Zahvaljujem.
Poštovana gospođo ministarko, uvažene koleginice i kolege, mi smo danas u načelnoj raspravi izneli stav da ovaj Zakon o jakim alkoholnim pićima treba podržati i kolega koji je govorio u ime poslaničke grupe SDS-ZZS-ZS je izneo takav nedvosmislen stav. Naša podrška zakonu se ne dovodi u pitanje zbog argumenata koje smo već izneli.
Ono što je za Socijaldemokratsku stranku, za Zelene Srbije i za Zajedno za Srbiju veoma važno jeste da u onom delu rasprave o amandmanima mi želimo da ukažemo, pre svega, na potencijalnu ugroženost zdravlja stanovnika i tih individualnih proizvođača, kako ih ovde kolokvijalno nazivamo. Naravno da to nije odgovarajući naziv, ali znamo na koga mislimo i insistiramo na potrebi zaštite stanovništva kroz mogućnost da se kontroliše taj proizvod.
To je za nas mnogo važnije sa zdravstvenog aspekta, nego sa tržišnog aspekta, gotovo da je zanemarilo to u nekim globalnim tržišnim razmerama, ali u odnosu na moguće posledice po zdravlje stanovništva i građana Republike Srbije, može da bude ovo pitanje veoma interesantno i može da bude, nažalost, i veoma pogubno zbog toga što smo imali u prošlosti posledice koje su dolazile do izražaja usred neadekvatnih ili loših karakteristika tih jakih alkoholnih pića, s jedne strane.
S druge strane, naravno, ako bi Zeleni Srbije trebalo da se izjasne o tome, mi smo možda spremni da predložimo i da se o trošku države rade te analize, na neki način, za dobrobit građana i o trošku države da bi znali o tome kakav je kvalitet tih pića i da bismo na pravi način zaštitili građane.
Ono što je za mene u ovoj načelnoj raspravi interesantnije, a to je predlog koji se nalazi pred nama - Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o upravljanju nanosom uz Okvirni sporazum o slivu reke Save. S obzirom na prethodnu podršku, Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije će podržati i ovaj predlog zakona.
Ima nekoliko veoma važnih delova u ovom Protokolu koji su za nas interesantni. Jedan od najvažnijih je možda u onom delu kada se o nanosu govori kao o prirodnom resursu. Mislimo da je u pravom upravljanju životnom sredinom u zaštiti životne sredine važno delove životne sredine okarakterisati kao prirodni resurs. Prirodni resurs koji ima svoju vrednost, koji ima svoj prirodni kapital i samo na taj način možemo prema njemu da se odnosimo na ekonomski prihvatljiv način, s jedne strane, ali i da uzmemo u obzir sve mogućnosti uticaja na životnu sredinu.
U početku ovog Protokola o upravljanju nanosom, u delu gde se govori o principima održivog upravljanja nanosom, veoma važne su ove karakteristike da se mora voditi računa o prirodnim procesima, da se mora voditi računa o ovom vodnom režimu, da se prepoznaje nanos u pogledu njegovog kvaliteta i količina, kao resurs. Ovo je za Zelene Srbije ključna rečenica i, naravno, da se potrudimo da obezbedimo ravnotežu između društveno-ekonomskih vrednosti i vrednosti nanosa sa aspekta životne sredine, planiranje i priprema mera za smanjenja uzvodnih i nizvodnih uticaja obezbeđujući integralna rešenja za vode, nanos, tlo, podzemne vode i, naravno, radeći na unapređenju saradnje sa različitim zainteresovanim stranama.
U delu koji je, čini mi se, u prošlosti bio najproblematičniji, možda ne kada je upravljanje slivom reke Save, kada se uzme u obzir, koliko kada je u pitanju sliv Velike Morave, upravljanje nanosom i vađenje nanosa. Dešava nam se,čini mi se, i sada, ja sam o tome govorio u nekim drugim zakonskim predlozima, da imamo divlje kopače šljunka koji to ne rade pod okriljem države ili ne rade uz nadzor države i zaista probleme koje imamo u slivu Velike Morave bilo bi veoma pogubno da se jave u upravljanju sliva reke Save, a da možda za građane koji prate ovu raspravu samo podsetimo na koje reke se misli kada govorimo o slivu reke Save i kada govorimo o upravljanju nanosa u slivu reke Save, pre svega: Drina, Lim, Uvac, Bosut i reka Kolubara.
