| 05.06.2025. | Odluka o izboru potpredsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
| 20.04.2024. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
| 08.03.2024. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Hvala predsednice.
Poštovani, amandman koleginice Rokvić koji je zapravo sadržan u ovom zakonu, tako da ćemo mi i poslanička grupa Ivica Dačić – SPS, podržati stav Vlade u vezi sa ovim amandmanom.
Ja bih htela da još jednom i naravno, toga nikad nije dovoljno ni dosta, iskoristim priliku da potenciram na ovoj trgovini ljudima. Trgovina ljudima predstavlja globalni problem i naravno, gde god ima ljudska zajednica, gde god ima ljudi, tu postoji i ova trgovina ljudima, zbog toga što je to jedan izuzetno unosan posao za neke ljude, organizovane grupe, gde oni zarađuju ogromne svote novca.
Međutim, ono što je specifično za trgovinu ljudima, jeste zapravo što oni svoje žrtve, odnosno ljude mogu da iskoriste više godina, odnosno na različite načine u smislu prosjačenja, prostitucije, radnog ropstva, uzimanje organa za ilegalnu transplantaciju organa i još na mnogo različitih načina.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je tu na prvoj liniji i ono otkriva i sprečava, odnosno prekida ove lance trgovine ljudima. Međutim, mi od ovih ljudi, od ovih organizovanih grupa ne možemo očekivati nikakvu svest ni savest, ni apatiju prema svojim žrtvama, pa u tom smislu mislim da bi kaznena politika trebala da bude značajno bolja i da kazne za ovaj vid kriminala, trebaju biti drakonske.
S jedne strane, pošto je to tako moramo sprovoditi adekvatnu prevenciju u smislu edukacije, pre svega, dece kao vulnerabilne grupe, takođe, tinejdžera, ali ne samo njih, već i njihovih porodica, njihovog okruženja, u smislu šta ih očekuje, šta mogu, ko predstavlja potencijalnu opasnost, a naravno u tom smislu je potrebno i podržati, odnosno osnažiti samu porodicu.
Ono što bih ja ovog puta htela da naglasim, to jeste zapravo ono što su žrtve trgovine ljudima, a to su, pre svega, ljudi koji su uspeli da se spasu i živi izađu iz tog pakla i koji su zapravo sa brojnim mentalnim i fizičkim posledicama, odnosno oboljenjima od kojih su neke ireverzibilni i koje se ne mogu lečiti, ali većina njih upornim radom i upornom terapijom, mogu dovesti do toga da se žrtve resocijalizuju, da se njihov mentalni status, fizičko stanje popravi da postanu funkcionalni i da postanu aktivni, odnosno korisni članovi zajednice.
Nekako je još uvek takva situacija da su ove žrtve nasilja, odnosno trgovine ljudima su zapravo stigmatizovani i prepuštene same sebi, odbačene od zajednice, uvek nađemo neki razlog ili nešto zbog čega ne treba da im se posvetimo. Da li je to neko narkoman ili je neko tako želeo i hteo, izazivao, ili pripada nekoj socijalnoj kategoriji koja, eto tako bi trebala da bude žrtva?
11/2 VS/IR
Međutim, niko ne gleda uzroke, svi gledamo posledice, a posledice su takve kakve su, pa niko baš i ne želi da se mnogo udubljuje u ovakve probleme. Međutim, njihovo zdravlje i njihov život je značajno ugrožen, oni žive stalno u strahu, znači ceo život preostali u strahu, nefunkcionalni, emotivno oslabljeni, traumatizovani i na svemu ovom treba raditi da se ovi ljudi osnaže i vrate u zajednicu i postanu neki korisni članovi zajednice tim pre, što je naše društvo već spada u starije, mi smo prosečno stari 43 godine, to znači da moramo obratiti pažnju na svakog člana naše zajednice.
Ono što se ovim zakonom posebno potencira, a to zapravo i jeste ovo o čemu ja govorim, a to jeste zapravo poseban akcenat na zbrinjavanje žrtava nasilja, odnosno trgovine ljudima i potenciranje, odnosno jačanje timskog i kordinisanog rada svih subjekata nacionalnog mehanizma kojim se očekuje adekvatan odgovor države na ovaj globalni problem trgovine ljudima.
Na kraju želim da se zahvalim ministru unutrašnjih poslova i njegovom timu. Hvala vam.
Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege, danas na dnevnom redu ove sednice je i Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o saradnji u oblasti prevencije, ograničavanja i ublažavanja posledica katastrofa.
