Poštovani predsedniče Narodne skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, poslednjih dana javnost je opterećena društvenim problemom na koji ne možemo biti imuni, u pitanju su društvene mreže i njihov negativan uticaj na društvene pojave, naročito među mladim ljudima o čemu sve češće imamo priliku da govorimo.

Opasnosti posledice aktivnosti na društvenim mrežama i sadržaja kojima su pre svega izloženi mladi imali smo priliku da vidimo da su pogubne. Uticaj ovih medija je ogroman, a mladi koji pripadaju digitalnoj pismenoj generaciji izloženi su sadržajima koji njih žele da predstave u željenom svetlu. Taj virtuelni svet veoma često obmanjuje mlade ljude, podstiče ih na negativan načni na razmišljanja, za posledicu imaju iskrivljenu svest, ali takođe imaju i negativne posledice na njihovo razmišljanje o ljudima, procesima i pojavama. Tako mladi ljudi gube osećaj za realan život, za realan svet i mnogo teže podnose neuspeh.

Ovakav odnos mladih ljudi posledica je i nekih iskrivljenih vrednosti koji se mladim ljudima nude, pre svega na društvenim mrežama, ali takođe i preko pojedinih medija. Vrednost ne treba da predstavljaju rijaliti programi, vrednost ne treba da predstavljaju programi u kojima učesnici zarađuju ogroman novac, bez rada, već prvenstveno vrednost treba da predstavljaju rad, stvaralaštvo i društveno poželjno ponašanje.

Konkretno, u pitanju su sve prisutniji pritisci i pretnje preko društvenih mreža, preko Tvitera, Instagrama, Jutjuba, Tik-Toka i drugih platformi za deljenje elektronskog materijala. Putem komentara upućuju se brutalne pretnje i uvrede koje izazivaju veliku uznemirenost i strah onih kojima su te pretnje i upućene.

Ta brutalnost u pretnjama ide tako daleko da se jutjuberima i influenserima, ali generalno i svim korisnicima društvenih mreža i te kako preti, pa čak i smrću. Svedoci smo u poslednjih nekoliko meseci nekoliko samoubistava mladih ljudi koji su posledica pretnji i ogromnog pritiska na mlade ljude.

Moje pitanje je upućeno Vladi Republike Srbije i glasi – na koji način i kojim merama Vlad Republike Srbije bi mogla adekvatnije da odgovori na ovu negativnu društvenu pojavu i sankcioniše digitalno nasilje, čije posledice po mlade generacije mogu biti pogubne?

Pre svega, smatram da je veoma važno da jedna ovakva inicijativa za rešenje ovako ozbiljnog problema i potekne od nas, mladih narodnih poslanika, koji smo u proteklom periodu bili i te kako izloženi brutalnom nasilju na digitalnim mrežama, odnosno na svim društvenim mrežama i da naš angažman i treba da bude upućen da pružimo podršku svim onim mladim ljudima koji su izloženi ovakvom problemu. Ukoliko ne možemo da ga iskorenimo, onda na najbolji način da im pomognemo da prevaziđu i da te posledice koje na njih ostavljaju da budu što manje. Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama su danas važne tačke dnevnog reda, a s obzirom na to da sam član skupštinskog Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, svakako da ću krenuti od Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Na samom početku, podsetila bih ono što je veoma važno za sve građanke i građane Republike Srbije, a to je da smo juče usvojili budžet za 2022. godinu. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede će u 2022. godini imati na raspolaganju 62 milijarde dinara. Ovo je značajan iznos za sve naše poljoprivrednike, a svi dobro znamo da je poljoprivreda i ruralni razvoj u lokalnim, regionalnim, kao i u nacionalnim strategijama prepoznata kao strateški prioritet, odnosno kao jedan od prioriteta strateškog pravca naše države. Ovaj budžet upravo to i potvrđuje, tako što je najveći deo sredstava usmeren ka ovom ministarstvu zapravo i predviđen za subvencije, više od 80% ukupnog iznosa.

Pored dobre cene, znamo i da je veoma bitan za sve poljoprivredne proizvođače i siguran plasman poljoprivrednih proizvoda, ali državne subvencije i državni podsticaji jesu nešto što znatno određuje da li će naši poljoprivredni proizvođači nastaviti da se bave poljoprivredom, ali takođe i da li će tu poljoprivrednu proizvodnju povećati ili ući u sektor prerađivačke industrije, odnosno proizvodnje hrane.

Država kroz ulaganje u poljoprivredu, kroz izdvajanje više sredstava podstiče našeg poljoprivrednika da ulaže više i da proizvodi više. Zato je važno da nastavimo ovakvu podsticajnu politiku koju imamo prema poljoprivredi, da imamo afirmativnu participaciju naše države u resoru poljoprivrede i važne su adekvatne mere koje sprovodimo u sektoru našeg agrara da bismo što više naših poljoprivrednih proizvođača podstakli da uđu u poljoprivrednu oblast, prosto da imamo više prerađivačkih kapaciteta.

Posebno je značajno i da subvencije i povraćaj sredstava u poljoprivredi budu blagovremeni i budu na vreme. To je važno pre svega da bi naši poljoprivredni proizvođači mogli da znaju koliko će da ulažu, da bi mogli da znaju koliko će i da planiraju, ali i da realizuju planirane aktivnosti za narednu godinu.

Upravo dolazimo do onog značajnog aspekta ovog Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, a to je da se ove izmene i odnose na to da subvencije poljoprivrednim proizvođačima budu brže isplaćivane, ali da sami zahtevi ka poljoprivrednim proizvođačima budu brže obrađivani.

Ovim novinama omogućiće se efikasnije vođenje registra poljoprivrednih gazdinstava, brža obrada podataka, ali takođe i efikasnije upravljanje isplatama podsticaja iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Putem ovog elektronskog portala naši poljoprivrednici moći će da pristupe podacima o svom poljoprivrednom gazdinstvu u svakom trenutku, što će ovaj sistem činiti i transparentnijim i u svakom trenutku njima dostupnijim kako bi mogli da apliciraju i da znaju kakav je status njihovih zahteva.

Digitalizacijom registra jeste značajna novina što ćemo imati bolji sistem za obradu primljenih zahteva, što će se povezati sistem sa svim relevantnim javnim evidencijama, ali takođe i automatsko preuzimanje potrebnih podataka, što će olakšati, kao što sam rekla, obradu zahteva i za krajnji ishod imaće ažurniji registar poljoprivrednih gazdinstava i bržu isplatu podsticaja. To je ono što je veoma važno, a predviđa se ovim izmenama i dopunama.

Naravno, cela digitalizacija u našem javnom sektoru sprovodi se i upravo zbog toga da bi građanima bili dostupniji podaci, da bi građani mogli brže i efikasnije i jednostavnije da ostvaruju svoja prava, ali pre svega i da bi im se omogućila ušteda i vremena i novca.

Kada dolazimo do ovog elektronskog portala, upravo to i postižemo tako što ćemo imati oslobađanje od naplati taksi, što je važno za naše poljoprivredne proizvođače, ali ćemo uštedeti i novac tako što naši poljoprivredni proizvođači neće morati da prekidaju svoje radne obaveze, radne aktivnosti, već će moći od kuće putem računara ili telefona da vrše bilo kakve izmene vezane za njihov status poljoprivrednih gazdinstava.

Jedna od značajnih novina je što će se korisnicima IPARD podsticaja omogućiti avansno plaćanje od 50% od odobrene vrednosti podsticaja, čime će se obezbediti značajan deo finansijskih sredstava. Omogućićemo da ove IPARD mere budu afirmativnije, odnosno da budu što više zastupljene, da ih naši poljoprivredni proizvođači što više koriste, ali da što manje sredstava ostaje neiskorišćeno.

Važno je pomenuti IPARD meru LEADER koja je predviđena za sprovođenje politike ruralnog razvoja, kroz realizaciju lokalnih strategija ruralnog razvoja od strane lokalnih akcionih grupa.

Izmene i dopune Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave jesu još jedan korak ka našoj težnji da naša javna uprava bude i modernija i efikasnija i ima funkciju da izgradimo modernu, efikasnu i stručnu javnu upravu. Mi poslanici Socijalističke partije Srbije apsolutno se slažemo da je uspostavljanje efikasnog i modernog službeničkog sistema potreba svake lokalne samouprave i da su ove izmene i dopune neophodne i potrebne da bismo kvalitetno upravljali kako ljudskim resursima, ali tako i javnim resursima koji su u stvari resursi naših građana.

Javna uprava jeste najbliža građanima, jer kroz širok spektar svih usluga koje pruža našim građanima ostvaruje najneposredniju komunikaciju sa njima. Naš zadatak je zbog toga i da je stalno unapređujemo, modernizujemo da bi je građani zaista i doživljavali kao svoj servis.

Za uspešnu i efikasnu državnu upravu kojoj težimo preduslov je ulaganje u ljudske resurse, jačanje službeničkih sistema kroz specijalizaciju postojećeg kadra, omogućavanje njihove kontinuirane edukacije, konstantnog učenja, ali i podmlađivanje strukture zaposlenih.

Naravno, ovde je posebno važno zapošljavanje IT stručnjaka, jer nam je neophodna informatička pismenost službenika. Imajući to u vidu, savremeni državni službenik mora biti i nagrađen za svoj doprinos reformama kojima težimo i koje sprovodimo, srazmerno složenosti njegovog posla, produktivnosti, ali pre svega i zalaganju za efikasnije ostvarivanje prava i zahteva naših građana.

Uz visok nivo digitalizacije koji smo postigli u gotovo svim resorima i reformama koje smo do sada sproveli, usklađivanje javnoslužbeničkog sistema sa upravljanjem ljudskih resursa zaokružićemo i ove višeslojne sistematske reforme i na taj način rezultati koje ćemo postići biće kvalitetni državni službenici, ali i ono što je nama svima cilj, a to je zadovoljni građani.

Svakako, svaku jedinicu lokalne samouprave karakterišu neke specifičnosti sa kojima se susreću kako donosioci odluka u tim lokalnim samoupravama, tako i građani i građanke koji u njima žive, i zbog toga nije potrebno posebno obrazlagati zašto su lokalne samouprave izuzetno važan segment funkcionisanja svake države. Građani od lokalnih samouprava, nivoa vlasti koji je njima najbliži, prirodni najbliži, očekuju da lokalne samouprave sve svoje kapacitete i sve svoje resurse usmere ka njihovim potrebama. Tu pre svega mislimo na zapošljavanje, mislimo na podizanje životnog standarda stanovništva, ali i unapređenje sveukupnog kvaliteta života.

Zato je važno da sve reforme i sav razvoj i celokupan razvoj koji podstičemo na nivou cele države, podstičemo tako da on odgovori potrebama na lokalnom nivou, naravno, uzimajući u obzir i različitosti koje su tu prisutne.

Jedan od ključnih aspekata daljeg razvoja naše države svakako jeste i uloga lokalnih samouprava na polju očuvanja mira i stabilnosti unutar svake lokalne samouprave, ali značaj lokalne samouprave kada je u pitanju saradnja između nacionalnih zajednica, kada je u pitanju unapređenje multikulturalnog i multietničkog suživota većinskih i manjinskih naroda.

S obzirom na to da dolazim iz jedne multikulturalne sredine u kojoj žive i Srbi i Bošnjaci, posebno bih naglasila značaj gde je potrebno da mi mladi predstavnici naroda, mladi poslanici u ovom visokom domu imamo svest o tome koliko je važno mir i stabilnost koju zagovaramo na republičkom nivou i posebno je važno da svi u lokalnim samoupravama imamo svest o tome da samo saradnja, mir i stabilnost kako unutar naše zemlje, tako i u regionu može dovesti do ekonomskog prosperiteta, kom i danas svedočimo.

Poslanička grupa SPS će svakako u danu za glasanje podržati izmene i dopune ovih predloga zakona. Zahvaljujem.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, uvažena ministarka sa saradnikom, koleginice i kolege narodni poslanici, uvek je afirmativno i dobro kada u Narodnoj skupštini Republike Srbije govorimo o tačkama dnevnog reda koje se odnose na sporazume o saradnji, što pokazuje proaktivnu ulogu i želju svih organa i institucija u našoj državi da unapređuju saradnju sa različitim zemljama iz najrazličitijih oblasti.

Ono što bih na samom početku rekla jeste da ću, kao što je i ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS Uglješa Marković rekao, govoriti o Sporazumu o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Kraljevine Norveške.

Na samom početku, podsetila bih i da su bilateralni odnosi između Republike Srbije i Kraljevine Norveške uspostavljeni još davne 1917. godine. Ono što je za nas važno jeste da prijateljstvo između Srbije i Norveške datira i pre toga, tačnije kada je grupa norveških lekara i medicinskih sestara dobrovoljno došla u Srbiju da pomaže u bolnicama tokom Balkanskih ratova i tokom Prvog svetskog rata.

Naravno, opštepoznata je činjenica i da je naše prijateljstvo dodatno učvršćeno tokom Drugog svetskog rata, kada su Norvežani i Norvežanke nesebično pružali pomoć jugoslovenskim ratnim zarobljenicima u nacističkim logorima.

Naše bilateralne odnose i danas karakteriše pozitivna dinamika političkog dijaloga, karakterišu ih dobri odnosi, ali i postojanje obostranog interesa za unapređenje svih vidova saradnje.

Moram da kažem da poslednjih godina ono što je izuzetno važno, a to je da je sa političke sfere, odnosno sa političkog plana saradnje, kao i sa ekonomskog, ta saradnja između Republike Srbije i Kraljevine Norveške, prelila se i na oblast kulture. Zato moram da pomenem i jednu manifestaciju koja je zapravo, jeste mesec norveške kulture koji se održava u Beogradu, kao i u drugim gradovima i zove se „NOktobar“.

Kada pričamo o kulturi, važno je da pomenemo jedno kulturno-istorijsko dobro koje je i obeležje i simbol Gornjeg Milanovca. Naravno, radi se srpsko norveškoj kući, koja zapravo jeste izgrađena da predstavlja prijateljstvo dva naroda. Ova kuća jeste spoj sprske i norveške kulture, simbolizuje srpsku tradicionalnu brvnaru, ali i vikinški brod, spojene u jednu celinu, i samim tim, simbolično predstavlja čvrsto prijateljstvo naša dva naroda.

