Zahvaljujem se predsednice Narodne skupštine.

Uvažena ministarka sa saradnicima, evo ga 106. to je onaj 106. stav 2. ali to mu ne odgovara nego uvek ide na stav 1.

4/2 JJ/MP

U svakom slučaju javio sam se na repliku i biću vrlo kratak, zarad javnosti. Ne želim da odgovaram govorniku koji je prozivao Ivicu Dačića, želim javnost samo da obavestim da bi oni razumeli šta se događa i juče i danas u sali Narodne skupštine. Kolege iz opozicije to odlično znaju i razumeju, ali zarad javnosti dragi građani i građanke, mi danas, odnosno na ovoj sednici od prošle nedelje dnevni red jeste - Zakon o izboru narodnih poslanika, Zakon o lokalnim izborima, Ustavnom sudu i o izborima za izbor predsednika Republike Srbije.

Zašto ovo govorim? Zato što kada je sazvana, drage građanke i građani ova sednica sa ovim dnevnim redom i o tome je juče predsednica Narodne skupštine, a i uvažena ministarka to je veoma precizno objasnila i to kolege iz opozicije odlično razumeju. Poziv za ovu sednicu dobila je ministarka Snežana Paunović koja sedi ovde u sali evo drugu nedelju. Takođe, ministar pravde, gospodin Vujić koji je takođe ovde u sali svakoga dana na sednici i oni su ovde da govore o ovim konkretnim zakonima. Ministar Dačić nije bio ni planiran, ni pozvan za ovu sednicu.

Što se tiče ministra Dačića, da vam kažem nešto, ministar Dačić u ovoj sali ima toliko iskustva i nemojte imati iluziju, pa nije se plašio mnogo većih političkih velikana od vas i sigurno nemojte imati iluziju da se vaš plaši. Stvar je tehničkog karaktera i vi to vrlo dobro znate, ali namerno spinujete i obmanjujete javnost ne bili ste vi na tome mogli ovde nešto politički da profitirate.

U svakom slučaju, drage građanke i građani, ministar Dačić nigde ne beži, kao što smo juče rekli, obavlja sve redovne aktivnosti i nije bio planiran ni pozvan za ovu sednicu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsednice Narodne skupštine.

Poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege, Socijalistička partija Srbije, odnosno poslanička grupa Socijalističke partije Srbije, uvažavajući ono što je danas na dnevnom redu i koji je značaj svega toga za sam izborni proces i koliko je ta tema u javnosti u prethodnom periodu bila zastupljena, nije htela da se oglašava kao poslanička grupa na ovu temu. Saslušali smo druge kolege koji su govorili o pomenutom događaju.

Ja ću se vama odmah izviniti, predsednice, što ću, bez obzira na vašu negde intenciju da se vratimo na diskusiju, i ja malo zloupotrebiti Poslovnik, ali zarad javnosti i zarad svega onoga što je bilo izrečeno ovde, trudiću se što kraće da se osvrnem na prethodne diskusije.

Kada je u pitanju pomenuti događaj koji se dogodio 12. maja, odmah da kažem na samom početku da, prvo, mi u Socijalističkoj partiji Srbije ne donosimo nikakve odluke ni zaključke na osnovu dnevnih događaja ili medijskih spekulacija i spinova, i nećemo učestvovati u bilo kakvom pokušaju stvaranja krize koji se ne dešava po prvi put.

37/1 MT/JG 17.05 – 17.15

I, to je negde i naš savet drugim političkim subjektima koji neretko pokušavaju na osnovu dnevnih događaja da prave svoju političku platformu. Mislim da su ih događaji u prethodnom periodu, a i pojavljivanje jednog novog opozicionog korpusa, pokazali i demantovali da im ta taktika nije dobra, ali dobro. To je sada već na njima. Mi u Socijalističkoj partiji Srbije kao odgovorni, pre svega, ljudi se trudimo da se zaista tako i ponašamo.

Kao što sam rekao, pomenuti događaj je ono što je bilo u javnosti, o čemu je bilo reči. Nakon toga, ono što jeste urađeno, smenjen je doskorašnji načelnik Policijske uprave za grad Beograd, gospodin Milić, čim su se pojavile indicije da je bio učesnik određenog krivičnog dela. Da ne ponavljam šta se dogodilo, istraga će utvrditi sve okolnosti. I mi iz Socijalističke partije Srbije pozivamo nadležne da, apsolutno, zaštićenih, ne u ovom samo predmetu, nego i inače, ne sme i ne može da bude.

Tako da, sve okolnosti trebaju da se utvrde. Treba da se utvrdi uloga svakog pojedinca, pa i u ovom pomenutom događaju. Ali, ono što je najvažnije zarad javnosti, smenjen je načelnik Policijske uprave za grad Beograd i nakon toga, kao što svi znamo, on je i uhapšen i nalazi se u pritvoru.

Dalje – bila je tema gde je ministar Dačić i zašto se ne oglašava. Ministar Dačić se jeste oglasio. Poslata je depeša svim policijskim upravama za grad Beograd, svim policijskim upravama, pardon na nivou Republike Srbije.

Kolega, ne prekidam, ja vas molim, barem ovog puta, vi nemojte mene da prekidate.

Poslata je depeša svim policijskim upravama za grad Beograd, na nivou Republike Srbije, pardon, i obavešteni su šta je to što u narednom periodu neće biti tolerisano i šta će strogo biti sankcionisano u skladu sa zakonom.

Takođe, želim da vam skrenem pažnju svima u ovom visokom domu da smo neretko skloni da kolektivizujemo temu, pa tako i sada kada je u pitanju Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Drage koleginice i kolege, sistem Ministarstva unutrašnjih poslova ima skoro 50.000 ljudi. Danas ceo dan smo slušali da je velika većina tih ljudi korumpirana, da su to kriminalci, da su to ovakvi ili onakvi ljudi. Mislim da to nije odgovorno i mislim da mi koji predstavljamo građanke i građane ne bi smeli sebi da dozvoljavamo da iznosimo takve kvalifikacije, jer u tom sistemu velika većina ljudi jeste, zapravo, časna i poštena, koji veoma profesionalno rade svoj posao.

Kada govorim o tome, dozvolite mi da ukratko iznesem i par rezultata u poslednjih godina koji idu u prilog ovoj činjenici da tamo pre svega rade profesionalci i časni ljudi.

U periodu od 2004. do 2011. godine broj krivičnih dela na godišnjem nivou iznosio je preko 100.000. Konkretno, 2008. godine skoro 110.000 krivičnih dela. Od 2013. do 2025. godine postoji konkretan trend smanjenja broja krivičnih dela, a zaključno, odnosno u 2025. godini, kada upoređujemo sa 2008. godinom, kao što sam rekao, kada je bilo 110.000 krivičnih dela, u 2025. godini je bilo oko 64.000 krivičnih dela, odnosno 47,6% manje.