Čini mi se da za građane zapadne Srbije je najvažnija reka Kolubara, s obzirom da je stvarala probleme i u poslednjih par godina plaveći i Valjevo i sve gradove nizvodno do Obrenovca. Ima to veze i sa nanosom i sa upravljanjem nanosa i sa divljim kopačima šljunka.
Šljunak u slivu Kolubare je malo lošijeg kvaliteta, nego šljunak u Velikoj Moravi, tako da je to možda bolja okolnost za građane između Valjeva i Obrenovca, ali zaista smatramo da je dobro da bude definisano da strane koje će obavljati vađenja nanosa to mogu raditi samo u svrhu održavanja i bagerovanje u svrhu remedijacije životne sredine, da je privredno vađenje nanosa dozvoljeno samo u za to određenim područjima i da vađenje nanosa može obavljati samo ovlašćeno lice u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom. Strane koje učestvuju, vi ste rekli da je tu Republika Slovenija, Republika Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Republika Srbija.
Ono što je u ovoj celoj priči oko nanosa veoma značajno je planirano vađenja nanosa i veoma je važno na pravi način definisati te lokacije i vrste vađenja nanosa. Pre svega, uključena procena kvantiteta i kvaliteta nanosa koji se vadi iz reke Save i njenih glavnih pritoka. U ovom slučaju, bar laičko vizuelno, posmatranje reke Drine sa Pavlovića mosta izgleda veoma haotično. Ne znam da li je to opažanje, sa moje strane, korektno, ali verujte da izgleda veoma, veoma zabrinjavajuće kada se sa Pavlovića mosta pogleda ko sve, kako i na koji način bageruje šljunak u slivu reke Drine.
Ono što je veoma važno, odlaganje nanosa, s obzirom da imamo deponije pepela, deponije različitih opasnih supstanci u slivu reke Save i u delu sliva reke Kolubare, moramo da znamo šta ćemo da radimo u slučaju ako se taj nanos nađe u reci Savi, a ima karakteristike opasnog otpada. Gde ćemo taj otpad da odlažemo i šta ćemo sa njim da radimo? U članu 9. pod v) imamo postupak sa nanosom u slučaju da je isti zagađen.
Dobro je da Savska komisija funkcioniše. Ja sam u proteklim godinama delimično bio upoznat sa radom Savske komisije. Ljudi koji rade u Savskoj komisiji, ljudi koji u okviru Direkcije za vode, ako ne grešim, su uključeni u međunarodnu saradnju, kada je u pitanju vodoprivreda i upravljanje rekom Savom, veoma dobro, profesionalno rade svoj posao i to nam daje nadu da polako počinjemo da uređujemo jedan po jedan sistem.
Ono što je veoma interesantno za našu poslaničku grupu – SDP, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, naravno, jesu zajednička istraživanja i razvoj. Opet smatramo da razmenom dobara i materijalni i nematerijalnih, možda više onih naučnih, možemo da doprinesemo boljem upravljanju u slivu reke Save. Ovog puta to nedvosmisleno piše u komentaru – sredstava iz budžeta su planirana. Ona moraju biti planirana i mi vas tu podržavamo.
Mi ne volimo da demagoški pričamo o štednji i posebno Zeleni Srbije smatraju da štednja nije odgovor na krizu. Kada govorimo o nanosu, mi ovde imamo jednu kategoriju koju je Vlada Republike Srbije uvela u poslednjih par meseci, a to je iskorišćenje industrijskog otpada. U ovom slučaju mislim na deponije pepela kojih ima između 200-300 miliona tona u Republici Srbiji, koje bi trebalo iskoristiti pre ovog prirodnog resursa o kojem govorimo. U ovom slučaju pesak dominantno i šljunak u jednom delu.
