Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, poštovana gospođo ministarko, uvažene koleginice i kolege, mi ćemo u načelnoj raspravi izneti stav da Socijaldemokratska stranka-Zeleni Srbije-Zajedno za Srbiju traže da se povuče ovaj zakonski predlog i to je jedino što može da se uradi danas i jedino što bi bilo ispravno kada govorimo o predloženom zakonu.
Argumenata je previše, ali ovaj predlog zakona u stvari govori o glomaznosti administracije, o ogromnom ministarstvu koje brine o dve velike oblasti i o nekoliko veoma važnih, da tako kažemo, ne želeći da derogiram šumarstvo i vodoprivredu u pod oblasti, ali od četiri strateški važne stvari za razvoj i za očuvanje i zaštitu jedne države, mi sve to imamo u jednom. Imamo jedan zakon koji više liči na deklaraciju i na spisak lepih želja nego na zakon.
Prvo pitanje koje se nameće jeste - zašto pre ovog zakona nisu doneti u skupštinsku proceduru i zašto ne razmatramo sistemske zakone, za koje je ministarka rekla da će se promeniti, ali oni ovog trenutka nisu jedan sa drugim u skladu? Tu praksu mi imamo poslednje četiri godine, da donosimo zakone koji su jedan sa drugim u suprotnosti i koji jedan drugog ne podržavaju. Zakon o zaštiti životne sredine je jedan od najočitijih primera da smo ukinuli fond dekretom jednog živopisnog ministra, kojeg nažalost više nema u političkom životu Srbije. S druge strane, Zakon o zaštiti životne sredine nije promenjen i dalje tretira Fond za zaštitu životne sredine.
Ovaj zakon nema nijednu sankciju. Poznato je da kada govorimo o zaštiti životne sredine, nema zaštite bez zabrane i bez ograničenja. Ovo je zakon bez ijedne sankcije i s tim u vezi i jeste u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti prirode, sa članom 30. u kojem se kaže da mere zaštite nacionalnog parka i način njegovog korišćenja bliže se određuju posebnim zakonom. Ako ovo nije taj posebni zakon, verovatno će jednog dana doći taj neki posebni zakon.
Ova deklarativna priča u vezi sa Predlogom zakona o kojem danas razgovaramo nije, da kažemo, ništa drugo nego samo jedan, uostalom diskusije su i bile usmerene u tom filozofsko-lirskom pristupu zakonodavstvu i u nekom ideološkom smislu. Tu poruku su svi poslali, ona je jako lepa i ja se slažem sa njom, međutim, ovim zakonom otvaramo brdo problema, a ne zatvaramo nijedan problem. Kada u koncepciji jednog zakona ne postoji nijedan sankcija, on zaista liči samo na deklaraciju o dobrim namerama.
Takođe, mi imamo stvar da plan upravljanja i program upravljanja, da kažem, ne bi trebalo i ne sme da se donosi ukoliko se prethodno ne razmotre preporuke Saveta korisnika, ali suštinski je bitno da ovaj zakon treba povući danas, da će predlog ovog zakona možda bolje izgledati kada bude došao sa Zakonom o zaštiti prirode, ako govorimo o sistemskim zakonima. Ali, ako govorimo o krovnim zakonima, Zakon o zaštiti životne sredine i Zakon o zaštiti prirode svakako su prethodni zakoni u odnosu na Zakon o nacionalnim parkovima.
Za Zelene Srbije nije pitanje broja zakona presudno, nego način na koji se potencijalni problemi rešavaju. Mi u prošlosti imamo bezbroj problema koji se ponavljaju, koji se ponavljaju iz godine u godinu. Imamo administracije, imamo vlasti, imamo vlade koje ne rade ništa drugo nego donose planove i donose programe državne divlje gradnje. Majstor, malopre sam ga pomenuo, državne divlje gradnje je uništio Staru planinu dok je bio ministar finansija, sarađujući sa svojim majstorima iz Zavoda za zaštitu prirode. Žao mi je što danas nema direktora Zavoda za zaštitu prirode, možda bismo nešto mogli da čujemo i konkretnije o tim problemima. Nažalost, kako smo devastirali i uništili Staru planinu, s obzirom da ovaj zakon ništa naročito ne ograničava, ništa naročito ne određuje, na dobrom putu smo da uništimo i ono malo što je ostalo od ovih nacionalnih parkova.
Mi možemo, da kažem, da razgovaramo o mnoštvu tih problema, imamo problem Šar planine i Nacionalnog parka, čuli smo o nekim problemima Nacionalnog parka „Fruška gora“, ali da ne bi opterećivali ovu raspravu o nacionalnim parkovima i o zaštiti životne sredine, ja neću potencirati problem Šar planine. Jasno je da, nažalost, mi tamo nemamo nikakve ingerencije i da je verovatno ona prepuštena sama sebi na mestu na kom se nalazi. Možda bi bilo dobro da smo mi ovom pričom o zakonu uveli jasne sankcije i u stvari onda ne bismo došli u priču o divljoj gradnji i pravnoj sigurnosti investitora. Ako vi nemate jasno definisana pravila ponašanja, naravno da to nije pravna sigurnost. Vi govorite o pravnoj sigurnosti, ali investitori kada pogledaju ovaj zakon ne vide nijednu smernicu šta to smeju da rade, a šta ne smeju da rade.
Nemojte mi reći da će nacionalni park da donese dovoljno jake, dovoljno oštre i dovoljno ubedljive mere sankcija ili ograničavajuće mere, kada govorimo o Zakonu o nacionalnim parkovima.
Mi mislimo, Zeleni Srbije smatraju i misle da je trebalo da se te stvari nađu u ovakvom zakonu. Sve što prepustite nižim instancama da rade, vi na taj način derogirate jedan zakon i ovaj zakon zaista ostaje spisak lepih želja. Mi mislimo da ne sme da bude prepušteno, ono što je trebalo eksplicitno zabraniti i to je trebalo da se nađe u ovom zakonu, ne bi smelo da bude prepušteno nikakvim nižim aktima, posebno što smo u jeku borbe protiv korupcije, borbe protiv divlje gradnje, borbe protiv uzurpacije javnog prostora, bar deklarativno o tome se govori u našoj javnosti. Zbog toga je za nas bitno i trebalo je da se ove stvari nađu u ovom zakonskom predlogu.
Ponavljam da smatramo da je najelegantnije rešenje ovoga trenutka povući ovaj zakon, uskladiti ga sa novim, pošto govorite o novom zakonu o zaštiti prirode i onda zajedno dva, tri, četiri, pet tih zakonskih predloga poslati ili doneti u Skupštinu i onda bismo mogli da raspravljamo. Sve što je trebalo da ovoj Vladi verujemo na reč - nije održala reč i nemamo razloga da vam verujemo na reč da će biti usklađeno, čak i u obrazloženju usklađenosti sa propisima EU da, naravno, ne vrši se usklađivanje, ali da je usklađivanje ostvareno kroz Zakon o zaštiti prirode i podzakonske akte na osnovu tog zakona.
Nažalost, vi ste imali već jedno obrazloženje, kada smo govorili o zakonima o biocidnim sredstvima i zakonima o hemikalijama, verujem da ovo nije stvar vašeg propusta ili vašeg neznanja, nego jednostavno i tada smo imali neko obrazloženje koje je važilo do 2011. godine, a ne ono koje se ticalo izmene tih zakona. Ni tada niste odgovorili na to pitanje, ne očekujem, naravno, ni danas da odgovorite na većinu suštinskih pitanja. Ovim današnjim Predlogom prestaju da važe odredbe članova 6. i 7. trenutno važećeg Zakona i na taj način mi dolazimo u veoma nezahvalnu situaciju i čini mi se da mi u poslednje vreme, kada pričamo o zaštiti životne sredine, pravimo zakone za investitore, a ne pravimo zakone za državu i za zaštitu interesa javne svojine, javnog prostora i interesa građana.
U prilog tome da je trebalo pooštriti neke sankcije i da ih je trebalo eksplicitno definisati, imam još jedno pitanje - da li je krivolov van nacionalnog parka jednak prekršaj krivolovu u nacionalnom parku? Po mojoj logici - nije. Ali, mi nemamo nigde to precizirano. Ne mislim samo na lov, mislim i na ribolov i na bilo koju vrstu krivolova ili da li je ovih plodova iz prirode, da li je uzurpacija tih plodova u nacionalnom parku ili njihovo izrabljivanje van nacionalnog parka jednak prekršaj? Po meni je to veliki prekršaj i u jednom i u drugom slučaju, ali bi krivično trebalo odgovarati na svaki prekršaj u nacionalnom parku. Zašto? To je pitanje koje ponavljam. Zašto zakonom nisu zabranjene neke aktivnosti? Zašto one nisu precizirane?
Ovaj zakon, nažalost, donosi niži stepen zaštite u odnosu na prethodni zakon, iako ja ne mislim ni da je prethodni zakon bio nešto specijalno dobar. Kada u ove četiri godine upućujemo kritike vlasti, Zeleni Srbije ne misle time da je možda neka prethodna vlast bila značajno bolja. Mi ovog trenutka razgovaramo o onome što je učinjeno za ove četiri godine. Nažalost, u ove četiri godine u zaštiti životne sredine nije učinjeno ništa. Degradirani su svi postulati zaštite životne sredine. Žao mi je što je napor koji vi ulažete bez rezultata, zbog toga što je sigurno ova oblast preobimna, mnogo značajna i problemi nas očekuju i u ostalim sektorima – šumarstva, vodoprivrede, o poljoprivredni ne bih ni govorio zato što nije danas tema, ali zaštita životne sredine, finansiranje zaštite životne sredine je nenamensko već četiri godine.
Mi imamo uzurpaciju namenskih sredstava od naknada za zagađenje koje se koriste nenamenski već četiri godine. U 2012. i 2013. godini, Termoelektrana „Nikola Tesla“ iz Obrenovca je uplatila dve milijarde dinara namenskih sredstava, naknada koje su otišle u budžet. Po Zakonu o zaštiti životne sredine, 40% od te dve milijarde je trebalo da se vrati u Obrenovac. U Obrenovac se vratilo 60 miliona dinara. Znači, neko je uzurpirao novac Obrenovca, neko je uzurpirao novac Bora, neko je uzurpirao novac Pančeva, neko je uzurpirao novac Lazarevca. To nisu budžetska sredstva, to su strogo namenske naknade koje su uzurpirane.
Mi danas živimo u Srbiji koja je prepuna ekoloških problema. To što u režimskim medijama nema tih problema, režimski mediji, ovako čudna jedna reč, ako danas postoje neki drugi mediji koji nisu režimski, to što u medijima nema o Boru ništa, ne znači da u Boru radi topionica i ne znači da se u Boru ljudi ne razboljevaju od astme, od bronhitisa i od opstruktivnih bolesti. I te kako se razboljevaju i protest na kome je bilo preko hiljadu ljudi nije bio i nije zabeležen ni na jednom mediju. Ali, nije to današnja tema, iako sve u zaštiti životne sredine može biti tema ili jeste tema.
Mi govorimo o nacionalnim parkovima. Imamo situaciju da jedan deo nacionalnih parkova liči na nacionalne parkove, ali imamo i situaciju da Nacionalni park Kopaonik više liči na Kaluđericu nego na nacionalni park. E, to je tragedija ovog društva, to je tragedija ove zemlje. Zato se donose ovakvi nepotpuni, zato se donose ovi neoliberalni zakoni koji ne poštuju ni postulate zaštite životne sredine, ni postulate predostrožnosti, ni postulate zelene ekonomije i cirkularne ekonomije. Ne mogu investicija i kapital da budu jedino pravo i jedina zvezda vodilja, a posebno ne može da bude u Vladi u kojoj više od pola partija, bar deklarativno, pripadaju socijaldemokratskom korpusu partija.
Mi imamo to da, između ostalog, i na Kopaoniku ne postoje adekvatno obučene čuvarske službe. Nažalost, nijednim podzakonskim aktom nije definisana konkretna stručna sprema koju bi ti ljudi trebalo da imaju. Nacionalni parkovi ne podržavaju u potpunosti naučno-istraživački rad i stručni rad. To je ono što se moglo čuti sa fakulteta i iz naučno-istraživačkih ustanova. Vi imate zonu prve zaštite koju menjate, opet onaj ministar kojem ne izgovaram ime, da bi napravili ski-stazu u prvoj zoni zaštite na Kopaoniku, mi menjamo granice, a u toj prvoj zoni bi smeli samo da se bavimo naučno-istraživačkim radom. Ako vi mislite da je novac na takav način sve, to je trenutni novac. Novac o kojem mi ovde govorimo i kapital o kojem mi ovde govorimo, kapital o kome bi trebalo da vodimo računa je prirodni kapital, ekološki kapital i verujte mi da hiljadu rudnika nikla nema vrednost jedne Šumadije i prirodnog kapitala Šumadije. Nažalost, ne postoji pravi monitoring vrsta i staništa, a to je, slažete se, veoma bitna stvar za prvu zonu zaštite.
Vrlo često se ne upravlja adekvatno populacionim vrstama flore i faune, a svi ovi podaci, sva ova istraživanja trebalo bi da se rade najmanje u trajanju od 10 godine. Ono što je za mene frapantan podatak je da nijedan nacionalni park nema zaposlene diplomirane biologe u broju većem od dva. Nisu nacionalni parkovi ni seča šuma, ni upravljanje šumom. Nacionalni parkovi su zaštita prirode i unapređenje kvaliteta prirode.
Zeleni Srbije su bliži konceptu evropskog načina upravljanja nacionalnim parkovima. Za nas je dobar deo američkog koncepta nezamisliv i evropski koncept i koncept EU kojem težimo govori o tome da zaštita životne sredine ne može biti ispod ekonomske dobiti. Ekonomija i ekonomsko tržište ekonomije ne može biti i ne može postojati ako nije zadovoljilo sve ekološke standarde. Mi možemo biti konkurentni zato što ćemo derogirati sve ekološke standarde, ali onda nećemo imati zdrave građane i građanke Republike Srbije.
Ta priča oko održivog korišćenja resursa, možda bi polako mogli da je menjamo pa da vidimo da li govorimo o resursima koji su iscrpni, koji mogu da se iscrpe i da li je to flora i fauna i da li ono može biti racionalno ili održivo, ali, da kažem, da ne ulazimo sad u te stvari koje se tiču definicija, ne možemo da govorimo ni ovde o zakonu koji, da kažem, ne predviđa sankcije, ne možemo onda, nije neka zamerka zato što nema definicije.
Imam i jedno konkretno pitanje kada je u pitanju Kopaonik. Izmenjen je plan posebne namene Kopaonik i recimo zanimljivo je pitanje zašto je on izmenjen, da li je to potreba investitora i da li se potreba investitora pretpostavlja Zakonu o nacionalnim parkovima, Zakonu o zaštiti prirode? Da li će sada bilo ko na svakakve načine bez učešća javnosti moći da donese plan i da derogira sve ove nejasno definisane zakonske odredbe i da li su zone, promenjene zone, prvog, drugog i trećeg stepena zaštite, a da li su planom posebne namene za Kopaonik ograničene aktivnosti zabranjene ili su dozvoljene? Meni se upravo i čini da jednim ovako komplikovanim pristupom upravo doneta pravna nesigurnost, upravo izašli u susret tome da možemo da napravimo probleme. Zbog toga ZS-SDS traže povlačenje ovog zakona, pa da onda kada svi zakoni sistemski i krovni dođu na dnevnim red govorimo o tome.

