| 05.06.2025. | Odluka o izboru potpredsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
| 20.04.2024. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
| 08.03.2024. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Zahvaljujem se.
Poštovani predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, današnji dan je dan kada i Srbija tuguje sa svojim komšijama Makedoncima i želim da uputim izraze najdubljeg saučešća građanima Republike Severne Makedonije povodom stravične tragedije koja se desila u diskoteci u Kočanima.
Nažalost, uvek nas tragedije objedinjuju i uvek je solidarnost na najvišem nivou kada se dešavaju ovako strašni događaji. Mi pamtimo solidarnost makedonskog naroda i 1999. godine i 2014. godine, ali smo bili u Skoplju i 2016. godine, kada su oni bili u problemu, sećamo se i 2020, 2021. godine, kada je solidarnost između dva naroda bila na najvišem nivou.
Mi smo sa Makedoncima povezani i politički i poslovno i prijateljski i rođački i živimo na ovom malom prostoru usmereni jedni na druge i važno je da se držimo u zlu zajedno. Kao što smo mi proveravali sa svojim prijateljima kako su, tako su i naša deca proveravala da li su njihovi prijatelji koje su upoznali na kampovima u Evropi predstavljajući Balkan da li su dobro. Ova tragedija je još jednom opomena za nas, za ceo region, da moramo da se kao mali narodi držimo zajedno i da sarađujemo.
Danas je na dnevnom redu nekoliko važnih kadrovskih pitanja kojima treba da se upotpuni rad Narodne skupštine, ali i Narodne banke, Komisije za kontrolu državne pomoći i drugih institucija.
Poslanička grupa Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije glasaće za sve ove predloge, podržaće sva zakonska rešenja i mi ćemo u danu za glasanje biti "za".
Danas biramo i potpredsednicu Narodne skupštine. Kandidatkinja je narodna poslanica Nevena Đurić. Mi tu kandidaturu podržavamo i u posebnom uverenju da će ona doprineti još efikasnijem radu parlamenta.
Ono što hoću kao jednu malu ilustraciju, jer nam često kolege koje nisu danas tu poturaju ogledalo, nazivajući nas raznoraznim pogrdnim imenima, a u Neveninoj biografiji stoji jedna savršena jednostavna reč, koja nas opisuje sve zajedno - završila Prirodno-matematički fakultet. A u njihovim biografijama, zamislite piše, pohađao, upisao, studirao. Pa, šta to znači, oni se sa nama izmotavaju, a njihove biografije su sve samo ne biografije dostojne kandidata za bilo koju državnu funkciju.
U nekim normalnim okolnostima ovo možda ne bi bilo tako važno, ali kada nam neko stalno potura ogledalo, a u stvari je njima uvek krivo ogledalo kada mi njima okrenemo ogledalce da se pogledaju, onda ovako jednu naizgled beznačajnu stvar moramo da im kažemo i moramo da potenciramo.
Pored toga skrenuo bih pažnju i na značaj Komisije za kontrolu državne pomoći, jer danas treba da izaberemo tri člana Saveta ove komisije. Moje kolege će govoriti o nekim drugim delovima ovih predloga, a ja sam evo posvetio pažnju Komisiji za kontrolu državne pomoći koja je osnovana zakonom još 2009. godine, ali mi radimo po važećem zakonu iz 2019. godine.
Ovaj institut je napravljen kao deo pravnih tekovina EU, pre svega iz razloga zaštite konkurencije na tržištu, odnosno kako bi se sprečila međusobna i nekontrolisana trka država članica EU, ali i onih koji čekaju članstvo u EU, u subvencijama za različite industrije i delatnosti, jer bi naravno onda imućnije države uvek bile u stanju i mogle da odvoje više sredstava da opredele za razvoj određenih industrijskih grana ili određene privredne delatnosti.
Osnovni cilj je stvaranje jednakih uslova i ravnopravnog tretmana svih učesnika na jedinstvenom tržištu EU i sprečavanje nelojalne konkurencije. U našem zakonodavstvu državna pomoć je usmerena ka pravnim licima, preduzetnicima i ima za cilj i ujednačavanje regionalnog razvoja.