Takođe, broj krivičnih dela na 100.000 stanovnika u 2025. godini posle 25 godina je na najnižem nivou i iznosi ispod 1.000 krivičnih dela na 100.000 stanovnika.

Trend smanjenja broja izvršenih krivičnih dela nastavljen je i u periodu april 2026. godine gde je u odnosu na isti period 2025. godine ukupan kriminal manji za 5,7%.

37/2 MT/JG

Kada govorimo na konkretnu temu, a to su ubistva i teška ubistva, u periodu od 2013. godine do aprila 2026. godine izvršeno je 1.125 krivičnih dela ubistvo i teško ubistvo, što je za manje od 42,2% u odnosu na isti period kada posmatramo od 2000. do 2012. godine.

Što se tiče ubistava i teških ubistava, u poređenju sa pomenutim periodom od 2001. godine i sada on je tri i po puta manji.

Takođe, dozvolite mi još i ovaj podatak da vam iznesem. Ukupan broj izvršenih ubistava i teških ubistava a koji je ostao nerasvetljen u periodu od 2013. do aprila 2026. godine iznosi 94, dok u periodu od 2000. do 2012. godine je iznosio, koleginice i kolege, 234, što je smanjenje za 60%. U prva četiri meseca ove godine rasvetljena su sva ubistva, sva teška ubistva i sva teška ubistva u pokušaju.

I dalje da ne iznosim podatke. Šta je intencija, uvažene kolege, onoga što sam ovde hteo da skrenem pažnju? Jeste da ne generalizujemo i način na koji je ovde bila intencija da se ceo jedan sistem, jedan ogroman sistem, kao što sam rekao, 50.000 ljudi kvalifikuje na ovaj način. Znači, mi u poslednjih 13, 14 godina imamo konstantno smanjivanje stope kriminala. I, ovo govorim u kontekstu toga da i te kako policija i Ministarstvo rade svoj posao. Da li ima pojedinaca koji su zloupotrebili svoju značku? Ako ih ima oni trebaju da odgovaraju i apsolutno što se tiče SPS i ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića takvi neće biti zaštićeni. Ali, mi sebi nećemo dozvoliti, kako u ovom, tako i u drugim slučajevima, da budemo i tužioci i sudije i da donosimo zaključke bez da znamo sve okolnosti, bez namere da ikoga ovde i branimo ili da likujemo.

Da zaključim, pošto i to se pojavilo. U prethodnom periodu su takođe bile spekulacije na koje mi na dnevnom nivou moramo da odgovaramo. Ministar Dačić obavlja sve redovne aktivnosti, kao što sam vam malo pre rekao. U okviru tih aktivnosti, a vezano za konkretan slučaj, smenjen je načelnik beogradske policije. I dalje ćemo se, kao i do sada, pre svega odgovorno ponašati i nećemo dozvoljavati sebi da pod pritiskom dnevnih događaja donosimo bilo kakve nepromišljene odluke.

Zahvaljujem se, predsednice.

Zahvaljujem se predsednice.

Izvinjavam se što tek sada govorim posle ovlašćenog predstavnika SNS, s obzirom da sam bio na skupštinskom odboru, pa sam tek sada stigao da uđem u salu.

Na samom početku obraćanja želim da istaknem stav poslaničke grupe SPS u Narodnoj skupštini, a to je da ćemo mi u danu za glasanje podržati ove izmene za ova četiri zakona. Imamo određene primedbe kada su u pitanju ove izmene, odnosno predlozi samog ODIHR-a. Čuli smo i druge poslaničke grupe koje su iznosile neke svoje primedbe, pa ću se malo osvrnuti na sve to kada su u pitanju ove izmene.

Na samom početku bi se vratio da smo mi već imali izmene i dopune Zakona o biračkom spisku na kojem smo, ako se sećate godinu i po dana radili, kao rezultat toga jeste Komisija za reviziju biračkog spiska. To su sve bile jedne od preporuka ODIHR-a u prethodnom periodu. Podsetiću javnost da smo mi godinu dana vrteli oko broja članova same Komisije i strukture i načina izbora članova koji bi činili samu Komisiju, da li će biti pet, tri, dva, tri, tri, tri, itd, da ne detaljišem oko toga. Mislim da je dobro što smo dobili tu Komisiju i što je ta Komisija počela sa radom kada je u pitanju sama revizija biračkog spiska sve sa ciljem vraćanja poverenja, pre svega, građana u sam birački spisak, a onda samim tim i u izborni proces.

Juče je bilo nekih primedbi vezano za rad, odnosno vezano za Ministarstvo za lokalnu upravu i samoupravu. Ministarka je juče uputila pitanje, a ticalo tih primedbi da ministarstvo nije adekvatno pružilo sve moguće informacije, odnosno nije stavilo sve informacije na raspolaganje koje su članovi Komisije tražili. S obzirom da ministarka nije dobila odgovor o čemu se radi. Evo i ja to pitanje želim da postavim imajući informaciju da je ministarstvo i te kako na raspolaganju i ne samo Ministarstvo za lokalnu upravu i samoupravu već i MUP koje sinhronizovano radi, odnosno pomaže samoj Komisiji kada je u pitanju sama revizija.

Što se tiče trenutnih predloženih izmena i preporuka ODIHR-a, ja ću se osvrnuti pre svega na dve izmene. Jedna se tiče produžetka roka do 30 dana za ponavljanje izbora. Rekao sam na samom početku da ćemo mi podržati sve ove izmene i dopune. Ove izmene ovako kada se posmatraju zaista jesu i deluju da povećavaju transparentnost, povećavaju mogućnosti što jeste sam cilj.

Želim samo da skrenem pažnju na ono što se potencijalno dešavati u praksi. Jedno takvo iskustvo kada je rok bio 20 dana SPS je imala na jednom izbornom mestu, čini mi se u Trnovcu, Donjem Trnovcu ili Gornjem Trnovcu gde je izborni proces za parlamentarne izbore na kraju trajao skoro dva meseca jer se na tom biračkom mestu su se četiri ili pet puta ponavljali izbori i na kraju bi to moglo da ide u nedogled da SPS nije donela odluku da odustane od žalbe i time se odrekla jednog mandata, tada 2022. godine u korist jedne opozicione grupacije.

11/2 VS/CG

Na ovo ukazujemo iz razloga što potencijalno u nekom narednom periodu kada počnu ove odredbe da se primenjuju, to je 2028. godine, plašim se da bi mogli u još veći produžetak samog izbornog procesa da uđemo i da ne bismo mogli da dobijemo zvanične izborne rezultate u nekom objektivnom vremenskom roku, pre svega.

Druga stvar tiče se obuke samih članova na biračkim mestima, odnosno sertifikata. Podržavamo tu izmenu, ali opet skrećemo pažnju da ta izmena u praksi pitanje na koji način i u kojoj meri će moći da bude sprovedena. Ja razumem preporuke ODIHR-a i njihov ugao gledanja da ljudi koji će biti na biračkim mestima trebaju da prođu jednu unificiranu obuku kako bi bio bolji i kvalitetniji nadzor nad samim biračkim mestima. Ovde želim samo da izrazim bojazan kako će u praksi, a imajući u vidu da imamo oko 8.500 biračkih mesta, pa to pomnožite sa brojem članova biračkih mesta i zamenika članova, na koji način će izborne liste tome moći da odgovore.

