Zahvaljujem se koleginice Božić.

Uvaženi članovi Vlade Republike Srbije, ima nas u Srbiji koji smo skloni da se bavimo svim poslovima osim onim za koji smo plaćeni i kojim bi trebalo, te se unapred izvinjavam građanima Srbije što ću ipak govoriti o Poslaničkog grupi Dveri koja trenutno nije u sali. Valjda za njih nije radni dan.

Svakako ću govoriti i o rebalansu budžeta, ali sam jutros imala čast da budem edukovana šta znači patriotizam i kako se on reflektuje u odnosu na kolege poslanike ili konkretno na potpredsednicu koja je sticajem okolnosti predsedavala juče i nijednom jedinom rečju nije uvredila bilo koga u sali.

Skloni tome da budemo čak i režiseri, iako među nama ima profesionalaca, pa se ja lično ne bi usudila, napravljen je mini filmić o nepravdi nanetoj poslaničkoj grupi u kome sam ja onako slatko isečena i pretvorena u neku zlu vešticu, što nije strašno. Ali je strašno ako u diskusiji o budžetu čujemo da je štrajk prosvetnih radnika na teret ministra prosvete zato što je poraslo nasilje među maloletnicima kao opasku i zamerku ovoj Vladi, premijerki koja je juče bila ovde, ako čujemo da je ulaganjem u put Niš – Merdare trasiramo neki put prema velikoj Albaniji i sve to kažemo zato što smo patriote bazično i sve drugo nas vređa, evo mog velikog zadovoljstva, da ne pričam u prazno, onda najmanje što očekujem jeste da od pristalica ove poslaničke grupe dobijem tako sjajno obaveštenja kakva su me probudila jutros.

Izvinjavam se građanima Srbije i vama, a tipično je za socijaliste, jer zaista nemamo manir da vređamo apsolutno nikoga u bilo kom trenutku, sada kada budem citirala to će zvučati vrlo ružno.

Kažu između ostalog da sam – Vučkova kučka. Kolega Jovanov, ako slučajno imate dilemu ko je Vučko, citiram – tapšite budale dok ona prima platu i u Peći i u Beogradu i pomaže Vučiću psihopati da rasprodaju Srbiju. Jedan od.

Drugi kaže – kučko, ti podržavaš ustašicu i isključuješ mikrofon pravom Srbinu iz Srbije, i neću dalje da čitam.

Prvo, na moje veliko zadovoljstvo, u ovoj sali sedi čovek koji je moj zemlja, čovek koji nosi velike zasluge zato što su Košare odbranjene, general Ljubinko Đurković i zna da u tom malom gradu ispod Prokletija, a ja sam dođoš tačno iz Peći, nikada nisu živele kučke. Nije da nismo umele da ugrizemo, ali za vrat, a ne za nogu i ne reagujem ja danas kao kučka. Imuna sam ja na – neću da kažem. Ono što je karakteristično za čist patriotizam u Srbiji.

Danas reagujem svesna jednog momenta koji nosim onako kao bol u duši već dvadeset i nešto godina, seća se verovatno dobar procenat vas, kada su krenule kolone sa KiM jedini grad u koji nisu mogli da uđu odlukom Velimira Ilića bio je Čačak. Ti dođoši tada tamo nisu mogli. Ti dođoši danas ne mogu tamo. Ovi dođoši poput mene koji su manje patriote od ovih koji me zovu kučkom očigledno ne mogu da budu u parlamentu.

Da li ja treba da zaslužim poštovanje na način što ću početi da koristim taj rečnik? Neću. Da li treba da objasnim da čak iako napravimo paralelu, iako, da vam kažem nešto, mogla bih ja i da verujem da nema greške kolega jer nisu oni izgovorili ove laži, to će, pretpostavljam, biti odbrana, ali jesu pristalice motivisane jednim kratim filmićem iz skupštinske sale, pa sada iako pripadam Vučku, pod znacima navoda, onda uopšte nije prirodno da i po toj životinjskoj gradaciji budem kučka. Morala bih da budem makar vučica.

I svaki naredni put, kada dođemo do faze da opominjemo našu decu, opominjemo ministra prosvete, kako ne radi dovoljno dobro, ima štrajk prosvetnih radnika zbog nasilja među decom. Ja vas pitam – odakle bazično kreće? Iz parlament Srbije, gospodo.

Pod lažnim izgovorom borbe za Kosovo i Metohiju, ja nisam raseljeno lice, ja sam dođoš. Urede nalik ovima koje sam jutros pročitala, sam dobila i posle one sednice o Kosovu i Metohiji, ali iz redova pristalica Aljbina Kurtija, i jedne i druge su mi na ponos, ali su moja obaveza i kao čoveka i kao potpredsednice Skupštine da ovo kažem naglas.