Instrument državne pomoći moraju da se kontrolišu i zato postoji u našem zakonodavstvu Komisija za kontrolu državne pomoći. Suština i smisao kontrole državne pomoći je da se utvrdi da li korisnik ili korisnici državne pomoći dobijaju državnu pomoć u skladu sa odgovarajućim pravilima utvrđenim zakonom i podzakonskim aktima. Ovi modaliteti mogu biti različiti. To su subvencije, fiskalne olakšice, garancije date po uslovima povoljnijim od tržišnih, odricanje od dobiti ili dividende, otpis duga, prodaja ili korišćenje imovine u javnoj svojini po ceni nižoj od tržišne, kupovina ili korišćenje imovine po ceni višoj od tržišne od strane države.
Naime, držanu pomoć ne dodeljuje sama Komisija. Javna sredstva kao državu pomoć može dodeliti Republika ili AP ili lokalna samouprava ali uz prijavu putem Komisije za kontrolu državne pomoći.
Velika je odgovornost Komisije i Savete komisije koje bira Narodna skupština. Mi danas biramo tri člana Saveta komisije na ovaj način, tako da bi kompletirali sastav ovog organa i omogućili njegov rad u punom kapacitetu.
Poslanička grupa Ivica Dačić – SPS u danu za glasanje i Zeleni Srbije kao deo ove poslaničke grupe glasaće za sva tri kandidata Saveta komisije, Biljanu Makević, Goranu Kukurika Jovanović i Luku Miloševića.
Hvala na pažnji.
Zahvaljujem se, uvažena predsednice.
Poštovani ministri sa saradnicima, koleginice i kolege, ministar je govorio o genezi Sporazuma u Parizu i mislim da nema potrebe da to ponavljamo.
Ono što će biti moj fokus danas to je prihvatanje Sporazuma u Parizu. Za nas kao Zelene Srbije sporazum je bitan, pre svega na globalnom planu, jer su SAD i Kina prvi put prihvatile obavezu smanjenja emisije i to bismo kao čovečanstvo mogli da pozdravimo jer nam je namera da pokušamo da korigujemo porast temperature i globalno otopljavanje. Događaji poslednjih godina nedvosmisleno govore o klimatskim promenama i mi te promene imamo prisutne i u Srbiji, ali i po celom svetu.
Nažalost, nisam mogao da započnem svoj govor kao moj uvaženi prethodni kolega, ja ne dolazim iz najlepše opštine, ja nažalost dolazim iz najzagađenije opštine, iz Obrenovca, i zbog toga govorim. Verovatno ovde ima kolega koji smatraju da su njihove opštine zagađene, ali voleo bih da se sa kolegom Miletićem takmičimo u tome da sve opštine u Srbiji budu najlepše, a ne najzagađenije.
Zbog toga smatram, kao neko ko dolazi iz grada u kojem je energetski sektor dominantan, zagađenje iz proizvodnje energije iz uglja dominantno, smatram da je veoma važno, ali mi se ovde obraćamo kao poslanička grupa SPS, i kao Zeleni Srbije, da je veoma bitno da prihvatimo i potvrdimo Sporazum u Parizu.
Poštovani ministre, iz našeg ministarstva ili da kažem iz vašeg ministarstva, mora da krene inicijativa odlučnija za restrukturiranje svih sektora. Moraju vaše kolege i naše kolege da shvate da je zaista borba za klimu, borba za zaštitu životne sredine veoma važna, i da možda naši sporazumu mogu ili moraju i treba da budu krovni sporazumi.
Naša poslanička grupa naravno, podržava vas u naporima koje činite poslednjih godinu dana, ili od kako ste ministar, i smatramo da promene koje se dešavaju, istina dešavaju se polako, ali ono što smo decenijama unštavali, ne možemo sada preko noći da promenimo.
Delimični uspesi koji postoje u energetskom sektoru, to naravno ne zavisi od vas, podizanje kvaliteta životne sredine, nažalost, ne smeju da nas uljuljkaju, i upravo zbog toga Zeleni Srbije smatraju da Sporazum o klimatskim promenama i Sporazum iz Pariza, može da bude razvojna šansa Srbije na jedan način.
Strategija koju ste najavili za borbu protiv klimatskih promena za 2018. godinu, bi možda bilo dobro da se u duhu ovog Pariskog sporazuma može nazvati kao strategija za ublažavanje, prilagođavanje, sprečavanje, minimiziranje uzroka i posledica klimatskih promena. Svako, ovo može biti za nas iz zaštite životne sredine je ovo najvažnija strategija.
Ono što je važno za građane Srbije, da je Srbija u statusu tzv. Ne Aneks I zemlje, što znači da nema obavezu finansijskih davanja, odnosno finansijsko davanje za funkcionisanje institucija mehanizma ovog Sporazuma iz Pariza, ne padaju na teret građana Srbije, a mi ovo možemo videti kao veoma značajan mehanizam zelenog razvoja.
