Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, prethodnih dana usled snežnih padavina u Zlatiborskom okrugu suočavamo se sa problemima učestalog nestanka električne energije. Kao što smo imali priliku da čujemo i od prethodnih govornika, to se dešava i u drugim delovima Srbije. Međutim, građani dela teritorije opštine Priboj, posebno oni u pograničnim delovima gde gravitira veliki broj stanovnika ove opštine, suočeni su ne samo prethodnih dana, suočeni su ne samo prethodnih meseci, već čitav niz prethodnih godina sa problemom neurednog i neredovnog snabdevanja električne energije.

U ovoj teritoriji, odnosno na ovim delovima teritorije opštine Priboj dolazi do čestih kvarova na elektro mrežama, čestih havarija, ali i različitih vrsta problema u elektro snabdevanju. Posebno naglašavam da su ovo područja gde živi veliki broj građana i da ovo područje pokriva više od dve trećine teritorije opštine Priboj, a posebno u nekoliko mesnih zajednica i to mesnoj zajednici Krajčinovići, mesnoj zajednici Zabrnjica, Sastavci, Bučje i Strmac. Na taj način život ovim građanima je izuzetno otežan, zbog čestog, posebno sada u ovim mesecima učestalih nestanaka električne energije.

Problemi snabdevanja električnom energijom u uslovima savremenog života, u uslovima 21. veka onemogućavaju svakodnevan, normalan život, posebno imajući u vidu da smo prilikom pandemije korona virusa bili onemogućeni, odnosno učenici u ovim seoskim školama da prate nastavu, a radno aktivno stanovništvo da se uključi u mogućnost rada od kuće. Da ne govorim posebno o korišćenju bilo kakvih telekomunikacionih usluga koje su onemogućene usled nedostatka električne energije, a koje se dešava izuzetno često.

Takođe, ukazujem na to da je ovo izrazito poljoprivredni kraj, da na ovom području postoji veliki broj zasada različitih poljoprivrednih kultura, gde preovlađuju zasadi maline, da se na ovom području nalazi znatan broj hladnjača u pribojskom kraju i da usled svakog prekida električne energije dolazi do ogromnog gubitka koji je nenadoknadiv, ali govorim i o tome da se ovo dešava i u letnjim mesecima kada nema apsolutno nikakvih vremenskih neprilika i nepogoda, što ćete priznati jeste zaista otežavajuće za funkcionisanje ovog poljoprivrednog kraja.

S obzirom da se poslaničkom klubu SPS obratio veliki broj građana sa ovog područja, ukazujući nam na teškoće sa kojima se gotovo svakodnevno suočava sa nestankom električne energije koji traju po nekoliko minuta, a zatim nekoliko sati, a u ovim trenucima i nekoliko dana.

Postavljam pitanje Ministarstvu rudarstva i energetike – na koji način ćemo pokušati da rešimo i rešiti ovaj problem da bismo olakšali život građanima ovih mesnih zajednica i na taj način omogućili opstanak ovih pribojskih sela da bi pod ovakvim okolnostima koje su sada zaista njihov opstanak bio izuzetno ugrožen? Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi predstavnici državnih institucija, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama su danas izveštaji za 2019. godinu, četiri važne i u svom radu nezavisne institucije.

Ne želim da umanjujem značaj drugih nezavisnih institucija, ali ono što možemo da zaključimo iz ovih izveštaja jeste da su naši građani prilikom zaštite svojih ljudskih prava bili najviše upućeni na Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Ono što je svojstveno svim državnim porecima jeste da u radu i prilikom rada dolazi do određenih nepravilnosti, a samim Zaštitnik građana je upravo na institucija koja nastupa kada sve druge institucije zakažu i koja štiti naše građane kada neke druge institucije nisu u mogućnosti da im pruže efikasno rešenje.

Uvođenje institucija Zaštitnika građana u politički i pravni sistem naše države jeste odraz težnje da se naši građani fokusiraju, odnosno pozicioniraju u sam centar zaštite države. Na taj način postiže se pravedan i odgovoran odnos države prema građanima, ali takođe unapređuje se i razvija socijalna dimenzija države.

Ovim pravnim institutom svaki građanin ima zaštitu i sigurnost od vlasti, ali takođe ima zaštitu i od lošeg i nepravilnog postupanja organa javne uprave.