Ovde govorim samo u praksi i skrećem pažnju kolegama da li ćemo u praksi moći da na adekvatan način odgovorimo na ovu izmenu koju je ODIHR preporučio.

U svakom slučaju, čini mi se da kada je u pitanju Republika Srbija i preporuke ODIHR, da mi smo jedna od zemlji koja prednjači do sada 70 i nešto preporuka koje su usvojene, poređenja radi, Nemačka je na tridesetak odredbi koje je usvojila, tako da mislim da možemo da budemo ponosni u smislu našeg načina na koji idemo u susret uključivanja svih onih predloga, a koji se opet tiču da naš izborni proces bude što transparentniji i što regulativniji i regularniji.

Mislim da nemamo razloga da se stidimo toga, takođe, čuo sam kolege iz manjinskih poslaničkih grupa, i ima nelogičnost da je za registraciju potrebno 1000 potpisa za predaju liste, 5000 potpisa, ako sam dobro razumeo. Takođe, ovom izmenom pitanje na koji način bi udruženje građana predstavljali opet manjinske grupe, i da li je dovoljno da to bude samo u nazivu liste ili ne, mislim da u nekom narednom periodu ako ne sada, treba razmotriti mogućnost da li je onda 5000 potpisa sa jedne strane, objektivno da manjinska lista podnese da bi podnela kandidaturu, ili tu možda ići na smanjenja i omogućiti da to budu udruženja građana. Treba razmišljati o modalitetima, ali u svakom slučaju razumem i predlagača koji je hteo da izađe u susret i omogući i da pokaže da kao država i te kako vodimo, računa o nacionalnim manjinama i njihovim zastupljenosti pre svega ovde u republičkom, ali i u lokalnim parlamentima.

Kao što sam rekao, da ne dužim, poslanička grupa će u danu za glasanje, bez obzira na sve, neću reći zamerke, prosto stvari koje smo želeli da skrenemo pažnju, podržati ove izmene i dopune zakona, odnosno preporuke koje su stigle i nadamo se da će to uraditi i ostali akteri, pre svega iz opozicionog bloka, jer kao što sam na početku namerno napomenuo da smo mi godinu i nešto dana u prethodnom, a ticalo se zakona o biračkom spisku, tada su ODIHR-ove preporuke iz njihovih usta, smo slušali da su te preporuke dobre, i da ih uvek treba podržati, i ja sada pozivam njih da ne branimo mi ODIHR, već i da oni uzmu učešća i da podrže ove predložene izmene i dopune zakona.

Zahvaljujem.

12/1 JD/VZ 11.55 - 12.05

Predsednice, zahvaljujem.

Vi ste svedok, predsednice, da kolega prethodni govornik, ja ne znam iz kog razloga, ali ima neku opterećenost sa Socijalističkom partijom Srbije, dešavalo se čak, što me iznenađuje, i sa mnom je bio opterećen, pa je čak jednom prilikom izazivao ovde da mu kažem ime i prezime, što je vas, predsednice, poprilično nasmejalo. Ja ne znam šta je razlog tome, ali ono što znam, znam da kada je u pitanju Socijalistička partija Srbije, mi da se pitamo, za nas nema i ne postoji bolja konkurencija iz opozicionih bloka koja se trudi da ukrade nama birače od Zeleno-levog fronta. Ja se zalažem za to da vi što više pričate, jer što vi duže i više budete nama konkurencija, Socijalistička partija Srbije ne mora da brine za svoje birače i svoje glasače.

Što se tiče onoga što vi pokušavate da uradite, ja ću vam samo reći da je pre neki dan, 9. maja, ono što se dogodilo na Kalemegdanu kada smo obeležavali Dan pobede, odnosno odali počast narodnim herojima, vi vrlo dobro znate, kolega, kako je to izgledalo od strane vaših aktivista i nije to način da se na takvom mestu, u takvoj prilici, tim povodom, tako ponaša i tako daje omaž našim narodnim herojima, ali to govori o vašem baštinjenju antifašističke borbe i o tome koliko vam je stalo do nje.

Ali, da se ne vraćam na to, samo hoću još jednu stvar da kažem, predsednice, izvinjavam se, evo još deset sekundi.

Ono što se ovde stiče utisak, stiče se utisak da je žrtva kriva a ne nasilnik. Kolega Starčević je govorio o tome da je Socijalistička partija Srbije iz vaše vizure kriva za bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije, a nije kriv NATO pakt. Kolega, odnosno predsednice Narodne skupštine, vama ću se obratiti, pa da vi objasnite kolegi, nas je bombardovao NATO pakt a ne Socijalistička partija Srbije. A ceo vrh Socijalističke partije Srbije, uključujući tadašnji državni i vojni vrh, je završio u Haškom tribunalu, braneći suverenitet Srbije i ako to makar ne možete da poštujete, moj vam je savet da makar onda ućutite. Zahvaljujem.

30/2 JJ/LjL

Predsedavajuća, ja želim samo da ukažem na član 108. iz razloga što je prethodni govornik sada već drugi put zloupotrebio sam Poslovnik. A kada se već poziva na to da ne spominjemo ljude koji nisu tu, ja ne znam da li je u sali pokojni predsednik Slobodan Milošević, koga on malo-malo pa spominje. A njegov duh jeste? E pa dobro, ako njegov duh jeste mene samo zanima kako onda nije smetala Socijalistička partija Srbije ne do 2014. nego od 2008. godine kada ste učestvovali u vlasti sa Socijalističkom partijom Srbije? Tada vam nije smetao Slobodan Milošević i ti recidivi prošlosti. Tada niste imali problem sa tim dok ste bili u Vladi Republike Srbije.

I kad nam govorite da su ruke krvave, pa je li poštujete vi, kolega, Ustav Republike Srbije na kom ste se zakleli ovde u ovom visokom domu? Da li je Kosovo i Metohija u sastavnom delu Srbije? Odgovorite na to pitanje. Ili direktno kršite Ustav ove zemlje? I kažite mi… Još jedno pitanje da vam postavim – da li su Haradinaj, Tači, pa i Kurti zločinci ili je po vama zločinac samo Slobodan Milošević? Ajmo onda kada već pričate o pomirenju, ajmo onda otvoreno da govorimo samo o tome, pa da vidimo da li ima prostora za pomirenje.

Zahvaljujem se, predsednice, i ne želim da se izjasnimo u danu za glasanje.

Ja ću samo kratku repliku, dve reči, verujem da kolega nije upoznat sa činjenicom.