Zeleni Srbije smatraju da bi možda bilo dobro osnovati jedan fond za pošumljavanje i možda poveriti Institutu za šumarstvo osnivanje kampova ili javnih radova da bismo više, brže pošumili Srbiju, i pre svega, Vojvodinu.
Znam da postoje planovi, ali ovo govorimo možda zbog ljudi iz drugih sektora koji uvek ne razumeju dovoljno probleme životne sredine, ne razumeju probleme kružne ekonomije. Pošumljavanje smatramo iz poslaničke grupe SPS i Zeleni Srbije, pošumljavanje smatraju kao borbu protiv erozije poplava i sigurno će nam to u narednom periodu biti jedna od najvažnijih poduhvata.
Mi imamo veoma važno, da kažem, ili veoma mnogo možemo da radimo i u drugim sektorima, to je smanjenje rasipanja energije, ušteda gubitaka vode i električne energije, upotreba biomase, obezbeđenje smanjenja gubitaka kroz energetsku efikasnost u zagradama, korišćenje energije iz otpada, otpad u energiji, kroz spaljivanje biomase, zajedno sa lignitom i da na taj način pokušamo da ozelenimo ovu ugljeničnu proizvodnju.
Mi naravano, kao Zeleni hoćemo da nema proizvodnje iz uglja, i moramo da objasnimo svojim kolegama da nije ugalj izvor života, nego da je to sunce, i da je to šansa. Mi zaista vidimo Sporazum kao šansu za razvoj i u svim onim sektorima o kojima ste vi govorili, a to su saobraćaj, i poljoprivreda i sektor železnice i javnog transporta i podrška prelaska na električna i hibridna vozila.
Ovo je šansa, zbog toga će poslanička grupa SPS i Zeleni Srbije podržati ovaj sporazum, i trudićemo se, da kažem i u budućnosti da sa konstruktivnim predlozima možda unapredimo i neke naredne korake. Zahvaljujem.
Zahvaljujem se, poštovani predsedavajući.
Koleginice i kolege, uvaženi ministre, danas hoćemo da diskutujemo o sva tri zakonska predloga, i o poljoprivredi i ruralnom razvoju, i u podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i o izmenama Zakona o vodama.
Poslanička grupa SPS i Zeleni Srbije, pre svega, hoće malo da promene tok i ono o čemu je većina narodnih poslanika govorila, o nekakvoj tržišnoj ekonomiji i o nečemu čemu mi treba da se prilagođavamo. Tržišna ekonomija, nažalost ili na sreću, ne postoji više nigde u svetu. Treba da razmišljamo o zelenoj ekonomiji i o cirkularnoj ekonomiji i na drugim i boljim načinima da se spasi srpska poljoprivreda.
Naravno, poslanička grupa SPS i dva poslanika Zelenih Srbije će podržati sva tri zakonska predloga. Moje koleginice i kolege koje budu govorile iz naše poslaničke grupe, posle mene, govoriće o različitim segmentima poljoprivredne politike, politike voda i politike prirodnih resursa uopšte.
S obzirom da smo ograničeni sa vremenom, ne bih suviše reči gubio da govorim samo o pozitivnim efektima ili da izvlačim neke negativne efekte, ali u nekoliko slika hoćemo samo da pomognemo da Srbija izgleda drugačije i da pomognemo da ove izmene zakona brže zažive i da počnu brže i bolje da se primenjuju.
Na primer, mi u Zelenima Srbije smatramo i za to se zalažemo da preobražaj srpske poljoprivrede treba da ide ka organskoj proizvodnji. Mislimo da to treba da bude dugoročan plan, da organska Srbija može da bude 2022. godine i možda svi imamo dovoljno vremena, po godinama i po onome što želimo da uradimo, da organska Srbija postane dvadeset druge. Mi nećemo sigurno ni pre toga ući u EU. Za to imamo potencijala, imamo znanje, zakone, eksperte i, ono što je najvažnije, ubrzano interesovanje i rast potražnje podjednako i u Ruskoj Federaciji i u EU. Svakog dana u EU 50 miliona građana traži da kupi neki ekološki, organski ili biodinamički proizvod. Smatramo da i u toku pregovora sa EU organski proizvodi nemaju kvote i da je to šansa za organsku poljoprivredu u Srbiji.