Složiću se sa konstatacijom gospodine Pašaliću, da Zaštitnik građanina jeste ta institucija koja zna šta je to što smeta građanima Srbije i da je to institucija koja se bavi pre svega kontrolom odnosa organa javne uprave prema građanima, ali generalno prema zaštiti svih ljudskih prava i sloboda.

Ono što je posebno važno jeste što danas u ovom visokom domu, domu svih građana Republike Srbije upravo razmatramo i analiziramo šta je to što je naše građane mučilo u prethodnom periodu, a za koji podnosite ove izveštaje.

Ono što možemo da vidimo iz izveštaja koji ste nam podneli, jeste da su pritužbe koje su vam podnosili građani, ali i kroz postupke koje ste pokretali po svojoj inicijativi, odnosno iz ovog izveštaja možemo da vidimo da ste posebnu pažnju posvetili najranjivijim grupama, a to je pre svega zaštita prava žena i dece, zatim zaštita prava žrtava nasilja u porodici ili u bilo kakvim drugim partnerskim odnosima, osobama sa invaliditetom, starijim osobama, Romkinjama i Romima, zatim drugim manjinskim grupama.

Kada su u pitanju posebne oblasti prava vidimo da su građani najviše poteškoća imali da ostvare svoja prava iz ekonomsko-imovinskih odnosa, ali takođe imali su najveće poteškoće i da ostvare svoja socijalna i kulturna prava.

Kroz širok delokrug vaših nadležnosti u 2019. godini, iako verujem da ste imali brojne izazove i probleme, uspeli ste da napravite bitan pomak u zaštiti ljudskih prava, ali takođe da napravite i pomak u unapređenju rada organa javne uprave.

Zaštita prava građana je posebno bitna, pre svega, od nepravilnog ili lošeg postupanja, a to je ono upravo što ste radili sve u prethodnom periodu.

Javna uprava je kroz širok spektar pružanja javnih usluga najneposrednija sa građanima, odnosno ostvaruje najneposredniju komunikaciju sa građanima i zbog toga je posebno važno da se svi usredsredimo da zaštitimo građane upravo od nekih loših postupanja i nepravilnog rada organa javne uprave, da bi je građani zaista doživljavali kao svoj servis, a to i jeste cilj procesa Reforme javne uprave koju sprovodimo, a o kojoj smo nešto više pričali na nekoj od prethodnih sednica.

Pored velikog institucionalnog značaja koji Srbija daje ovoj nezavisnoj instituciji bitna nam je i društvena afirmacija Zaštitnika građana i zato bih posebno naglasila da je bitno da nastavite ono što ste radili do sada, a to je da povećavate vidljivost i dostupnost Zaštitnika građana, pogotovo onim građanima koji žive u unutrašnjosti Srbije.

Smatram da je to važno iz više razloga. Kroz ovakve posete opštinama i gradovima u razgovoru sa građanima, ali i sa predstavnicima gradskih i lokalnih vlasti, u razgovoru sa predstavnicima javnih ustanova, ali i organizacijama civilnih udruženja imaćete priliku da čujete ne samo ključne probleme sa kojima se susreću naši građani prilikom ostvarivanja svojih prava, ali takođe ćete imati priliku da vidite, da približite svoj rad našim građanima koji nisu u prilici možda da budu informisani ili upućeni na način kako bi to zaštitili svoja prava.

Naši građani bi na ovaj način bili više informisani, ali i upućeni, naročito onda kada se dešava da se zbog kršenja republičkih propisa u lokalnim sredinama, a to nije delokrug Zaštitnika građana, odnosno lokalnih Ombudsmana, i zato bih posebno pohvalila projekat koji ste naveli u ovom Izveštaju, a koji ste sproveli 2019. godine u saradnji sa Vladom Republike Bugarske, gde ste povećali vidljivost i dostupnost Zaštitnika građana građanima koji žive u nekim manjim gradovima, ali i u drugim opštinama u Srbiji.

Takođe, Zaštitnik građana smatram da treba da nastavi da usmerava sve svoje kapacitete i ka preventivnom delovanju, odnosno delovanju pre nastanka određenih problema, a kroz sprovođenje različitih istraživanja, studija, obaveštavanja i na taj način skrene pažnju i javnosti, ali i organa javne uprave da može doći do postojanja određenih problema.

Zaštitnik građana na ovaj način ne samo da štiti ljudska prava i slobode, već i doprinosi unapređenju određenih organa javne uprave, a pre svega kroz vid preventivnog delovanja kroz pružanje dobrih usluga, posredovanje, davanje saveta i mišljenja iz nekih pitanja koja se tiču njegove nadležnosti.