Ne mora Ivica Dačić da se dokazuje Evropi i da postaje "Najevropljanin", jer kolega uvaženi Ivica Dačić je 2009. godine već proglašen za "Najevropljanina". Tako da je on od Evrope već dobio to priznanje i on ne mora da se dokazuje, ima konkretan dokaz. Da bi negde podvukao tu činjenicu, za „Najevropljanina“ su proglašavani, između ostalog, i pokojni premijer Zoran Đinđić, pa čini mi se i Mićunović. Tako da, Ivica Dačić nema tih preferencija da se u tom smislu dokazuje kada je veće, uvaženi kolega, u tom smislu i dokazan. Zahvaljujem.

16/3 MV/LjL

Samo bih kratko da razrešimo dilemu oko ovog pitanja.

Ministar Vujić je ovlašćen za zakon koji se trenutno nalazi na dnevnom redu. Što se tiče ministra Ivice Dačića, on je prošle nedelje ovde obrazlagao ovaj zakon veoma važan i sveobuhvatan koji se nalazi pred nama, nigde ne beži od rasprave u Parlamentu. Mislim da ste i sami svesni da Ivica Dačić kada je u pitanju Narodna skupština nema nikakav problem da se ovde pojavi i da o tome govori.

Ono što se tiče toga zašto se u ovom momentu ne nalazi ovde jeste jer je neka projekcija bila da bi amandmani mogli juče da se nađu na dnevnom redu i da se juče govori o njima zbog ranije preuzetih, ne ličnih, već državnih obaveza i zbog rasporeda kakav ima danas nije u mogućnosti da bude tu ali, evo da i tu razrešimo dilemu, tu je ministar Vujić koji ako niste primetili od jutros odgovara na sva pitanja koja se tiču ovog zakona.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Uvaženi ministre sa saradnicama, poštovane koleginice i kolege, uvažene građanke i građani, ja ću kratko u ovom delu uvodnom obraćanja da, pre svega, kažem i stav SPS. Ne želim da ponavljam ono što je već rečeno samim zakonima, ministri su ih već obrazložili. Koleginica Tomić koja je govorila malo pre mene, moram da se složim sa njom na samom početku, i želim da iskoristim priliku kada je već ovaj set evropskih zakona, tako da ih nazovem, pred nama – mislim da smo uspeli po prvi put od početka ovog saziva Narodne skupštine da i u Narodnu skupštinu uvedemo jedan od postulata tih evropskih vrednosti, a to je da imamo jednu kvalitetnu i parlamentarnu diskusiju ovde i u tom smislu, kao predstavnik vladajuće većine, želim da pokažem jedan izraz dobre volje i da pohvalim i ministra Glamočića, sa jedne strane, i, sa druge strane, kolegu iz opozicije, kolegu Miroslava Aleksića koji je vrlo argumentovano ovde sa ministrom razgovarao na temu poljoprivrede, što je jedna od veoma značajnih i važnih i strateških tema kada je u pitanju Republika Srbija.
Kada govorimo o ovim zakonima, koji su pred nama, već je rečeno da je to usaglašavanje sa onim što su negde zakoni Evropske unije i Srbija svoje strateško opredeljenje ne krije. Naše opredeljenje jeste članstvo u EU. Moram da podsetim građanke i građane da taj put datira još od 2000. godine, da smo mi od tada, hajde da kažem, u nekoj vrsti pridruživanja. Pregovori su, čini mi se, otvoreni od kada je ova koalicija na vlasti – 2013. godine – i mi vrlo principijelno radimo na tome da postanemo punopravan član te velike porodice naroda. Mi geografski pripadamo Evropi, ali ne možemo na tu temu… Mislim da je nepošteno pred građanima govoriti na tu temu, a ne biti iskren i ne reći da je u tom smislu ideja zapadnog Balkana bila dobra ideja, jer bismo možda lakše zatvorili to čuveno Poglavlje 35 i da bismo možda sa mnogo manje otpora mogli da postanemo punopravan član te porodice.
Mislim da treba da se ovde pogledamo svi u oči i da otvoreno kažemo građanima, pre svega, ne jedni drugima, nego građanima, šta je to što je naša zvanična politika kada je u pitanju odbrana našeg suvereniteta, kada je u pitanju južna srpska pokrajina Kosovo i Metohija, kada je u pitanju borba u ovom trenutku za prava i položaj srpskog naroda na Kosovu i Metohiji koji je svakodnevno izložen torturi i, nažalost, u 21. veku nema prava koja, kada već pričamo o EU, svaka građanka i građanin te iste EU zaslužuje.
17/1 AL/JG 12.40 – 12.50
Takođe, treba otvoreno reći – mi smo ovde optuživani podsetiću vas još za izbore, čini mi se, 2022. godine u kampanji da ćemo obmanuti građane i da naša priča o tome da nećemo uvesti sankcije Ruskoj Federaciji će trajati taman toliko koliko i kampanja. Od tada je, čini mi se, prošlo četiri godine, a sankcije Ruskoj Federaciji nisu uvedene. To govorim jer to translatorno, takođe, je sigurno jedan od zareza kada se razgovara, a to bolje znaju kolege koje se bave tom temom i koji učestvuju i u Strazburu i u Briselu, kada je u pitanju EU.
Takođe, na samom kraju, kada govorimo o Evropskoj uniji, mi moramo da se opredelimo o tome, nije direktno povezano, ali da li ćemo ostati vojno neutralni. Stav Socijalističke partije Srbije po tom pitanju je vrlo jasan i nedvosmislen. Mi smatramo da je vojna neutralnost veoma važna za Republiku Srbiju i da je ona ta koja nam, takođe, otvara mnoga druga, kada govorimo o ekonomiji, o čemu je bilo reči, i o privredi, mnoga druga potencijalna tržišta ne samo kada pričamo o vojnoj saradnji, već i o privrednoj saradnji. Ali i veoma je važno da ostanemo vojno neutralni jer se to pokazalo i u prošlosti kao naša komparativna prednost ako govorimo još i u periodu Nesvrstanih i o nekoj bivšoj zemlji, čiji smo deo i mi bili, i za koju smo, da budemo potpuno otvoreni, najviše i mi, odnosno srpski narod i krvario. I to su sve, između ostalog, i teme kada govorimo o Evropskoj uniji.
Kada su u pitanju ovi zakoni, oni su veoma važni i značajni sa aspekta toga što mi njih treba da donesemo iz razloga što mi ovde u Srbiji uredimo život na najvišim mogućim standardima za naše građane. Treba da vidimo šta su to primeri dobre prakse. Ja se ne slažem da sve što je u Evropi je dobro. Ne treba da radimo slepi „kopi-pejst“, što je već bilo priče ovde, i da prepisujemo, što je nekada, da budemo iskreni, i bilo rađeno posle 2000. godine, već da vidimo šta su primeri koji su se u praksi dobro pokazali i njih da, da prepišemo, i što je najvažnije da ih implementiramo ovde, pre svega zbog nas i zbog naših građana, i da na taj način dižemo i uslove i kvalitet života u Srbiji, ali ne treba to, kao što sam rekao, radimo slepo.
Takođe, želim da pohvalim i ono što je neko iz opozicije, da ne bih pogrešio, takođe, pohvalio i zakon, koji je na dnevnom redu, o suzbijanju trgovine ljudima. Jedna veoma važna i veoma značajna tema. Nažalost, predmet, da se tako izrazim, trgovine ljudima u najvećoj meri su žene i deca. To je jedna veoma ozbiljna tema i ovaj predlog zakona, koji se nalazi pred nama, po prvi put na jedan sveobuhvatan holistički pristup pristupa jednoj ovakvoj složenoj kompleksnoj temi, kakva je tema trgovine ljudima. I mislim da bi bilo veoma važno i značajno ako oko mnogih stvari ne možemo da se složimo jeste da pokažemo barem po tom pitanju da imamo jedinstven stav i da svi zajedno glasamo za taj zakon.
Takođe, želim još o jednoj stvari da govorim, a to je sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o razvoju, projektovanju i izgradnji i upravljanju elektrane sa gasno-parnim ciklusom u Republici Srbiji. Juče je neko od kolega, takođe, govorio o tome i rekao da po Planu strategije Evropske unije do 2035. treba da se pređe na, tj. ne treba više prirodni gas da se koristi do 2050. ili kako već. Opet se vraćam na ono o čemu sam govorio. Mi treba da gledamo sebe. Sigurno je da je bazično prirodni gas, kada govorimo o bazičnim resursima, jedno od rešenja kada govorimo tom tranzicionom energetskom putu. Sve više se pokazuje da obnovljivi izvori, oni inicijalni obnovljivi izvori, a imali smo, čini mi se, slučaj i pre par meseci u Španiji, nisu toliko sigurni i ne možemo se osloniti samo i isključivo na Sunce, na vodu, odnosno na solar ili na, ako pričamo o vetru, vetro-parkove. Trebaju nam
17/2 AL/JG
bazični izvori energije, kao što su, između ostalog, ugalj, koji nije toliko dobar za zaštitu životne sredine, odnosno zagađuje, da budem precizniji, ali u tom smislu treba razvijati one izvore koje možemo koristiti od prirodnog gasa i one izvore, i bilo je reči o tome u prethodnom periodu, ja neću govoriti o tome, ali bilo je reči i o strateškom opredeljenju u nekom narednom periodu kada je u pitanju i nuklearna energija. Lično smatram da i u tom smislu treba razmišljati, ali možda i na način da se uđe u neko suvlasništvo, ako postoji mogućnost, u već postojećim nuklearnim elektranama negde u regionu. Ako bi mogli takav jedan koncept da razvijamo, takođe, mislim da za državu Srbiju ne bi bio loš koncept.
Ali da se vratim na ono o čemu sam malopre govorio. Mi treba da gledamo sebe, mi treba da razmišljamo o Srbiji, o našim građankama i građanima. Pozivam sve koleginice i kolege iz opozicije da podrže, pogotovo one proevropske, koji se tako deklarišu, ove zakone, da pokažemo da, sa ovog mesta, možemo da razgovaramo i zato sam na samom početku obraćanja istakao i pohvalio i kolegu Aleksića, jer mislim da je prethodnih godinu, godinu i po dana, odnosno u prethodnom periodu, bio ovakav dijalog, iz ove sale, mislim da bi neke stvari mogle i da se preduprede i da do mnogih stvari ne bi došlo.
Bilo je reči o ovoj vladi, kojoj je juče, čini mi se, bilo tačno godinu dana kako je izabrana. Mislim da je ova vlada radila u jako kompleksnim uslovima, da je ova vlada imala, kada govorimo o onom unutrašnjem planu, jedan nezahvalan zadatak, da su svakog dana članovi Vlade morali neretko da se bave i temama koje nisu njihove teme, nisu iz oblasti njihovih resora, i mislim da mnogi u ovoj sali nisu verovali da će ova vlada izdržati godinu dana. Tako da je to već samo po sebi uspeh kada govorimo o ovoj vladi. Da li bih i ja mogao da kritikujem – mogao bih, ali mislim da je i ovo pošteno reći kada je u pitanju ova vlada, pogotovo imajući u vidu i rekonstrukciju koja je prethodila izboru ove vlade.
Tako da, mislim da, a imajući u vidu, i o tome je bilo reči, šta se događa i na globalnom nivou, ratovi koji se dešavaju, već smo zaboravili ono što se događa, što se događalo u Gazi, o Ukrajini da ne govorim, već se dogodila Venecuela, pa za njom imamo Iran, i to se sve desilo u poslednjih skoro godinu dana. Tako da, živimo u jednom veoma dinamičnom periodu i zato je važno da mi kao predstavnici građanki i građana odgovorno, ne kratkoročno, ne čisto iz svojih partijskih interesa, već odgovorno, državnički ili okrenuti ka onome što jesu državni interesi, nastupamo, govorimo i na taj način se ponašamo, jer verujem da samo tako u ovim, kao što sam rekao, u ovom složenom i dinamičnom periodu možemo da sačuvamo mir u našoj Srbiji.
Da ne dužim, Socijalistička partija Srbije će u danu za glasanje podržati ove predloge zakona. Još jednom ću iskoristiti priliku da pozovem sve da takođe glasaju za ove predloge zakona i, uvažena potpredsednice Narodne skupštine, zahvaljujem se.