Ono što je možda najznačajnije danas za nas, kada govorimo u plenumu, jeste da pomenemo da je Norveška godinama unazad dosledno podržavala razvoj društveno-ekonomskog napretka Srbije i da je u poslednjih 15 godina, imali smo danas priliku ovde više puta da čujemo, zapravo, jedan od najvećih bilateralnih donatora. Norveška je kroz različite donacije, kroz različite programe, kao i kroz različite grantove, nevladinim organizacijama donirala Srbiji kroz tehničku pomoć više od 200 miliona evra razvojne pomoći.

Važno je podsetiti da je Norveška takođe, pružila pomoć Srbiji kada nam je bila potrebna pomoć od štete koja je nastala usled poplava, kao i za borbu sa migrantskom krizom. Najnovije što možemo pomenuti kada je Norveška saradnja u pitanju, jeste da nam je Norveška u ovim teškim vremenima, kada je i sama suočena sa zdravstvenom krizom, na početku pandemije donirala iznos od pet miliona evra.

Zaključivanjem ovih bilateralnih sporazuma, odnosno, bilateralnog sporazuma sa Kraljevinom Norveške, a odnosi se na poljoprivredne proizvode, zapravo prethodili su i bilateralni sporazumi sa svim drugim članicama EFTA država, odnosno sa Švajcarskom, Islandom i Lihtenštajnom. Važno je da je ovim bilateralnim sporazumima prethodio i Sporazum o slobodnoj trgovini, koji je zaključen 2009. godine a stupio na snagu 2010. godine, čime je uspostavljena zona slobodne trgovine između upravo ovih država i naše zemlje.

Ovaj Sporazum, kao i svi ostali sporazumi koje Republika Srbije ima sa članicama EFTA država, omogućavaju izvoz srpskih proizvoda bez carina i samim tim doprinose da se naši poljoprivredni proizvodi bolje pozicioniraju imajući u vidu da je ovo tržište koje broji 13 miliona stanovnika. Ovi sporazumi takođe, jesu značajni za sve naše poljoprivredne proizvođače, jesu značajni za sve naše izvoznike, pre svega zato što doprinose boljem pozicioniranju Srbije na evropskom tržištu, ali i u režim slobodne trgovine.

Smatram da je izuzetno važno kada je u pitanju saradnja sa Norveškom da pomenem i aktivnost koja je bila proteklog meseca, a to je da je Srbija prvi put deponovala svoje poljoprivredno seme u svetski trezor semena, koji se nalazi uz Svalbardu. Arhipelag Svalbard zapravo se i nalaz negde na pola puta između kopnenog dela Norveške i Severnog pola, i upravo je tu smeštena globalna banka semena, i predstavlja svojevrsnu bazu podataka, jedinstvenu bazu semena iz čitavog sveta, odnosno, skoro svih zemalja sveta.

Srbija je u ovaj trezor deponovala 96 najznačajnijih poljoprivrednih kultura, tu pre svega mislim na pšenicu, ječam, ovas i raž, koji je odabrao Institut za ratarstvo i povrtarstvo, i na taj način doprineli smo globalnim naporima da se postigne, obezbedi prehrambena bezbednosti budućih generacija. Na ovaj način mi smo uspeli da sačuvamo one najdragocenije poljoprivredne kulture koje su gajene na našim prostorima, i pre svega, ovo su autohtone sorte, a nalaze se na našim prostorima.

Upravo kada govorimo o sistemskim strateškim ulaganjima u naš agrarni sektor, važno je da nastavimo sve one aktivnosti koje smo do sada sprovodili, kao bi naša poljoprivreda bila što produktivnija, što efikasnija, i kako bila što više otporna na klimatske promene.

Samim tim smatram da naši poljoprivredni proizvođači, da bi nastavili i odgovorili izazovima savremenog društva, da bi zapravo odgovorili na zahteve modernih potrošača moramo da ih podstičemo stalno da se što više udružuju, da što više ulažu i utiču, zapravo primenjuju novu tehnologiju i to jeste važna stvar, jer perspektiva naše poljoprivredne proizvodnje i nije samo zadovoljenje naših domaćih potreba, perspektiva naše poljoprivredne proizvodnje jeste upravo izvozna orjentacija i to ne samo sirovina već, izvozna orjentacija gotovih proizvoda.

Zato je izuzetno važno saradnja koju danas ostvarujemo sa mnogim zemljama sveta, a kada je u pitanju oblast poljoprivredne kulture, važni su i ovi koraci koji danas postižemo, a kada je u pitanju ovaj sporazum sa Norveškom, jer na taj način otvarajući nova tržišta mi doprinosimo da naši poljoprivredni proizvodi budu i dostupni i više zastupljeni na najzahtevnijim tržištima sveta.

Samim tim samo takvim aktivnostima mi ćemo i uspeti ono što želimo, a to je da poljoprivreda ne bude samo razvojna šansa već da bude naš razvojni prioritet.

Na samom kraju kada već pričamo o prijateljstvu i saradnji između država, znamo da je prijateljstvo i saradnja, nije potrebno samo ga sklapati, potrebno ga je stalno i negovati i upravo u tom smislu naša saradnja i naše prijateljstvo sa Norveškom najbolje ćemo negovati daljim unapređenjem bilateralnim odnosa, daljim unapređenjem kako na političkom planu, tako i na ekonomskom. Upravo danas ovaj sporazum o poljoprivrednim proizvodima doprineće boljoj i većoj spoljno-trgovinskoj razmeni i to jeste važan segment sveukupne privredne i ekonomske saradnje koju dve zemlje mogu imati.

Zato će poslanička grupa SPS glasati za sve tačke koje su na dnevnom redu, jer verujemo da je upravo unapređenjem normativnog okvira zapravo doprinosimo boljem unapređenju privrednog ambijenta naše zemlje. Zahvaljujem se.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre Vulin sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, sporazumi koji su danas na dnevnom redu između Republike Srbije i Saveta ministara BiH o graničnim prelazima, zajedničkim lokacijama na graničnim prelazima, kao i o pograničnom saobraćaju, na jedan sveobuhvatan način uređuju oblast graničnih prelaza i pograničnog režima između ove dve zemlje.

Uvek kada su na dnevnom redu teme koje su vezane za sporazume a koji se odnose na saradnju Srbije i BiH polazimo upravo od one činjenice da je ove prostore tokom istorije prethodnih decenija i vekova povezale ekonomske, demografske, kulturološke, ali pre svega i porodične veze, tradicije uzajamnih poslovnih odnosa, ostavljajući nam zadatke da nastavimo kontinuiranu bilateralnu saradnju.

Srbija pokazuje da daje poseban značaj unapređenju i očuvanju dobrih bilateralnih odnosa sa BiH i kada je u pitanju sektor bezbednosti, odnosno bezbednosna saradnja, o čemu govore i ovi sporazumi, a taj sektor jeste veoma važan činilac sveobuhvatnijih odnosa.

Ne treba posebno da obrazlažem koliko je za našu državu važno da sa svojim susedima, sa zemljama sa kojima se graničimo, imamo zajedničke planove i mere, aktivnosti, kao i uspešnu i efikasnu implementaciju bezbednosnih mera, a koje će sprečiti ilegalne prelaske granica, zatim, bilo kakve vrste prekograničnih kriminala koje se odnose na sprečavanje takvih pojava.

Naravno, tu možemo navesti jednostavan primer da svaka kutija cigareta, svaki kilogram duvana koji se ilegalno prenese u Srbiju i proda bez akciza zapravo znači manje sredstava koje će naša država utrošiti na prosvetu, utrošiti na bolji rad školstva, bolji rad naše policije i sredstva koja će biti izdvojena za tu namenu, ali svakako i manje sredstava za veće infrastrukturne projekte.

Ipak smatram da najveće benefite od ovih sporazuma imaju upravo stanovnici pograničnih područja, čije svakodnevno zajedničko funkcionisanje jeste osnov i dobar temelj dobre saradnje sa ove dve zemlje.

Na ovaj način, boljim regulisanjem pograničnog saobraćaja, boljim regulisanjem pograničnog režima, omogućava se stanovnicima pograničnih područja da se lakše kreću unutar pograničnih delova, da lakše prelaze granice ali samim tim predupređuju se ilegalni prelasci i ilegalne migracije.

Nemerljiv je značaj koji ovaj sporazum ima za lokalno stanovništvo i to mogu sa sigurnošću tvrditi imajući u vidu da dolazim iz opštine, kada je u pitanju granica sa Bosnom i Hercegovinom verovatno najspecifičnija opština u Srbiji, iz Opštine Priboj. Vi, ministre, sigurno znate da je to opština gde je 2/3 naše teritorije, zapravo, u prekograničnom delu. To podrazumeva da veliki broj stanovnika svakodnevno zbog isprepletanosti granica sa Bosnom i Hercegovinom koje kod odlaska na posao ili u škole, takođe rade na svojim poljoprivrednim imanjima svakodnevno prelaze i čak četiri granična prelaza.

Nama je značajno važno da se uređuju granični prelazi, da se unapređuje i zakonska regulativa u ovom smislu a to najbolje govori kada smo 2016. godine otvorili malogranični prelaz koji se nalazi u Carevom Polju a koji je nedaleko od glavnog graničnog prelaza. Ovaj malogranični prelaz koji je otvoren i za pešake i za saobraćaj jeste zapravo veliko olakšanje za stanovnike naše opštine, za stanovnike opštine Rudo i u poslednjih pet godina radi u velikom interesu obe države, ali na veliko zadovoljstvo naših građana.

Veoma je važno da će, pored Opštine Priboj koja ima značajne benefite od ovih sporazuma, čak 10 opština pored nas takođe osetiti olakšanje u vidu prelaska granica, za oslobađanjem uobičajenih administrativnih procedura kada su u pitanju stanovnici pograničnih područja, skraćenjem vremena čekanja na glavnim graničnim prelazima i to su, uglavnom, opštine Zlatiborskog okruga, Grad Užice, Čajetina, Bajina Bašta ali i veliki broj opština Mačvanskog okruga.

Ovim sporazumom se uređuje zapravo i jedna posebna novina kada su u pitanju granice sa BiH a to je utvrđivanje tačno određenih graničnih prelaza, odnosno prelaznih mesta, gde će naši stanovnici pograničnih područja moći da prelaze granicu, kako je i ministar rekao, znatno kraćim putem. Neće morati da prelaze desetine kilometara više kako bi došli do glavnog graničnog prelaza.

U ovom sporazumu vidimo da je utvrđeno devet ovakvih prelaznih mesta a za kraj iz kog ja dolazim posebno su značajna dva. To je prelazno mesto Olandići, na putu Sastavci – Ustibar, i pešački most Gornji Uvac, koji povezuje Raču u Srbiji i Gornji Uvac u BiH.

Efikasnijem upravljanju granica, kao i efikasnijim radom graničnih prelaza, posebno je olakšan život stanovnika ovih pograničnih područja u letnjim mesecima, kada je sezona i kada su nepregledne kolone, tako da uređenjem ovih graničnih prelaza i oslobađanjem i rasterećenjem njihovim mi zapravo dobijamo da naši građani mogu dosta brže i efikasnije da prelaze preko granice, a samim tim i da imaju znatno bolje uslove kako bi obavljali svoje svakodnevne poslove i rešavali svoje svakodnevne probleme.

Zbog toga za građane pograničnih opština ove dve države ovaj sporazum i doprinos ovog sporazuma ne meri se samo u boljoj komunikaciji državnih organa ove dve države, ne meri se čak ni u racionalnijem korišćenju resursa koji se koriste u kontroli radi sprečavanja prekograničnih prekršaja, već isključivo i na prvom mestu meri se u boljoj prilici da sa svojim komšijama iz susedne države a koje su, opet kažem, zbog geografske širine i blizine najviše upućeni.

Naravno, kada pričamo o tome, važno je da pomenem da je sličan problem postojao i sa granicom sa Crnom Gorom i upravo je rešen kroz jednu ovakvu vrstu sporazuma i kroz njenu implementaciju gde, naravno, ova regulativa pomaže svakodnevno normalno funkcionisanje građana i Srbije i Crne Gore i na taj način im olakšava njihovo funkcionisanje i omogućava bolje uslove života.

Na kraju, reći ću samo da će saradnja BiH i Srbije možda biti kruna, a to je autoput Beograd – Sarajevo. To je jedan od najvećih i najvrednijih projekata, ne samo ove dve države, već i Balkana. Mislim da je ovaj autoput posebno značajan zato što na njemu imamo zajedničke granične prelaze. To će biti prvi zajednički prelaz na nekom autoputu sa zemljama iz regiona gde ćemo imati zajedničke granične prelaze i na taj način ćemo skratiti vreme čekanja, smanjiti transportne troškove, omogućiti građanima da se brže kreću, omogućiti brži protok roba, ali samim tim rasteretiti druge granične prelaze prema BiH.

Ovakvim projektima Srbija i BiH nesumnjivo ulaze u jednu novu fazu odnosa, fazu koja će se meriti ostvarenim projektima, izgrađenim putevima, razvijenijom privredom dve države, a sve to u cilju dobrobiti građana kako Srbije, tako i BiH.

Naša poslanička grupa, poslanička grupa SPS, će sa zadovoljstvom podržati ove sporazume, jer unapređuje regionalnu saradnju, a ono što je za nas posebno važno omogućuje bolji i kvalitetniji život za sve naše građane. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, u prethodnih godinu dana tokom plenarnog zasedanja ovog saziva Narodne skupštine ono što sa sigurnošću možemo reći jeste da smo značajno unapredili zakonsku regulativu iz oblasti finansija. Usvojili smo važne zakone koji uređuju i unapređuju finansijski segment delovanja naše države, što je za krajnji cilj imalo pozitivne efekte za sve naše građane.

Krajem prethodne godine usvojili smo novi Zakon o fiskalizaciji za koji je predviđeno da stupi na snagu 1. januara 2022. godine. Usvajanje ovog zakona rezultat je potrebe prilagođavanja poslovanju usred napretka tehnologije, kao i drugim promenama koje su time uzrokovane.

Ova promena jeste nešto novo, nešto korisno za našu državu, ali pre svega neophodno za savremeno društvo, posebno ukoliko uzmemo u obzir da je prošlo 18 godina od kada smo usvojili Zakon o fiskalnim kasama koji još uvek važi. Znamo svi dobro da novo vreme zahteva i traži nove odgovore, nova rešenja, a upravo ovaj Zakon o fiskalizaciji daje dobar odgovor države na suzbijanje sive ekonomije i jeste jedno dobro rešenje u pravcu nastavka našeg puta ka digitalizaciji i inovacijama i u skladu sa modernim trendovima u čitavom svetu.