Važno je i napomenuti, i to treba naši građani da znaju, da je postupak kod Zaštitnika građana vrlo jednostavan i da je, pre svega, besplatan, da svaki građanin ukazujući na individualni slučaj kršenja nekih prava ili traženje zaštite svojih prava doprinosi i mogućem sistemskom ispravljanju u odnosu organa javne uprave prema svim našim građanima.

Ljudska i manjinska prava jesu indikator slobodnog i demokratskog društva, a zaštita tih prava najbolji je pokazatelj odnosa države prema građanima. Srbija se uvođenjem ove institucije opredelila za ostvarivanje prava i ostvarivanje ideja naših građana, principa jednakosti, ali i očuvanja dostojanstva svih građana.

Zato, težnja svih institucija u državi treba da bude da se prava i slobode koje su zagarantovane Ustavom, ali i zakonima ne krše, već poštuju, a to je cilj delovanja Zaštitnika građana prilikom zaštite svakog od nas, ali i svih naših građana.

Napomenula bih još na kraju da će poslanička grupa SPS u Danu za glasanju podržati usvajanje ovog Izveštaja, ali i svih ostalih izveštaja koji su danas na dnevnom redu. Hvala.

Poštovani predsedniče, uvažena ministarko Obradović, koleginice i kolege narodni poslanici, kao što smo imali priliku da čujemo i od ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu, danas je reč o izmenama zakona koji se uglavnom odnose na redefinisanje rokova, i to iz nekoliko razloga. Prvi razlog jeste kovid, godina obeležena kovidom i taj vakuum od godinu dana koji smo imali, zatim složenost i kompleksnost javnog sektora, ali, takođe i potrebe za usklađivanje sa jednim finansijskim okvirom države.

Mi, poslanici SPS, slažemo se da smo iz objektivnih okolnosti morali da odložimo primenu ovih zakona, koji jesu i sistemski i reformski i koji se odnose na usklađivanje plata u celom javnom sektoru.

Primena ovih zakona odnosi se na veliki broj državnih službenika. Kao što znamo, to su zaposleni u prosveti, u zdravstvu, u pravosuđu, u nauci, ali i svim ostalim delovima javnog sektora. Upravo zbog složenosti ovih delova javnog sektora koje sam pomenula, pre svega mislim na zdravstvo i prosvetu, bitna nam je suštinska reforma, bitna nam je suštinska primena i kvalitet primene ovih zakonskih akata, kako ne bismo došli u raskorak između primene normi, ali, takođe i realnosti kojom smo okruženi.

Sama dinamika nije presudna, ukoliko vodi boljem i kvalitetnijem pružanju javnih usluga. Naravno da nam je bitna i brzina i da što pre dođemo do željenog kvaliteta, ali državna uprava kao servis građana jeste taj kvalitet kome težimo, a to je jedno od ključnih pitanja na našem putu ka EU.

Ovi zakoni će uneti jedan novi način vrednovanja, jedan novi način utvrđivanja kriterijuma i merila uspešnosti, a ono što je za mene posebno važno i za nas socijaliste jeste da ćemo primenom ovih zakona dostići jedan pravedniji standard, jedan pravedniji način vrednovanja i nagrađivanja zaposlenih u javnom sektoru.

Deo ovog seta zakona je i Zakon o izmenama Zakona o platama zaposlenih u organima AP i jedinice lokalne samouprave, kojim se takođe pomera rok za 2022. godinu, odnosno rok za primenu novog modela i naredne dve budžetske godine, kada je u pitanju nagrađivanje i ocenjivanje.

Ono što bih ja posebno htela da naglasim jeste značaj uvođenja ovog novog modela plata kod organa lokalne samouprave i tu mislim da je višestruko važan. Zašto? Zato što zaposleni u organima lokalne samouprave posle uvođenja ovog novog modela imaće priliku da imaju približno iste plate za iste ili slične poslove. Odnosno, kada se budu utvrdile osnovice za obračun ovih plata, nećemo imati tako veliku razliku za isti posao, kao što je to sada slučaj.

Usklađivanje plata bi za državne službenike bio svojevrstan podsticaj da ostanu da žive u svojim mestima, jer imamo neke ekstremne primere devastiranih i nerazvijenih sredina, gde je gotovo teško naći dobrog stručnjaka u upravi, a jedan od razloga jeste zato što su niske plate.