Zahvaljujem se predsednice Narodne skupštine. Kratko ću. Prošle nedelje sam rekao, čini mi se, da je neko kolege posavetovao da oni treba da budu kopija SPS i uporno se trude već mesecima da negde se predstave kao socijalisti.

17/1 MZ/LjL 12.45 - 12.55

Kad je bio onaj zakon vezan za izvršitelje, tada sam rekao da će se na glasanju videti ko su socijalisti, jer ne možete da se predstavljate kao levičar a da jedan takav zakon, koji je par ekselans, štiti najugroženije, pričam o onom zakonu, a tiče se da izvršitelji ne mogu da na ulicu, figurativno rečeno, izbace vlasnike stanova do 60 kvadrata, da će se tada videti ko će glasati za taj zakon i ko su socijalisti. Kolega i njegova poslanička grupa koji je malo pre govorio, to mogu građani i građanke da provere, uvažena predsednice Narodne skupštine, taj zakon, između ostalog, nisu podržali.

Kada je u pitanju Socijalistička partija Srbije, takođe primećujem jednu preveliku brigu od strane uvaženog kolege, predsednice Narodne skupštine, ja ne znam da li vi to primećujete, ali ta briga je zaista lako izražena, ne znam zašto se on sekira oko SPS-a, ne znam zašto se sekira za njenog predsednika Ivicu Dačića?