Uvaženi predsedavajući, poštovana gospođo ministarko, ja ne moram da imam razumevanja, posebno ne moram da imam razumevanja za nekoga ko ne rešava probleme. Vi meni odgovarate futurom, govorite da je ovaj zakon usaglašen sa zakonom koji će tek doći. Mi se ovde malo poigravamo sa narodnim poslanicima. Pazili ste na to da se usaglasi sa Zakonom o zaštiti prirode koji ćete nam tek dosta-viti. To je vrlo lepa formulacija, voleo bih da se nađe u nekoj emisiji koju zaslužuje.
Zakon o zaštiti prirode, u članu 30. i 35. govori o tome da: „mere zaštite nacionalnog parka i način njegovog korišćenja bliže se određuju posebnim zakonom“. Koji je taj posebni zakon? Meni kao Zelenom je žao što ova Vlada Srbije živi na televiziji. Meni je žao što vi na stanje životne sredine gledate televiziju, a ne putujete po Srbiji da vidite kakvo je stanje životne sredine u Batočini, u Užicu, u Boru, u Majdanpeku, u Zrenjaninu, u Obrenovcu, u Lazarevcu, u Smederevu, u Pančevu, itd, itd. da vojvođanske gradove i ne pominjemo.
Nama ne treba Vlada da da nikakva posebna sredstva ili da bude milostiva prema zaštiti životne sredine. Postoje sredstva koja su namenska, koja su naknade, koja jedino, isključivo i samo mogu da se koriste za zaštitu životne sredine i desetostruko su veća nego ono što nam je Vlada milostivo dala.
Ja nemam ništa protiv ni da sazovemo jednu sednicu u kojoj ću ja lepo govoriti o vama, ima dosta stvari i lepih da se kaže o vama, ali, to mora da bude posebna sednica o lepom.

