Zahvaljujem se, poštovani predsedavajući.
Koleginice i kolege, uvaženi ministre, danas hoćemo da diskutujemo o sva tri zakonska predloga, i o poljoprivredi i ruralnom razvoju, i u podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i o izmenama Zakona o vodama.
Poslanička grupa SPS i Zeleni Srbije, pre svega, hoće malo da promene tok i ono o čemu je većina narodnih poslanika govorila, o nekakvoj tržišnoj ekonomiji i o nečemu čemu mi treba da se prilagođavamo. Tržišna ekonomija, nažalost ili na sreću, ne postoji više nigde u svetu. Treba da razmišljamo o zelenoj ekonomiji i o cirkularnoj ekonomiji i na drugim i boljim načinima da se spasi srpska poljoprivreda.
Naravno, poslanička grupa SPS i dva poslanika Zelenih Srbije će podržati sva tri zakonska predloga. Moje koleginice i kolege koje budu govorile iz naše poslaničke grupe, posle mene, govoriće o različitim segmentima poljoprivredne politike, politike voda i politike prirodnih resursa uopšte.
S obzirom da smo ograničeni sa vremenom, ne bih suviše reči gubio da govorim samo o pozitivnim efektima ili da izvlačim neke negativne efekte, ali u nekoliko slika hoćemo samo da pomognemo da Srbija izgleda drugačije i da pomognemo da ove izmene zakona brže zažive i da počnu brže i bolje da se primenjuju.
Na primer, mi u Zelenima Srbije smatramo i za to se zalažemo da preobražaj srpske poljoprivrede treba da ide ka organskoj proizvodnji. Mislimo da to treba da bude dugoročan plan, da organska Srbija može da bude 2022. godine i možda svi imamo dovoljno vremena, po godinama i po onome što želimo da uradimo, da organska Srbija postane dvadeset druge. Mi nećemo sigurno ni pre toga ući u EU. Za to imamo potencijala, imamo znanje, zakone, eksperte i, ono što je najvažnije, ubrzano interesovanje i rast potražnje podjednako i u Ruskoj Federaciji i u EU. Svakog dana u EU 50 miliona građana traži da kupi neki ekološki, organski ili biodinamički proizvod. Smatramo da i u toku pregovora sa EU organski proizvodi nemaju kvote i da je to šansa za organsku poljoprivredu u Srbiji.
Ono što je jasno za Zelene Srbije, Srbija treba da bude zemlja kvaliteta, a ne zemlja kvantiteta. Mi u kvantitetu ne možemo da konkurišemo mnogim zemljama, ali u kvalitetu treba i možemo da konkurišemo i zbog toga smatramo da Srbija jeste zemlja kvaliteta i da na tome treba da radimo nadalje.
Kada govorimo o javnim nabavkama, smatramo da u školama, obdaništima i svim javnim ustanovama za mlade mora da postoje organski obroci. Ne danas, ne sad, ali u naredne četiri godine možemo da osposobimo svoju poljoprivredu kroz ovakvu politiku za tako nešto. Svim ovim potezima Srbija ostaje zemlja bez genetički modifikovanih organizama i postaje zemlja bez genetički modifikovanih proizvoda. Ne govorimo samo o primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, nego pokušavamo da zamislimo Srbiju sa organskim medom, sa organskim pekmezom, sa organskim ajvarom, sa organskim vinom, sa organskim sokovima, sa organskim mlečnim proizvodima. Smatramo da je sve u vašem ministarstvu povezano, povezano kroz prirodne resurse, zemljište, vode, zaštitu životne sredine i da nam je ovakva i možda još hrabrija politika podsticaja potrebna da uredimo i poljoprivredu i zaštitu životne sredine.
Želimo da, kao Zeleni Srbije, podržimo i meru besplatnog zakupa državnog zemljišta za sadnju energetskih brzo rastućih zasada i da vas možda ohrabrimo da krenemo u nabavku mobilnih septičkih jama i da na taj način zaštitimo životnu sredinu i da poljoprivredne proizvode učinimo kvalitetnijim i boljim na evropskom tržištu.
Kada su u pitanju izmene Zakona o vodama, mi konstatujemo, kao Zeleni Srbije, da je sam Predlog zakon veoma detaljan i iscrpan, i to je ono što je dobro u ovom materijalu, ne dolaze nam uvek, i ne dolaze nam često ovako pripremljeni zakoni. Za nas, kao Zelene Srbije, je veoma važno da i dajemo podršku za to, da je voda u javnoj svojini i da je voda javno dobro kako se definiše u Predlogu izmena zakona.
Vodna područja se dele prema slivovima i to je unapređenje, u odnosu na prethodni zakon, a smatramo i da korišćenje podzemnih voda za navodnjavanje može biti jedno od dobrih rešenja.
Smatramo da rekultivacija priobalja posle vađenja peska i šljunka je veoma važna, ali mi ovde podsećamo i na uredbu koju je donelo Ministarstvo, čiji je ministar Zorana Mihajlović, Uredbu o pepelu, i tražimo od vas da, u stvari mnogo više koristimo sekundarne sirovine i sirovine koje mogu da se recikliraju, nego da koristimo prirodne materijale, i smatramo da kopanje šljunka, možda i peska treba se da koristi samo ukoliko je narušen vodni režim ili eventualno vodni saobraćaj.
Smatramo, kao Zeleni Srbije, da nam nedostaje fond za vode i da o tome treba da se razmišlja, kao jedan instrument iz kojeg bi smo brže i bolje podsticali radove u poljoprivredi.
Ono što Zeleni Srbije smatraju, s obzirom na klimatske promene i time završavam, da je možda Srbiji neophodan jedan nacionalni fond za osiguranje i međunarodno reosiguranje od posledica šteta prouzrokovanih velikim zagađenjem i klimatskim promenama. Smatramo da bi mogla da se uvede i premija na svako posečeno drvo, na svaki sok, ili na bilo koji proizvod, i da odatle možemo da uplaćujemo osiguranje, da praktično ovi veliki hazardi i velike ekološke katastrofe, koje nam se dešavaju ne mogu da nas iznenade ili ne smeju da nas iznenade.
Svakako da u danu za glasanje, poslanička grupa SPS i dva poslanika Zelenih Srbije, podržaće predložene izmene Zakona, ali očekujemo od vas, i ovo o čemu smo pričali da hrabrije, brže ulazimo u neke promene i da Srbiju što pre učinimo poput Danske, zemljom organske proizvodnje i da Srbija bude zemlja kvaliteta, a ne kvantiteta. Hvala.