Postoji način da se zameni, postoji način da se nekim drugim merama, ne štednjom, ubrza privreda i ispada da je najbolja štednja ulaganje u nove poslove i u poslove koji na održivi i na zeleni način koriste životnu sredinu, a da ne stvaraju velike ili, da kažem, u najmanjoj meri stvaraju neke loše stvari po životnu sredinu.
Ovde naravno postoji i ovo „mutatis – mutandis“, nadamo se da to neće značiti da se, da kažem ovaj zakon prihvata, pošto u njemu bude izmenjeno sve što je potrebno izmeniti. Nadam se da je najveći deo, onoga što je potrebno izmeniti sadržano ovde, da neće biti iznenađenja i da time što podržavamo ovaj zakonski predlog mi u stvari podržavamo ovo što vidimo i što čitamo, a da ovom klauzulom neće doći do nekih drugih koje su bile neophodne da se izmene, pa se nađu u nekoj verziji za koju mi nismo glasali.
Naravno, ovo je samo jedan protokol ili samo jedan deo iz direktiva u vezi sa aktivnostima u oblasti politike upravljanja, politike voda, imaćemo još puno stvari o kojima ćemo razgovarati kada donosimo zakone koji su, da kažem ne dvosmisleni, a na dobrobit građana Republike Srbije. Možete da očekujete našu podršku, ali kao i svaki put do sada kada mislimo da neki zakoni nisu dovoljno dobri imaćete bez rezervnu, bez kompromisnu kritiku.
Zahvaljujem se, još jednom i nadam se da ćemo do nove godine imati još mnogo ekoloških zakona i da ćemo imati polemika za razliku od ove mirne rasprave kojoj danas prisustvujemo. Hvala.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.
Poštovana ministarko, poštovane koleginice i kolege, u članu 1. i u amandmanu broj jedan kod nas, tražili smo da govorimo o tome da neke stvari lakše, bolje i preciznije definišemo i da onda u zavisnosti od toga u zakonu posle dalje možemo da intervenišemo na pravi način.
U obrazloženju odbijanja ovog amandmana, između ostalog, kaže se da ove čistine koje bi mogle da nastanu ne gube status šume iz razloga što će se ona ponovo obnoviti. Ovo je jedan pogled u budućnost kojim ste vi vrlo skloni u svim ovim zakonima iz oblasti životne sredine, vodoprivrede, šumarstva i ovog puta nam kažete da će se nešto obnoviti, a mi imamo požare i elementarne nepogode koje su se dešavale i pre 15 i pre 20 godina i te šume i dalje nisu obnovljene nego je došlo do samonikle vegetacija.
Nije nam dovoljno objašnjenje to da će nešto biti ili da će se nešto obnoviti, i zbog razumevanja, da kažemo nekih narednih stvari, mi smo samo tražili u ovom amandmanu da se posle sastojne reči „kao i ljudskim delovanjem ili iz prirodnih razloga privremeno ne obrasle površine na kojima se ne očekuje da će prirodno veštački ponovo uspostaviti šuma“, da se obrišu. Po nama to nisu dovoljno jasne odrednice i naravno videćemo u drugom delu kada budemo govorili o ostalim amandmanima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se na objašnjenju.
Naša želja je bila da te sastojne ostanu definisane i upravo zbog toga, ne da će neke šume biti, šumsko zemljište je jasno šta jeste, naravno da niko nema protiv da šumsko zemljište ostane i da se privede nameni, kada o tome govorimo, ali u ovoj interpretaciji amandmana, mislim da ova rečca „ne“ ne menjamo ono što smo mi želeli da kažemo, da samo suzimo da bi smo jasnije definisali. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajući. Kao ovlašćeni predstavnik. Mislio sam zbog ona dva minuta da je možda bolje da nekoliko poslanika govori o amandmanima, a možda na kraju ministarka, ali kako vi odlučite. Činilo mi se da je možda tako bolje i zato sam se javio pre ministarke, ništa više od toga.