Zahvaljujem se uvažena predsednice.
Aktuelna tema, nažalost hronična aktuelna tema zaštita životne sredine uglavnom Obrenovca, a vrlo često i ostalih mesta u Srbiji.
Pre tog pitanja građane Obrenovca zanima ovih dana s obzirom da su dobili rešenje koje je višestruko uvećano za porez na imovinu zanima ih da li postoji mogućnost da od svih onih silnih obećanja koja su data u maju i u junu prošle godine, da će biti povlastice za građane Obrenovca, da li postoji način da ovaj porez koji je višestruko uvećan. Praktično, građani Obrenovca svoju imovinu nisu koristili šest meseci, a dobili su astronomske poreske osnovice za obračun.
Moje pitanje za ministra finansija jeste – zašto je višestruko povećan porez na imovinu u Obrenovcu gradu u kojem građani snose finansijske posledice otklanjanja štete od poplava? Naravno, znamo da taj porez određuje i da je u nadležnosti lokalne samouprave, ali smatram da bi ministar Vujović mogao da nađe način i da bi trebalo da se pozabavi ovim pitanjem. Građani Obrenovca velikim delom prošle godine nisu koristili svoju imovinu i trebalo bi da nađemo, a ne samo da obećavamo pomoć za poplavljena područja.
Da li postoji mogućnost da porez na imovinu za građane Obrenovca ostane na prošlogodišnjem nivou, to je najmanje što Vlada Republike Srbije može da učini za građane Obrenovca. Nažalost, posledice su i dalje vidljive. Građani Obrenovca još uvek nisu svoj grad vratili u normalu. Naime, imovina većim delom nije ni korišćena u toku 2014. godine. Zbog toga moj apel i pitanje je upućeno ministru Vujoviću.
Na drugoj strani mi već treći dan imamo crni dim koji izlazi iz Termoelektrane „Nikola Tesla“ u Obrenovcu. Upućeni kažu da je razlog pokretanje bloka i da je loženje mazuta jedan od razloga, ali još upućeniji kažu da to traje dva do tri sata, a evo u Obrenovcu to traje već tri dana. Nekako u isto vreme nameću se pitanja za Obrenovac. Posle katastrofalne poplave i uglavnom brige države u maju i u junu najveći deo brige se završava u septembru, Obrenovčani i lokalna samouprava su prepušteni sami sebi, a nema ozbiljne pomoći ni od Vlade Srbije ni od stranih kreditora, svaka nova kiša donosi nove glavobolje Obrenovčanima.
S druge strane, u Obrenovcu se otvara pitanje grejanja u narednim sezonama s obzirom da su Obrenovčani priključeni na blok A1 i blok A2 i pitanje za ministra Aleksandra Antića jeste – da li se rade planovi za alternativno grejanje grada Obrenovca s obzirom da 40 godina trpi enormne posledice toga što Srbija ima struju? Kako će to da izvedu? Kada će to da izvedu i da li iko razmišlja u Vladi Srbije o Obrenovcu?
Pitanje koje se odnosi na odsumporavanje Obrenovčane zanima dokle je taj projekat stigao i kada će biti gotov. Takođe, je to pitanje usmereno na gospodina Aleksandra Antića, ministra za energetiku i rudarstvo.
Kakav je kvalitet vazduha u Srbiji i da je to ozbiljan problem govori naučno-istraživanje i izjava eksperata koja se poslednjih dana pojavila u javnosti i koja govori da su koncentracije PM 2,5 i PM 10 značajno veće od onih koje su dozvoljene u EU i koje su prema preporukama Svetske trgovinske organizacije.
Ono što je veoma karakteristično da je u 2010. godini procenjeno da je oko 10.000 osoba u Srbiji umrlo prevremeno zbog izloženosti suspendovanih česticama i ozonu. To je druga po redu najveća stopa prevremenih smrtni zbog zagađenja vazduha u Evropi.
Pored toga došlo je i do pojave 2,5 miliona dana odsustvovanja sa posla. Pretpostavlja se da je kao posledica zagađenja ambijentalnog vazduha kod termoelektrana na ugalj, više od 1.000 osoba po Srbiji obolelo od hroničnog bronhitisa, 600 bilo hospitalizovano zbog respiratornih ili kardiovaskularnih simptoma, dok se kao razlog za 2.000 smrtnih slučajeva godišnje okrivljuje zagađenje vazduha. Najveći broj obolelih i najveći broj umrlih je u Obrenovcu.

Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući.
Uvaženi gospodine ministre, neću pričati mnogo ni o rokovima, niti mislim da je ovo nekakav najgori predlog, niti je pre bilo najboljih predloga. Ja hoću o nekim drugim stvarima. Nije mi jasno u toku rasprave to oduševljenje neoliberalnim kapitalizmom koji je praktično danas u celom svetu doživeo podržavljenje i kroz ovaj zakon meni se čini da mi sada hoćemo da ukinemo lokalne i regionalne javne servise pa da onda pod plaštom nekakve tržišne utakmice slijemo novac u džepove privatnih televizija da bi radile onako kako mi hoćemo i kao što mi hoćemo.
Slušao sam pažljivo svoje prethodnike i sa većinom kolega iz pozicije se slažem. Recimo, ja nikada nisam bio na „Studiju B“ iako sam gradski odbornik, čak štaviše znam da na „Studiju B“ važi zabrana da se ja pojavim i to mi je nejasno, prema tome, kako to isto važi i za kolege iz vlasti i onda znači da treba da ostanu lokalni mediji pa će po slobodnom nahođenju direktora biti zabranjeno ili dozvoljeno nekome da se pojavi, a ne po tome što predstavlja neke građane.
Naravno da ljudi u Beogradu ne razumeju potrebu građana za lokalnom informacijom jer lokalna informacija ne podrazumeva samo priču o politici, nego priču o lokalnim kulturnim događajima, lokalnim infrastrukturnim radovima i lokalnim ekološkim događajima. „Studio B“ i lokalna televizija u Obrenovcu gotovo da nisu objavile ništa o ekološkoj katastrofi u Obrenovcu pre dve godine dok se ona nije pojavila na nacionalnoj televiziji i zbog toga nama sasvim nije jasno to insistiranje na konceptu neoliberalnog kapitalizma, koji je umro tamo gde je napravljen, i zbog toga Zeleni imaju pripremljen, ukoliko vam je potrebno, Predlog zakona koji će omogućiti osnivanje javnih servisa opština, gradova i regiona.
Svaka lokalna samouprava uz podršku građana može da proceni da li joj je potreban lokalni medij ili nije, a ta potreba ni na koji način ne guši slobodu javnog informisanja. Naprotiv, Zeleni Srbije su uvereni da nepostojanje lokalnih i regionalnih javnih servisa, sigurno smanjuje nekomercijalno izveštavanje. Najšire zadovoljenje i potreba građana bez diskriminacije za informacijama i sadržajima iz svih oblasti društvenog života, pogotovo iz oblasti obrazovanja, ekologije i kulture nije moguće bez nezavisnih lokalnih javnih servisa.
Ako postoje nacionalni i pokrajinski javni servisi koji imaju svrhu javnog informisanja ne vidimo razlog zašto to ne bi postojalo i u lokalnim sredinama u kojima lokalne samouprave ili građani izraze potrebu da imaju to.
U zemljama EU postoje i regionalni i lokalni mediji, tako da je i dalje nejasno zašto država Srbija insistira na tome da se lokalnim samoupravama ukine apsolutno pravo da biraju da li žele da imaju svoje medije ili ne, posebno jer se insistira na decentralizaciji i uvećavanju nadležnosti lokalnih samouprava.
Naveo sam primer Studia B, moje kolege iz pozicije su navodile neke druge lokalne televizije, ja sam, recimo, poslanik iz Obrenovca koji je za tri godine pomenuo više puta Obrenovac…

Više puta sam pomenuo Obrenovac nego svi poslanici iz Obrenovca u poslednjih 25 godina u parlamentu, i nije se nikada pojavio na lokalnoj televiziji. Toliko o slobodi informisanja s jedne strane, a ja se ipak zalažem da lokalni mediji moraju da postoje i da će građani konačno uzeti stvar u svoje ruke. Hvala.

