoga što je skupljanje jednog do dva glasa, pa da u Domu Narodne skupštine kažemo ono što piše u Ustavu Republike Srbije – stanovnici južne srpske Pokrajine Kosova i Metohije. Sve drugo ide na račun i za račun onih koji su ih priznali i kad oni sami sebe nisu. Hvala.
Hvala.
Reč ima Radomir Lazović.
Mnogo ste pitanja postavili, uvaženi kolega Lazoviću i malo mi je vremena da vam odgovorim.

Šta dalje i da li ćemo nastaviti da vodimo resor prosvete – da. Ali kad već krećete da tumačite prosvetu i možda negde i sa pravom spočitate Socijalističkoj partiji Srbije krivicu za ovu situaciju koju tako nemilice svi koristimo ne bi li se obračunali politički, onda morate da se setite da smo mi obrazovni sistem krenuli da urušavamo davnih dana i da to svakako nije tekovina socijalista.

Ako malo studioznije obratite pažnju na ono što ste govorili, ili bar pokušavali da govorite, onda ćete shvatiti da ste upozoravali da naš sistem mora da se vrati upravo na one vrednosti koje su baštinili socijalisti i Socijalistička partija Srbije, kada govorimo o obrazovnom sistemu pre svega.

Reformu školstva koja je u sunovrat odvela naše školstvo sproveo je gospodin Gašo Knežević. Trebalo je popravljati sve ono što se deceniju čitavu radilo loše. I nismo ga popravili do kraja. Silne uvrede sam doživela zbog svoje diskusije u kojoj sam rekla da smo svi pomalo odgovorni, ne razmišljajući u kom smeru menjamo te zakone koje prezentujemo i ostavljamo da oni budu korišćeni samo zato što su po uzoru na Evropsku uniju. Nepošteno je i nekorektno krajnje da u ovom teškom trenutku, tragičnom pre svega, mi tražimo krivicu samo u ovoj aktuelnoj vlasti, potpuno svesni da smo nekada aplaudirali nekim merama koje su dovele do ove faze. Da se sve ovo desilo juče i počelo juče, imalo bi smisla. Ovo su recidivi davnih dana.

Mi smo obesmislili prosvetne radnike. Mi smo doveli do toga da prosečan roditelj ako nije zadovoljan ocenom svog deteta ima pravo da kaže prosvetnom radniku šta god želi. Mi smo doveli do toga da bahatost određenih roditelja ostavi bez posla veliki broj prosvetnih radnika. I danas kažemo – šta? Kriv je ministar prosvete, ili ministar policije, ili su krivi rijaliti programi, koje pri tom ne podržavam nijednog trena.

Ali ja vas molim, krivi su sadržaji na društvenim mrežama, gde nam deca uglavnom provode vreme. Nisu rijaliti programi motiv za nasilje među decom. Deca kopiraju ponašanje odraslih. Mi smo negde zatajili. Sve drugo je politička demagogija, bez pokrića, o kojoj možemo da raspravljamo, možemo da se svađamo, možemo civilizovano da razgovaramo, ali ne optužujući, nego da probamo da jedni drugima damo motiv više, da nađemo neku zajedničku tačku, ako nam je to cilj. Ako nam je cilj nešto drugo, onda je najlaganije ustati sa pozicije ovlašćenog predstavnika, vidim da vam odlično ide, uživeli ste se u svoju ulogu, i optuživati redom sve one ljude koji bi mogli da budu optuženi. Evo, ja se lično osećam krivom, ali čini mi se da nemam ni gram razloga više nego vi. Hvala.
Kolega Bakarec…
Poslovnik, kolega Jovanović.
To tako izgleda, dobri kolega Jovanoviću.
(Aleksandar Jovanović: Zašto dozvoljavate ovoj oboleloj osobi da se danima iživljava ovde? Kako vas nije sramota? Ovakvog čoveka ste izabrali. Koga ste izabrali? Ne možete bolje od ovoga? Samo nastavite.)
Kolege, ja vas molim, da ja ne bih morala da primenim Poslovnik u onom kaznenom delu, bilo bi lepo. Kolega Jovanoviću, kolega Bakarec, hajte molim vas, pustite fotografiju, a vi sedite, ako vam nije teško, da odgovorim na povredu Poslovnika na koju ste ukazali.
Ja vas molim, ako ukazujete na povredu Poslovnika, to je ono što pokušavam da vam kažem, hajte da u etar kažem – sram vas bilo, kolege. Da li je ovo slika iz parlamenta Srbije?
Ja se nadam da ste svi rekli sve uvrede koje ste imali. Pretpostavljam da ne želite da se glasa o povredi Poslovnika, kolega Jovanoviću? Niste hteli da čujete ni šta imam da kažem.
Poslovnik isto, Zoran Sandić. Izvolite.
Upravo je ukazano na povredu Poslovnika, član 106, kolega Sandiću.
Ne znam da li ste primetili da sam vas isključila zato što pokušavate da replicirate, umesto da ostavite mogućnost kolegi koji je pomenut, koji na to ima legitimno pravo. Pozvali ste se na član 108, koji kaže da je moje pravo da izreknem opomenu ili udaljim sa sednice nekog od poslanika. Da li mislite da treba da ga primenim sada? Ja vas molim…

Kolega Veselinoviću, i vi Poslovnik?
Hvala, predsedniče.