U redu. Zahvaljujem se, da kažem, iznosim samo svoje mišljenje. Naša namera je da kažem još malo u prilog ovog našeg amandmana je da se prema utvrđenim prioritetima šume ili njihovi delovi mogu razvrstati po nameni, osim na privredne šume sa posebnom namenom po dosadašnjem rešenju i na šume sa kratkim periodom ophodnje, brzo rastuće šume za biomasu i energetske potrebe.
Šume sa ovom prioritetnom funkcijom, odnosno namenom su po našem mišljenju poseban i specifičan vid ili kategorija šume. Njihov razvoj može posebno i da se planira i da se finansira pošto smo rekli da imamo problema sa podsticanjem ljudi da kažemo, uđu u privatno, sopstvenici uđu u gajenje šuma. Ako bih ih odgovorio vašim malopređašnjim argumentom ovaj zakon nije tako loš, prepoznajemo njegove tendencije, ali kao što ste vi rekli za naš amandman ali nećemo prihvatiti ovaj vaš zakon.
Tako da SDS-ZZS-ZS glasaće protiv ovog zakonskog predloga zato što je ovo način razmišljanja koji je malo zastareo. Mi moramo da pratimo trendove, moramo da podstičemo ljude da sade šume i da kažem, u ovom delu kod konkretnog amandmana, namena šuma utvrđuje se u skladu sa prioritetnim funkcijama šuma, planovima razvoja šumskih oblasti. Ovim planovima planira se i podizanje šuma. Ukoliko bi se i brzo rastuće šume uvrstile u kategoriju šuma sa prioritetnim funkcijama stvarala bi se i obaveza njihovog podizanja i gajenja na neiskorišćenom šumskom zemljištu ali i pravilno gazdovanje.
Ono što je za nas veoma interesantno, a ono što samo deklarativno Ministarstvo prihvata zelenu ekonomiju, da ovim amandmanom precizno definisanim, kao što smo ga mi predložili, te šume mogu biti podizane i gajene na zemljištima sa prvobitno drugom namenom. Da li su to degradirana poljoprivredna zemljišta, da li su to zemljišta u plavnim zonama, takozvanim forlandima u kojima sada postoji nekih šumskih zasada, ali bi to moglo da se pospeši, da se ubrza ili da se možda osvoji nekim boljim šumskim vrstama koje su sada u šumarstvu priznatija.
Ako jedna Nemačka koristi paulovniju kao posebno interesantno drvo za nekoliko kategorija korišćenja, kao medonosno drvo, kao drvo za dobar prirast azota i kao naravno, dobro ogrevno drvo ili energetsko drvo, mi ne vidimo zašto niže kategorije poljoprivrednog zemljišta, degradirana poljoprivredna zemljišta, jalovišta, zemljišta u plavnim zonama nisu mogla da budu definisana u ovom amandmanu. Razumevajući želju predlagača, ali nedovoljno dobru želju mi nećemo glasati za ovaj zakonski predlog.

Zahvaljujem.
Poštovana ministarko, ovde se radi o jednoj vrlo jasnoj stvari. Vi u zakonu niste tretirali ni ekonomiju, ni poljoprivredu, ni energetiku, ni vodoprivredu. Ovim zakonom niste ni pomenuli, a kolega zamera nama što mi ovim zakonom pominjemo samo energetiku.
Kada vam Zeleni budu donosili zakone, nećete imati ni jednu primedbu na te zakone. Mi popravljamo zakon koji nije dovoljno dobar. Ovaj zakon nije sasvim loš, ali je nedovoljno dobar.
Kada govorimo o energetskim zasadima i o ogrevnom drvetu, vi, gospođo ministarko, znate da je porez na ogrevno drvo 8%, a PDV na pelet 20%. Tako se ne stimuliše zelena ekonomija, tako se ne pomaže državi, tako se ne razvija nova privreda i zelena privreda.