Zahvaljujem se, zahvaljujem se i malopre na dodatnom vremenu, gospodine predsedavajući.
Samo kratko. Onda nam ne trebaju ni privatne lokalne televizije, da kažem, kojima će lokalne samouprave plaćati to što će izveštavati o lokalnim temama. Slažem se da je digitalizacija dobra stvar, ali, verujte, da građane Obrenovca, Lazarevca, Smederevske Palanke ne zanima da li je gužva na Brankovom mostu, nego ih zanima šta će večeras u njihovom lokalnom pozorištu da se daje, šta je lokalna infrastrukturna tema koja je odrađena. Nemaju svi internet, nemaju svi mogućnost da dobijaju informacije i dalje mislim da bi trebalo da ostane mogućnost da se osnuju, u nekim jedinicama lokalne samouprave ili, na neki način, javni servisi, koji po ugledu na RTS mogu da budu lokalni, regionalni. Imamo takvih slučajeva u zemljama EU i zbog toga smatram da je važno.
Ne osporavam produženje roka važnosti ovog zakona, možda je rok trebalo produžiti i malo više, da bismo stigli sve. Nekako uvek sebi dajemo kratke rokove i onda produžavamo rokove. Tako je i u životnoj sredini, nažalost, tako je i u mnogim oblastima. Vvrlo često moje diskusije nemaju želju da diskredituju neki zakonski predlog, nego da ga poboljšaju. U raspravi o amandmanima ćemo pokušati dalje da prodiskutujemo neke stvari. Ali, slažete se i da „zelena politika“ nije neoliberalna politika, nije desničarska politika, nije ni leva politika, i da, dozvoljavate, da „Zeleni“ imaju poseban pogled na protok informisanja i na teme dostupnosti informacija. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se uvažena predsednice, poštovane koleginice i kolege.
Juče je bio Dan planete Zemlje. Juče su se mnogi slikali zavrnutih rukava i danas su vratili svoje kravate i nastavili smo po starom. Znači, samo je juče bio Dan planete Zemlje. Juče je bio dan Srbije, a danas sve nastavljamo po starom.
Kao i do sada, uglavnom moja pitanja se odnose na zaštitu životne sredine i na ekološka pitanja, s obzirom da se Srbija već dve godine nalazi u konstantnom ekološkom strahu, da se Srbija već dve godine nalazi u konstantnoj ekološkoj katastrofi i, na žalost, dve godine već niko ništa ne radi po tom pitanju i situacija postaje sve alarmantnija i alarmantnija.
Žao mi je što niste razumeli da je potrebno, posebno Ministarstvo za zaštitu životne sredine, žao mi je što niste razumeli čemu služi Fond za zaštitu životne sredine, žao mi je što niste razumeli čemu služi Agencija za hemikalije i biocidna sredstva i žao mi je što ne razumete čemu služi zaštita životne sredine, čemu služi zelena ekonomija i zbog čega je zanimljivo i potrebno živeti u 21. veku, a ne u 19. veku.
Neoliberalni kapitalizam je prevaziđen, nažalost ni to niste shvatili. Ekonomska situacija u Srbiji je katastrofalna. Žao mi je i što to danas ne shvatate, shvatiće verovatno za par godina, kao i za zaštitu životne sredine biće kasno kao i za popravljanje ekonomske slike u Srbiji.
Ekološka situacija u Obrenovcu u poslednjih nekoliko nedelja je prilično alarmantna i posle one doktrine šoka od prošle godine, život u stalnom strahu građana i građanki Obrenovca se nastavlja. Poslednjih nedelja od kako je počelo lepo vreme i malo jači vetrovi Obrenovac, a pre svega rubna naselja i rubna sela Grabovac i ostala naselja se zasipaju pepelom. Kod sebe imam rezultate pojedinih satnih vrednosti koje su varirale i bile znatno iznad dozvoljenih granica. Međutim, onda naprasno 14. aprila prestaje da radi monitoring sistem u Grabovcu i posle toga dolazi do razduvavanja pepela intenzivnije, a monitoring sistem ne radi zbog toga što nema novca, zbog toga što ste ukinuli Fond za zaštitu životne sredine, zbog toga što u Obrenovcu ne vraćate 40% ekoloških naknada, nego ih trošite nenamenski već tri godine i Obrenovac koji se nalazi u stalnom strahu već 40 godina, zbog toga da bi Srbija imala struje nastavlja sa ekološkim strahom, nastavlja sa ekološkim problemima, a to se povećava, to se enormno povećalo posle majskih poplava 2015. godine.
Moja pitanja se odnose na ministra rudarstva i energetike - da li ćemo sačekati 2013. godinu i da li ćemo sačekati ekološku katastrofu koja nas je zadesila, ili ćemo raditi nešto preventivno u termoelektrani i elektroprivredi Srbije? Za ministarku poljoprivrede i zaštite životne sredine – zašto ne radi monitoring sistem, zašto je uništen monitoring sistem u Srbiji i u Obrenovcu i zašto se ne mere vrednosti zagađujućih materija na teritoriji Republike Srbije?
Sa druge strane, gotovo svakog dana ili svake nedelje mi imamo jedno naselje, jedan grad ili jednu opštinu sa neispravnom vodom. Prema izveštaju Instituta za javno zdravlje „Batut“ najveći broj neispravnih uzoraka vode se nalazi u Banatskom, Bačkom i Sremskom okrugu, a zatim u delovima Beograda i u Borskoj oblasti. Poslednji slučaj sa Pančevom, a kod mene je izveštaj i Javnog zavoda iz Pančeva, govori o tome da voda u Pančevu nije bila ispravna ni tokom marta, a ne samo šest dana u aprilu. Očigledno jedna zanimljiva koalicija u Pančevu, koalicija ćutanja i dokazivanja pozicije i opozicije, pa ta čudna koalicija u Pančevu ignoriše probleme Pančevaca. Ovde upućujem pitanje Ministarstvu zdravlja pre svega i ministru zdravlja – zbog čega u Srbiji 50 vodovoda ima neispravnu vodu i on ništa ne radi po tom pitanju i naravno za ministarku poljoprivrede i zaštitu životne sredine zašto ništa ne radi da zaštiti Srbiju od ekološke propasti?

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege, slično kao i prethodni amandman, mi smo ovde želeli da kažem samo da podvučemo potrebu sa usaglašavanjem i sa poštovanjem nekih drugih zakonskih rešenja u drugim zakonima. O tome sam ja govorio i u načelnoj raspravi, da imamo malu disproporciju, da kažem, u poštovanju nekih drugih zakona, pa je ova želja za ovim amandmanom bila u stvari da možda istaknemo još malo da bi trebalo voditi računa o tome.

Mi kažemo ovde – instruktor psa vodiča za vreme trajanja obuke psa i osoba koja se kreće uz pomoć psa vodiča dužni su da koriste sva potrebna zaštitna sredstva, korpa, povodac i tako dalje i da preduzmu i sve potrebne mere zaštite drugih lica, stvari i objekata.