Ministarstvo unutrašnjih poslova, već smo govorili o tome, je u prethodnih godinu i dva meseca, koliko je već prošlo, radilo jedan zaista odgovoran, naporan, težak posao. Bili su preko 100% svojih mogućnosti angažovani svakoga dana, preko 20 hiljada neprijavljenih skupova je bilo, uz redovne aktivnosti koje su imali, i mislim da kada govorimo o Ministarstvu unutrašnjih poslova, o pripadnicima policije, mi kao narodni poslanici i kao predstavnici građanki i građana, ne smemo da izgubimo iz vida da smo mi predstavnici tih ljudi, njihovih porodica i da negde uvažavamo sve ono što su radili u prethodnom periodu.

Ako je ova kritika išla u smeru da li je policija u nekim situacijama prekoračila svoja ovlašćenja, o tome je i ministar Dačić govorio, apsolutno unutrašnja kontrola radi svoj posao i neće biti zaštićenih, ali nemojmo da zbog toga 99% onih koji pošteno i vredno rade svoj posao, u skladu sa zakonom, na ovaj način okarakterišemo.

I da zaključim, predsednice, izvinjavam se, uzmite mi od vremena ovlašćenog, samo da zaključim, nemojte se sekirati, kolega, za Socijalističku partiju Srbije, nemojte se sekirati za to da li ćemo mi postojati, već sam vam rekao i prošle nedelje, 35 godina postojimo, odgovaramo, za razliku od vas, isključivo i samo građankama i građanima, narodu Republike Srbije, oni nam daju poverenje i jedino se njihovog suda plašimo. Ako oni budu procenili da je naše mesto u ovom domu, mi ćemo biti tu. Ne trčimo ni kod koga da se pravdamo, ili molimo, ili govorimo, ili da razgovaramo, ili da tužimo, da se žalimo, kako god, jedino pred njima stojimo i verujem, duboko verujem, da će to tako biti i dalje. Kroz ovu salu su prošli mnogi, ali, kolega, očigledno, niste se malo bavili nekom istorijom parlamentarizma, Socijalistička partija Srbije je bila konstantna. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, potpredsednice.

Sada je tema otišla na široko i predaleko od onoga zbog čega sam se ja javio, ali smo pomenuti u jednoj od diskusija pre nekih desetak minuta i u kontekstu spočitavanja šta radi SPS, da li je ona nečiji privezak i da direktno odgovorim na sve ono što su bile prozivke.

Socijalistička partija Srbije nije ničiji privezak nikada bila, niti će biti.

Čini mi se da je vas neko očigledno posavetovao da je vaše biračko telo u okviru Socijalističke partije Srbije i vi pokušavate sada da budete kopija Socijalističke partije Srbije, ali to vam ne uspeva i vi ste uporni u tome, ali ne znam kako ne shvatate da ono što je biračko telo Socijalističke partije Srbije za ovih 35 godina jesu građanke i građani Srbije, narod Srbije koji pre svega voli Srbiju, koji štite i brane njen državni i nacionalni interes, koji građane i građanke gledaju sve kao jednake i ravnopravne i koji se bore i za Srbiju i za narod, ali i partija koja je pre svega odgovorna i državotvorna i nije se nikada na prvom mestu vodila svojim partijskim interesima.

31/1 TĐ/MJ 15.55 – 16.05

U kontekstu toga podsetiću javnost da je upravo tu, ako pričamo o EU i o tome ko su veći Evropljani, viznu liberalizaciju potpisao tada ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. Ako govorimo, takođe, o otvaranju poglavlja, odnosno pregovora sa EU, pardon, to je takođe uradio ministar iz redova SPS, a tada ministar zadužen za evrointegracije Ružić, a sa našim koalicionim partnerima iz SNS. Ako govorimo o tome da su svi jednaki i ravnopravni, ja ne znam zašto bi nekome smetalo da uvažena koleginica Elvira Kovač, između ostalog ispred države Srbije, takođe učestvuje u pristupanju Srbije EU. Ako smo svi jednaki, ako smo svi ravnopravni kao građani i građanke, onda mislim da nije važno da li je neko Bošnjak, Mađar, Rom ili bilo koje druge nacionalnosti, ako je država Srbija jedina njegova kuća i njegov dom.

Da završim priču, izvinjavam se, i hvala vam što ste mi dali više vremena da odgovorim na sve ovo.

Nemojte brinuti za SPS. Socijalistička partija Srbije postoji, kao što sam rekao, 35 godina i, uvaženi kolega, politikom se ne bavim ad hok. Za nas je politika jedna veoma ozbiljna stvar, ne učestvujemo u temama ad hok i u dnevno-političke svrhe kako vi to volite da drugima spočitavate. Za nas naši stavovi se ne menjaju iz godine u godinu, već su oni principijalni i uvek smo to govorili.

Još jednu stvar samo da kažem, uzmite mi od vremena ovlašćenog, molim vas.

Kada je u pitanju tema Jasenovca koja se pokrenula, tu rezoluciju je u ovoj Narodnoj skupštini podnela pre četiri godine poslanica SPS, uvažena gospođa Smilja Tišma koja je bila logoraško dete, koja je bila u logoru Jasenovac, koja je uspela da preživi, nažalost njena porodica nije. Ona je podnela tu rezoluciju još pre četiri godine.

Jasenovac je nešto o čemu moramo na svakom mestu da govorimo i da insistiramo na onome što se tada dogodilo. Više stotina hiljada nevinih žrtava je tu svoje živote položilo, oko pola miliona, čak preko pola miliona ljudi. To je jedini logor koji je zabeležen u ljudskoj civilizaciji koji je imao poseban, da kažemo, deo gde su bila smeštena deca, preko 76 načina za ubijanje srpskog, romskog i jevrejskog stanovništva i mi o tome ne smemo da ćutimo.

Da li nekome smeta izložba u holu Narodne skupštine, ja verujem da svakom civilizovanom čoveku tako nešto ne sme da smeta i u ovom Domu Narodne skupštine mislim da jeste mesto da mnogo češće jedna takva postavka bude izložena i da podsećamo ukupnu javnost koliko je taj Jasenovac bio strašan i koliko su njegove posledice ogromne, a na žalost zaokružena su onim dešavanjima 90-ih godina na prostoru današnje Hrvatske.

U svakom slučaju za one koji sumnjaju ne moraju da brinu mnogi su dolazili i prolazili kroz ovu Narodnu skupštinu, tako će biti i dalje, pošto je definitivno činjenica i aksiom SPS će i dalje biti tu dok god nas građanke i građani budu podržavali u tome, a do sada nas jesu podržavali. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsednice Narodne skupštine.

Uvažene građanke i građani, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas, između ostalog, diskutujemo i o izveštaju Evropske komisije za 2025. godinu i ponovo imamo taj narativ, kao i u jučerašnjem danu, vraćamo se na neke 90-te godine, vraćamo se na ono što je bilo.

Neosnovano se optužuju, između ostalog, i socijalisti za nekakva dešavanja koja su bila. Da vam kažem, uopšte nemam nameru da idealizujem ulogu SPS u tim godinama.Kao što sam i juče rekao, danas ću ponoviti, mi smo političku cenu tada platili, ali ono što nam se ne može spočitavati jeste da smo na bilo koji način izdali nacionalne i državne interese Republike Srbije.