Sa tim u vezi Srbija uvođenjem ovakvih zakonskih rešenja potvrđuje još jednom da je moderna država čiji je cilj na prvom mestu suzbijanje i sprečavanje sive ekonomije, čiji je cilj imperativnija privreda, ali pre svega da jednim ovako kvalitetnim zakonskim rešenjima kreiramo pravno siguran i valjan i transparentan finansijski sistem.

Sama fiskalizacija predstavlja proces boljeg praćenja naplate poreza uz pomoć posebnog softvera i kao što su danas pre mene govornici rekli, nekoliko uređaja namenjenih da taj proces pojednostave i uvežu u jedan sistem.

Samim tim uvođenjem novog modela fiskalizacije ima višestruke prednosti i višestruke pogodnosti kako za našu državu, odnosno za budžet naše države, tako i za sve privredne subjekte koji će na taj način doprineti boljem poslovnom ambijentu cele naše države. Ono što bih izdvojila kao naročito važno, odnosno najznačajniji efekat to je da je ova zakonska regulativa štedi i vreme i novac kako javnog, tako i privatnog sektora, naravno pre svega državi, odnosno javnom sektoru kroz bolju i efikasniju poresku kontrolu, odnosno sprečavanje poreske evazije, ali i takođe našoj privredi kroz smanjenje troškova poslovanja koje smo imali koristeći stare fiskalne kase.

Tu pre svega mislim da nemamo više takse za defiskalizaciju, nemamo više čuvanje i skladištenje kontrolnih i fiskalnih traka, nemamo više potrebe za nepotrebnom administracijom, ali takođe smanjujemo mogućnost zloupotrebe, čime otvaramo da naše tržište bude transparentno i mnogo više uređeno nego što je to bilo u prethodnom periodu.

Jednostavnije rečeno, ovaj zakon ubrzaće postojeće radne procese, poboljšaće i modernizovati proces poslovanja privrede, a u državnom budžetu ostaće nam više novca. Kao što je ministar rekao nekoliko puta, ostaće nam više novca da gradimo nove puteve, nove škole, nove predškolske ustanove, a samim tim ići ćemo u korak sa savremenim svetom i doprinećemo i da svaka naša lokalna samouprava u Srbiji bude u boljem položaju, odnosno da može da obezbedi svim svojim građanima bolji i kvalitetniji život.

Ono što je posebno važno u ovim izmenama i dopunama zakona jeste da se postepeni odnosno fazni prelazak na ovaj novi model fiskalizacije, takođe, propisuje se jedan period odnosno šestomesečni period koji se odnosi na period od 1. novembra 2021. godine do 30. aprila 2022. godine. Samim tim, stvaraju se uslovi da obveznici fiskalizacije mogu u fazama da pređu na ovaj jedan novi model, a posebno je ovo značajno i za one privredne subjekte koji imaju više prodajnih objekata, odnosno koji imaju više poslovnih prostorija, da u skladu sa spremnosti mogu da se prilagode u celosti i pređu na novi model fiskalizacije.

Time se pokazuje da je predlagač ovog zakona vodio računa i da je imao visok stepen i saradnje i razumevanja prema privredi, ostavio je mogućnost da se na vreme prilagode i samim tim iskoristi se ovaj period od šest meseci za edukaciju, odnosno da se što bolje naše privrednici i preduzetnici pripreme i da mogu što kvalitetnije da prilagode svoje poslovanje novom modelu.

Uporedo sa ovako naprednim zakonskim rešenjima, o ovome sam govorila više puta, posebno kada je bio na dnevnom redu Zakon o elektronskom fakturisanju, moramo voditi računa da što pre svako mesto u Srbiji, svako naše selo bude pokriveno i telekomunikacionom mrežom i internetom i samim tim naši građani iz ruralnih sredina u svom poslovanju mogu da obezbede i da prilagode da i oni koriste sve pogodnosti i prednosti ovog modela fiskalizacije.

Zbog toga naročito smatram da je prilikom primene ovog zakona potrebno imati posebno razumevanje za preduzetnike u ruralnim sredinama, gde sa sigurnošću možemo pretpostaviti da informatička pismenost kao i tehničko-tehnološka opremljenost nije na zavidnom nivou. Naročito treba uzeti u obzir inspekcijske kontrole, koje će se vršiti u prvoj godini primene ovog zakona i samim tim moraju imati određenu dozu tolerantnosti prema ovoj kategoriji naših preduzetnika, da im daju mogućnost da se u potpunosti prilagode. Zato nam je potrebna u toj prvoj godini primene zakona fleksibilnija politika u pogledu izricanja mera, naročito odsustvo oštrih kazni i sankcija. Prioritet, po mom mišljenju, treba dati preporukama i preventivnom delovanju, u cilju kvalitetnije primene ovog zakona.

Takođe, kao što sam rekla, tranzicioni period treba iskoristiti i posebno staviti akcenat na edukaciju ove kategorije preduzetnika, odnosno kategorije preduzetnika u ruralnim sredinama u kojima oni obavljaju svoju privrednu i poslovnu aktivnost.

Ovaj zakon jeste kvalitetan pravni akt, predstavlja značajni korak za efikasnijem i efektivnijem funkcionisanju kako javnog tako i privatnog sektora. To je cilj kojem težimo, a kroz ovo zakonsko rešenje bliži smo njegovom ostvarenju.

Naša poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati izmene i dopune Zakona o fiskalizaciji. Mi verujemo u njegovu uspešnu implementaciju, verujemo da će, kako naša država tako i svi privredni subjekti, imati značajne benefite, a da će krajnji cilj biti zadovoljni građani koji će imati kvalitetniji život. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko Popović, koleginice i kolege narodni poslanici, etičke dileme, kao i polemike oko kršenja etičkih principa jesu zapravo nešto sa čime se svi ljudi susreću u svom poslovnom okruženju.

Odstupanje od etičkih normi, nažalost, danas je sve izraženije, a moralne dileme sve su češće. Upravo danas ovim izmenama i dopunama koje su na dnevnom redu mi unapređujemo normativni okvir koji se odnosi na Kodeks ponašanja narodnih poslanika, ali takođe i na etičke principe prilikom vršenja javnih funkcija, odnosno prilikom vršenja funkcija javnih funkcionera.

Ono što bih posebno naglasila je da se ovi principi tiču sprečavanja sukoba interesa, zatim zabrane i ograničenja određenih aktivnosti, kao i svih drugih aktivnosti koje se odnose na obaveze prilikom izveštavanja o imovini, prihodima ili nekim drugim interesima koje javni funkcioneri mogu imati.

Jedna od bitnih odrednica demokratski orijentisanih parlamenata jeste i postojanje mogućnosti da se vodi parlamentarna diskusija ili parlamentarni dijalog, gde svaki građanin naše države može računati da će naći nekog ko govori u njegovo ime.

Zbog toga postupci narodnih poslanika i parlamentarni vokabular mora da bude čuvar dostojanstva ne samo nas narodnih poslanika koji govori i ne samo institucije parlamenta u kojoj govorimo, već moraju biti čuvari dostojanstva svih građana Republike Srbije koje u ovom visokom domu predstavljamo. Na taj način čuvamo dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije i ne dozvoljavamo ono što je veoma važno, a to je da se položaj i uloga parlamenta na bilo koji način ili omalovaži ili potceni.

U prethodnih godinu dana bili smo deo efikasnog, racionalnog i produktivnog parlamentarnog rada, gde je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, koji je i po funkciji personifikacija parlamenta, na jedan poseban način, svojim znanjem i iskustvom, dao lični pečat vođenju najvišeg zakonodavnog i predstavničkog tela. Kao što se i pokazalo, može da bude i čuvar parlamentarnih sloboda, autoritet, ali i čuvar digniteta Narodne skupštine.

Na taj način svi zajedno u prethodnih godinu dana uspeli smo da očuvamo dostojanstvo Skupštine, ali i ono što je, po mom mišljenju, veoma važno, a to je da povećamo ugled narodnog parlamenta ne samo unutar naše zemlje, već i u interparlamentarnim aktivnostima u kojima smo učestvovali.

Usvajanjem Kodeksa ponašanja narodnih poslanika krajem prethodne godine, složili smo se ovde svi zajedno, da je neophodno radi očuvanja dostojanstva i političkog renomea narodnog parlamenta, neophodno da donesemo jedan akt koji će biti čuvar pristojnog ponašanja i rečnika, a samim tim da se ne može bez sankcije bilo šta izreći ili postupiti, a što će biti ispod granice, političkim žargonom rečeno, parlamentarnog fer pleja.

Kodeks ponašanja jeste garant pristojnog ponašanja, jeste garant pristojnog parlamentarnog vokabulara, ali takođe uspostavljamo jedan viši nivo političke kulture i na taj način utičemo na to da građani ne samo povrate poverenje u parlament, već i da povećaju poverenje koje imaju prema jednoj tako velikoj i važnoj instituciji od nacionalne važnosti.

Samim tim, takve postupke kao što su zloupotrebljavanje prava da se govori, ne samo kada su u pitanju neke nepristojne reči ili neki nepristojni postupci, već, naravno da je poželjno da se u Narodnoj skupštini debatuje i iznose argumentovani stavovi, bez obzira na partijske razlike i razlike koje možemo imati po pitanju ideologije, ali ono što ne sme da se dešava jeste da se to pravo i da se ta mogućnost na bilo koji način zloupotrebljava.

Kodeks ponašanja takve postupke sprečava i sankcioniše i na taj način postaje zaštitno sredstvo i delotvoran lek za sve one postupke koje možemo zvati i parlamentarna nekultura ili drugačije rečeno, na taj način može se prekoračiti standard neke dozvoljene prihvatljive komunikacije.

Kada je reč o drugoj tački dnevnog reda, odnosno o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, korupciju najjednostavnije ili narodski rečeno možemo zvati i "praksu podmićivanja" koja iako je karakteristična za savremena društva i smatra se problemom savremenog društva, zapravo postoji od pamtiveka, sa kojom se ne samo Srbija susreće, već i sve zemlje u svetu u većoj ili manjoj meri.

Najjednostavnije je možemo definisati kao korišćenje javnog položaja odnosno kada državni službenik ili javni funkcioner, pored delokruga svog posla, ulazi u neke nedozvoljene radnje koje mu mogu obezbediti određenu ličnu korist.

Poznato je da su se još i stari Atinjani suočavali sa ovom pojavom, ali ono što je posebno zanimljivo jeste da su čak i oni imali skup pravila koja su bila upravo usmerena ka tome da tu pojavu, negativnu društvenu pojavu, suzbije ili spreči. Iz toga možemo izvesti zaključak da je borba protiv korupcije stara onoliko koliko i sama korupcija.

Upravo zbog toga sam mišljenja da je korupcija proces na kome stalno treba insistirati, koji ne sme stati i koji se ne može završiti. Jer, ukoliko čak i preventivno ne delujemo, ne možemo očekivati da se korupcija ne pojavi u bilo kom mestu, na bilo kom nivou, u većoj ili manjoj meri.

Ta borba ne sme da bude deklarativna, ta borba ne sme da bude ni politička floskula, ona mora da bude iskrena i odlučna borba za ono što se zove javni interes, a posebno mi, narodni poslanici, u ustanovi koja je nacionalni parlament, od izuzetne važnosti, moramo da se borimo kroz više uloga koje imamo. Jedna od njih je zakonodavna uloga i moramo da insistiramo na tome da donosimo dobre, zdrave i kvalitetne zakone, koji će imati i antikoruptivne mere.

Takođe, moramo da budemo oprezni i prilikom nekih odredaba koje mogu možda biti malo i preteške ili preoštre za određene javne funkcionere. Tu bih istakla primer koji se tiče odbornika u lokalnim parlamentima, jer su možda za njih prevelike obaveze po pitanju, recimo, ili preoštra je ta klasifikacija da ne mogu da budu članovi saveta mesnih zajednica. Ovo je problem posebno u ruralnim sredinama, u mestima koja imaju manji broj stanovnika i vrlo retko nailazimo na to da imamo mnogo ljudi koji zapravo i žele da se bave iskreno tim lokalnim problemima koji jesu od egzistencijalnog značaja za naše predstavnike, a bitan im je taj nivo lokalne vlasti, odnosno nivo vlasti koji je najbliži našim građanima.

Važna je i kontrolna uloga koju Narodna skupština ima u sprečavanju korupcije. Tu mislim pre svega na sprečavanje pranja novca, nadzora nad radom Vlade, ali i nadzorom nad trošenjem javnih finansija. Ne treba mnogo obrazlagati koliko je borba protiv korupcije važna za našu privredu, koliko čuva naš novac, ali koliko je važna za naš put ka članstvu u EU. Mada, po mom mišljenju, možda i najvažnija od svih stavki jeste koliko je bitna za građane Republike Srbije, svakog od nas pojedinačno, jer na taj način štitimo blagostanje naših građana i utičemo da sačuvamo dobrobit svih građana Republike Srbije.

Složili smo se ovde danas više puta da je korupcija jedan globalni fenomen, fenomen na koji nije imuna ni jedna država, ali složili smo se takođe da je obaveza svake države prema svojim građanima da se protiv takvog fenomena konstantno bori, na svim nivoima i samo na taj način gde ćemo donositi upravo dobra zakonska rešenja, dobru zakonsku regulativu i samo tako možemo pomoći da se korupcija ako ne iskoreni, onda svede na neku minimalnu meru.

Na kraju, podsetiću samo na ono što je Šarl Monteskje rekao u 18. veku - Svaki čovek koji ima vlast, ima i sklonost da je zloupotrebi i nastaviće da je zloupotrebljava sve do onog trenutka dok ne naiđe na granice.

Poslanička grupa SPS će podržati ove izmene i dopune koje su danas na dnevnom redu i uvažena ministarko Popović, imate našu podršku, podršku socijalista, za uspostavljanje granica svima onima koji žele ili imaju nameru da zloupotrebe bilo koju funkciju koju obavljaju.

Takođe, to je naše iskreno opredeljenje. Želimo da iskoristimo jednu ovako veliku anomaliju kao što je korupcija i samim tim, doprinesemo da parlament kao jedna važna institucija bude ključni partner Vladi Republike Srbije u borbi protiv korupcije. Zahvaljujem.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, uvaženi ministre gospodine Nedimoviću, uvaženi gospodine Kataniću, koleginice i kolege narodni poslanici, kao što su kolege pre mene rekle, pred nama je danas zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, izuzetno važan, kojim se unapređuje naš pravni okvir u oblasti poljoprivrede. Stav poslaničke grupe SPS jeste da ovaj predlog zakona predstavlja značajan korak i značajan napredak, jer se prvi put zakonom regulišu pravila na tržištu poljoprivrednih proizvoda.