Naša želja nije bila da sad ulazimo u neke nadležnosti nekih drugih zakona ili zakonskih rešenja, ali možda ono što smo pričali u načelnoj raspravi. Nekada neki drugi zakoni iako imaju dobra rešenja nisu do kraja ispunila svoju svrhu. I tada sam apelovao na vas da pokušamo da rešimo sada i neke probleme koji su zaostali. Zaista, da se ne bavimo politikanstvom ili nekim drugim temama, jer čini mi se da je onaj deo dok smo diskutovali o zakonu bio jako produktivan i jako dobar. Ne moramo da se slažemo, ali možemo da razgovaramo kako dolikuje.

Znači želeli smo, samo da kažem, da utvrdimo obavezu preduzimanja određenih zaštitnih mera od strane instruktora, psa vodiča i od strane osobe koja se kreće uz pomoć psa vodiča. Naravno, razumljivo je i vaše obrazloženje da su navedene materije već predviđene nekim od zakona. Ali, imamo zaista problem sa implementacijom, pre svega u lokalnim samoupravama, Zakona o dobrobiti životinja i Zakona o veterinarstvu, treba da radimo još puno na ovim stvarima.

Moramo svi zajedno da menjamo svest da bi postali društvo kakvo želimo da budemo. Danas je i rasprava dva Odbora evropskog Parlamenta i srpskog Parlamenta, o pridruživanju i stabilizaciji EU i možda u duhu tih svih rasprava možemo da i ovaj zakon, u stvari bude jedan novi pokretač jednog novog ambijenta, koji svakako dolazi, to je pridruživanje EU.

Moramo da opomenemo i možda neke druge da se nedovoljno dobro primenjuju Zakon o dobrobiti životinja i Zakon o veterinarstvu, jer se lokalne samouprave ne odnose uvek na naj humaniji način prema životinjama, najpre prema nezbrinutim psima.

Zbog toga ovaj amandman, da kažem, da malo istaknemo sve te veze i sa ostalim zakonima. Dešava se da nekada se nešto podrazumeva, a u Srbiji je najgore bilo u ovih 25 godina kada se nešto podrazumeva nekim drugim zakonom, obično se ne poštuje. Zbog toga želja za ovim amandmanom i ja se nadam da ćemo završiti ovu raspravu u ovakvom tonu. Hvala.

Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege, sasvim sam dobro razumeo ministra i ne znam zašto se dodatno tumači, ali upravo to što je ministar rekao je bilo sasvim dovoljno za ovu raspravu, ne znam čemu dodatno uvek pogrešno tumačenje, već iz zakona u zakon, iz rasprave u raspravu, pa onda i jeste to bio povod na amandman na član 3. Onda niste dovoljno dobro shvatili ili obrazložili odbijanje prethodnog amandmana koji je moj kolega ispričao i upravo ne koristeći psa vodiča u terapeutske svrhe, nego proširujući delatnosti, tj. nadležnosti da kažemo ili pravo na kretanje uz pomoć psa vodiča.

Da se sad ne vraćamo na taj prethodni amandman jer je on u skladu sa time što ste vi rekli, ali jednu argumentaciju koristite za potrebe jednog amandmana, drugu argumentaciju za potrebe drugog amandmana.

Zahvaljujem se ministru s obzirom da je bilo dovoljno i razumljivo to što je on objasnio i što je ostalo na nivou onoga što objašnjava u toku svih ovih amandmana.

Ne razumem tu potrebu za stalnim izvrtanjem i objašnjavanjem reči koje nisu izrečene i to radite iz zasedanja u zasedanje i posle toga najčešće predsedavajući ne da pravo na repliku, ali ovog puta imamo neko drugo vreme, pa sam iskoristio da kažem ono što se dešava već nekoliko zasedanja za redom. Hvala.