Plate ovde imaju i ulogu jednog instrumenta uravnoteženog regionalnog razvoja, ali tu pre svega mislim i da bi ovo moglo da se smatra državnom merom ka ublažavanju migratornih kretanja iz manjih ka velikim gradovima.

Kao deo sistema javne uprave, u svom dosadašnjem radu i iskustvu znam koliko je pozitivnih efekata i rezultata dala reforma javne uprave, koju smo započeli 2014. godine usvajanjem strateškog dokumenta Vlade, a odnosi se upravo na ovaj period, do 2020. godine.

Novi Zakon o opštem upravnom postupku i e-uprava doprineli su podizanju standarda funkcionisanja javnog sektora u celini, a tu pre svega mislim kroz interno unapređenje komunikacije, bilo da se odnosi to na razmenu podataka različitih ustanova između sebe, ali takođe i da se odnosi na unapređenje komunikacije državnih službenika sa građanima. To se ogleda, recimo, i u benefitima kroz smanjenje administrativnih troškova, kroz izbegavanje nepotrebne birokratije koju smo do sada imali, ali takođe i značajne uštede vremena, čime se našim građanima olakšava svakodnevni život.

Afirmacijom i uvođenjem jedinstvenog upravnog mesta, koje podrazumeva pružanje javnih usluga na jednom mestu, odnosno naši građani više ne šetaju od šaltera do šaltera, već imaju priliku da sve svoje zahteve i obaveze ostvaruju na objedinjenom, tzv. jedinstvenom šalteru, sam upravni postupak je dosta pojednostavljen, a usluge našim građanima se pružaju brže i kvalitetnije.

Ono što bih još naglasila jeste da je mnogo usluga koje su zaživele u gotovo svim lokalnim sredinama – virtuelni matičar, servis e-beba, koji su izuzetno značajni i uneli velike novine, elektronska naplata administrativnih taksi, sistem 48 sati i mnogi drugi.

U svim ovim novinama sprovedenim u funkcionisanju javne uprave poslednjih godina mi imamo rezultat, a taj rezultat jeste uprava približena građanima. Javna uprava jeste najbliža građanima i to je ono što je posebno značajno, zato što, zbog širokog spektra pružanja usluga našim građanima, ostvaruje sa njima i najneposredniju komunikaciju. Zato je naš zadatak da je stalno unapređujemo, da je stalno modernizujemo, da bi je građani doživljavali isključivo kao svoj servis.

Imajući to u vidu, savremeni državni službenik mora biti nagrađen za svoj doprinos, a tu pre svega mislim srazmerno svojoj produktivnosti, srazmerno složenosti svog posla, ali i takođe zalaganju za efikasnije ostvarivanje svojih prava, ali i prava naših građana i njihovih zahteva.

Za uspešnu i efikasnu državnu upravu kojoj težimo preduslov je ulaganje u ljudske resurse i jačanje službeničkih sistema, podmlađivanje kadrova, zapošljavanje IT stručnjaka. Ovo je posebno važno, zato što nam je potrebna informatička pismenost službenika.

Na kraju – stvaranje sistema za brže napredovanje u službi na osnovu postignutih rezultata. Takvi sistemi će doprineti našim državnim službenicima, odnosno motivisaće ih da unose inovacije u javni sektor.

Zbog toga smatram da celokupna reforma zavisi i od ulaganja u ljudske resurse, bilo kroz specijalizaciju postojećeg kadra, ali i podmlađivanjem strukture zaposlenih.

Uz visok nivo digitalizacije koji smo do sada postigli, uz reforme koje smo do sada sproveli, ovom reformom sistema plata koju ćemo sprovesti 2022. godine u celom javnom sektoru, zaokružićemo sistematski višeslojni proces reforme javne uprave, čiji će cilj biti zadovoljni građani i kvalitetni državni službenici.

Napominjem da će Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje glasati i podržati ove izmene zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko Obradović, koleginice i kolege narodni poslanici.

U okviru današnje teme i rasprave o Predlogu zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2019. godinu, a s obzirom da Srbija pripada grupi evropskih zemalja sa izraženim regionalnim razlikama, izdvojila bih i istakla značajan deo sredstava u iznosu od 654 miliona dinara koji je Vlada Republike Srbije utrošila u 2019. godini za podršku mera ravnomernog regionalnog razvoja.

Nije potrebno dodatno obrazlagati neophodnost i nužnost ravnomernog regionalnog razvoja imajući u vidu i da se našim Ustavom, najvišim pravnim aktom, regionalni razvoj garantuje kao prioritet i potreba.