Naglasila bih važnost ove bilateralne saradnje Srbije i Rumunije, obzirom da se radi o nama izrazito prijateljskoj zemlji sa kojom nas veže viševekovno prijateljstvo i činjenica da naša dva naroda žive zajedno i u jednoj i u drugoj državi, kako sam naglasila, više vekova. Dakle, ovo mogu da tvrdim kao neko ko dolazi sa severa Srbije, iz Vojvodine, gde sa nama Srbima živi više od 30 nacionalnih manjina. Dakle, svi žive uglavnom sa poštovanjem i uvažavanjem.
Naglasila bih nešto što je važno za svaki odnos. Svaki odnos između dve strane je zapravo dvosmeran i potrebno je da svaka strana pokaže želju, volju, ali pre svega dobru nameru da taj odnos uspe i da napreduje. Ako se za neuspeh nekog odnosa krivi samo jedna strana, onda se plašim da tu postoji loša namera.
Dakle, odnosi u Vojvodini bi trebali da budu primer između Srba i nacionalnih manjina kako zapravo to treba da funkcioniše i kako se takvi odnosi neguju i zbog toga naglašavam ovu međunarodnu saradnju, ovaj Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije.
Rumunija i Srbija su učvrstile svoje prijateljstvo onog trenutka kada je Rumunija odbila da prizna samoproglašeno Kosovo, zahvaljujući tome što poštuje suverenitet i teritorijalni integritet svake države članice UN.
Važnost ovog sporazuma, a koji je u ime Vlade Republike Srbije potpisao potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova gospodin Ivica Dačić, ogleda se u tome da Rumunija je naš najveći sused. Imamo jednu dugačku granicu čiji najveći deo čini međunarodna reka Dunav i izuzetno je važno i potrebno urediti zakonom, odnosno ovim međunarodnim sporazumom način sprečavanja prirodnih katastrofa i akcedenata kako bi se zaštitili životi i zdravlje ljudi sa obe strane, odnosno obe zemlje.
Ovaj sporazum će sprovoditi Ministarstvo unutrašnjih poslova, odnosno Sektor za vanredne situacije, koji je i formirao upravo ministar Ivica Dačić kada je prvi put bio ministar unutrašnjih poslova.
Mislim da možemo biti ponosi učinkom ovog sektora ne samo u Srbiji, već i u nekoliko zemalja regiona gde je Ministarstvo unutrašnjih poslova slalo vatrogasce i spasioce, naročito za pomoć u gašenju letnjih požara.
Mi smo kao zemlja i sami prošli kroz više prirodnih katastrofa, zemljotrese, požare, poplave i odlično znamo i razumemo potrebu, ali i obavezu da i sa svojim susedima sarađujemo u tome.
Želim da pohvalim nesebičan i požrtvovan rad pripadnika Sektora za vanredne situacije, zahvaljujući čijoj hrabrosti iz požara i poplava ovih poslednjih godina spašavamo mnogo života i imovine. Verujem da će se zato i dalje raditi na jačanju kapaciteta ovog važnog sektora, što naravno treba da doprinese i boljoj bilateralnoj saradnji u oblasti prevencije i ublažavanju posledica prirodnih katastrofa.
Sigurna sam i uverena da će se bilateralni Sporazum sa Rumunijom o saradnji u oblasti katastrofa sprovoditi kvalitetno, jer imam poverenja u Ministarstvo unutrašnjih poslova i Sektor za vanredne situacije, koji je po ovom sporazumu za to i određen.
Htela bih još nešto, a što nema direktnu vezu sa ovim sporazumom o međunarodnoj saradnji u oblasti katastrofa, a to je da bih iskoristila priliku da skrenem pažnju na zimske elementarne nepogode koje će biti sve češće i sve češće će nas zadesiti, obzirom na klimatske promene i upravo ova zimska elementarna nepogoda
16/2 GD/JG
se desila ove godine u oktobru. Dakle, 3. oktobra u jugozapadnoj Srbiji, opština Medveđa, Ivanjica, ali i u drugim opštinama je pao veliki sneg i led koji je napravio veliku štetu. Pre svega, zbog neraščišćenih trasa dalekovoda došlo je do nestanka električne energije i, naravno, onih šteta koje su uslovljene ovim nestankom, ali takođe izazvao je i veliku štetu na zasadima šuma, ali pre svega voća, jer se stanovništvo ovih krajeva, koje su na nadmorskoj visini od preko 600 metara, uglavnom bavi poljoprivredom, odnosno voćarstvom, te tako je ovo zapravo i jako važno, od vitalnog značaja za njihov opstanak na ovoj teritoriji.