Ono što je jasno za Zelene Srbije, Srbija treba da bude zemlja kvaliteta, a ne zemlja kvantiteta. Mi u kvantitetu ne možemo da konkurišemo mnogim zemljama, ali u kvalitetu treba i možemo da konkurišemo i zbog toga smatramo da Srbija jeste zemlja kvaliteta i da na tome treba da radimo nadalje.
Kada govorimo o javnim nabavkama, smatramo da u školama, obdaništima i svim javnim ustanovama za mlade mora da postoje organski obroci. Ne danas, ne sad, ali u naredne četiri godine možemo da osposobimo svoju poljoprivredu kroz ovakvu politiku za tako nešto. Svim ovim potezima Srbija ostaje zemlja bez genetički modifikovanih organizama i postaje zemlja bez genetički modifikovanih proizvoda. Ne govorimo samo o primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, nego pokušavamo da zamislimo Srbiju sa organskim medom, sa organskim pekmezom, sa organskim ajvarom, sa organskim vinom, sa organskim sokovima, sa organskim mlečnim proizvodima. Smatramo da je sve u vašem ministarstvu povezano, povezano kroz prirodne resurse, zemljište, vode, zaštitu životne sredine i da nam je ovakva i možda još hrabrija politika podsticaja potrebna da uredimo i poljoprivredu i zaštitu životne sredine.
Želimo da, kao Zeleni Srbije, podržimo i meru besplatnog zakupa državnog zemljišta za sadnju energetskih brzo rastućih zasada i da vas možda ohrabrimo da krenemo u nabavku mobilnih septičkih jama i da na taj način zaštitimo životnu sredinu i da poljoprivredne proizvode učinimo kvalitetnijim i boljim na evropskom tržištu.
Kada su u pitanju izmene Zakona o vodama, mi konstatujemo, kao Zeleni Srbije, da je sam Predlog zakon veoma detaljan i iscrpan, i to je ono što je dobro u ovom materijalu, ne dolaze nam uvek, i ne dolaze nam često ovako pripremljeni zakoni. Za nas, kao Zelene Srbije, je veoma važno da i dajemo podršku za to, da je voda u javnoj svojini i da je voda javno dobro kako se definiše u Predlogu izmena zakona.
Vodna područja se dele prema slivovima i to je unapređenje, u odnosu na prethodni zakon, a smatramo i da korišćenje podzemnih voda za navodnjavanje može biti jedno od dobrih rešenja.
Smatramo da rekultivacija priobalja posle vađenja peska i šljunka je veoma važna, ali mi ovde podsećamo i na uredbu koju je donelo Ministarstvo, čiji je ministar Zorana Mihajlović, Uredbu o pepelu, i tražimo od vas da, u stvari mnogo više koristimo sekundarne sirovine i sirovine koje mogu da se recikliraju, nego da koristimo prirodne materijale, i smatramo da kopanje šljunka, možda i peska treba se da koristi samo ukoliko je narušen vodni režim ili eventualno vodni saobraćaj.
Smatramo, kao Zeleni Srbije, da nam nedostaje fond za vode i da o tome treba da se razmišlja, kao jedan instrument iz kojeg bi smo brže i bolje podsticali radove u poljoprivredi.
Ono što Zeleni Srbije smatraju, s obzirom na klimatske promene i time završavam, da je možda Srbiji neophodan jedan nacionalni fond za osiguranje i međunarodno reosiguranje od posledica šteta prouzrokovanih velikim zagađenjem i klimatskim promenama. Smatramo da bi mogla da se uvede i premija na svako posečeno drvo, na svaki sok, ili na bilo koji proizvod, i da odatle možemo da uplaćujemo osiguranje, da praktično ovi veliki hazardi i velike ekološke katastrofe, koje nam se dešavaju ne mogu da nas iznenade ili ne smeju da nas iznenade.
Svakako da u danu za glasanje, poslanička grupa SPS i dva poslanika Zelenih Srbije, podržaće predložene izmene Zakona, ali očekujemo od vas, i ovo o čemu smo pričali da hrabrije, brže ulazimo u neke promene i da Srbiju što pre učinimo poput Danske, zemljom organske proizvodnje i da Srbija bude zemlja kvaliteta, a ne kvantiteta. Hvala.
(Obrenovac, 31.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Državni sekretar | Ministarstvo zaštite životne sredine (tehnički mandat Vlade RS) | Republika | Mesečno | 112800.00 | RSD | 17.12.2020 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (paušal) | Republika | Mesečno | 30000.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| - (Lična invalidnina-boračko invalidska zaštita) | Republika | Mesečno | 42000.00 | RSD | 25.01.1999 - |