Ono na čemu treba da insistiramo i šta treba da nastavimo jeste da ne postoji jedinstven razvojni model koji bi se mogao primeniti na sve regionalne i lokalne zajednice, odnosno da svaka opština i svaka regionalna zajednica ima posebno specifičnosti, posebne komparativne prednosti i koje mi treba da iskoristimo i na najbolji mogući način da stavimo u funkciju razvoja.

Takođe, ono što je svima zajedničko u svim ovim opštinama i regijama jeste da je najugroženiji razvoj ipak u ruralnim područjima. Zbog toga mi treba dalje da nastavimo da insistiramo da podržavamo žensko preduzetništvo, da podržavamo žene u agro biznisu, ali takođe da znamo da je nepisano pravilo da ukoliko žena napusti seosko domaćinstvo, da se to domaćinstvo i gasi.

Ne postoji takođe potreba da ne insistiramo dalje na proizvodnji organske hrane i organskih proizvoda, jer smo imali priliku da vidimo kroz različite potražnje da je potreba za kvalitetnom i veoma zdravom hranom sada posebno aktuelna, naročito je to u onim industrijskim i razvijenim zemljama koje nemaju tu proizvodnu mogućnost da kvalitetnu hranu i proizvode. Zato je razvojna šansa Srbije proizvodnja organske hrane i mi moramo da nastavimo da podstičemo naše poljoprivredne proizvođače da proizvode organske proizvode i organsku hranu.

Zbog toga mi je posebno drago što je gospođa Obradović ovde danas sa nama prisutna, jer su principi regionalnog razvoja lokalna samouprava, odnosno decentralizacija i demetropolizacija. Lokalne samouprave su, po pitanju privrednog razvoja, izuzetno važan segment države, a to podrazumeva da građani Republike Srbije od lokalnih samouprava posebno očekuju da sve svoje resurse i kapacitet usmere ka rešavanju njihovih problema, odnosno da sve svoje resurse i kapacitete usmere ka zapošljavanju građana, podizanju nivoa standarda građana, ali takođe i unapređenju sveukupnog kvaliteta života.

Zato je bitno da regionalni razvoj koji podstičemo, razvoj koji podstičemo uopšte, posebno odgovara potrebama u lokalnim samoupravama, ali i da odgovori problemima koji su tu prisutni.

Nešto na čemu treba da insistiramo i dalje jeste da se ekonomski razvoj ne koncentriše i ne podstiče isključivo u velikim i razvijenim područjima, a to posebno zbog toga zato što je stanovništvo koje imamo u određenim delovima naše teritorije polako usled migracija nestaje i mi zbog toga treba da nastavimo da insistiramo da podstičemo regionalni razvoj u manjim sredinama i u manjim opštinama, zbog toga što u velikim gradovima imamo veliku koncentraciju i stanovnika i privrednih aktivnosti što doprinosi do velikih problema kao što su socijalni, ekonomski, ekološki, komunalni itd.

Da Vlada Republike Srbije nastavlja u kontinuitetu da podstiče i da ulaže u regionalni razvoj pokazuju i značajna sredstva koja su opredeljena budžetom Republike Srbije u 2021. godini. Tako imamo priliku da vidimo da je za podršku sprovođenja mera ravnomernog regionalnog razvoja izdvojen iznos od približno 320 miliona dinara. Tako će Kabinet ministra bez portfelja zadužen za unapređenje razvoja nedovoljno razvijenih opština na teritoriji Republike Srbije imati priliku da kroz ova sredstva kvalitetnim projektnim aktivnostima unapredi i podstakne i poljoprivredni, uslužni ili bilo koji drugi sektor devastiranih i nedovoljno razvijenih opština. Odnosno, imaće priliku da sprovede sve one aktivnosti koje će za cilj imati poboljšanje socijalno ekonomske situacije određenih geografskih oblasti.

Ono što bih posebno naznačila jeste da je izgradnja infrastrukture od velikog ako ne i presudnog značaja za stvaranje stimulativnog poslovnog okruženja. Zato bih, s obzirom da dolazim iz Zlatiborskog okruga, posebno pohvalila inicijativu za izgradnju autoputa Beograd – Sarajevo. Ovaj put će koštati nas u narednoj godini 4,5 milijardi dinara, odnosno to je samo deo sredstava koji je predviđen da se za ovu namenu uloži u narednoj godini.