Zahvaljujem se.
Uvažena predsednice, uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege, poslanička grupa Socijaldemokratska stranka-Zajedno za Srbiju-Zeleni Srbije, smatra da je donošenje ovakvog zakona veoma važno za Srbiju, da Srbiji nedostaje i nedostajao je jedan ovakav zakon i svakako da treba pozdraviti omogućavanje slobode kretanja slepim i slabovidim osobama, koje se kreću uz pomoć pasa vodiča, ali da kažemo da imamo određene sugestije da čini nam se da bi ovaj zakon možda mogao da bude za nijansu bolji.
On svakako, ja ne mogu da kažem da je loš zakon, zakon je dobar, uvodi mnogo novina i predstavlja iskorak u ovoj oblasti. Ali, recimo da bi donošenje ovog zakona, da bi sada trebalo potencirati da se uskladi sa nekim drugim zakonima i da ti zakoni međusobno budu usklađeni, dešava se i da i u drugim oblastima donošenjem određenog zakona imamo neusklađene oblasti, znači, da vodimo i o nekim drugim sferama života računa, tj. da sada ovaj zakon integrišemo u neke druge zakone i u stvari da popravimo te druge zakone.
Mi smatramo da je ovaj zakon prihvatljiv i da uz ove manje sugestije o kojima možemo da diskutujemo može da se podrži u danu za glasanje.
U članu 4. kaže se – da osoba koja se kreće uz pomoć psa vodiča ima pravo na korišćenje svih prevoznih sredstava u javnom prevozu, ali bi prema našem mišljenju ta odredba trebalo da stoji u svim ostalim zakonima i podzakonskim aktima koji regulišu javni prevoz.
Znači, sada ne govorimo o ovom zakonu, nego da pomognemo upotrebu i da pomognemo korišćenje i implementaciju ovog zakona, time što ćemo ga uvesti u neke druge zakone i zaista ovoj grupi ljudi o kojima govorimo, da znači, slepim i slabovidim osobama sa psima vodičima omogućimo punu integraciju u društvu, za šta se ovaj zakon zalaže.
Ali, imamo neke nedostatke u ostalim zakonima. Nadam da će i ministar uložiti svoj autoritet da se poprave ostali zakoni i da bi u stvari integracija ovog zakona dobila puni smisao.
Biće neophodno da se menjaju odluke o javnom linijskom saobraćaju koje su u nadležnosti lokalnih samouprava. Samo Grad Beograd je izmenio i dozvolio ulazak osoba u pratnji psa vodiča u vozila Gradskog saobraćajnog preduzeća. Možda to može da bude jedna od inicijativa koju svi zajedno možemo da podesimo, Narodna skupština zajedno sa Ministarstvom i da pomognemo lokalnim samoupravama da shvate ovaj problem i da uvedu rešenje u svoje lokalne odluke i u neke uredbe i neka druga podzakonska akta.
Biće neophodno i da se menjaju restriktivne odluke o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca koje su u nadležnosti opet lokalnih samouprava. Član 54. Zakona o dobrobiti životinja daje nadležnost lokalnoj samoupravi da određuje mesto i način izvođenja kućnih ljubimaca. Razumljivo je ako vi ograničite mesta i nekom lokalnom uredbom, ograničite mesta i način izvođenja kućnih ljubimaca da dovodite u pitanje sprovođenje ovog zakona i možda otežavamo i ovako komplikovan život osoba sa hendikepom u Srbiji.
Znači, taj član 54. govori da organi jedinica lokalne samouprave su dužni da izrade i sprovode programe kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka, prema specifičnostima svoje lokalne sredine. Organi jedinica lokalne samouprave propisuju mesto i način izvođenja kućnih ljubimaca, a naročito pasa i mačaka na javne površine.
Mi ovde imamo upravo sada otvaranje jednog velikog problema. Ljudi, osobe sa invaliditetom, ali slabovide i slepe osobe iz Novog Sada koje imaju pse vodiče su nas zvali u toku pripreme rasprave o ovom zakonu i ukazale na jedan potencijalno veliki problem, da napušteni psi koji se nalaze na ulicama mogu biti agresivni prema psima vodičima i opet ovo je da kažem molba za pomoć vašu. Ovo nije u nadležnosti Ministarstva, nego u nadležnosti lokalnih samouprava i u stvari ti nezbrinuti psi sa ulice vrlo često su veoma agresivni prema psima vodičima.
Nažalost, bez lokalnih samouprava ovaj problem ne može da se reši, a one su imale deset godina da prema Zakonu o veterini ove probleme reše i mi danas počinjemo opet na neki staromodan način, ili na neki prevaziđeni način da rešavamo ove probleme otvaranjem velikih azila bez daljeg rešenja tih problema.
Ukoliko bi se pravilno zbrinjavali i tretirali napušteni psi, verovatno kroz sterilizaciju, oni onda na ulici ne bi više bili agresivni i ne bi ugrožavali bezbednost slepih i slabovidih osoba koje imaju psa vodiča.
Smatramo da bi bilo dobro da se ukaže da Uprava za veterinu, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine od usvajanja Zakona o dobrobiti životinja u junu 2009. godine, nije usvojila pravilnike u vezi sa raznim životinjama, odnosno nije ih uskladila sa članovima 10. i 11. Zakona o dobrobiti životinja.
Mi nažalost kao država nemamo pravilnik o obuci životinja, nemamo pravilnik o licima koja vrše obuku, još uvek nemamo registar lica za obuku životinja i stoga se ovaj zakon odnosi samo, ili je da kažem naše viđenje da se odnosi samo na pse vodiče koji su kupljeni u inostranstvu. Drugim rečima, kod nas se obuka pasa i obuka lica koja vrše obuku pasa ne sprovodi na zakonit način, niti postoje zakonski okviri za to.
Najbliži centar za obuku pasa vodiča nalazi se u Zagrebu, a u Beogradu postoji pri Ministarstvu unutrašnjih poslova samo Klub dresera i vodiča službenih pasa, policajac na Bežanijskoj kosi, koja nažalost ne može da se bavi obukom pasa vodiča.
Dobro bi bilo da s obzirom da donosimo jedan kvalitetan zakon i jedan zakon koji unapređuje određenu oblast da pokušamo da izvršimo dodatni pritisak, mi kao narodni poslanici i vi kao zainteresovano Ministarstvo, da što pre, što kvalitetnije ostala ministarstva, da lokalne samouprave konačno počnu da se bave problemima koji su u njihovoj nadležnosti i možda na neki način da pomognemo lokalnim samoupravama da što pre rešavaju ove probleme.
Nažalost, prolaze nam godine, mi ne rešavamo te probleme i to nam samo gomila probleme i mi dolazimo u situacije da donosimo zakone zbog toga da bi donosili zakone. Ne govorim samo o ovom zakonu ili možda zbog toga što to traži od nas EU, a ne donosimo zakone zato što oni moraju da žive u stvarnosti, zato što oni moraju da se primenjuju i zato što se zakoni donose da bi popravili realan život građana.
Za ovaj zakon može da se kaže i da je veoma kratak i da je veoma jasan i to je dobra karakteristika ovog zakona. Ono što je novina u obrazloženju i u podnošenju ovog zakona je, čini mi se, praksa koja nije bila do sada da se navodi sve sa javne rasprave. Navode se sugestije koje su prihvaćene na javnoj raspravi, sa obrazloženjima zašto su prihvaćeni, navode se sugestije koje nisu prihvaćene, sa obrazloženjima zbog čega ministarstvo vidi da nije trebalo to prihvatiti. Kada bi svi zakoni u Narodnoj skupštini bili ovako obrazloženi, ovo bi zaista bio jedan kvalitetan iskorak našem pripremanju za zakone kada bi oni bili u redovnoj proceduri i dovelo bi do kvalitetnije rasprave, možda do boljih amandmana i do bržeg usvajanja određenih zakona.
Ono što se nama iz poslaničke grupe Socijaldemokratske stranke – Zajedno za Srbiju – Zeleni Srbije čini da bi trebalo više promovisati ovaj zakona, da i ljudi koji ne spadaju u grupe o kojima govorimo i zbog kojih donosimo ovaj zakon razumeju značaj ovog zakona, da oni koji drže ugostiteljske objekte, da oni koji drže trgovine, da kažem, svi imamo neke svoje lične probleme, da ljudi u autobusu ili nekom drugom objektu ne reaguju neprimereno i da možda jednom kampanjom kroz medije i promocijom ovog zakona u stvari uverimo i sve ostale ljude da ovaj zakon popravlja kvalitet života, da integriše jednu grupu ljudi u život i da je veoma važan za Srbiju, da osobe slabovide i slepe mogu slobodno da se kreću i Beogradom, ali da mogu da se slobodno kreću i svim ostalim gradovima i da imaju zaista pun osećaj pripadnosti ovom društvu.
Važno je da se taj zakon promoviše, čini mi se zbog toga što je Srbiji stalo, državi stalo do svih osoba sa invaliditetom. Mi imamo i nekoliko amandmana u danu o amandmanima ćemo razgovarati i o tome, možda izneti neke argumente koji će poboljšati razumevanje tih amandmana, možda će ministarstvo nešto od toga prihvatiti. Dobro je, to je i neko od prethodnih kolega lepo rekao, što su sada tu ugostiteljski objekti na pravi način definisani.
Ostaje nejasno npr. u članu 5, s obzirom da je veoma široka formulacija, da li se podrazumevaju i domovi za smeštaj učenika i studenata, s obzirom da je i to jedan od prethodnika izjavio, da postoji problem školovanja samo u Beogradu. Možda nam nedostaju škole širom Srbije da bismo opet sve ljude koji su slabovidi i slepi bolje integrisali u društvo.
Važno je da studenti, učenici srednjih škola imaju pristup studentskim domovima i učeničkim smeštajima. Da li se podrazumevaju i megamarketi, tržni centri? Molim vas da zbog toga govorimo o promociji zakona u javnosti. U Srbiji najčešće ono što se podrazumeva ne funkcioniše. Moramo da uverimo sve ljude koji se bave ovim delatnostima da je ovo važno, s jedne strane, a s druge strane, ako ne možemo da ih uverimo, onda ćemo da ih prisilimo da poštuju zakon i da sve osobe sa invaliditetom ili sve osobe slabovide i slepe imaju zakonsko pravo pristupa svim ovim objektima.
Razumljivo je za objekte zdravstvene zaštite zašto stoji ona formulacija i sa time smo saglasni.
Još jednom da se vratim na ovaj problem, kada ljudi slabovidi i slepi u prisustvu psa vodiča izlaze na ulicu, može biti nesigurno i za njihovog psa vodiča, može biti nesigurno i za tu osobu, može možda da izazove i neke šire implikacije. Moramo lokalnim samoupravama ponovo od njih da tražimo da rešavaju probleme i da, kako decentralizacija o kojoj lokalne samouprave s pravom pričaju, ne podrazumeva samo prava, nego podrazumeva i obaveze. Tu negde vidim obavezu ministarstva ili ulogu ministarstva da kada nekog ne možemo da uverimo da je nešto korisno, s postoje zakonske pretpostavke, da moramo da ga primoramo, zato što se zakoni u Srbiji donose da bi se poštovali, a ne zbog toga što možda to EU od nas očekuje ili je to jednostavno moderno u procesu priključenja EU.
Moramo u nekim segmentima implementacije više da se potrudimo i da na taj način, da kažem, otvorimo dve velike oblasti. To su pristupačnost i dobrobit životinja. Sada konkretno možda to nije najveći problem ovog zakona zato što govori o slepim i slabovidim osobama sa psima vodičima, ali pristupačnost objektima, pre svega javnim objektima, osobama sa invaliditetom, da zakon o dobrobiti životinja ne bude samo kada se dese neke ekstremne situacije, ne bude samo kada se udruženja za zaštitu životinja pobune zbog nepoštovanja prava životinja ili prava na dobrobit životinja.
Opet kažem, da država, ministarstva, javne ustanove, parlament, lokalne samouprave budu model ponašanja i kada govorimo o pristupačnosti, da svi objekti budu pristupačni, da ulice Beograda, ali i ulice Srbije, gradova u Srbiji i opština u Srbiji budu pristupačni i da ljudi koji imaju hendikep, koji imaju neki stepen invaliditeta mogu da se osećaju da su deo ovog društva, da ne ostavimo ove teme samo za velike predizborne kampanje, nego zaista da radimo na tome, da podižemo svest o značaju rešavanja ovih problema i da na taj način integrišemo ovo društvo, da Srbija postane bolje mesto za život. Kada budemo razgovarali o amandmanima ili možda na kraju rasprave ćemo još nešto o ovome kazati, ali u svakom slučaju, u raspravi o amandmanima ćemo razmeniti još neke argumente. Hvala.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, uvažene koleginice i kolege, kao što je govorio i ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SDS-ZZS-ZS, jedan deo zakona ćemo podržati.
Ovde ću samo govoriti o Sporazumu o zajmu KfW i ZS će sigurno podržati ovaj vaš predlog, s tim što, kao i uvek, imamo nekoliko predloga ili nekoliko stvari o kojima bismo mogli da prodiskutujemo, da bismo novac koji ćemo uštedeti ili energiju koju štedimo ili sve ono što možemo da uštedimo kroz racionalno korišćenje u stvari iskoristimo za neka buduća ulaganja i za još veće prihode i još veće uštede.
Sporazum o zajmu namenjen je poboljšanju energetske efikasnosti javnih objekata i zasnovan je na međunarodnom sporazumu. Ovaj deo od 15 miliona evra garantuje i subvencioniše Republika Nemačka i jedan deo bespovratnih sredstava od milion i 300 hiljada evra ide iz programa Investicioni okvir za Zapadni Balkan, program EU za tehničku pomoć u pripremi i projektovanju projekata za realizaciju zajma. KfW će biti vodeća međunarodna organizacija koja će sprovesti i realizovati tehničku pomoć sa našim ministarstvima, i tehnološkog razvoja i Ministarstva finansija i energetike. Ova sredstva, što je najvažnije za Srbiju, deo ovih sredstava od milion i 300 je bespovratan.
Po potpisivanju sporazuma, ono što je veoma interesantno za ZS je da po potpisivanju sporazuma mora biti potpisan novi posebni sporazum između KfW i Ministarstva rudarstva i energetike, ako smo dobro razumeli, kojim će se odrediti sadržaj projekata i koje robe i usluge će se nabavljati. Tenderi su, naravno, međunarodni, nadzor je od strane nezavisnih eksperata, a celokupno izvođenje će se poveriti na tenderu kompletno jednoj firmi ili konzorcijumu firmi.
Mi ovde sada imamo nekoliko pitanja koja mogu biti interesantna sa stanovišta uštede energije ili racionalnog korišćenja energije u javnim objektima, posebno neke stvari koje bi mogle da budu modernizovane. Možda naša saznanja nisu dovoljna, kažem da vi već radite na tome. Ali da li je sačinjen program i da li su određeni prioriteti, da li su ti javni objekti samo škole za ulaganje u energetske objekte i koji su to objekti predviđeni? Koja tehnička rešenja su predviđena? Ono što je veoma bitno za nas – da li ima domaće tehnologije i tehnike u ovim projektima?
Ključno pitanje ovog trenutka je izolacija u školama. U ovom trenutku smemo, ali da li mi u budućnosti treba da koristimo stiropore za izolaciju i da li je to dobro rešenje u školskim objektima, s obzirom da u većini ili gotovo u svim zemljama EU za objekte u kojima borave deca nema izolacije od stiropora?
Sada idem malo šire sa idejom da iz ovih kredita mi možemo da ostvarimo dodatne uštede. Da li su predviđene toplotne pumpe koje mogu biti domaće proizvodnje da bi se istovremeno grejali i hladili objekti, a ne da leti koristimo neefikasno energetsko grejanje a da zimi koristimo struju i rashladne uređaje i tako duplu štetu stvaramo životnoj sredini? Da li se mogu koristiti kotlovi na pelet? Da li je isključeno korišćenje mazuta i uglja? Da li i dalje prednosti imaju daljinski sistemi, iako su toplotne pumpe i peleti jeftiniji?
Da li će se koristiti neki novi izolacioni materijali? Sada imamo izolacione materijale koji sa jednim milimetrom debljine sloja zamenjuju pet centimetara stiropora? Da li će prozori biti opremljeni rekuperatorima, uređajima koji obezbeđuju razmenu čistog i prljavog vazduha, a da se ne gubi energija jer otvaranjem prozora gubimo 30% energije? S druge strane, o tome se gotovo i ne priča u Srbiji. Naravno, svi su pominjali toalete u školama, ali moramo da razmišljamo i dalje. To je istorijski problem. Čini mi se da niko nije kriv pojedinačno zato što nemamo toalete, nego svi zajedno 50 godina ih nemamo. Nije to samo problem poslednjih godinu dana.
S obzirom da deca u školama moraju da imaju tačno propisane količine kiseonika za rad u učionicama, da li ćemo, to možda sada izlazi iz delokruga vašeg delovanja, usvojiti direktivu o kvalitetu unutrašnjeg vazduha? Još uvek i ne razmišljamo o njoj, a trebalo bi što pre osposobiti Srbiju da prati direktive iz EU.
Ono što Zeleni Srbije smatraju, da je najčistija energija ona koju nismo morali da proizvedemo, mi se trudimo u beskonačnoj proizvodnji prljave energije i time dodatno opterećujemo zdravstveni sistem, opterećujemo socijalno okruženje, opterećujemo životnu sredinu i stvaramo duplu štetu ulažući u fosilna goriva i u sisteme koji su neefikasni i koji, s druge strane, zagađuju životnu sredinu. Prema tome, Zeleni Srbije smatraju da je najčistija energija ona koju nismo morali da proizvedemo.
Palata Srbije se greje na mazut, a hladi se na klimu. Mnogo bolje bi bilo da se i greje i hladi na toplotne pumpe koje bi uzimale vodu iz Dunava i praktično desetostruko jeftinije u toku godine se i hladila i grejala u toku zime.
Problem sa jednim od kredita KfW je da je finansirao i toplane velike snage od pet megavata na mazut u krajevima gde imamo puno biomase i gde šuma trune na jugu Srbije. To je nedopustivo u 21. veku. Mi ne smemo da budemo otpad za prevaziđene tehnologije EU, a da ih primenjujemo u Srbiji. Ako hoćemo u EU, hajde odmah da primenjujemo ono što i oni ili da se osposobljavamo da primenjujemo što pre ono što oni rade u EU.
Možda bi Odbor za ekologiju i energetiku mogao da dostavi predlog da se govori o predlogu programa za nabavku robe i usluga koji budu pripremljeni za potpisivanje posebnog sporazuma i da ide u sporazum o zajmu i da vidimo kakva se tehnologija uvodi na toj raspravi ili možda da organizujemo neku javnu debatu.
Znam da je vaše ministarstvo imalo sluha i za obnovljive izvore energije i za alternativne vidove finansiranja velikih projekata koji bi mogli biti „zeleni“ i čini nam se zaista da u vreme vraćanja ovog kredita njegovi efekti i efekti ovog velikog projekta mogu biti višestruki, tu se slažemo.
Prema proračunima Zelenih Srbije trostruka ili četvorostruka vrednost će u ovim godinama u stvari doći kroz uštede, naravno, ako se na pravi način, da kažem koriste te uštede i ako se ulaže u zaista prave tehnologije koje dovode do zelenih ušteda i do ušteda energije.
Možda, uvaženi ministre, mi ove uštede koje ćemo ostvariti, a čini mi se da će biti tri do četiri puta veće, možda kroz energiju, možda možemo ove uštede da ulažemo u neki revolving fond i da proširimo zahvat tih javnih objekata i na taj način zaista Srbiju učinimo efikasnijom, bezbednijom, ekološki bezbednijom i zdravijom, ekološki zdravijom, zato što proizvodnja struje u Obrenovcu, to mnogi građani Srbije ne znaju niti razmišljaju o tome kada upale prekidač u svom domu, čini proizvodnja struje u Obrenovcu čini da se mnoga deca rađaju sa bronhitisom, opstruktivnim bronhitisom, sa astmama i sa alergijskim manifestacijama.
Mi moramo da razmišljamo o onima koji trpe od loših tehnologija ili trpe posledice neadekvatne ekonomije u Srbiji. Što pre moramo da se osposobimo i što pre moramo građanima i da objasnimo da neki proizvodi moraju da imaju realne cene, a onda sve ove uštede o kojima sam ja pričao imaju smisla i desetostruko su jeftinije od proizvodnje struje iz uglja. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se, uvažena predsednice.
Poštovana ministarko, uvažene koleginice i kolege, u jednom delu se razlikuje Izveštaj Vlade ili je možda Izveštaj Odbora nešto drugačiji nego Izveštaj Vlade. Kolega je govorio, ako sam dobro razumeo, o amandmanu kao da je prihvaćen, tako da ja nemam Izveštaj Odbora, a bio sam sprečen da budem na Odboru.
Članom 1. mi smo imali pre svega želju da uvedemo neke definicije koje su u skladu sa propisima posebno sa Uredbom 1907/2006 o registraciji, evaluaciji, autorizaciji hemikalija koja je u skladu sa RIČ uredbama i to naročito u delu koji se odnosi na zabrane i ograničenja.
U daljoj diskusiji o amandmanima mi ćemo naravno moći da diskutujemo i o nekim ostalim pojedinostima, tako da će biti vremena za sve, ali da kažemo, pre nego što završimo ovaj amandman 1. ostaje ono što je utisak i sa načelne rasprave i kroz ove amandmane da nažalost načelo „zagađivač plaća“ je na dobar način derogirano, da načelo predostrožnosti je takođe u nekim delovima izmena ovog zakona stavljeno van snage.
Možda je trebalo raditi ponovo ceo Zakon o hemikalijama i onda napraviti nešto što je u skladu sa evropskim direktivama. Možda nije bilo dovoljno vremena ili dovoljno prostora da se zakon koji je izmenjen, da kažem zakrpi sad ovim izmenama, nego je trebalo možda uraditi sasvim nov zakon i ona priča o naknadama, ja imam i vreme ovlašćenog predstavnika, da kažem o Zakonu o hemikalijama u svim ovim članovima se držimo naknada kao izvornih prihoda koji nisu budžetski prihodi, nego prihodi koji su strogo namenski definisani i troše se i ne padaju na teret građana.
U narednim amandmanima, izvinjavam se na ovaj deo, znači, razlike između Izveštaja Vlade gde je naravno po definiciji se odbijaju amandmani opozicije. Na odboru je to izgledalo malo drugačije pa ćemo u toku rasprave tako i razgovarati. Zahvaljujem se.