Osvrnuću se na par diskusija koje su bile pre mene. Jedna se tiče toga da je između ostalog na putu ka napretku Republike Srbije, između ostalog da je problem to što je Republika Srbija postala utočište za ratne zločince.

E, sada, to je lako reći, to nije problem. U Srbiji se može svašta da izgovori, nikome i ne sme da bude problem, ali činjenice govore nešto drugo. Činjenice govore da je od ukupno 161 procesuiranog u Haškom tribunalu, 94 bilo srpske nacionalnosti, 29 Hrvata itd.

41/2 AL/MP

Od osuđenih ukupno je osuđeno 90 ljudi. Od toga je 62 Srbina, 18 Hrvata, pet Bošnjaka i jedan Albanac. Ako govorimo o zbiru, na 1.138 godina zatvora su osuđeni Srbi.

Sada postavljam pitanje – na koji način je Srbija to tačno postala utočište za ratne zločince?

Nažalost, koleginica Elvira Kovač je već tu izanalizirala ono što je jeste izveštaj Evropske komisije, ono što jesu zamerke, kao što je između ostalog vladavina prava i ono što se tiče normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

Sa druge strane, ima pomaka, kako sam izveštaj kaže, u oblasti ekonomije i privrede, IT.

Kada govorimo o normalizaciji Beograda i Prištine, to je sve u redu i naravno na tome treba raditi, ali želim da podsetim celokupnu javnost da mi 10 godina čekamo na ispunjenje Briselskog sporazuma i formiranje ZSO. Šta je sa poštovanjem Rezolucije 1244? Šta je sa Rezolucijom Generalne skupštine UN o tehničkom i statusno neutralnom dijalogu? Zašto to ne spomenete? Srbija je uradila sve što je bilo do nje. Zašto Evropska komisija na taj način ovaj izveštaj onda ne prezentuje? Evo, 10 godina od 2014. godine mi govorimo o ZSO.

42/1 MV/CG 17.55 – 18.00

Koliko je bilo samo napada na srpsko i nealbansko stanovništvo na prostoru Kosova i Metohije u poslednjih 25 godina? Ovde se neprestano radi jedna vrsta inverzije i zamene teza, u kojoj se mi konstantno stavljamo u jednu vrstu odbrane.

Govorilo se ovde i o suverenosti. Pa da, Republika Srbija je izabrala da bude vojno neutralna i da brani svoju suverenost kada govorimo o Kosovu i Metohiji. I da, nismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji. Ruska Federacija i Kina u Savetu bezbednosti UN imaju pravo veta. Ako želimo da zadržimo naše partnere, moramo da se onda i mi ponašamo odgovorno prema njima. Da li je to uvek lako? Nije.

Takođe je bilo ovde analiza ovog izveštaja od strane nekih koji se predstavljaju kao antifašisti. U tom izveštaju, između ostalog, jedna od zabeležbi jeste da se kao zamerka navodi i to što je 9. maja rukovodstvo na čelu sa predsednikom Republike bilo u Moskvi na obeležavanju parade. Hoćemo li i toga da se stidimo? Da li ćemo početi da se stidimo što smo bili na pravoj strani istorije?

Takođe, u tom izveštaju stoji i zabeležba da smo se pridružili 41 zemlji koje su potpisale izjavu koju je pročitala Ruska Federacija u Savetu UN povodom 80 godina od pobede. Da li treba da se stidimo što smo tada branili istinske evropske vrednosti, slobodu i demokratiju na najstarijem kontinentu? Ne znam zašto i to ne spomenete? Mi se ne stidimo i mi podržavamo što smo tada bili tog 9. maja na obeležavanju. Naravno, treba neke stvari prihvatiti.

Kada govorimo o EU, stav Socijalističke partije Srbije, naše strateško opredeljenje jeste put ka EU i to jeste naša politika. Ono što predstavlja EU jesu određene norme i mi ka tim normama moramo i trebamo da težimo, pre svega zbog nas samih. Nas niko ne treba da tera na to. Ulazak u EU jeste naš cilj, ali kada govorimo o onome što se nama spočitava jeste i kolika je naša usklađenost i tu se govori oko 60% usklađenosti sa politikom i sa onim što od nas zahteva EU. Ako ćemo otvoreno da pričamo, dobar deo toga jesu i ono što se zove paket sankcija Ruskoj Federaciji. Malopre sam govorio o tome

Šta ćemo da radimo kada je u pitanju Republika Srpska i Dejtonski sporazum? Mi možemo da vodimo otvorenu politiku usklađenosti sa EU, kao što to rade određene zemlje u našem regionu, ali onda nemojmo da govorimo o suverenosti, jer onda suverenost ne postoji.

Naravno, treba biti svestan i realnosti koja nas okružuje. Kao što sam rekao, naš strateški cilj jeste EU, mi idemo ka tamo. Nama jeste cilj, mi i pripadamo evropskim narodima, mi smo Evropu više puta branili. Ako se vratimo i pre 700 godina bili smo jedna od brana tih evropskih vrednosti i srpski narod je uvek bio slobodarski.

Ali, ako ćemo da branimo ono što su naši državni i nacionalni interesi, a to jeste Kosovo i Metohija, to jeste kroz tu prizmu i odnosi sa Ruskom Federacijom i Kinom, to jeste vojna neutralnost, onda to, gospodo, nije baš tako lako.

Ovde se moglo čuti kroz tu prizmu i zamerke na Generalštab, da se daje nekome ko nas je bombardovao. Onda, s druge strane, ide argumentacija da smo okruženi zemljama članicama NATO pakta i da moramo da vidimo šta ćemo sa tim i da li je dobra politika vojna neutralnost. Ponovo ulazimo u dvostruke aršine. Gospodo, mi moramo sami pred sobom da se odredimo šta hoćemo.

Ono što jeste stav Socijalističke partije Srbije jeste da mi našu politiku ne menjamo, čuvamo Republiku Srbiju, čuvamo našu suverenost, naravno, radimo na poboljšanju životnog standarda naših građanki i građana, čuvamo ukupnu bezbednost Republike Srbije, vodimo računa o pravima i položaju srpskog naroda, pogotovo kada govorimo o regionu. I to bez obzira gde da pričamo i sa kim da razgovaramo, od toga ne odstupamo.

42/2 MV/CG

Kada je pitanju Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije, u Narodnoj skupštini mi ćemo u Danu za glasanje podržati tačke koje se nalaze na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća.

S obzirom da smo spomenuti u kontekstu vraćanja u neke 90-te godine, moram da primetim da postoji dosta kontradiktornosti u izlaganju kolege koji nas je spomenuo, jer on s jedne strane govori o važnosti suverenosti, odbrani naše suverenosti i pitanju Kosova i Metohije kroz tu prizmu i onda optužuje socijaliste za neku izdaju, samo ne znam čega, šta su to socijalisti izdali tih 90-ih godina? Da, socijalisti jesu platili skupu političku cenu, te politike odbrane državnih i nacionalnih interesa.