Izgradnja ovog autoputa krak Požega – Sarajevo daće privredni impuls Zlatiborskom okrugu. Ovakvi infrastrukturni projekti ne samo da doprinose privrednom razvoju Užica koji je i centar, privredni centar našeg okruga, već i svim ostalim opštinama u Zlatiborskom okrugu od kojih nažalost većina pripada kategoriji nedovoljno razvijenih.

Takođe, koncept razvoja treba da objedini i sve one lokalne i regionalne potencijale kojima raspolažu lokalne samouprave i okruzi i zbog toga bih posebno naglasila da su mnogo bitne kapitalne investicije za unapređenje i razvoj turističkih potencijala i resursa, a kojih opet u ovom našem, Zlatiborskom, okrugu ima mnogo . Zlatibor, Tara, Mokra Gora, Kanjon reke Uvac, Zlatar, Pribojska banja. Sve te resurse treba da stavimo u funkciju regionalnog razvoja i da najbolji mogući način sve ove prirodne resurse iskoristimo.

Zašto je ovo bitno? Zato što neravnomeran regionalni razvoj ne samo da otežava razvoj države, već i utiče na sve segmente našeg života. Zbog toga je dobro što će Vlada Republike Srbije nastaviti u narednom periodu da podstiče ekonomski razvoj u svim delovima naše zemlje i, takođe, što su budžetom za 2021. godinu predviđena sredstva kojima će se pružiti adekvatna pomoć posebno onim opštinama koje su devastirane i nedovoljno razvijene.

Ravnomeran regionalni razvoj jeste osnova razvoja Srbije i Srbija će znatno brže unaprediti svoj privredni rast i razvoj kada postigne pozitivne efekte na nivou cele svoje teritorije. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena gospođo Janković, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je danas na dnevnom redu veoma važna tačka, a to je izbor Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u ovom izuzetno izazovnom periodu dobila je na značaju više nego ikada zbog toga što je pandemija korone virusa posebno uticala na sve marginalizovane grupe. Od uvođenja ove institucije, pa sve do danas Srbija je na taj način unapredila položaj mnogih diskriminisanih grupa u našem društvu. Poverenik kako nezavistan organ uradio je ono što se od njega i zahtevalo, a to je očuvanje ustavno-pravne kategorije jednakosti svih građana.

Jačanjem uloge Poverenika za zaštitu ravnopravnosti jača se i uloga pravne države u našem društvu. Na taj način ova institucija je za vrlo kratko vreme dala značajne rezultate u pravnom i političkom sistemu naše zemlje. Srbija je pokazala i pokazuje po ko zna koji put da je svojim i zakonodavnim i institucionalnim okvirom zemlja koja vodi računa i o ovom aspektu društvenog života.

Postavili smo temelje za unapređenje ravnopravnosti, kao što smo postavili temelje i za suzbijanje diskriminacije, ali i dalje se suočavamo sa brojnim izazovima i problemima koji nas vode na tom putu. Zbog toga Srbija mora da pobedi predrasude i Srbija mora da bude društvo jednakih šansi za sve.

Tolerancija i uvažavanje marginalizovanih grupa, kao što ste i vi u svom izveštaju naveli, ne predstavlja ustupke na uštrb drugih građanki i građana. To jeste zapravo pokazatelj stepena poštovanja prava i ravnopravnosti svih nas u društvu, ali ono što nam je neophodno, ono na čemu se radilo i na čemu još mora dodatno da se radi jeste potreba preventivnog delovanja, promena društvene svesti u pravcu afirmacije i tolerancije i uvažavanja različitosti kroz razne vidove afirmativnih akcija, edukacija, pozitivnih promena i pozitivnih primera.

Naravno, po pitanju ove veoma značajne teme ne smemo da zanemarimo ni ulogu medija. Mediji su značajan kreator i sistema društvene vrednosti, ali i društvene svesti. Zato je važno da nam mediji ne izveštavaju stereotipno i da ne budu sredstvo kojim se pojedinci, ali i marginalizovane grupe diskriminišu, potrebno je da mediji budu, zapravo, partner institucijama u zaštiti ravnopravnosti i sprečavanju diskriminacije na svim poljima u društvu.

Osvrnuću se na unapređenu rodnu ravnopravnost i zastupljenost u republičkim organima vlasti. To je nešto što smo imali priliku da vidimo da je na veoma visokom nivou u poslednje vreme. Ako pogledamo i parlament, prvi put imamo priliku da vidimo više od 40% žena u ovom domu, prvi put imamo priliku da vidimo i 50% ministarki u Vladi Republike Srbije i to je za svaku pohvalu.