Za našu državu koja ima ogroman poljoprivredni potencijal ovo je izuzetno važno i zato kada god govorimo o aspektu poljoprivredne proizvodnje krećemo od toga da je poljoprivreda jedan od razvojnih prioriteta naše države. Narodski rečeno, u Srbiji ne rodi samo ono što se ne posadi, i to je zaista tako. Znamo da je zemlja koja proizvodi svoju hranu sigurna zemlja i za našu državu predstavlja strateški sektor oblast poljoprivrede.

Ukoliko posmatramo globalne procene o nedostatku hrane, u narednim decenijama naša težnja i naš interes za unapređenje poljoprivredne proizvodnje biće na sve značajnijem mestu, što se tiče naših razvojnih prioriteta. To se ogleda i u afirmativnom vođenju naše poljoprivredne politike, u odgovornom odnosu države prema poljoprivrednim resursima, ali i prema svim onim merama koje Ministarstvo poljoprivrede sprovodi kako bi podstaklo naše poljoprivredne proizvođače da što više ulažu i da što više proizvode.

Važnost poljoprivrede i njen prioritet u našoj državi imali smo priliku da vidimo i 2014. godine, kada je tadašnje Ministarstvo za poljoprivredu i zaštitu životne sredine izradilo Strategiju razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja, i to za desetogodišnji period, od 2014. do 2024. godine. Ovom strategijom sagledani su svi razvojni potencijali naše poljoprivredne proizvodnje, ali i ruralnog razvoja i predložene su sistemske mere za jačanje ovog sektora, naravno, pri čemu značajno mesto zauzima i ruralni razvoj, ali i razvoj sela, kao nosioca celokupnog poljoprivrednog razvoja.

Strategija naglašava multisektorski pristup, o čemu smo i malopre govorili, odnosno o međusektorskoj uslovljenosti poljoprivrednog razvoja, sa fokusom na održivom razvoju, ali pre svega, zaštitu životne sredine. Takođe, ona je zasnovana na približavanju međunarodnim standardima i zahtevima Evropske unije.

Upravo ovom strategijom, kao jednom od pet polaznih osnova za planiranje nove poljoprivredne politike u ovom periodu, definisano je i ono o čemu danas govorimo – neophodnost povećanja efikasnosti prehrambenog lanca, ali i konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora. Dakle, u središtu same ove strategije jeste i povezivanje proizvodnje sa preradom, kako bi se postigao strateški cilj, a to je prodaja gotovih proizvoda umesto sirovina, jednostavnije rečeno, da prodajemo naše gotove proizvode, proizvode većeg stepena prerade, nego da prodajemo sirovine.

Ono na čemu treba da nastavimo da insistiramo jeste da poljoprivredna proizvodnja ima akcenat na razvoju poljoprivredne, odnosno prehrambene industrije, koja bi u mnogo većoj meri prerađivala poljoprivredne proizvode. Takođe, smatram da je ovo izuzetno važno jer imamo priliku da motivišemo naše poljoprivredne proizvođače da više prerađuju svoje poljoprivredne proizvode, ali takođe da ih motivišemo da ne razmišljaju isključivo kao poljoprivrednici, već da razmišljaju i kao privrednici.

Dakle, formiranje i prodaja finalnog proizvoda umesto sirovog proizvoda jeste nešto što će pomoći da se transformišemo od izvoznika sirovina do izvoznika gotovih proizvoda, odnosno svih onih proizvoda i hrane koji se baziraju na poljoprivrednim resursima.

Upravo zbog toga regulisanje tržišta poljoprivrednih proizvoda i uvođenje novih mehanizama uređenja tržišta jeste neophodno kako bi naša poljoprivreda nastavila da se razvija i mogla da odgovori evropskim standardima. Takođe, smatram da je izuzetno dobro što se Srbija odlučila da donese Zakon o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda, kako bi država mogla da reguliše, odnosno da u slučaju poremećaja na tržištu interventnim merama zaštiti domaću poljoprivrednu proizvodnju.

Ovaj zakon i jeste predstavljanje i upravljanje rizicima u poljoprivredi, kako bi se u svim tržišnim okolnostima sačuvale komponente poljoprivrede. Preskupo je za našu državu da dozvoli proizvodne i tržišne oscilacije koje bi značile gubitak, propadanje, ali i zastoj određenih sektora poljoprivrede.

Predlog ovog zakona upravo nam to i omogućava, da se sistemski utiče na poziciju svakog učesnika, odnosno da se utiče na ceo lanac od proizvođača, otkupljivača, trgovine i potrošača, naravno, ukoliko za to postoji potreba.

Ono što imamo priliku da vidimo u ovom predlogu zakona jeste da je upravo Uprava za agrarna plaćanja ovim zakonom dobila jedno novo ovlašćenje, odnosno da ima posebno telo koje će se baviti utvrđivanjem proizvođačkih cena, praćenjem cena, regulisanjem stanja, ukoliko dođe do nekih poremećaja na tržištu. Ovim zakonom za mene posebno važno jeste što se reguliše i položaj otkupljivača, a to znači da će otkupljivači morati da imaju određene garancije, odnosno da ukoliko žele da otkupljuju svoje proizvode moraju da ulažu i određen depozit kako bi proizvođači imali sigurnost da onu robu koju prodaju mogu i da naplate.

Malopre, ministre, pomenuli ste i 2017. godinu, sezonu maline, koja je, verujem, i te kako ostala u lošem sećanju svim proizvođačima malina, naročito u okrugu iz kojeg ja dolazim, Zlatiborskom okrugu, posebno u opštinama Priboj i Prijepolje, gde smo imali možda i najdrastičnije primere te negativne situacije gde su određeni poljoprivredni proizvođači ne samo imali nisku cenu, već uopšte nisu naplatili celokupan rod za tu godinu.

Ovo je izuzetno važno ne samo sa aspekta finansijskog gubitka za te poljoprivredne proizvođače, već od jednog šireg uticaja koji je imalo na taj naš kraj, imajući u vidu da poznajem neke poljoprivredne proizvođače koji su imali takvo iskustvo i oni se, nažalost, više ne bave poljoprivredom. Zapustili su svoje malinjake, obeshrabrili su se da u tome dalje nastave da učestvuju i to jeste nešto što ćemo upravo ovim zakonom da predupredimo ovakve situacije, odnosno da našim poljoprivrednim proizvođačima omogućimo sigurnost da povratimo to poverenje u sistem, koji je tih godina upravo bio doveden u pitanje.

Ovim zakonom uvodimo jasne standarde kako bi plasman bio što jednostavniji, transparentniji i sigurniji, jer ako je nešto važno u ovom procesu od njive do trpeze jeste upravo predvidljivost te poljoprivredne proizvodnje i odgovornost svih učesnika koji učestvuju na tržištu poljoprivrednih proizvoda. Najvažnija, po mom mišljenju, komponenta ovog zakona je da zaštitimo naše poljoprivredne proizvođače od potencijalnih malverzacija kojima, imali smo priliku da vidimo, jesu izloženi.

Da bi ovaj zakon mogao što bolje da se primenjuje biće neophodno, naravno, u narednom periodu da se donesu i odgovarajući podzakonski akti, kako bi se što bolje uredili, a ono što je važno jeste i da je u određenoj meri usklađen sa elementima primarnog i sekundarnog prava Evropske unije, što je uslov da naši poljoprivredni proizvodi budu i te kako zastupljeniji na evropskom tržištu koje broji preko 500 miliona stanovnika.

U tom smislu, ovaj zakon je pravni osnov za sve oblike standardizacije našeg poljoprivrednog proizvoda, kako bismo ih stavili u promet. Zakon tretira sve faze proizvodnje i obrade, koji treba da obezbedi traženi kvalitet, od načina proizvodnje, preko razvrstavanja, sortiranja, odnosno klasifikacije, načina obrade, na kraju do skladištenja te robe i do plasmana poljoprivrednog proizvoda.

Uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda obuhvata proizvode u sektoru žitarica, svih vrsta mesa, zatim mleka, duvana, pčelinjih proizvoda i drugih, a tržišni standardi koji su propisani, naravno, variraju od vrste poljoprivrednih proizvoda.

Smatram da će se upravo usvajanjem zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda uspostaviti i jedinstven pravni okvir koji će omogućiti dalje unapređenje i razvoj sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije, radi prikupljanja, obrade i korišćenja podataka o cenama na malo, veliko, bilo da je to količina poljoprivrednih proizvoda u ponudi ili nekim drugim inputima.

Suština ove razmene podataka jeste da na domaćem nivou putem davanja informacija od strana učesnika na domaćem tržištu dobiju relevantne domaće institucije, ali takođe i da do tih informacija dođu i druge države koje jesu zainteresovane za kupovinu naših poljoprivrednih proizvoda.

Govorili ste ministre malopre i o Poglavlju 11. kao našem pristupanju EU, a to je da je ono izuzetno značajno za našu državu, ali takođe da jedno od najzahtevnijih poglavlja. Vrlo je važno da ono što prethodi tom procesu jeste postepeno prilagođavanje proizvodnim i tržišnim pravilima kroz primenu predvidivog carinskog režima o kom ste malopre govorili, borbe protiv monopola, uvođenje pravila za kontrolu državne pomoći, itd. a deo tog procesa svakako jeste uvođenje u zakonodavni okvir delovanja tržišta poljoprivrede što ćemo postići upravo implementacijom ovog zakona.

Osnovni ciljevi koje treba da očekujemo a koje ćemo ostvariti donošenjem ovog zakona jeste uspostavljanjem mehanizama uređenje tržišta, njihovo međusobno povezivanje u jedinstven pravni okvir, zatim povećanje sposobnosti poljoprivrednih gazdinstava kako bi se uključili u globalne trgovinske lance, unapređenje naših izvoznih potencijala, smanjenje sive ekonomije što je izuzetno važno, jačanje vidljivosti, ali i prepoznatljivosti domaćih proizvoda na tržištu.

Ovo poslednje pošto sam pomenula jeste posebno važno jer poljoprivredni proizvodi sa oznakom geografskog porekla predstavljaju svojevrsno brendiranje naše zemlje i daju srpskoj poljoprivredi dodatni impuls, jer je to najviši nivo kvaliteta proizvoda samim tim najbolja prilika da valorizujemo našu poljoprivredu.

Tako po podacima do kojih sam došla s kraja 2019. godine od 53 proizvoda sa oznakom geografskog porekla 47 pripada kategoriji poljoprivredno-prehrambene industrije.

Ovo je vrlo važno jer mnogi srpski poljoprivredni proizvodi jesu naš brend, poznati na međunarodnom tržištu, a s obzirom da dolazim kao što sam malopre rekla iz Zlatiborskog okruga pa mogu da pomenem da je verovatno najzastupljenija naša Ariljska malina, Užička pršuta, Zlatarski i Sjenički sir, po tome smo prepoznatljivi, ali ništa manje nisu važni ni neki drugi prepoznatljivi brendovi koji dolaze iz drugih delova Srbije kao što je Leskovački ajvar, Futoški kupus, Pirotski kačkavalj, Fruškogorska i Vršačka vina, itd.

Naš zadatak jeste da spisak ovih brendova bude što duži, da naši poljoprivredni proizvođači budu zaštićeni od bilo kakvih rizika, ali takođe da dostignemo kvalitet koji će nas najbolje preporučiti probirljivom i zahtevnom tržištu.

Na kraju u celini posmatrano, da rezimiramo ovaj zakon ima dva suštinska cilja, jedan je zaštita i unapređenje naše domaće poljoprivredne proizvodnje i drugi koji nam pomaže da postignemo kvalitet koji će nam omogućiti ravnopravnu utakmicu kako na evropskom tako i na svetskom tržištu.

Zbog toga ovaj Predlog zakona poslanička grupa SPS, vidi kao značajan korak ka tom našem cilju, ostvarivanje poljoprivredne politike i sa zadovoljstvom ćemo ga u danu za glasanje podržati. Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, kao što su kolege pre mene rekle danas je pred nama zakon o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti koji se neposredno odnosi na najveći broj naših građana, imajući u vidu da je lična karta, javna isprava koju po zakonu mora da poseduje svaki naš državljanin stariji od 16 godina čime dokazuje i potvrđuje svoj identitet.

U skladu sa reformskih procesima koju naša državna uprava sprovodi i gde imamo orijentisanost koja je u fokusu na pružanje usluga ka građanima koji će biti izuzetnog kvaliteta ili upravo ove izmene iz zakona o ličnoj karti govore da je MUP usredsređeno i usmereno ka tome da se što brže i bolje prilagođava eri digitalizacije, ali i da postaje jedan moderan i operativan servis građana.

Zbog toga ova tačka dnevnog reda jeste i prilika da danas govorimo o onom delokrugu upravnih poslova koji se odnosi na veliki broj složenih administrativnih poslova, a koje naši građani apliciraju MUP. Reč je o, naravno, izdavanju ličnih i putnih dokumenata, ali preko tri stotine različitih usluga koje MUP pruža našim građanima.

U prethodnom periodu imali smo priliku i sami da se uverimo da su brojna unapređenja po pitanju ovih usluga pre svega unapređenja uvođenjem elektronskih servisa, a to je sve u cilju da bi se pružile kvalitetnije usluge našim građanima, ali i da bi se ubrzala i pojednostavila komunikacija između ovog državnog organa i naših građana.

Imali smo priliku da o ovom Predlogu zakona razgovaramo i na Odboru za odbranu i unutrašnje poslove i tom prilikom smo se i bliže upoznali i sa nekim novinama koje su unete u sve vrste administrativnih i uslužnih delatnosti kojem MUP obavlja. Tu pre svega mislim na novinu koja vredi u ovom Visokom domu pomenuti a to je da sada MUP jeste zapravo prvi državni organ kojim mogu sve, apsolutno sve usluge koje pruža da se plate elektronskim putem. Ova usluga se zove – usluga plati, a na osnovu nje kreiranjem jedinstvene uplatnice mi zapravo nemamo više uplatnica, već samo jednu i samim tim plaćamo i manje provizije.

O visokom stepenu elektronskog poslovanja unutar upravnih poslova ovog ministarstva govori i servis pomoću kojeg je moguće elektronski zakazivati i termine kao što su termini za izdavanje odnosno dobijanje ličnih dokumenata, zatim produžetak vozačke dozvole, ne moramo više da odlazimo na šaltere, ali takođe možemo i da registrujemo motorno vozilo a da ne idemo do policijske stanice.

Sve ove usluge koje MUP pruža jesu usluge koje su znatno unapređene u prethodnom periodu i samim tim štede i novac i vreme naših građana, a to jeste suština digitalizacije, odnosno da smanjujemo administrativne troškove, a samim tim štedimo i vreme.