Naravno da se podrazumeva da krivična dela nisu dozvoljena, ali opet piše u zakonu da nisu dozvoljena i da su vrlo kažnjiva. Zanimljivo je da ste vi naše amandmane odbili još na pola načelne rasprave. Dobili smo elektronskim putem kroz parlament da su svi amandmani odbijeni na pola rasprave.
Još jedna zanimljiva stvar, kolege iz SPS stalno imaju taj večiti argument kako neko pre pet ili pre deset godina nešto nije uradio. Zeleni postoje pet godina. Ja sam inspirator ovih amandmana, a vi ste za 25 godina 23 godine na vlasti i to stalno zaboravljate kada nekome ovde nešto spočitavate. Znam da bi uvaženi kolega Živković rekao da ste na vlasti od 1945. godine, ali ja nisam toliko rigidan. Vi ste za ovih 25 godina 23 godine na vlasti i apsolutno snosite odgovornost za stanje u ovoj zemlji.

Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući.
Poštovana ministarko, ovim amandmanom, naša namera je bila da ne sme da se omogući da čista seča ne sme da se vrši ako ne postoji u planu gazdovanja šuma.
Ovde se predviđa da je dovoljna i saglasnost nadležnog ministarstva za poslove šumarstva, a mi smatramo da čistu seču, koju bi ministarstvo odobrilo za postavljanje elektrovodovoda, cevovoda, PTT vodova, gasovoda, žičara i drugih sličnih radova, kao i seču na odlagalištima pepela, ne smatra promenu namene šume, što je nedopustivo.
Upravo ove sve seče menjaju namenu šume i ja ne vidim nikakvog javnog interesa u tome što će sutra, vi volite da govorite u tom budućem vremenu, što će sutra neka kompanija koja se bavi elektrovodovima biti privatna, ja tu ne vidim nikakav javni interes, cevovoda, neka kompanija koja gradi žičare sad po Kopaoniku, po Staroj planini je gradila žičare, i zbog toga, da bi ona gradila, a to je iz onog vremena kada niste vi bili i mnogo toga ste u pravu, nego neki drugi su bili na vlasti i dozvolili, ali i vi ste voleli tog ministra da uvučete kod sebe u vlast, jer je on uništio Staru planinu po oprobanom kapitalističkom metodu. Znate na koga misli, onaj što je preko Zavoda za zaštitu prirode uništio prirodu Srbije, on i njegova stranka.
Mi zaista, nema ih sad nažalost ovde u sali, ili na sreću. I zaista mi, u našim amandmanima imamo po jednu fokusiranu tačku trudeći se da popravimo zakon, ali zakon ima sve tačke rasplinute i nedovoljno jasne. Biće ovde predloga iz pozicije u amandmanima koje ćemo prihvatiti, koje brinu, za razliku od interpretacije nekih mojih kolega, brinu o šumama, ili u tuđem dvorištu ili u našem dvorištu, ne o šumama, nego o stablima, izvinjavam se.
Bar govorim u svoje ime, Zeleni će nekoliko tih amandmana prihvatiti, mada ih je i Vlada u dobrom delu prihvatila, ali argumenti koji se ovde čuju su toliko konzervativni i neekološki, da to više liči na rani kapitalizam 19. i 20. veka, nego na 21. vek.
Ovde nema ni „Z“ od zelene ekonomije, ovde nema ni „C“ od cirkularne ekonomije, ovde nema ni „Z“ od zaštite životne sredine. Ovi zakoni koji dolaze u Skupštinu su paradigma jedne antiekološke politike koja se vodi već četiri godine i jedne antiekološke politike koju smo, da kažem, čiji smo svedoci već 25 godina.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.