Takođe bi trebalo posebno ukazati važnost i neophodnost na jačanje uloge osetljivih i marginalizovanih grupa na nižim nivoima vlasti, odnosno na decentralizovanim nivoima vlasti i to po ugledu na baš republički nivo.

Smatram da zbog toga organi u lokalnim samoupravama treba da smanje predrasude i da daju šansu tim grupama u organima odlučivanja. Tu pre svega mislim i na manje zastupljeni pol, osobe sa invaliditetom, mlade ali i starije osobe, kao i nacionalne manjine ili bilo koje druge manjinske grupe. To je potrebno sve u cilju njihove što veće uključenosti u procese odlučivanja na lokalnom nivou i ostvarivanju njihovih što većih prava.

Posebno bih istakla vašu ulogu koju ste imali u procesu ukazivanja na neophodnost implementacije uloge ličnog pratioca dece sa invaliditetom, naročito u lokalnim samoupravama u onim sredinama u kojima ta uloga još uvek nije zaživela.

S obzirom na važnost ove teme i ovakvog vida pomoći i podrške koja znači za decu sa invaliditetom, ali i za njihove roditelje, potrebno je da se što više angažujemo kako bi se što više uključili i u školovanje, ali i u sve druge aspekte i aktivnosti lokalne zajednice.

Takođe, podsetiću da je juče bio i Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama i da su sa tim danom započeti dani aktivizma protiv svih oblika nasilja nad ženama. Verujem da će Poverenica i u narednom mandatu posebnu pažnju posvetiti ovom izuzetno značajnom društvenom problemu koji se odražava na sve segmente našeg društva, počev od porodice kao primarne zajednice, pa preko društva u celini.

Bilo koji oblik nasilja nad ženom nije i ne sme biti njen lični problem. To je problem celog društva i zato borba protiv nasilja nad ženama jeste i mora biti borba svih nas. Ta borba je i naša obaveza i mi od te obaveze ne smemo da odustanemo.

Zbog svega što sam iznela u prethodnom trenutku želim da podržim izbor gospođe Brankice Janković za Poverenika i u novom mandatu, imajući u obzir njenu posvećenost koju je obavljala u prethodnom periodu.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, tema koja je obeležila 2020. godinu u čitavom svetu i koja je promenila sve segmente društva definitivno jeste i bez sumnja pandemija Kovida – 19.

Uticaj virusa nije zaobišao ni našu državnu kasu. Naime, drugi put ove godine Vlada Republike Srbije morala je da menja budžet, a predlog najnovijih izmena i dopuna Zakona o budžetu za 2020. godinu danas je pred nama.

S obzirom da dolazim iz zapadne Srbije, predela koji je izrazito brdsko-planinski, ali koji je i poljoprivredni kraj, osvrnula bih se na sektor poljoprivrede, razdeo 24, za koji je rebalansom budžeta izdvojeno dodatnih četiri milijarde dinara.

O važnosti sela suvišno je govoriti iz istorijske perspektive u ovoj situaciji kada je svaki građanin Republike Srbije tokom pandemije lično osetio na svom primeru da nam bez sela nema opstanka.

Krenimo od toga da smo jedna od retkih zemalja koja je i tokom najveće krize bila dovoljno snabdevena osnovnim životnim namernicama. Nijednog trenutka nam nije nedostajalo hrane. Ne samo da je bilo dovoljno namernica za građane Srbije, već smo imali dovoljno i da izvozimo za zemlje u okruženju i na taj način im pomogli.

Velikim delom zahvaljujući i srpskom seljaku, srpskom poljoprivredniku, koji tokom vanrednog stanja nije prestajao da radi, nije prestajao da proizvodi, iako su vanredne okolnosti i te kako uticale na sam plasman robe.

Ne zaboravimo da su nakon zatvaranja pijaca mnoge porodice koje su se bavile isključivo poljoprivredom ostale privremeno bez prihoda, ali naš poljoprivredni proizvođač se i tokom izazova koji nas je zadesio, uspešno snašao i deo svoje prodaje preselio na internet, a bez interneta ne bi bio moguć ni rad od kuće, koji je za većinu poslodavaca bio jedino rešenje tokom zdravstvene krize. Ipak, kuća u koju borave mnogi tokom godine, zamenili su ovog puta zaboravljenim imanjima širom sela u Srbiji. Po ko zna koji put selo nas je podsetilo koliko nam je važno, ali i opomenulo je da moramo da ga čuvamo.