Ovakvi servisi doprinose da naši građani brže, jednostavnije i bolje ostvaruju svoja prava i kao što sam govorila u izlaganju o elektronskom dokumentu, digitalizacija jeste nešto što je postao proces koji obuhvata sve segmente našeg društva, ne postoji nijedna oblast ili delatnost našeg života kojoj digitalne tehnologije više nisu neophodne.

Državna uprava samim tim jeste deo izvršne vlasti koji je najbliži našim građanima, odnosno kroz širok spektar javnih usluga koje pruža našim građanima, ostvaruje sa njima i najneposredniju komunikaciju i zbog toga jeste važno da je stalno unapređujemo i modernizujemo kako bi je građani zaista doživljavali kao svoj servis.

Ulaganje u informaciono-komunikacione tehnologije jeste nešto što je prioritet i u Strategije razvoja MUP, od 2018. do 2023. godine, zbog toga smatram da je posebno važno ulaganje upravo u ovaj deo aktivnosti MUP, odnosno u službe koje obavljaju veliki broj adminstrativnih, upravnih, odnosno usluženih poslova za naše građane. Modernizacijom ovog informacionog sistema mi ćemo zapravo stvoriti još kvalitetnije pružanje usluga našim građanima i takođe ubrzaće se komunikacija koju MUP ima prema naših građanima, time će se unaprediti i interna komunikacija ovog državnog organa sa drugim državnim organima, ali takođe ubrzaće se, odnosno poboljšaće se samim tim eksterna komunikacija ovog ministarstva prema našim građanima, što će doprineti da imamo zadovoljnije građane u smislu koji će ostvariti mnogo brže i bolje sva svoja prava.

Praktične benefite za naše građane ima i svaka od navedenih predmetnih izmena i dopuna ovog zakona o kome danas govorimo, tu pre svega mislim na izmenu, a koja se odnosi na smanjenje administrativnih troškova u slučaju gubitka lične karte, jer naši građani više neće morati da objavljuju ne važećom ličnu kartu u „Službenom glasniku Republike Srbije “ i da za to plaćaju određenu proviziju, već će biti dovoljno da samo se lična karta objavi nevažećom na zvaničnom portalu MUP.

Ovo će takođe i ubrzati sticanje novog dokumenta, što je izuzetno važno, a samim tim ono što se tiče najvećeg dela digitalizacije, odnosno izmene digitalizacije u ovom zakonu jeste da je MUP jedan od sedam pružalaca kvalifikovanih usluga od poverenja, a ovim izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti upravo se postiže usklađivanje delovanja MUP sa Zakonom o elektronskom dokumentu i to u segmentu na osnovu koga lična karta predstavlja kvalifikovano sredstvo za elektronski potpis i identifikaciju na daljinu. Ovo je posebno značajno jer najveći broj naših građana preko 70% ima ličnu kartu sa čipom i na osnovu toga će moći da koristi ličnu kartu upravo u velikom delu elektronskog poslovanja, ali samim tim i u ostvarivanju svojih prava i obaveza prilikom bilo kog drugog pravnog prometa.

Takođe izmena koja je izuzetno važna, jeste da će uz ove izmene i dopune maloletnim licima starijim od 16 godina moći da se izda lična karta uz saglasnost samo jednog roditelja, bez obzira da li drugi roditelj vrši roditeljsko pravo. Smatram ovu izmenu izuzetno važnom i da ona odražava realnu potrebu naših građana i realnost današnjeg vremena u kome živimo, ukoliko posebno uzmemo u obzir da vrlo često se dešava da jedna od roditelja radi u inostranstvu, ali takođe i da je nažalost sve više dece razvedenih roditelja. Upravo ovakvim izmenama omogućujemo da izbegnemo neke neprijatne situacije do kojih može da dođe, ali da omogućimo da svoja prava ostvare što brže.

Ono što svakako zavređuje pažnju, a treba da se pomene, jeste da MUP upotrebi za najboljim rešenjima stalno prilagođava svoje radno vreme stvarnim potrebama građana i realnim uslovima, o čemu govori i činjenica da je ovih dana u svim, skoro svim policijskim stanicama i upravama produženo radno vreme za vreme vikenda, a tome govori i da je povećano interesovanje naših građana za izdavanje, odnosno dobijanje ličnih putnih isprava.

Poslanička grupa SPS svakako će podržati ove izmene i dopune Zakon o ličnoj karti, jer smatramo da su izuzetno kvalitetan odgovor na potrebe i naših građana, i privrede, i takođe da predstavljaju jednu dodatno podizanje lestvice u smislu bolje funkcionalnosti i efikasnosti usluga MUP. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, moje kolege iz Poslaničke grupe SPS danas su govorili o zakonima iz oblasti saobraćaja i građevinarstva, a ja ću se ovom prilikom osvrnuti na izmene i dopune Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju.

Izmene i dopune Zakona ne odnose se direktno, odnosno nemaju mnogo veze sa oblastima saobraćaja i građevinarstva, ali svakako verujem da će upravo i njima biti izuzetno korisne i da će takođe biti izuzetno značajne za te oblasti.

U prethodnom periodu mi, narodni poslanici u Narodnoj skupštini, usvojili smo više zakona iz oblasti digitalizacije i elektronskog poslovanja, što govori o naporima i aktivnostima Vlade Republike Srbije i naše države da ulaže u digitalizaciju našeg društva, da javnu upravu približi građanima i da im pojednostavi i olakša svakodnevno funkcionisanje.

Sa druge strane, cilj je da dostignemo evropske standarde kada je u pitanju ova oblast.

Digitalizacija, kao što svi znamo, jeste proces koji obuhvata sve sfere društvenog i privatnog života i gotovo da nema oblasti ili delatnosti u našem društvu koju tehnologija i digitalizacija sada ne dotiču.

Kao deo sistema javne uprave, u svom dosadašnjem radu i iskustvu, imala sam priliku da vidim praktične primere i rezultate digitalizacije u javnoj upravi, koje su za rezultat imale modernizaciju i reforme javne uprave, koju smo započeli 2014. godine. Rezultati se ogledaju u efikasnijoj javnoj upravi, u upravi približenoj građanima, modernijim lokalnim samoupravama i njihovom načinu funkcionisanja, kao i u svim drugim organima u našoj državi.

Posebno ako pogledamo uvođenje elektronske uprave, tu se vide značajni rezultati - objedinjavanje 13 baza podataka u jedan centralni registar stanovništva, brojne elektronske servise koje gotovo sve lokalne samouprave danas koriste, a to su sistemi kao što je „Sistem 48 sati“, „Virtualni matičar“, elektronska naplata administrativnih taksi, servisi koji su omogućili i olakšali svakodnevni život naših građana, kao servis e-vrtić, e-beba i mnogi drugi.

Na ovaj način elektronska uprava doprinela je podizanju standarda funkcionisanja javne uprave. Mi smo na taj način olakšali našim građanima jer smo smanjili administrativne troškove, izbegli nepotrebnu birokratiju, ali značajno im uštedeli i vreme i novac.

Svim ovim novinama sprovedenim u funkcionisanju javne uprave mi smo poslednjih godina postavila dobar temelj za dalji nastavak digitalizacije. Zato smatram da će upravo i ove izmene i dopune Zakona o elektronskom dokumentu i elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju tome doprineti.

Efekte dosadašnjeg procesa digitalizacije imali smo priliku naročito da vidimo tokom pandemije korona virusa kada, da nije bilo elektronske uprave i svih tehnologija u koje smo značajno ulagali u prethodnom periodu, teško da bismo mogli da odgovorimo svim izazovima i problemima koje je virus Kovid-19 sa sobom doneo i proizveo.

Uverili smo se da digitalizacija u koju smo značajno ulagali možda i nije jeftina, ali takođe smo se uverili i da je od nje mnogo skuplja, spora i komplikovana administracija, koja bi sigurno, da nismo u nju ulagali i da je nismo reformisali i transformisali generalno javnu upravu, sigurno da bismo proizveli novi zastoj ili probleme u svim poslovnim procesima kada je u pitanju naša privreda, ali takođe i u svim drugim procesima kada je u pitanju naša javna uprava.

Sam proces digitalizacije javnog sektora, ekonomije i obrazovanja u Srbiji, kao što sam malo pre rekla, započeo je nekoliko godina pre same pandemije korona virusa, 2014. godine, kada smo i krenuli sa usvajanjem strateških dokumenata Vlade i kada je to bio u stvari jedan od prioriteta Vlade koja je tada formirana. Sadašnja predsednica Vlade, Ana Brnabić, tu je dala svoj veliki doprinos, ali uspešan nastavak procesa digitalizacije svakako je uradio i ministar Branko Ružić.

Najznačajniju povratnu informaciju od tog značajnog ulaganja u našu digitalizaciju imali smo upravo tokom pandemije korona virusa, kada smo imali priliku da vidimo da su se svima nama život i navike, stavovi u pogledu digitalizacije značajno promenili kada su u pitanju sama komunikacija između građana, privrede i naše države.

Ono što predstavlja veliki uspeh svakako je da smo u ovom izazovnom periodu uspešno odgovorili novonastaloj situaciji, a ova situacija koja je izazvana pandemijom korona virusa jeste podstakla mnoge privrednike i naše građane da promene stavove vezano za digitalizaciju i da se otvore neke nove ideje, a samim tim i da utiče na to da prihvatimo sve one servise koje do sada možda i nismo koristili.

On lajn nastava i elektronska pijaca, sastanci preko „Zum aplikacije“ i elektronsko bankarstvo, beskontaktna dostava, beskontaktni načini plaćanja, postali su nešto što je svakome od nas sada već normalno. Zatim, elektronski dokument o kom danas govorimo sve više je počeo da zamenjuje i klasičan papirni dokument. Postepeno, elektronski potpis zamenjuje proces svojeručnog potpisivanja, a samim tim imamo priliku i da vidimo da smo uspešno na svim našim dokumentima prevazišli i stavljanje pečata kao obaveznog nekada dela svakog dokumenta.

Digitalizacija samim tim više nije nepoznanica i izazov za sve naše građane. Ona jeste postala rešenje svakodnevnog života naših građana, pogotovo onog velikog broja građana koji su uspeli da prepoznaju sve benefite uštede prilikom korišćenja ovih servisa, jednostavnijeg i bržeg načina poslovanja, ali takođe i olakšanog svakodnevnog života.

Zbog toga verujem da će ove izmene i dopune Zakona doprineti i jednostavnijoj upotrebi kvalifikovanih elektronskih sredstava o kojima danas govorimo, u smislu pojednostavljenja aplikacija koje omogućavaju upotrebu elektronskog sertifikata.

Uvođenje provere identiteta korisnika kvalifikovane usluge od poverenja putem identifikacije na daljinu biće posebno značajna za sve one građane koji žive u inostranstvu i da će i oni moći da koriste elektronske usluge, kao i sve vrste digitalnog procesa poslovanja.

Ovi normativni akti, kao i njihovom uspešnom implementacijom koju danas ovde imamo priliku da vidimo, oni jesu od vitalnog značaja za digitalizaciju našeg društva, jer se pokazalo, kao i do sada, da su elektronski servisi upravo oni servisi koji pojednostavljuju administrativne procese, zatim štede vreme i novac naših građana, a ono što je posebno značajno za našu državu, jeste da našu javnu upravu čine efikasnijom.

Poslanička grupa SPS pitanje digitalizacije našeg društva smatra izuzetno značajnim pitanjem i mi ćemo u danu za glasanje podržati izmene i dopune ovog zakona. Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama su danas dnevne tačke dnevnog reda koje se odnose na sporazume o saradnji sa nekoliko država.

Smatram da su ove tačke izuzetno važne, jer se pre svega svaki sporazum o saradnji koji ovde ratifikujemo zapravo pokazuje da je to primer dobrih, pozitivnih i afirmativnih aktivnosti svih organa institucija u našoj državi, sa željom da unapređujemo saradnju sa svim ostalim državama iz najrazličitijih oblasti.

Ja ću danas govoriti o prvom Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Komonvelta Dominike u oblasti poljoprivrede. Na samom početku podsetila bih da su bilateralni odnosi između Republike Srbije i Komonvelta Dominike uspostavljeni 2010. godine, da ih karakteriše pozitivna dinamika političkog dijaloga, kao i da postoje obostrani interesi za unapređenje saradnje iz najrazličitijih oblasti.

Ono što bih posebno istakla i što je posebno značajno za našu državu to je da je upravo ova država Komonvelt Dominika jedna od 18 država koja je povukla priznanje samoproklamovane države Kosovo kada je sadašnji predsednik Narodne skupštine bio na mestu ministra spoljnih poslova.

Ova država takođe jeste i punopravni član međunarodnih i regionalnih organizacija, kao što su Karipske zajednice ili Asocijacije država Kariba, što nama ostavlja prostor za unapređenje daljeg razvoja i saradnje i sa ostalim članicama ovih međunarodnih organizacija.

Mi sa Komonvelt Dominikom imamo potpisane sporazume iz oblasti trgovine, visokog obrazovanja, naučnog istraživanja, kao i turizma. Konkretno, ovaj Sporazum o oblasti poljoprivrede jeste za nas značajan. Potpisan je 2019. godine u Beogradu na pet godina i obnavljaće se automatski svake pete godine.

Sporazum se, između ostalog, odnosi i na razvoj i unapređenje modernih tehnologija u oblasti poljoprivrede, podsticanje zajedničkih programa u oblasti trgovine, saradnje u oblasti biotehnologija, ali organske poljoprivrede, što predstavlja izuzetno značajan segment poljoprivredne proizvodnje. Zatim, saradnju u veterinarskoj, ali i fitosanitarnoj oblasti.

Kako piše upravo u ovom Sporazumu obe ugovorne strane obavezale su se da će nastojati da uspostave bolje odnose i bolju saradnju kako između poljoprivrednih gazdinstava između dve države, tako između preduzeća, ali i svih ostalih organizacija koje se bave poljoprivrednom delatnošću i poljoprivrednom aktivnošću.

Kao što svi znamo, poljoprivreda jeste na neki način tradicionalna delatnost, jeste delatnost koja je stara onoliko koliko je staro i ljudsko društvo. Nastala je iz težnje da se zadovolje osnovne ljudske potrebe, potrebe za hranom i samoodržanjem, ali međutim svi smo svedoci da je poslednjih nekoliko godina, čak i desetina godina savremena tehnologija izuzetno značajna i za aspekt poljoprivrede i za poljoprivrednu delatnost. Samim tim postoji i više modernih rešenja za probleme današnjih poljoprivrednika.