Samo vrlo kratko. Kolege su uglavnom slušale, očigledno nisu pročitale poslednji pasus. Predlagač ovog amandmana tj, pre svega Zeleni Srbije, a zajedno sa SDS i ZZS, znači predlagači ovog amandmana zahtevaju i predlažu da se radovi u gore navedenim oblastima označe kao čista seča koja za rezultat ima promenu namene šume. Znači, niko se ne zalaže da ne bude radova i niko se ne zalaže da se menja namena, nego ako vi to radite da je onda to promena namene šume i da se za to obavezno plaća naknada koja služi za podizanje novih šuma. A to da li će neko da utvrdi da li je veći javni interes ili je manji, u svakom slučaju javni interes ako postoji platite naknadu, podignite nove šume i prođite kuda hoćete, ali ne možete da uništavate prirodne resurse bez naknade.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Baš zato što su male površine platite naknade i podignite neke isto tako male površine, ali nemojte uništavati šume, a pomenuti bivši ministar je Staru planinu upravo tim malim prosecima uništio Staru planinu, apsolutno je doveo do erozije i do degradacije koja ne može da se zaustavi, a verujte da to može da se uradi i sa dalekovodima i sa vodovima.
Zato, prođite kuda hoćete, ali platite ono što ste uzeli od prirode.

Uplašio sam se da me nećete pročitati, pa da nemam pravo.
Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.
Poštovana ministarko, ovaj amandman, naša želja je bila da u jednom delu sopstvenike šuma, koji su fizička lica, do površine od 30 hektara, a za one koji su na nedovoljno razvijenim područjima Republike Srbije do 50 hektara, da na neki način stimulišemo ili oslobodimo i u drugom delu, da sanacija površina koja je oštećena dejstvom prirodnih nepogoda i izrada i donošenja plana sanacije u slučaju kada su sopstvenici šuma fizička lica, da se vrši na teret budžeta Republike Srbije, odnosno AP.
Videli smo obrazloženje, u članu 45, kako navodite, zaista se tretira ova oblast na vrlo sličan način. Ali, razumete koja je bila intencija ovog amandmana. Mislili smo da ove mere mogu da se finansiraju iz budžeta. Dobrim delom je to predviđeno u ovom članu 45. Učinilo nam se da možda pojasnimo poziciju sopstvenika fizičkih lica. Da kažem, predlagač zakona inače predviđa sredstva u budžetu za ove namene. Nama se činilo da ostaje nejasno šta je sa finansiranjem mera kada su u pitanju sopstvenici iz kategorija vlasnika za koje se donose programi razvoja, a ne osnove razvoja i za koje usluge pružaju javna preduzeća koja gazduju šumama u državnoj svojini.
Obrazložio sam ovaj amandman, ali slažem se i sa članom 45. i obrazloženje odbijanja amandmana je sasvim prihvatljivo. Hvala.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.
Poštovana ministarko, poštovane koleginice i kolege, ovde zaista za član 12. stav 2. naš amandman kaže da se „briše“ sa željom da program razvoja šumarstva treba da se usvaja u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ovo je ono o čemu pričamo, da kažem, već nekoliko puta u Skupštini Republike Srbije.
Kada su Zeleni Srbije u pitanju o ovome pričamo već tri i po godine. Čini nam se da je loša praksa koja je važila u ovom parlamentu ranijih godina i decenija da dolaze samo predlozi zakona bez podzakonskih akata. Da, mislimo da je loša praksa i da se programi razvoja određenih oblasti i poljoprivrede i šumarstva i vodoprivrede i životne sredine, održivog razvoja razmatraju samo na Vladi ili na nekim poludirigovanim ili izolovanim javnim raspravama. Bilo je takvih slučajeva.
Naša želja je da ovim brisanjem ovog amandmana, tj. brisanjem stava 2. ovog člana, u stvari skrenemo pažnju na to da je potrebno da programi razvoja, u ovom slučaju program razvoja šumarstva, mora da usvaja, da razmatra Narodna skupština. Možda je to definisano nekim drugim zakonima drugačije. To nije dobra definicija, bolje je i za parlamentarizam i za demokratiju, bolje je i za ovaj parlament i za našu Vladu da se zakoni, podzakonski akti razmatraju u istom paketu, da znamo koji su to podzakonski akti koji izlaze iz zakona, koji bi bili pravilnici ili nešto drugo, da je to bolja, lepša i snažnija, da kažemo, demokratija, nego ovo što imamo unazad 20 godina. Hvala.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.