Kada govorimo o budžetu, rekli smo juče na pres konferenciji ono što mislimo, razvojni je, socijalno odgovoran, tretira sve infrastrukturne projekte. Imala sam čak i pitanje – da li je prirodno da u kriznoj godini prioritet bude nacionalni stadion? Da. jeste. I u ratnim godina Srbija mora da gleda napred, a ne u kriznim. Verovali smo da ova to neće biti, kada smo pokušavali da se izborimo sa kornom. Kao što vidite, nema uticaja da možemo da planiramo, kako će na svetskom nivou izgledati sve krize koje mogu da se dogode, tako da će o detaljima budžeta o kojima se moram, priznati, ozbiljnu diskusiju spremila i ja, ali sam onda došla do faze da moram da objasnim kojoj životinjskoj vrsti pripadam, ako me već neko ne doživljava kao čoveka. Onda sam sebi pojela vreme za diskusiju o budžetu i ostalim tačkama, ali neću pojesti vreme svojim kolegama koji treba da govore posle mene, sigurna sam detaljnije o svemu onome što sadrži budžet, sigurna sam sa još intenzivnijim osvrtom od onoga koji je imao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, magistar Dejan Radenković.

Rekli smo već da ćemo svakako glasati za ovaj budžet i svakako mi mislimo da smo dovoljno velike patriote koje imaju svest da deo sredstava iz budžeta ulože u put Niš – Merdare. Nije to put ka Albaniji, nego zaustavljanje velike Albanije. A, kada budem sa predsednikom Vučićem rasprodala celu ovu Srbiju, koju od nas brane ovako kvalitetno na „fejsbuku“, „instagramu“ i ostalim društvenim mrežama, onda ću doći da građanima Srbije još i kažem – izvini. Ali, mi ta prodaja toliko teško ide da čak nikada nisam probala ni ono u čemu su neki profesionalci, da prodajem maglu u skupštinskoj sali, a to je isplativ posao, ali vredi svega 1,5 do 3%. Hvala vam.

Dobro je bilo čuti ovakvu repliku, međutim, ja koja sam predsedavala i na čije predsedavanje nema primedbi, ipak sam bila dovoljno veliki motiv da ta mreža pristalica krene na ovakav vid obračuna.

Ono na šta želim da skrenem pažnju zašto nisam prekinula premijerku Srbije, pre svega čini mi se, a i u tom filmu se vidi da premijerka Ana Brnabić nije rekla da se radi o neofašističkom pokretu, već da je ideologija takva. Na to je imala dobacivanje iz poslaničkih klupa koje mogu da citiram, juče nisam danas hoću – šta ti imaš da kome kažeš ustaška lezbejko. Zato sam isključila mikrofon, zato sam prekinula takav vidi komunikacije.

Ne mislim da imamo prava da u naboju sopstvenih emocija kažemo kada smo povređeni sve ono što možemo, a i ja sam danas verovatno mogla da kažem više od onoga što ste čuli i bezobraznije od onoga što ste čuli i da za to imam potpuno opravdanje.

Dakle, čak i ako je reagovala premijerka Srbije Ana Brnabić, reagovala je na nebrojano mnogo postova na društvenim mrežama, mini filmove o njenom ličnom statusu, opredeljenju ili čemu god hoćete. Tako da kada krenemo da budemo uvređeni, onda prvo moramo da shvatimo čime smo to izazvali.

Potpuno se slažem, sve je dvosmerno, ali moramo biti racionalni kada probamo da odredimo koji smer je prvi. Samo to je suština moje priče. Biće mi beskrajno drago ako ova moja današnja diskusija na uštrb rasprave o budžetu Republike Srbije doprinese makar tome da odavde ne budemo motiv za bilo koji vid nasilja na ulici, u školi, u prevozu, u prodavnici ili gde god se nađemo. Hvala.

` PREDSEDAVAJUĆA: Gospodine Obradoviću, jel možemo da se dogovorimo, još jedna vaša replika, pravo gospođi Paunović da vam replicira i da završimo ovaj krug replika?

(Snežana Paunović: Zašto replika?)

Pominjali ste ga.

(Snežana Paunović: Koga?)

Gospodina Obradovića.

(Snežana Paunović: Nijednog trenutka, ali dobro.)

Zahvaljujem, koleginici Lukić.

Reč ima kolega Željko Veselinović.

Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar finansija.
Izvolite.