Mi u poljoprivredi danas imamo različite vrste inovacija, različite vrste inovativnih rešenja, kao što su recimo korišćenje letelica dronom, zatim digitalne platforme, generalno korišćenje pametnih tehnologija, zatim savremene meteorološke stanice, ali i različiti senzori koji pomažu poljoprivrednicima da što više proizvode i da na neki način unaprede svoju poljoprivrednu proizvodnju.

Samim tim ono što treba i našoj državi i ono čemu težimo jeste da modernizujemo našu poljoprivredu, proizvodimo konkurentne proizvode koji će biti izuzetno traženi i na svetskim, ali i na svim mogućim tržištima.

Samim tim digitalizacija i uvođenje tehnologija više nije stvar izbora. Ona je naša neophodnost i naša potreba. Mi ka tome treba da težimo i onako kako istraživanja pokazuju već 30 do 40% domaćih poljoprivrednika oslanja se na neki vid digitalne tehnologije.

To jeste činjenica koja ohrabruje, ali moramo da vodimo računa da su upravo ovi poljoprivrednici uglavnom veliki poljoprivredni proizvođači ili poljoprivredni proizvođači koji jesu, recimo, u nekoj kategoriji srednjih poljoprivrednih proizvođača. Oni znaju i koriste ove tehnologije da bi dobili veće prinose. Ekonomičnije koriste raspoložive prirodne resurse i potencijale, zatim stvaraju na taj način konkurentne proizvode, ali doprinose i tome da imaju što manje rizika od klimatskih promena.

Ono što je nedostatak uvođenja modernih tehnologija jeste upravo ono što nas najviše muči, a to su mali poljoprivredni proizvođači koji zbog velike količine novca koja je potrebna da i oni uvedu svoja inovativna rešenja u poljoprivredna gazdinstva jeste velika količina novca, velika ulaganja i oni na taj način ne mogu da uvedu sve ove tehnologije i digitalne platforme koje i jesu danas aktuelne.

Takođe, stručna osposobljenost je izuzetno važna kada su u pitanju naši poljoprivredni proizvođači da bi mogli sve ove tehnologije i da koriste, a mali proizvođači koji proizvode na usitnjenim zemljišnim posedima imaju problem i sa tim da bi mogli da se ozbiljno bave poljoprivrednom proizvodnjom.

Ono što ja smatram da je jedan od načina kako mi možemo da unapredimo i da upravo malim poljoprivrednim gazdinstvima omogućimo dostupnost i novih i modernih tehnologija, kao i njihovu stručnu primenu i njihovo stručno korišćenje su upravo afirmacija poljoprivrednih zadruga na taj način što će se naši mali poljoprivredni proizvođači udruživati i na taj način ukrupnjivati svoje posede i uspeti da zajednički uvedu tehnologije i digitalne platforme u svoja poljoprivredna gazdinstva.

Takođe, zadruge mogu i biti budući nosioci razvoja poljoprivredne proizvodnje u ruralnim područjima, posebno u devastiranim oblastima kao što su oblasti sa otežanim bavljenjem delatnošću poljoprivredne proizvodnje. Na taj način kroz udruživanje poljoprivrednih proizvođača, njihovo zajedničko delovanje na tržištu zadruge bi doprinele ukrupnjivanju poseda, boljoj i većoj dostupnosti korišćenju informacionih tehnologija što bi za rezultat imalo bolje korišćenje poljoprivrednih resursa i potencijala u našoj zemlji, ali stvorili bismo konkurentne proizvode koji bi bili izuzetno traženi i zastupljeni na najzahtevnijim tržištima kako u Zapadnoj Evropi, tako i u celom svetu.

U tom smislu proizvodnja poljoprivrednih proizvoda i hrane jeste naš veliki potencijal, jeste naša razvojna šansa. Treba da nastavimo na insistiranju podrške upravo u ovom delu naše proizvodnje i samim tim našoj državi je potreban poljoprivrednik koji koristi moderne tehnologije i savremene, bilo da su to informacione ili neke druge koje imaju u vidu da savremena mehanizacija jeste oruđe koje značajno povećava i efikasnost, ali i produktivnost poljoprivredne proizvodnje.

Na kraju, smatram da bi naši poljoprivredni odgovorili na izazove savremenog društva, na zahteve potrošača koji žive u današnjem vremenu kako bi se proizvodnja na kraju njima i isplatila moramo da podstaknemo naše poljoprivrednike da ulažu više u tehnologiju tako što ćemo ih subvencionisati i podsticati da koriste sve prednosti savremenog društva.

Perspektiva naše poljoprivrede samim tim nije samo orijentisana na zadovoljenje potreba naše domaće potražnje, već i na izvoz i izvoznu orijentaciju. Tu pre svega mislim na izvoz gotovih proizvoda koji jesu budućnost, odnosno to su proizvodi većeg i višeg stepena prerade. Zato je izuzetno važna ova saradnja koju uspostavljamo ne samo sa državom sa kojom danas potpisujemo sporazum, već i sa svim onim državama koje su izuzetno značajne za plasiranje i plasman naših poljoprivrednih proizvoda, kao i svih ostalih proizvoda prehrambene industrije koje izvozimo. Na taj način poljoprivreda će upravo postati naš razvojni prioritet i naša razvojna šansa.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje naravno podržati i ovaj sporazum kao i sporazume sa Argentinom i Belorusijom, o kojima će nešto više i sadržajnije govoriti moja koleginica Dubravka Kralj, a ja vam se zahvaljujem na pažnji.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, nakon što je Vlada usvojila Predlog zakona o elektronskom fakturisanju i dostavila ga Narodnoj skupštini imali smo priliku i u ovom visokom domu da prisustvujemo javnom slušanju na temu ovog Predloga zakona.

Istakla bih ono što i predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić, tom prilikom izjavio da su javna slušanja na temu različitih zakonskih predloga izuzetno važna i značajna, da se i mi narodni poslanici bolje upoznamo i kompetentnije odlučujemo o predlozima koji dolaze pred nas.

Predlog ovog zakonskog rešenja jeste nastavak sveukupne digitalizacije koja se u našoj državi sprovodi i na jedan novi jedinstveni način uređuje sistem elektronskih faktura. Ova promena jeste nešto novo, korisno i što je najvažnije besplatno za sve naše privrednike, a takođe realno ostvarivo u našem pravnom i finansijskom poretku. Značajan korak kada je u pitanju proces digitalizacije i inovacija i ono što posebno moram da naglasim jeste da je ovo i u skladu sa poslovnim trendovima u čitavom svetu, posebno ukoliko uzmemo u obzir da svaki korak koji napravimo danas predstavlja i pomera granicu i lestvicu za naše sutrašnje delovanje.

S tim u vezi, Srbija ovakvim zakonskim rešenjima potvrđuje da je moderna država, čiji je cilj operativnija privreda, a samim tim i da želimo da našu zakonsku regulativu da prilagodimo i uskladimo sa tekovinama, odnosno standardima i direktivama EU.

Uvođenje sistema za elektronsko fakturisanje svakako da ima velike prednosti i višestruke prednosti za sve privredne subjekte, kako privredne subjekte javnog sektora, tako i subjekte privatnog sektora. Ono što bih posebno naglasila jeste da upravo ova zakonska regulativa štedi i vreme i novac, državi kroz bolju kontrolu poreske uprave, sprečavanju poreske evazije, a privredi kroz slanje elektronske fakture u momentu bez troškova, čime izbegavamo troškove za štampanje papirnih dokumenata, zatim kovertiranje, slanje, poštarinu i sve druge troškove administracije. Samim tim, imamo iste efekte, čak i bolje, pa će biti brža i bolja mogućnost naplate. Jednostavnije rečeno, ovaj zakon ubrzaće postojeće radne procese, poboljšati i modernizovati sve procese poslovanja cele naše privrede.

Fazno uvođenje subjekata u ovaj sistem je nešto što je takođe važno, odnosno da se postepeno prelazi na ovaj sistem. Posebno je ustanovljen datum kada prelaze subjekti javnog sektora, kada prelaze subjekti privatnog sektora i tu bih posebno istakla da je Ministarstvo finansija, odnosno Vlada Republike Srbije kao predlagač posebno uvažila sve one sugestije gde su subjekti privatnog sektora iskazali želju za pomeranjem početka primene Zakona o elektronskom fakturisanju.

Na ovaj način pokazao se izuzetno visok stepen i saradnje i razumevanja sa privredom, a samim tim otvorena je i mogućnost da se ovaj period, period koji je između primene, odnosno početka primene Zakona o elektronskom fakturisanju, zapravo period koji ćemo iskoristiti za edukaciju, odnosno u komunikaciji sa privredom bolje i detaljnije objasniti sve kako ovaj novi sistem funkcioniše, što je posebno neophodno kada su u pitanju prelazak sa jednog ustaljenog i starog sistema na novi sistem.

Ono što bih istakla jeste i da je segment Predloga zakona kojim se razdvaja prihvatanje i odbijanje elektronske fakture za subjekte javnog i subjekte privatnog sektora smatram da će se ubrzati privredni tokovi, a subjekti javnog sektora moraće više da obrate pažnju na rokove izmirenja novčanih obaveza.

Takođe, prilikom analiziranja ovog Predloga zakona ukoliko pogledamo uporednu praksu videćemo da se predlagač Zakona o elektronskom fakturisanju odlučio za jedan decentralizovan sistem informacionog posrednika, odnosno pružaoca usluga, što se i drugim državama pokazalo kao izuzetno dobra i ispravna odluka. Posebno je značajno za buduće korisnike, što smo imali priliku da čujemo i na javnom slušanju, da će postojati takozvana izlazna strategija, odnosno za svakog informacionog posrednika u slučaju nemogućnosti obavljanja delatnosti da će u tom slučaju centralni informacioni posrednik preuzeti sve podatke predmetnog informacionog posrednika.

Ovo naročito ističem i napominjem zato što je važno jer omogućuje poslovni kontinuitet celog sistema funkcionisanja elektronske uprave.

Na kraju bih samo rekla da imajući u vidu da ovaj Predlog zakona ima 25 članova, da nam je na javnom slušanju rečeno da će se preciznije urediti tehničke stvari podzakonskim aktima koji će biti doneti u predviđenom roku od šest meseci, ne dovodim u sumnju da će to biti kvalitetni pravni akti koji će na jedan dobar način urediti te tehničke stvari, ali samim tim kreirati jedan pravno siguran i transparentan sistem.

Naravno, ne mogu a da ne pomenem da uporedo sa ovakvim naprednim zakonskim rešenjima moramo da vodimo računa i da svako naše selo bude što pre pokriveno telekomunikacionom mrežom kako bi naši građani koji žive u ruralnim sredinama, a bave se preduzetništvom mogli takođe da koristi prednosti, pogodnosti ovog sistema, ali i sve druge prednosti i pogodnosti 21. veka.

Imajući u vidu sve to ovaj zakon, odnosno Predlog zakona ne predstavlja samo normativni okvir, predstavlja strateško opredeljenje naše države. To je jasan i nedvosmislen put za brže i lakše funkcionisanje i javne uprave, ali i našeg privatnog sektora. Samim tim, cilj kojem težimo jeste da kroz ovu zakonsku regulativnu nam je bliže ostvariv.

Socijalistička partija Srbije i naša poslanička grupa će u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona zato što verujemo u njegovu uspešnu implementaciju. Verujemo u značajne benefite koje će privreda imati od implementacije ovog zakona i takođe je ovo važno kako bismo držali korak sa digitalnim svetom, sa razvijenim zemljama, ali i sa novim tehnologijama, a 2023. godine, kako je rekao ministar, imali potpun, dobar i stabilan sistem elektronskih faktura. Zahvaljujem.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, uvaženi ministre, kolegini i kolege narodni poslanici.

Pred nama je danas Predlog izmena i dopuna Zakona o budžetu za 2021. godinu, odnosno rebalans budžeta kojim se koriguju budžetska sredstva za tekuću godinu. Složila bih se sa osnovnom konstatacijom da je ovaj rebalans proizašao iz potrebe da ublažimo i saniramo ekonomske posledice koje su nastale usled pandemije virusa Kovid 19.

Ovaj rebalans je važan iz toga razloga što je u najvećoj meri upućen, odnosno usmeren ka našim građanima, našim preduzetnicima, sektorima privrede koji su najpogođeniji pandemijom virusa Kovid 19. Kao što su moje kolege iz poslaničke grupe SPS već govorile o tome, ova sredstava koja su dodatno izdvojena, upućena su ulaganju u infrastrukturu, u turizam, kulturu, ali veliki deo upućen je i za pakete pomoći našim građanima, našim preduzetnicima. Ono što posebno moram da naglasim određen deo sredstava je usmeren i za poljoprivredu.

U svojim ranijim izlaganjima isticala sam značaj ulaganja u poljoprivredu, ulaganja u ruralne sredine. Posebno bih naglasila da ovim rebalansom u Razdelu 24 za sektor za poljoprivredu je izdvojeno dodatnih 5,5 milijardi dinara. Najveći deo tih sredstava, 4,8 milijardi dinara usmeren je ka upravi za agrarna plaćanja, a ukoliko imamo u vidu sa su upravo ta sredstva određena za direktne podsticaje za naše poljoprivredne proizvođaće.

Ovo nam govori da je Vlada Republike Srbije imala upravo aktivnost da podstakne i da da kontinuiranu podršku značaju naših poljoprivrednih proizvođača, značaju naše poljoprivredne proizvodnje, jer je polazila od toga da je za razvoj svake poljoprivredne kulture za razvoj stočarstva i svih drugih segmenata poljoprivrede izuzetno važni i državni podsticaji, važna dobra cena, kao i siguran plasman proizvednih količina.

Imali smo priliku da vidimo da je tokom proteklih godina naša poljoprivreda ušla u fazu gde je primetna afirmativna participacija države, primetno je prisustvo adekvatnih mera koje naša država sprovodi i zbog toga smatram da je potrebno da nastavimo sa tom praksom, da nastavimo sa podsticajima koji su usmereni na mlade poljoprivrednike, da usmerimo naša sredstva ka tome da naši poljoprivrednici ulažu u nabavku nove opreme, nabavku nove mehanizacije, jer je bitno da naši poljoprivredni proizvođači idu u korak sa savremenim tokovima. Samo na taj način će moći da konkurišu poljoprivrednicima iz razvijenih zemalja i na taj način da proizvode proizvode koji će biti konkurentni na međunarodnom tržištu.