Pa, zar neko misli da socijalisti tada na čelu sa Slobodanom Milošević nisu mogli da urade sve ono što je urađeno nakon 5. oktobra 2000. godine. Da nisu mogli da donesu zakon o privatizaciji, da nisu mogli da prodaju za par eura ili centi preduzeća, da nisu mogli pod parolom otvorenog tržišta tzv. Lese fer-a da otvore tržite i da puste na taj način i strane banke kao što je urađeno posle 2000. godine. Da odustanu od Republike Srpske koja nam se takođe prebacuje. Da odustanu od Dejtonskog sporazuma. Da odustanu od rezolucije 1244. E, pa gospodo to je sve na kraju, nažalost bila cena koju su platili socijalisti i naš vojni vrh u Haškom tribunalu.

39/3 JJ/MT

Nemojte nas optuživati za izdaju jer socijalisti nisu izdali srpske, odnosno državne i nacionalne interese Republike Srbije.

Možemo da pogledamo i zašto ne spomenete onda kada već o tome govorite na koliko su osuđeni nečiji tuđi politički i vojni predstavnici iz drugih republika kada pričamo o Haškom tribunalu i o toj Evropi i njihovim demokratskim vrednostima. Zahvaljujem.

40/1 VS/LjL 17.30 – 17.40

Zahvaljujem se, predsednice Narodne skupštine.

Nadam se da mi nećete zameriti.

Pošto sam bio ovde spomenut, a nisam u tom momentu bio u sali, pa bih samo radi preciznosti i celovitosti informacije i onoga što se dogodilo u mojoj diskusiji, dozvolite mi samo pošto se pozvalo na stenogram i na moju izjavu od prošle nedelje, a tiče se upravo ovog Zakona, da citiram ili da pročitam ono što piše u samom stenogramu i ono što sam ja izgovorio kada je u pitanju izmene i dopune Zakona o udžbeniku.

Rečeno je da sam rekao da – predmeti koji obuhvataju prirodne nauke nisu od nacionalnog značaja. To nisam ni izgovorio i shodno tome ja sam, citiram, rekao – da je ovde bilo razgovora o tome zašto nisu matematika, fizika i hemija. To su prirodne nauke i one, pre svega, govore jednim unificiranim rečnikom.

Kada govorimo o onome što jeste nacionalni identitet ne značaj, nego identitet, to je mala razlika, mislimo da je mnogo važno da mnogo veću kontrolu nad tim ima naše Ministarstvo, a i da na sam sadržaj na štampu utiče naš Zavod za izdavanje i da ne čitam dalje.

Znači, ako me već citirate i pozivate se na stenogram i ono što sam rekao onda je vrlo važno da govorite onako kako i piše.

Što se tiče toga da li prirodne nauke važne, da, naravno da su i te kako važne i smatramo da i tu treba da se pokloni posebna pažnja.

Naši fakulteti kao što je Elektrotehnički ili Mašinski fakultet su prepoznati svuda u svetu i tu tom smislu, kada govorimo o tržištu rada, mi imamo jednu vrstu deficita za tim kadrom, jer su naši stručnjaci iz tih oblasti i te kako prepoznati i traženi.

Govorio sam o tome da je veoma važno i značajno da utičemo na sadržaj udžbenika kao što su srpski jezik i književnost i kao što je, između ostalog, geografija i drugi predmeti koji će biti ovim izmenama i dopunama zakona obuhvaćeni.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsednice Narodne skupštine.

Poštovane koleginice i kolege, uvažene građanke i građani, imali ste priliku da čujete od koleginice pitanje za poslaničku grupu šta se dogodilo u Sečnju, pa bih ja iskoristio priliku da krenemo od početka.

Socijalistička partija Srbije je u Negotinu i Mionici izašla zajedno zajedno sa svojim koalicionim partnerima, okupljenih oko SNS i želim da čestitam socijalistima i u Negotinu i u Mionici na sjajno obavljenom poslu, na dobrom rezultatu i mislim da su građanske i građani potvrdili svoju opredeljenost za našu koaliciju, dajući joj ponovo poverenje i priliku da naši predstavnici i u naredne četiri godine i u Negotinu i Mionici vode te opštine.

Za one koji ne znaju, kada je u pitanju Negotin, tu poslednja dva izborna ciklusa, uključujući i ovaj treći, idemo zajedno sa našim koalicionim partnerima iz SNS. Kada je u pitanju Mionica, tamo smo na prethodnim izborima pre četiri godini ostvarili rezultat od 12% i vrlo smo zadovoljni rezultatom koji je sinoć ostvaren.

Što se tiče izbora u Sečnju, mislim da ne možemo da budemo nezadovoljni tim rezultatom, imajući u vidu da pre nekih dva meseca kada su održani izbori u

Zaječaru, mnogi su se ovde ponadali da je to kraj SPS. Tada sam vam rekao i sada ću ponoviti, mislim da se prerano ti koji su se ponadali, da se prerano raduju. Mislim da su to izbori u Sečnju potvrdili.

Tada sam vam rekao i sada ću vam ponoviti, ne znam sa kojim pravom i sa kojom argumentacijom neki od vas ovde likujete, jer vaša partija, vaša udruženja u piku svoje popularnosti ne mogu da ostvare kad bi izašli samostalno ni dva procenta i to su izbori takođe juče potvrdili.

Što se tiče ministra Dačića i kada je u pitanju država Kongo, za one koji ne znaju, a očigledno da ima u ovoj sali, ta država pod svim pritiscima 2019. godine koje je trpela, nije odustala od svoje spoljne politike i vrlo principijelno je zadržala svoj stvar i poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije, ne priznajući lažnu državu „Kosovo“.

Mislim da barem iz ovog visokog doma ta država zaslužuje mnogo veće poštovanje i da ako već imamo odgovoran pristup prema svojoj zemlji, onda je za početak na nama da poštujemo naše prijatelje i naše partnere koji poštuju nas. Zahvaljujem.

Hvala vam, potpredsednice, kratko ću.

Prvo, što se tiče ovog slogana „Služimo narodu“, to je, gospodine Aleksiću, naš slogan. To je slogan SPS, nemojte nam to krasti.

Ministar Gašić je probao da raspetlja vaš Gordijev čvor, verbalni, koji ste napravili ovde i samo ću ja da se nadovežem na to, a to je ministar Dačić nije ni pokušao, niti je ikada bio portparol vojske, niti je to pokušavao. Nije bio ni ministar vojni, on je ministar unutrašnjih poslova, gospodine Aleksiću, i svoj posao obavlja.

Što se tiče policije, tu bih se složio, mislim da ovakve kvalifikacije ne stoje, tamo je 99% ljudi koji maksimalno odgovorno i profesionalno rade svoj posao.

Zahvaljujem.