Ono što bih htela da pohvalim jeste Ministarstvo poljoprivrede i ministar poljoprivrede Glamočić, koji je prepoznao ovaj problem i promptno reagovao u smislu da je procenio štetu i da je opredeljena pomoć od 300 hiljada sertifikovanih sadnica Instituta u Čačku za ova domaćinstva koja su pogođena ovom nepogodom.
Zašto je ovo važno da se pravovremeno i adekvatno uradi? Zbog toga što je potrebno dve, tri, pa i više godina da bi došlo do prvog roda na ovim zasadima, a što je, kažem, od vitalnog značaja za stanovništvo ovih krajeva.
Mislim da je ova reakcija Ministarstva poljoprivrede bila zaista dobra, ali mislim takođe da bi trebalo, obzirom na to da se dešavaju ozbiljne klimatske promene, sistematski rešiti ovu oblast, odnosno uzeti je u razmatranje kao elementarnu nepogodu na koju treba obratiti pažnju u budućnosti.
Hvala.
Hvala.
Poštovani, ovo što je amandmanom tražio gospodin Lazović i njegova poslanička grupa, već je obuhvaćeno ovim izmenama i dopunama zakona.
Ono što je dobro je što je zakonopisac u toku ove kratke implementacije zakona uvideo da postoje neke pravne praznine, i ono što je dobro da se one otklone ovim izmenama. Ovim izmenama će tako biti obuhvaćeno da se tako može kupiti ili izgraditi individualna kuća, sa pomoćnim objektima ili montažna, obuhvatajući i montažnu, ali isto tako ono što je dobro da se proširuje jemstvo na treće lice, tako da neće važiti samo za kreditno sposobne članove porodice.
Ovom prilikom bih međutim, pomenula još jedan problem koji se javlja u praksi u sprovođenju ovog zakona, a koji bi trebalo razmotriti i rešiti. Naime, ima dosta slučajeva da su unuci nakon smrti svojih baba ili deda, bili obuhvaćeni nasleđem kao suvlasnici nužnog dela nasledstva i bili u katastar upisani kao suvlasnici tih nužnih delova. Nakon toga su se te nepokretnosti dogovorom naslednika prodavale, najčešće zbog velikog broja naslednika, ali i nemogućnosti fizičke deobe takvih stanova. Dakle, unuci nisu koristili nasleđene nužne delove nepokretnosti. Ovi mladi ljudi, međutim, ostaju upisani u katastru kao nekadašnji suvlasnici nužnih delova i oni faktički ne ispunjavaju uslove za ostvarenje stambenih kredita ni po osnovnom zakonu o garantnoj šemi niti po izmenama i dopunama o kojima govorimo na ovoj sednici. Razlog je što su u katastar već upisani kao vlasnici te im se stan za koji su podigli kredit po osnovu ovog zakona ne računa kao prva nekretnina.
Inače, preko sajta Ministarstva finansija građani su postavljali pitanje, - da li se može aplicirati za kredit mlad čovek ukoliko je ostavinskom raspravom postao vlasnik dela nepokretne imovine u kojoj ne živi? Odgovor je da se po Zakonu prvom nepokretnošću smatra nepokretnost koju korisnik kredita stiče samostalno, a do donošenja zahteva za kredit nije imao na svoje ime u vlasništvu nepokretnost za stanovanje niti je korisnik stambenog kredita.
Mislim da bi ovakve situacije, a nadam se i da ih neće biti mnogo trebalo da se preciziraju zakonom, odnosno da se ne prepuštaju različitim tumačenjima, i da se takva, da kažem, privremena nasleđa od roditelja, ne smatraju prvom stambenom nekretninom.
Smatram da bi i ovim mladim ljudima trebalo dati šansu da svoj stambeni problem reše kroz ovaj povoljan zakonski okvir koji država nudi kao značajnu meru podrške mladima od 20 do 35 godina, a koju mi socijalisti podržavamo. Hvala najlepše.
Nema govora na sednicama odbora.
(Novi Sad, 08.12.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Odbornik | Skupština grada Novog Sada | Grad | Mesečno | 25000.00 | RSD | 21.08.2020 - |
| Zamenik Pokrajinskog sekretara | Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost | Pokrajina | Mesečno | 63145.00 | RSD | 13.11.2020 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 37242.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Medicinski fakultet u Novom Sadu (Asistent sa doktoratom ) | Republika | Mesečno | 57400.00 | RSD | 03.07.2020 - | |
| Klinički centar Vojvodine (lekar specijalista anesteziolog i reanimatolog, supspecijalista medicine bola, doktor nauka) | Republika | Mesečno | 146000.00 | RSD | 23.08.2000 - |