Iako podaci nisu ohrabrujući, svako četvrto selo u Srbiji je u fazi nestajanja. U našim selima je na hiljade praznih kuća, a nažalost naši mladi čekaju priliku da odu iz sela. Ono što je naš zadatak jeste da ih motivišemo i da im damo mogućnost da ostanu u selu. Šta je ono što će ih zadržati na selu? Jeste mogućnost da žive od svog rada.

Ova Vlada je to prepoznala i rebalansom znatno uvećala iznose za subvencije poljoprivrednim proizvođačima, preko uprave za agrarna plaćanja za podsticaje poljoprivredi i ruralnom razvoju, rebalansom se izdvaja preko 41 milijarda dinara što je za oko pet milijardi više nego što je predviđeno budžetom za ovu godinu. Od toga je preko 26 milijardi dovedeno za direktne podsticaje u poljoprivredi koji obuhvataju stočarsku i biljnu, ali i organsku proizvodnju. Preko devet milijardi usmereno je za mere ruralnog razvoja.

Takođe, ono što je ovim rebalansom izdvojeno jeste i sredstva u iznosu od milijardu i 450 miliona za podršku poljoprivrednim proizvođačima, koji su namenjene za otklanjanje posledica Kovida 19 u ovom sektoru.

Da država vodi računa o poljoprivredi i da želi da uveća njen udeo u privrednom rastu rekla nam je i premijerka tokom izlaganja ekspozea u istom ovom domu. Potrebno je da nastavimo sistemska i strateška ulaganja u poljoprivredu kako bi nam se poljoprivreda modernizovala, a poljoprivrednike naučili da budu i privrednici. Zato je pred nama zadatak da u narednom periodu usvajamo one mere koje će uvećati vrednost naše poljoprivredne proizvodnje. Tu pre svega mislim na izvoz koji je izuzetno dominantan, a odnosi se na izvoz gotovih proizvoda.

Vreme je da se usmerimo na izvoz proizvoda višeg stepena prerade, odnosno gotovih proizvoda, a ne sirovina. Najjednostavnije rečeno jeste zašto bismo malinu ili bilo koje drugo voće izvozili u zamrznutom stanju kada možemo da izvozimo džem, sok ili neke druge gotove proizvode.

Ono što je posebno važno jeste da ne smemo da zaboravimo i to da poljoprivrednik nije samo čovek koji proizvodi hranu, on je čovek koji mora da ima dostojan život i mogućnost makar približno onima koji imaju stanovnici u gradovima. To je jedan od osnovnih zadataka novog Ministarstva za brigu o selu, da oni koji odluče da u selu žive, moraju da imaju dobre puteve, moraju da imaju ambulante, sportske i kulturne sadržaje, prodavnice i sve drugo.

Suština problema mladih u ruralnim područjima jeste nedostatak telekomunikacionih usluga. Kako govoriti recimo o nastavi na daljinu, poslovima na daljinu ili jednostavno osnovnim socijalnim potrebama, ako u mnogim selima ne postoji signal mobilne telefonije ili signal za internet? To su realni problemi koji muče žitelje našeg sela i koje mi moramo da rešavamo.

Tokom proteklih osam godina agrarna politika Srbije pokazala je da je spremna da točak seoskog razvoja pokreće napred i da sve više sredstava, kao što ste i vi ministre rekli, izdvajamo svake godine u budžetu za subvencije poljoprivredne proizvodnje. Takvom agrarnom politikom postižemo ono da se o malom poljoprivrednom proizvođaču jednako pomaže kao i velikom proizvođaču. Ali, da bi rezultati bili još bolji i da ih na svojoj koži osete ljudi koji žive na selu, potrebno je, osim aktivnosti, dva resorna ministarstva, a to je Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva i Ministarstvo za brigu o selu, potrebno je i da se uključe i koordiniraju svi ostali sektori. Tu pre svega mislim na Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, preko omladine i sporta, zatim lokalne samouprave, zdravstvene zaštite i prosvete.

Jedino tako stanovnici sela mogu da osete kvalitetan život i jedino tako neće po svaku cenu želeti da odu iz grada. Selo je uvek čuvalo Srbiju, a sada je vreme da Srbija sačuva selo, jer bez zdravog i razvijenog sela nema ni prosperitetne Srbije. Hvala.