Učinilo mi se da ste rekli član 28. Član 38, da li je tako?

U ovaj amandman smo želeli da unesemo onaj savremeni duh zakonodavstva i legislative koji nam dolazi iz EU. Taj savremeni duh ima veze sa zaštitom životne sredine, sa zelenom ekonomijom, sa cirkularnom ekonomijom. U tom smislu jeste predložen ovaj naš amandman. Hteli smo da kažemo da šumama u državnoj svojini mogu da gazduju javna preduzeća, ustanove i privredna društva čiji su osnivači Republika, odnosno AP i lokalne samouprave, bez obzira da li su do donošenja ovog zakona gazdovali.
Dakle, naša želja je da se širi krug onih koji mogu da gazduju u državnim šumama koje već postoje. Kod gazdovanja novopodignutih šuma, ne samo u zaštitnim pojasevima, uvodi se mogućnost da i privatna privredna društva, investicioni fondovi, zadruge, zemljoradničke zadruge koje investiraju u pošumljavanje na osnovu javnog konkursa i osnove gazdovanja šumama, gazduju šumama podignutim na neobraslim i zapuštenim erodiranim šumskim zemljištima u državnoj svojini.
Razumemo vaše obrazloženje da se ovaj amandman ne prihvata iz razloga što se predlaže novi koncept gazdovanja državnim šumama, ali upravo mi nismo zadovoljni ni osnovnim tekstom zakona. Kao Zeleni Srbije mislimo da ovaj zakon sistemski mora da se izmeni, da to morate da uradite što pre i da nije dovoljno dobar ni onaj koji je prethodno urađen, da sistemski pristup upravljanju šumama, zaštiti životne sredine i konceptu ekonomije mora u Srbiji da se menja. Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko, uvažene koleginice i kolege, još jedan, kako ste ga vi okarakterisali, sistemski amandman. Mi zaista smatramo da ono što smo govorili u načelnoj raspravi, da ne postoji dovoljno dobar odnos prema zaštiti životne sredine i prema prirodnim resursima,  da mi to moramo da menjamo, da ste jedan deo tog stanja nasledili, posebno kada se radi u oblasti prirodnih resursa.
Mi se ovde zaista zalažemo za nacionalno obavezno osiguranje i reosiguranje šuma od rizika nastanka šteta kao posledica prirodnih nepogoda u svim oblicima svojine. Taj problem smo uvideli prilikom poplava 2014. godine. Moramo da pokažemo, dokažemo, uverimo naše građane da se drugačije odnose prema privatnoj svojini, prema svojini, ali i prema opštem dobru i prema prirodnim dobrima.
Zbog toga mislimo da mora da se menja sistem i odnos prema gazdovanju u prirodnim resursima i naša namera je da se za šume u svim oblicima svojine obezbedi obavezno nacionalno osiguranje i reosiguranje od šteta nastalih usled prirodnih ili ekoloških nepogoda, a korisnik naknade šteta od osiguranja bio bi budžet Republike Srbije, odnosno AP, u zavisnosti od toga da li se izdvajaju sredstva u budžetima Republike ili autonomne pokrajine. Ponavljam, mora da se sistemski pristupi izmenama Zakona u upravljanju prirodnim dobrima i u zaštiti životne sredine. Bilo bi dobro da se ovde uvelo obavezno nacionalno osiguranje i reosiguranje šuma od šteta koje nastaju kao posledica prirodnih i ekoloških nepogoda i katastrofa. Hvala.

Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući.
Da li možete samo da mi kažete koliko ima vremena od ovlašćenog predstavnika? Pet. Zahvaljujem se.