Opšte poznato je da ulaganje u poljoprivredne kulture ne može dati maksimum, ni u prinosu, ni u kvalitetu ukoliko ne podstičemo naše poljoprivredne proizvođače da ulažu što više. Zbog toga smatram da je ova podsticajna politika koju je naša država sprovodila, zapravo vodila računa i o malim i o srednjim poljoprivrednim proizvođačima jednako kao i o velikim poljoprivrednim proizvođačima i da je to dalo pozitivne rezultate, što vidimo da iz godine u godinu beležimo sve veći rast i proizvodnje, ali sve veći izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

Podsticaji u poljoprivredi pokazuju se kao izuzetno važni ne samo za građane koji se bave našom poljoprivredom, već i za celu prehrambenu industriju koja od toga živi. S tim u vezi posebno je potrebno naglasiti da sve ove subvencije koje država daje, kao i povraćaj sredstava koji omogućuju našim poljoprivrednim proizvođačima da konkurišu budu na vreme, odnosno da budu blagovremeno isplaćeni, jer na taj način poljoprivrednici mogu da planiraju, mogu da ulažu i da realizuju planirane aktivnosti za sledeću godinu. Ovo njima posebno znači. Zbog toga bih posebno naglasila da je važno zašto su ova dodatna sredstva u poljoprivredi izložena.

Kada je reč o poljoprivredi i razvoju ruralnih sredina, važno je da pomenem i da mnoga ulaganja koja su predviđena i budžetom za 2021. godinu, ali i ovim rebalansom utiču na bolje i kvalitetnije uslove, ne samo poljoprivrednik, već i svih onih građana koji žive i rade u ruralnim sredinama. To svakako jesu velika ulaganja koja planiramo da realizujemo. To su ulaganja u bolje snabdevanje električnom energijom, ulaganja u izgradnju telekomunikacione mreže. Kao što je ministar malopre pomenuo, u mnogim lokalnim samoupravama biće izgrađene nove kanalizacione mreže i naravno ulaganje u zdravstvo, seoske ambulante, ulaganje u opremanje škola, ali i u infrastrukturu.

S tim u vezi, kada je reč o infrastrukturi posebno bih naglasila da je upravo ovim rebalansom gde su izdvojena značajna sredstava i u tom smislu svi zajedno smo se složili da je izgradnja infrastrukture od velikog, ako ne i presudnog značaja za stvaranje stimulativnog poslovnog okruženja. To jeste najbolje sredstvo da se stimuliše i da se podigne privredni rast. Zbog toga je značaj velikih infrastrukturnih projekata koji se ovim rebalansom izdvajaju zaista veliki, a obzirom da dolazim iz Zapadne Srbije, iz Zlatiborskog okruga, za nas posebno predstavlja značajna ulaganja ova sredstva koja su izdvojena rebalansom, a to je iznos od preko 4,5 milijardi dinara za izgradnju autoputa Beograd-Sarajevo, odnosno preko 800 miliona dinara za izgradnju deonice autoputa Preljina-Požega.

Ovaj autoput ne utiče samo na privredni impuls, ne daje samo privredni impuls ovom okrugu, ovom delu Srbije, već podstiče i sve naše građane da razmisle o tome koliko je zapravo sada brže i koliko ćemo lakše i brže moći da dođemo do određenih turističkih destinacija naše zemlje, a znamo da je seoski turizam poslednjih godina u velikoj ekspanziji i da ovakvim kapitalnim i velikim projektima Srbija i Vlada Republike Srbije doprinosi da sve ove turističke destinacije budu pristupnije svim našim građanima koji žele da obiđu našu Srbiju.

U tom smislu smatram da je važno da pomenem našim građanima da su ovim rebalansom dodatno uvećana sredstva za unapređenje i razvoj turizma, kao i da su uvećana sredstva za vaučere koji će biti podeljeni. Ovo jeste podrška domaćem turizmu koji sprovodi Vlada Republike Srbije, podrška kako bi se podržao domaći turizam, ali i podstakli svi naši građani da odmor ili deo odmora provedu u našoj Srbiji.

Na taj način sačuvaćemo i održaćemo naše turističke kapacitete i potencijale u vreme ove zdravstvene krize. Zbog toga smatram da su sva ova ulaganja koja su predviđena rebalansom izuzetno značajna za poljoprivredu, jer nam pomažu da koristimo apsolutno sve njene kapacitet i sve njene resurse, ali pomažu da poljoprivreda naše zemlje bude produktivnija, efikasnija i održivija.

Kao što su rekle moje kolege iz poslaničke grupe SPS, mi ćemo u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, iako su današnje tačke dnevnog reda, možemo posmatrati kao proceduralne i formalne, čija se sadržina ne dovodi u pitanje, a odnose se na izmene članova u stalnim parlamentarnim delegacijama i skupštinskim odborima.

Ovo je odlična prilika da danas u Skupštini Republike Srbije govorimo i o parlamentarnoj dimenziji spoljne politike, koja je i te kako bitna i kroz čiji rad se doprinosi ključnim spoljnopolitičkim ciljevima naše države, pre svega, očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje, zatim pregovaračkom procesu sa EU do sticanja punopravnog članstva, ali i očuvanju i nastavku i unapređenju dobrosusedskih odnosa, kao i čvršćem ekonomskom povezivanju sa najrazvijenijim i najznačajnijim zemljama sveta.

Prema našem najvišem pravnom aktu, Ustavu Republike Srbije, nadležnost u oblasti spoljne politike podeljena je na, kao što znamo, između bicefalne egzekutive, odnosno između predsednika Republike i Vlade sa jedne strane i zakonodavnog organa, odnosno Narodne skupštine sa druge strane.

Narodna skupština ima sve važniju ulogu u kreiranju i sprovođenju spoljne politike naše zemlje, ratifikuje međunarodne sporazume, kontroliše rad Vlade u oblasti spoljne politike i ostvaruje međunarodnu saradnju.

U pogledu parlamentarne diplomatije i koordinacije aktivnosti Skupštine, posebnu važnu ulogu ima Odbor za spoljne poslove, čiji je predsednik u prošlom, a i u ovom sazivu član poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, prof. dr Žarko Obradović.

Ovaj Odbor razmatra akte i druga pitanja iz spoljne politike, kao i pitanja koja se tiču međunarodnih odnosa sa drugim državama, institucijama i organizacijama.

Ukoliko posmatramo parlamentarnu diplomatiju kroz istoriju, njen značaj posebno kreće od kraja 19. veka, odnosno posebno važan korak u ovom procesu predstavlja stvaranje prve međunarodne parlamentarne organizacije, jer to je Interparlamentarna unija koja je formirana 1889. godine.

Srbija postaje član ove parlamentarne organizacije samo dve godine kasnije, a to je 1891. godine. U ovoj Interparlamentarnoj uniji vodi se dijalog o miru i saradnji među narodima, neguje se i unapređuje koncept predstavničke demokratije, ali takođe razmatrajući sva ona pitanja koja su važna za u međunarodne odnose i spoljne političke odnose.

Kao što sam rekla, imajući u vidu da parlamentarna diplomatija sve više dobija na značaju u međunarodnim odnosima, ali da uloga parlamenta u spoljnoj politici naše države takođe dobija na značaju, važna je zastupljenost Srbije i interesa Srbije u stalnim parlamentarnim delegacijama, gde imamo priliku da razmenjujemo i ideje, i stavove, i predloge, ali takođe i iskustva sa parlamentima svih onih zemalja koji imaju parlamentarne predstavnike u ovakvim telima.

Jedna od tih delegacija jeste i stalna delegacija u Parlamentarnoj skupštini NATO, čije ćemo članove i danas izmeniti ovde ovom tačkom dnevnog reda.

Ono što je posebno važno jeste da je za međunarodnu saradnju naše zemlje bitan i Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje.

Ovaj Odbor osnovan je sa ciljem da razmatra sva bitna pitanja koja se tiču Evrope i Srbije, odnosno posebno politička i ekonomska pitanja u procesu evropskih integracija naše zemlje.

Kada je u pitanju multilateralna diplomatija, posebno je važno da napomenemo veliki uspeh naše države 2019. godine, kada je Narodna skupština Republike Srbije bila domaćin 141. zasedanja Interparlamentarne unije.

Tada je Beograd bio centar sveta kada je u pitanju međuparlamentarna saradnja, jer je tom prilikom prisustvovalo čak preko 150 delegacija i celog sveta, imajući u vidu da je značajan podatak koji predstavlja da je bilo prisutno čak 80 predsednika parlamenata iz zemalja širom sveta.

Ono što je posebno važno jeste da je na ovom zasedanju, 141 zasedanju Interparlamentarne unije usvojena i Beogradska deklaracija kojom su poslanici potvrdili posvećenost miru i međunarodnom pravu, ali da će se parlamenti pridržavati načela iz Povelje UN i principa vladavine prava.

Međutim, pogrešno bi bilo reći da se parlamentarna diplomatija odnosi samo na prisustvo i na učešće na ovakvim događajima, koji bez sumnje i jesu prilika da se ostvare i bilateralni sastanci.

Konkretno na malopre pomenutom zasedanju Interparlamentarne unije u Beogradu bilo je realizovano preko 300 bilateralnih susreta. Ovi bilateralni susreti i dogovori važni su zato što ističu značaj parlamenta kao institucije koja sve više postaje važan akter u spoljnopolitičkim i međunarodnim odnosima.

Što se tiče poslaničkih grupa prijateljstva koje smatram da su izuzetno važne, one doprinose ostvarivanju interesa i prioriteta u ukupnim bilateralnim odnosima, a uloga srpske diplomatije koja je posebno došla do izražaja tokom prethodnih godina kada je 18 država članica UN povuklo, odnosno promenilo svoj stav o Kosovu i odlučilo da povuče ranije dato priznanje.

Nastavak te diplomatske aktivnosti vidimo i u odluci predsednika Narodne skupštine, Ivice Dačića, da se formiraju grupe prijateljstava sa ovim zemljama koje su povukle priznanje, tzv. samoproglašene države kosovo i na taj način iskažemo zahvalnost i poštovanje ovim državama koje su nam dale podršku u očuvanju i ispunjenju glavnog spoljnopolitičkog cilja naše države, a to je očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše države.

Parlamentarni odnosi su podignuti na viši nivo kada su u pitanju i tradicionalno bliske i prijateljske zemlje. Pre svega, tu mislim na Kinu i Rusiju. Važno je pomenuti Komisiju za saradnju Narodne skupštine Republike Srbije i Državne Dume Ruske Federacija, kao i Memorandum o razumevanju između Narodne skupštine i Svekineskog narodnog kongresa, ali i protokol koji je tada potpisan o uspostavljanju Komisije.

Ovakve aktivnosti diplomatski otvaraju prostor za unapređenje saradnje između radnih tela i poslaničkih grupa prijateljstava našeg parlamenta i parlamenta ove dve nama značajne države, prijateljske, Kine i Rusije, sa kojima negujemo tradicionalne dobre bilateralne odnose.

Ono što bih na kraju zaključila jeste da rezultati odgovorne i ozbiljne politike, imamo posebno priliku da vidimo u ovim vremenima kada je svetska zdravstvena kriza u pitanju i kada smo zahvaljujući uspešno diplomatskim aktivnostima rukovodstva naše države, ali i učvršćivanju veza sa tradicionalno prijateljskim zemljama imali priliku da obezbedimo sve što je neophodno da bismo se uspešno izborili i nastavili da se borimo protiv korona virusa.

Zbog toga poslanička grupa Socijalističke partije Srbije smatra da je izuzetno značajno i da i mi narodni poslanici kroz učešće u stalnim parlamentarnim delegacijama damo svoj doprinos da bi naša zemlja imala bolju poziciju i bolji ugled, kako u regionalnim, tako i u međunarodnim tokovima i odnosima.

Mi ćemo danas podržati sve ove predloge odluka.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, pre više od jednog veka, jedan od najpoznatijih srpskih socijalista pre Prvog svetskog rata, Dimitrije Tucović govorio je da Balkan pati od suviše čestih granica. Danas, 120 godina kasnije, te granice su još uvek izražene, nekada fizičke, nekada političke, a vrlo često i u svesti ljudi.

Vlada Republike Srbije svakodnevno, kroz svoje aktivnosti, pokazuje nam kako te granice prevazilazi iznova i iznova, pre svega dobrom saradnjom i dobrosusedskim odnosima, ali i solidarnošću koju pokazujemo u ovim teškim vremenima, ustupajući vakcine, našim susedima iz regiona.

Sporazum koji je danas na dnevnom redu, između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH, o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržavnih mostova između ove dve zemlje jeste primer kako se granice i barijere prevazilaze na taj način što se zajedničkim aktivnostima i saradnjom otvaraju i nove saradnje i produbljuje postojeća.

Ove prostore istorija je povezala tokom prethodnih decenija i vekova, geografskim, ekonomskim, demografskim, kulturološkim, porodičnim vezama, tradicijom uzajamnih poslovnih odnosa, ostavljajući nam zadatke koje zahtevaju kontinuiranu bilateralnu saradnju. Srbija pokazuje da daje poseban značaj očuvanju i razvoju i daljem unapređenju bilateralnih odnosa i kada je u pitanju parlamentarna saradnja, čiji smo mi deo, a koja je i važan činilac sveobuhvatnih procesa.

S tim u vezi, podsetila bih i na nedavni susret predsednika Narodne skupštine, Ivice Dačića i predsedavajućeg Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Nebojše Radmanovića, kao i na formiranje i aktivnost poslaničke grupe prijateljstva sa BiH. Na ovaj način institucija Narodne skupštine Republike Srbije daje svoj veliki doprinos unapređenju bilateralne saradnje dve zemlje, ali takođe pokazuje koliku važnost Srbija pridaje prijateljstvu sa BiH.

Potpisani Sporazum o održavanju rekonstrukciji mostova na rekama Drini, Savi i Uvcu od višestrukog je značaja. Sa njim se unapređuje drumski saobraćaj, poboljšavaju se uslovi života ljudi koji žive u ovim krajevima, otvara se brži protok ljudi i robe, nove investicije itd. Zajedničkim ulaganjem u infrastrukturu Srbija i BiH ušle su u jednu novu fazu, a to je faza regionalnih odnosa i regionalne saradnje i važno je da se ova praksa nastavi i na druge sektore, jer je multisektorsko povezivanje važan uslov za prosperitet država u regionu.

Ovi projekti su važni jer omogućavaju da se narodi povezuju, a povezivanje naroda biće rezultat tako što će biti bolja budućnost za sve građane koji žive na ovim prostorima, bez obzira kom narodu da pripadaju.