Ne koristim poslaničko vreme, nego kao ovlašćeni predstavnik.
Zahvaljujem se uvaženom kolegi Mirkoviću. Upravo ono o čemu smo razgovarali tri godine, nažalost jedno vreme je politički vođa pomenutog gospodina iz Zaječara, ne gospodina Mirkovića, bio deo koalicije i ukinuo Agenciju za hemikalije, ukinuo Fond za zaštitu životne sredine pre tri godine i upravo već tri godine Zeleni Srbije pričaju o tome da naknade moraju da idu u fond, da fond mora da postoji, da iz fonda samo mogu da se troše za zaštitu životne sredine.
Ima puno u lokalnim samoupravama slučajeva da se pare nenamenski troše. Možda bi trebalo povezati Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prirodne resurse, buduće, koje ćemo napraviti, nadam se, sa Fondom za zaštitu životne sredine, za koji ste rekli da ćete napraviti, i upravo izvršiti tu kontrolu novca, jer je to zaista neophodno. Dešavaju se manipulacije i zbog toga je važno da namenska sredstva budu strogo obeležena, kao zeleni novac.
Mi smo kao „Zeleni Srbije“ od DRI tražili za 2012-2013. godinu da preispita tokove novca od naknada za zagađenje i da preispita način na koji su ona potrošena, kako za lokalne samouprave, tako i za nadležno ministarstvo, s obzirom da smatramo da namenska sredstva ne smeju da se koriste za neke druge namene, a najmanje smeju da se koriste kao takse i kao prihod budžeta, a da onda idu za opšte namene a ne za zaštitu životne sredine. Nama se dešava da nam godišnji budžet ministarstva bude manji ili u nivou sa visinom naknada za zagađenje i ostalih osam naknada, što je nedopustivo. Država mora da odvoji deo novca za ministarstva, a fond mora da se puni naknadama iz naknada za zagađenje.
Dobro je što ćete vratiti fond. Mi ćemo nastaviti da pričamo o posebnom ministarstvu i nadamo se da će vrlo brzo i posebno ministarstvo početi da funkcioniše. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Želja u svim amandmanima je bila, bez obzira što se ne slažemo sa predloženim izmenama i što smatramo da bi trebalo uraditi novi zakon o hemikalijama i usaglašavati ga sa direktivama EU, želja je bila da u nekim delovima u kojima možemo, da kažem, popravimo tekst izmenjenog Predloga zakona.
U ovom amandmanu, u skladu sa članom 33, „PIC“ uredbe, koja je najviša uredba EU u oblasti hemikalija i upravljanja hemikalijama, predviđeno je objavljivanje liste kandidata za listu supstanci koje izazivaju posebnu zabrinutost, a u cilju davanja jasne informacije potrošačima i privredi, o kojim se supstancama radi.
Ovo je posebno interesantno zato što građani svakodnevno koriste preko 100.000 toksičnih, kancerogenih, mutagenih i ostalih štetnih i veoma opasnih hemikalija i zbog toga je neophodna rigorozna kontrola, zbog hemikalija koje se nalaze u različitim proizvodima, a koje su u vezi sa bolestima modernog doba. Tako u vezu sa hemikalijama, na osnovu naučnih istraživanja, mogu se dovesti i karcinom i leukemija i sterilitet i dijabetes i gojaznost i autizam i alergije i mentalne deformacije kod dece i imunološki poremećaj, kao i rak dojke i rak testisa.
Veoma je značajno ovo sve imati u vidu zbog toga što kada upravljamo hemikalijama može doći do veoma loših posledica, kao što vidimo.
Zahvaljujem na usvojenom amandmanu i kao i do sada, i kada se slažemo i kada se ne slažemo, imamo predloge, pa se oko toga raspravljamo. Zahvaljujem.