Na član 43. poslanička grupa SDS, Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije je podnela sledeći amandman:“U članu 82. stav 1. posle tačke 2) dodaje se nova tačka 3) koja glasi: „Naknada za unapređenje opštih korisnih funkcija šuma“.“
Mi se ovde vraćamo u raspravu u načelu, gde smo pominjali fond za šume, gde smo pominjali jedan investicioni šumski fond i to su bile u načelnoj raspravi osnovne zamerke. Prethodni amandman, ovaj amandman, su sistemski amandmani i mi mislimo, pre svega Zeleni Srbije, da nemamo vremena, ako hoćemo da se priključimo EU, da ne smemo da odlažemo donošenje sistemskih zakona koji menjaju srž i suštinu ovih prethodnih loših, uglavnom nedovoljno naprednih, ne mogu da pronađem drugu reč, bez uvrede, zaista nedovoljno naprednih zakona, nedovoljno savremenih zakona.
Ne možemo da popravimo nešto čija logika stoji u 20. veku. Sada je 2015. godina. Potrudite se da uverite i ostale članove Vlade da zakoni moraju da se menjaju iz korena, da Srbija nema vremena da se prilagođava, jer će nas vrlo brzo stići poglavlja, vrlo brzo će nas stići put ka Evropskoj uniji i moramo da budemo spremni. Nema krpljenja rupa, kako to naš narod kaže, a izgleda da je meni i uvaženom kolegu omiljeni ministar, onaj bivši što je uništio banke pa je onda uništio i prirodna dobra, on je uništio i ovu naknadu i mi smatramo da je neophodno vratiti u sistem finansiranja naknadu za unapređenje opštih korisnih funkcija šuma, pored naknade za korišćenje šuma i naknade za promenu namena šuma i šumskog zemljišta, koje su već predviđene ovim predlogom zakona.
Građanima Srbije potrebni su novi zasadi šuma i brže pošumljavanje većih prostora. Nije moguće ublažavanje, to i vi znate, verovatno i bolje od mene, ublažavanje posledica i prilagođavanje klimatskim promenama bez ubrzanog pošumljavanja, a ono mora biti strateško. Zakon se mora menjati sistemski. Čistiji vazduh, regulacija padavina i bujica na srednji i duži rok nisu mogući sa dosadašnjim obimom ulaganja i sa dosadašnjom logikom u zaštiti životne sredine.
Ja se nadam da ćemo uvaženi kolega i ja u Zakonu o lovstvu zajedno predložiti amandman. Evo, ja se nudim da zajedno predložimo amandman o kojem ste pričali – na 100 hektara dva hektara ili 2%, ili možda i 5%. Da pokažemo da
opozicija i pozicija mogu, kada su amandmani na dobrobit građana, da urade zajedničke amandmane. Mi smo pričali i meni se čini da lovci isto mogu da pomognu unapređenju šuma i u kontroli šuma.
Ono što je najvažnije – strateški zakoni, sistemski zakoni, nažalost, u zaštiti životne sredine, u upravljanju prirodnim dobrima, mi nemamo te zakone. I vraćam se na to zašto uskraćujemo podršku – ovo je jedan od tih amandmana i Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije neće glasati za ovaj zakonski predlog. Nemamo jasno definisan fond za šume, investicioni šumski fond ne postoji, bez obzira što je obrazloženje da menjamo suštinu zakona. Možda ćemo vrlo brzo to uraditi, ali, evo, držimo vas za reč i ono iz prethodnog amandmana sigurno nedostaje, da bi građani, da bi sopstvenici mogli na bolji, izvesniji i sigurniji način da upravljaju šumama.
Rekli smo i u načelnoj raspravi, nije Srbija najgora i niko nije ni rekao da je Srbija najgora. Mi smo na sredini lestvice evropskih zemalja gde se bespravno seku šume. Ima i ozbiljnih zemalja gde se bespravno seku šume itd. Ali, to što nismo najgori, to ne znači da ne treba da budemo najbolji. Zeleni Srbije predlažu amandmane da bi država Srbija živela dobro, da bi država bila najbolja, a da bi građani Srbije imali zdrav i perspektivan život, a Zeleni Srbije veruju da naša politika to može da donese. Hvala.