Srbija danas sa svim svojim projektima učestvuje sa 13 milijardi evra u regionalnom povezivanju, a vrednost projekta koji povezuje Srbiju sa BiH iznosi 1,7 milijardi evra.

U nekom od ranijih izlaganja govorila sam i istakla značaj autoputa Beograd – Sarajevo, i to jeste jedan od najvrednijih i najvećih projekata, ne samo između ove dve države, već i Balkana. Za nas je značajan ovaj autoput i zbog toga što će to biti prvi autoput između Srbije i neke od zemalja u regionu gde ćemo imati zajedničke granične prelaze, a takođe tj. u Sremskoj Rači na teritoriji Srbije, a u Kotromanu na teritoriji BiH.

Ovi integrisani granični prelazi doprineće bržem i lakšem protoku ljudi i robe, manjim transportnim troškovima, skraćenju čekanja na granicama, jednostavno, ubrzaće i olakšaće i putnički i teretni saobraćaj, a takođe će i rasteretiti druge granične prelaze prema BiH.

Ovim projektom Srbija i BiH ušle su, kao što sam malopre rekla, u jednu novu fazu regionalnih odnosa, u jednu fazu koja će se meriti ostvarenim, izgrađenim projektima, zapošljavati nove ljude, uspostaviti nove mostove, izgraditi nove puteve, ali takođe i razviti privrede ove dve države, što će za krajnji cilj imati dobrobit građana i Srbije i BiH.

Ovakva politika predstavlja trajno opredeljenje koje, verujem, ima podršku i građana Srbije, ali i građana BiH, jer su ovo projekti i ciljevi koji vode region ka daljem ubrzanom razvoju i putu ka EU.

Imajući u vidu da su moje kolege iz poslaničke grupe SPS govorile sa stručnog aspekta o važnosti ovih 11 mostova, a s obzirom na to da dolazim iz jedne, mogu slobodno reći, kada je u pitanju granica sa BiH, najspecifičnije opštine u Srbiji, opštine Priboj i osvrnuću se na ovaj sporazum i koliko on ima značaj na lokalno stanovništvo.

Specifičnost Priboja, odnosno opštine Priboj ogleda se u tome što 2/3 građana naše opštine i 2/3 teritorije nalazi se u prekograničnom delu. To podrazumeva da veliki broj građana naše opštine svakodnevno zbog isprepletanosti administrativnih granica, zbog posla, zbog školovanja ili zbog rada na svojim imanjima, prelazi čak četiri granična prelaza.

Za nas su važna ova tri mosta na Uvcu, pre svega, zato što prvi most na Uvcu koji će se rekonstruisati jeste i najviše opterećeni glavni granični prelaz za sve ove stanovnike, za tranzitni, kao i za putnički saobraćaj. Izuzetno je opterećen, a takođe tokom proteklih godina, kada je bio i jedini granični prelaz, gde se otežalo svakodnevno funkcionisanje naših građana i zbog toga što su svakodnevno građani opštine Priboj u Srbiji, ali i građani opštine Rudo u BiH svakodnevno čekali kako bi prešli na drugu stranu.

Drugi most koji je tema i koji je predmet ovog sporazuma je most u Carevom Polju, takođe, na reci Uvac koji je u velikoj meri olakšao svakodnevni život građana ovih pograničnih krajeva na taj način što je 2016. godine na zajedničku inicijativu opštine Priboj i Rudo otvoren posle 25 godina za pešake i za granični saobraćaj. Na taj način smanjilo se čekanje i građani opštine Priboj mogli su brže i lakše da dolaze do željenih mesta.

Rekonstrukcijom i obnovom ovih mostova na reci Uvac, kao što sam rekla, olakšaće se svakodnevni život svih građana koji žive u pograničnom delu, a za građane ove dve pogranične opštine posebno. Ovaj projekat ne meri se samo metrima asfalta, već i u prilici da mogu brže i lakše da rešavaju zajedničke probleme sa svojim susedima i da mogu mnogo brže da razmišljaju o nekom društveno-ekonomskom razvoju, kao i zapošljavanju.

Ovaj sporazum doprineće boljem privrednom razvoju ove dve opštine, njihovom povezivanju, izgradnji čvršćih odnosa i sa srpske i sa bosanske strane, što će doprineti i daljem razvoju bilateralne saradnje između Srbije i BiH.

S obzirom na ulogu i na značaj koji sam istakla da lokalne samouprave imaju u unapređenju bilateralne saradnje, odnosno saradnje između ove dve zemlje, istakla bih i posebno napomenula afirmativne i dobre primere lokalnih samouprava ove dve države. To je svakako Memorandum o uspostavljanju međusobne saradnje koje su u februaru potpisale četiri opštine ove dve države. To su opštine Priboj, Rudo, Čajetina i Višegrad.

Takođe, važno je da pomenem i Povelju o bratimljenju koju su juče potpisali predsednici opštine Priboj i Rudo, a cilj ove povelje jeste da dugoročno poveže i unapredi saradnju između ove dve opštine u oblasti privrednog razvoja, turizma, omladine, sporta, prosvete, ali i u drugim oblastima koje su važne za funkcionisanje i obostrani interes ove dve pogranične opštine.

Moram da napomenem da dobra zajednička saradnja opštine Priboj i opštine Rudo jeste razlog što sve ove stanovnike opštine Priboj čini život manje komplikovanim i zato nam je posebno značajna ova podrška sa republičkog nivoa, a kroz ovakve zajedničke projekte, kako bismo doprineli, kao što sam malopre rekla, lakšem životu građana na ovim prostorima.

Ne mogu a da ne pomenem da bi ovakvo zajedničko infrastrukturno rešenje dve države bilo značajno i za održavanje i rekonstrukciju puteva u samom graničnom i međugraničnom pojasu sa BiH, a koje su zbog isprepletanosti administrativnih granica i nadležnosti javnih preduzeća i država neretko zanemareni, a saobraćajne su izuzetno frekventne i opterećene, a samim tim značajni za naše građane. Tu posebno mislim na one rubne delove i rubne saobraćajnice koje se odnose i na završetke jedne, odnosno druge države i gde često dolazi zbog nadležnosti javnih preduzeća koje održavaju te deonice.

Bez ovakvih zajedničkih međudržavnih projekata u svim poljima infrastrukture, koji polaze od realnih problema običnog čoveka, od realnih potreba običnog čoveka, kao i težnje za unapređenjem kvaliteta života ljudi koji žive u pograničnim krajevima, ne možemo ni očekivati da oni ostanu da žive u tim područjima.

Međudržavna saradnja u oblasti infrastrukture jeste zato i potreba i nužnost pograničnih delova, jer se infrastrukturni resursi protežu i preko administrativnih granica, a ulaganje u njihovo održavanje i rekonstrukciju značajno će se osetiti kod građana i jedne i druge strane.

Takođe, smatram da ulaganje u ove mostove ne doprinosi samo boljoj saradnji Srbije i Bosne i Hercegovine, već ima jednu širu regionalnu dimenziju zato što se upravo ovi mostovi na reci Uvac nalaze na putnim pravcima ka Crnoj Gori i u blizini su graničnog prelaza Čemerno. Zato smatram da će ovo ulaganje imati taj veći regionalni značaj, a Srbija kao lider u regionu će svakako nastaviti uspešno da gradi i održava veze i sa ostalim našim susedima. Zbog toga smatram da zadatak i cilj svih učesnika kako onih na lokalnom, tako i na republičkom nivou treba da bude da granice koje su pred nama prevazilazimo tako što ćemo bolje sarađivati, tako što ćemo tu saradnju unapređivati i na druge segmente društvenog života, ali takođe i negovati dobre odnose sa susedima.

Ovaj sporazum i još jedan siguran korak u tom pravcu i poslanička grupa SPS će ga sa zadovoljstvom u danu za glasanje podržati. Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvažena ministarko Matić sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, o potrebi stvaranja boljih uslova za život na selu, kao i o značaju ulaganja u infrastrukturu u ruralnim sredinama kako bismo zadržali mlade ljude da ostanu i da žive u svojim mestima govorila sam više puta u ovom viskom Domu.

S tim u vezi, današnja tačka dnevnog reda – Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj govori upravo o spremnosti i rešenosti Vlade Republike Srbije da te uslove i omogući, ali i realizuje.

Projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima u tom smislu omogućiće kvalitetan internet koji će pokrivati ruralna područja i na taj način imaće poseban značaj za povećanje kvaliteta svakodnevnog života ljudi koji žive i rade na selu.

Može se reći da je u pitanju projekat koji će u velikoj meri olakšati život na selu, jer je danas digitalizacija i razvoj elektronskih komunikacija jedan od neophodnih uslova za razvoj i napredak svake sredine i svakog društva.

U prethodnih godinu dana svedoci smo da je internet bio ključno sredstvo za prevazilaženje brojnih problema koji nam je virus Kovid 19 doneo i da smo u tom slučaju posebno imali problema u obrazovanju, ali i mogućnost rada i ispunjavanja radne obaveze uopšte. Ceo sistem nastavio je i da funkcioniše upravo zahvaljujući internetu, odnosno tu pre svega mislim na onlajn nastavu, ali i na rad od kuće.

Pandemija je, slobodno možemo reći, ogolila dodatno digitalnu nejednakost između dece u ruralnim i dece u urbanim sredinama.

Prema podacima do kojih sam došla pripremajući se za današnje izlaganje, preko 80% mladih u Srbiji svakodnevno koristi internet, a svaka deveta mlada osoba u Srbiji nema kvalitetan pristup internetu, što dalje implicira da u prosečnom razredu u Srbiji najmanje tri učenika nemaju dobre uslove za onlajn učenje.

Upravo je ovaj projekat prilika da prevaziđemo i ovaj problem i imajući u vidu da danas deca širom sveta koriste internet ne samo za međusobnu komunikaciju i ne samo za učenje, već i za pravljenje određenih programa i softvera kako bi unapredili život u svojim lokalnim zajednicama.

Jedan od primera gde je unapređen i život u globalnoj zajednici jeste i sedamnaestogodišnji dečak iz Vašingtona, o kome smo imali priliku da čitamo prethodnih meseci, a koji je napravio sajt za praćenje zaraze korona virusom.

Upravo zbog toga je važno što danas diskutujemo o ovom projektu, kao što je važno i Projekat „Povezane škole“, koji smo ratifikovali krajem prošle godine, jer doprinosi da deca u ruralnim sredinama imaju dostupne i kvalitetne računarske mreže i računarsku opremu, ali takođe i pristup internetu i na taj način imaju priliku i mogućnost da realizuju neke od svojih ideja i da budu pripremljena za izazove koji ih očekuju u budućnosti, odnosno da ne zaostaju za svojim vršnjacima koji žive u gradskim sredinama.

Naravno, najveće benefite od ovog projekta svakako očekujemo u sektoru obrazovanja, jer će ovim projektom biti obuhvaćeno povezivanje internetom preko 500 osnovnih i srednjih škola, kao i drugih javnih ustanova u ruralnim područjima i preko 80.000 domaćinstava u okolnim sredinama.

Ovo je posebno značajno ako uzmemo u obzir da je tokom pandemije korona virusa u ruralnim sredinama imalo određenih problema prilikom izvođenja i organizovanja onlajn nastave, dok u gradskim sredinama to nije bio slučaj i onlajn nastava se odvijala sasvim normalno.

U seoskim područjima su posebno prosvetni radnici izneli veliki teret ovih novonastalih okolnosti i s tim u vezi smatram da će upravo i ulaganje u komunikacionu infrastrukturu, kao i u računarsku opremu, ali i u modernizaciju škola, upravo doprineti prosvetnim radnicima da lakše obavljaju svoj posao, kao i da izvode nastavu kvalitetnije i bolje.

U širem kontekstu, upravo ovo ulaganje doprineće jednom mnogo većem društvenom problemu, a to je da će uticati pozitivno na opstanak naših sela. Zato je ovo odličan primer kako kvalitetnim projektima možemo da predupredimo i da rešimo velike i šire društvene probleme.

Obezbeđenje kvalitetnog interneta kojim bi bilo pokriveno celokupno područje Srbije doprinosi i unapređenju ruralnih i udaljenih oblasti, stvaranju povoljnog privredno ambijenta, unapređenju industrijskih oblasti, ali i povezivanju privrednih regiona naše zemlje.

Internet, kao što znamo, je danas potreba i poslovnih komunikacija i takođe jedno od osnovnih sredstava elektronskog poslovanja. U tom smislu, širenje mreže na ruralna područja benefite će osetiti i naši poljoprivredni proizvođači koji će na taj način mnogo lakše moći da dođu do kupaca za svoje proizvode i moći će mnogo lakše i uspešnije da prezentuju, ali i da prodaju svoje proizvode putem interneta.

Ono što je posebno važno jeste da i mladi na selu neće više imati osećaj da su građani drugog reda, jer nemaju mogućnosti da koriste mobilne telefone i računare kao sredstvo komunikacije i veze sa svetom, a ova prilika da realizujemo ovaj projekat svakako da će doprineti da se našem selu približe sve informacije koje dolaze iz sveta, brz protok informacija i iskustava koje će imati priliku da razmenjuju, ali takođe će uticati na modernizaciju sela i na razvoj seoskog turizma kao vrste turizma koja je poslednjih godina u ekspanziji u Srbiji.

Ono što je od višestrukog značaja za razvoj ruralnih područja svakako jeste i mogućnost da naši građani u ruralnim područjima mogu da koriste elektronske ustupke javnog sektora i što će im olakšati život i smanjiti mnoge situacije i komplikovanosti sa administracijom.

Na kraju, iskoristila bih priliku i prisustvo ministarke Matić i ukazala na potrebu ne samo poboljšanja signala interneta, već i na potrebu poboljšanja signala mobilne telefonije u selima širom Srbije sa čime se naši građani još uvek često susreću, a što im onemogućava normalno svakodnevno funkcionisanje.

Razvoj informaciono-komunikacione tehnologije ne utiče samo da održavamo one navike koje su sredstvo 21. veka i, naravno, odraz digitalnog društva u kome se nalazimo, već i ostvaruje nam određene jednake polazne mogućnosti za sve sfere društvenog života.

Ovaj zajam i efekti koje se očekuju od izgradnje širokopojasnog interneta za mnoga ruralna područja u Srbiji poslanička grupa Socijalističke partije Srbije smatra kao investiciju u budućnost, a ne kao trošak i mi ćemo u danu za glasanje podržati ovaj Ugovor o zajmu između Vlade Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je danas na dnevnom redu. Hvala.