Uvažena predsednice, poštovana ministarko, uvažene koleginice i kolege, za razliku od moje poslaničke grupe, da kažem, Zeleni Srbije nastavljaju da insistiraju na tome da reči „budžetu Republike Srbije“ mogu da se dodaju reči „ili javnoj agenciji“, s obzirom da smatramo da je upravljanje hemikalijama jedino ispravno i na najbolji način moguće kroz javne agencije i planira se da prihod od taksi pripada budžetu Republike Srbije ili javnoj agenciji, ukoliko se za tim ukaže potreba kako bi se zakon efikasno sprovodio.
U prilog tome da se zakon efikasno sprovodio je da je Agencija za hemikalije donela 45 podzakonskih propisa na preko četiri hiljade strana i da su transponovani skoro svi relevantni propisi EU.
Takođe je, veoma interesantno i da je za upis hemikalija u Registar hemikalija podneto dve hiljade zahteva i odobreno. Za izdavanje dozvola za obavljanje delatnosti prometa oko 30 i za PIS postupak oko 40.
Na drugoj strani, to piše u obrazloženju, od poslednjih izmena zakona nije započet veliki broj postupaka. Započeto je 1.676 predmeta za upis hemikalija u Registar hemikalija, 11 zahteva za izdavanje dozvola za obavljanje delatnosti prometa, naročito opasnih hemikalija, i 14 zahteva za PIS postupak. To je jedna četvrtina i govori o zastoju u upravljanju hemikalijama od kada je ukinuta Agencija za hemikalije, a kaže se da se javna agencija može osnovati ako razvojni, stručni i regulatorni poslovi ne zahtevaju stalan i neposredan politički nadzor, iako javna agencija može bolje i delotvornije da ih vrši, nego organ državne uprave, a naročito ako se u celini ili pretežno mogu finansirati scene koje plaćaju korisnici usluga.
Mi ovde imamo, više nego, da kažem, očigledno, da ukidanjem javne agencije hoćemo da izvršimo neki politički nadzor i na taj način, možda iz oblasti nezavisnog donošenja odluka, imamo politički nadzor ili eventualno političko uplitanje u donošenje odluka koje su hemikalije dozvoljene, a koje nisu, što naravno može imati implikacije na upravljanje životnom sredinom na teritoriji Republike Srbije. Zahvaljujem se.