Hvala predsedniče.

Poštovani ministri, uvažene kolege, poštovani građani i građanke Srbije, skoro da sam razmišljala i da li da reagujem, jer kad god nemamo odgovor na neke argumente koji nam se kažu mi se onda setimo da je ministar energetike u toj Vladi, istina je bio Petar Škundrić. Istina je i da je u tom trenutku, to sam očekivala da kažete ako se već bavite ozbiljno ekonomskom situacijom u Srbiji i tada i danas ja ne znam da li ste tada bili u DS i uvek se ogradim pre nego odgovorim bilo kome od vas jer ti tranziti koji se dešavaju, odnosno transferi između stranaka kad je u pitanju ovaj demokratski blok za mene su postali onako prilično teški da ih ispratim, ali ako se sećate i ako ste bili član DS, onda se sigurno sećate da je to bilo jedino i najprikladnije rešenje u tom momentu.

Ne znam da li zaista mislite da javnost Srbije u ovom trenutku veruje da je ključna bila odluka SPS koja jeste bila deo te Vlade i da sve što se tada odlučivalo jeste i isključivo zavisilo od SPS. Jako bih volela da mi dođemo do faze kada ćemo mi apsolutno odlučivati, a vi onda zloupotrebiti takav jedan momenat i objasniti građanima Srbije kako ništa što je socijalističko ne valja, a sve što vi donosite na krilima demokratije je spas. Posle 23 godine, uvaženi kolega, vi se i dalje branite od vas samih i to terajući osnivače, improvizujući svoju partiju i pokušavajući da teret loših odluka iako sam dobro zapamtila, 340 i nešto hiljada ljudi koji su izgubili posao imputirate SPS. Pa u to ne verujete ni sami, zašto onda tako grubo obmanjujete građane Srbije koji nas prate? Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Jovanović.
Kolega Jekiću, replika?
Izvolite.

Hvala.
Koleginica Jovanović, replika?
Izvolite.
(Dalibor Jekić: Po kom osnovu?)

Koleginice Jovanović, izvinite, samo momenat, vratiću vam vreme.
Hajde da dozvolite da ja predsedavam sednicom. Dobili ste repliku, a ja ću svakako pitati za savet ukoliko mi bude trebao. Sada sam dala reč koleginici Jovanović i budite ljubazni, pustite je da govori. Hvala.

Hvala vam.
Kolega Pavićević, Poslovnik.
Izvolite.

Sad ću probati da vas razumem. Prvo, ne mislim da sam povredila Poslovnik, ali upravo ste probali da mi objasnite da ja treba da ispravim neku nepravdu koja se po vašoj proceni dogodila u toku celog dana ili se dešavala i reklamirate Poslovnik dva i po minuta nakon što sam sela na mesto predsedavajućeg.
Kolega Pavićeviću, nije bilo osnova za vašu intervenciju na taj način na koji ste probali. Ja sam apsolutno dozvolila replike kolegama da govoreći o jednom jako važnom gradu u Srbiji, a to je Kragujevcu, razmene mišljenja i iskustva. Ne vidim u kom delu ste prepoznali da je povređen Poslovnik, ali vas svakako pitam da li želite da se u danu za glasanje izjasnimo? (Ne)
Hvala.
Gospodine Jekiću, ponovo replika? Izvolite.

Koleginice Jovanović, ja ću vam još jednom dati reč, ali vas molim da ovde zatvorimo taj blok replika i da ne izazivate nove. Izvolite.

Hvala vam.
Potpredsedniče, vi po Poslovniku? Izvolite.

Hvala, kolega Stefanoviću.
Cenim da biste vi voleli mnogo toga, ali ću vam ja ipak odgovoriti samo na ono što se tiče Poslovnika o radu. Definitivno sam bila maksimalno tolerantna u odnosu na kolege i dozvolila da kao što sam objasnila i kolegi Pavićeviću pre vas, razgovaraju o jednoj čini mi se važnoj temi.
Ovde prekidam njihov krug replika, moraće da nastave razgovor o kvalitetu života u gradu Kragujevcu ili nekim drugim danima u Skupštini Srbije, ovde više ne. Zaista je moja namera bila da budem samo beskrajno tolerantna. Pri tom, nikada mi se ništa ne javlja, ne znam kako ste to uspeli da percipirate, ali je vrlo simpatično.
Da li vi želite da se Skupština izjasni o povredi Poslovnika?(Ne.)
Reč ima, kolega Usame Zukorlić, izvolite, potpredsedniče prijavite se.

Molim vas, vreme.

Kolega Erac, po Poslovniku? Izvolite.