Po starom dobrom običaju, kad govori kolega Obradović ja uvek imam pravo na repliku. Hvala vam na tome.

Lepo je što ste počeli da se bavite i tom najprostijom matematikom, da sabirate ko bi imao većinu sa, bez socijalista, SDPS, kolegom Milijom, itd. Lepo je i što ste građanima Srbije objasnili da imate konstruktivne predloge. Još je lepše što smo potpuno spremni da sa vama razgovaramo i o vašim konstruktivnim predlozima. Samo je izostalo da kažete tako kako ste pozivali ministra prosvete da dođe i razgovara o nasilju o školama, trebalo je da pre svega toga kažete – izvinjavam se ako sam bio motivator za bilo kakvo nasilje, a jeste. Trebalo je pre svega toga da kažete deci – oprostite, poneo me politički žar kad sam krenuo zastavom na vrata Skupštine. Jer bi onda deca shvatila da to nije dobro ponašanje, nego da mi odrasli kad-kad u toj političkoj borbi nemamo meru, ne vidimo kvalitetan način i to što mi sad dobacujete iz klupe pored ne rešava problem o kome ja govorim.

Nemam ja nikakav problem da u ime SPS i Ivice Dačića kažem – da, apsolutno smo deo vladajuće većine. Da, učestvovali smo u donošenju svih odluka. Da, mislimo da su najispravnije moguće i mislimo da je takođe vaš zadatak da nas kritikujete, ali je bogami vaš zadatak i da date neke konkretnije predloge koji se razlikuju od ovoga što mi radimo, a ne da samo koristite dva minuta i Poslovnik da biste ukazali na šta? Na ovo grubo kršenje dostojanstva, iznošenje ovakvih stvari?

Gospodine predsedniče, da ne bih morala da podižem i Poslovnik, ja vas molim da ovakvo reklamiranje Poslovnika kakvo smo imali maločas u korenu sasečete. Ovo je jako opasno i iznad svega bezobrazno.

Vaša istina je uvek upitna, i to ste sto puta dokazali. Ovo nije nikakav ring, ovo je Narodna skupština Republike Srbije. Postanite svesni na kojoj se funkciji nalazite. Hvala.
Hvala predsedniče.

Obaveza je narodnih poslanika da brane istinu. Istine radi, prvi protest se dogodio 8. maja, ministar Ružić podneo ostavku 7. maja. Toliko o istini da se uplašio broja ljudi, osim ako nije imao viziju koliko će ljudi biti. Zašto je Ružić podneo ostavku, ja ne očekujem da razume kolega koji je o tome govorio. Lično mislim da i nema kapacitet, razlikujemo se kao ljudi.

Druga velika istina, opet zarad građana koji nas slušaju, da je vladajuća većina ispunila zahtev, potpisan od 84 poslanika, ova sednica bi počela juče, u najboljem slučaju. Tražili ste da zakažemo vanrednu sednicu usred redovnog zasedanja. Gospodine predsedniče toga se sećate. Pa, ste imali obavezu da i to objasnite uvaženom kolegi paralelno, kao i da nije dozvoljeno da od svih nas ovde, zato što mu se zaboga ne dopadamo, pravi neku nekontrolisanu gomilu koja ne zna šta radi, jer znamo da ne možemo biti obavešteni da je smenjen REM, možemo samo biti obavešteni da su članovi REM-a eventualno podneli ostavke. Da bi se znalo kako se dolazi do toga i do uopšte smene članova, mora nešto i da se pročita.

I konačno, autoprojekcija nije zabranjena, nije zabranjeno ni obmanjivati građane Srbije sa ambicijom da se iz ove sale nametnete kao lider opozicije. To je trenutno najveća trka, ali je zabranjeno da neistinu govorite o ljudima koji čak nisu ni u prilici da vam odgovore. Obaveza i ministra policije i direktora BIA da utvrde nešto drugo. Kako je došlo do okolnosti da trinaestogodišnje dete u dva minuta ubije 10 ljudi? Ako je to slučajnost, ako je samo neka iznenadna sposobnost deteta, ajmo da to čujemo. Ovde postoje mnoge stvari koje treba da se utvrde.

Prema tome, nemojmo da pozivamo na ostavke da bismo nešto ostavili pod tepih. Hvala.

(Radomir Lazović dobacuje.)
Hvala, koleginice Karanac.
Reč ima profesor doktor Jelena Jerinić. Izvolite.