Ovde se radi o jednom veoma važnom amandmanu. Izvinjavam se ako sam pre gospodina Blažića, možda je on želeo kao predsednik Odbora, ali koji je veoma važan…

Amandman je veoma važan i da se pohvali Ministarstvo koje je prihvatilo ovakav amandman.
Dodaju se reči: „i koriste se preko Zelenog fonda Republike Srbije“. Mi smo ovde razgovarali i najveće zamerke Zelenih Srbije se upravo odnose na nepostojanje posebnog fonda za zaštitu životne sredine i mi se opet u tom konceptu ne slažemo. Ovaj amandman smo podržali i na Odboru i podržaćemo ga danas kada budemo glasali o zakonu ili kada postane deo Predloga zakona. Moramo da razmišljamo u nekom narednom koraku o posebno o Fondu, jer je to od posebnog značaja za upravljanje i zaštitu životne sredine.
Molim vas da budete i hrabriji i inovativniji, da razmišljate o jednom zelenom investicionom revolving fondu, koji može da ulaže u životnu sredinu, da sve ono što je privredi, što je elektroprivredi, što je raznim livnicama, železarama, fabrikama, postrojenjima otpad, opterećenje i trošak postane osnivački kapital jednog zelenog investicionog fonda i da pokažemo Srbiji kako se upravlja sa otpadom, sa industrijskim otpadom, kako se od toga zarađuje novac i kako od toga Srbija može samo da pravi profit, da izgrađuje puteve, da dodaje pepeo kao punilac u cementu, da dodaje pepeo kao punilac u asfaltu, a ne da u Obrenovcu i deci Obrenovca stvara problem sa plućima i da na hiljadu hektara u Obrenovcu najplodnije zemlje stoji preko 350 miliona tona pepela koji je sirovina, a danas je elektroprivredi trošak, problem, životnoj sredini Obrenovca opterećenje i enormno povećavanja konačnu cenu struje, koja je, nažalost, u Srbiji socijalna kategorija.
Verujemo vam na reč da je ovaj Zeleni fond samo klica i dobro je što će recikleri i ostali zainteresovani kod upravljanja otpada moći dobijaju novac iz Zelenog fonda, pa da koliko, toliko možemo da pratimo tokove novca, ali mi govorimo o novcu koji je bio namenska naknada. Ti ljudi plaćaju porez. Ti ljudi plaćaju doprinose. Ti ljudi plaćaju sve dažbine za svoje zaposlene i mi im uzimamo još ekološku taksu, pod znacima navoda, i trošimo je nenamenski. Mi tu ekološku taksu jedino možemo da trošimo, kroz budući nezavisni Zeleni fond ili Fond za zaštitu životne sredine, samo u svrhu zaštite životne sredine.
Zato vam verujem na reč da je ovo klica nekog budućeg fonda, ali moramo što pre da donesemo poseban fond, moramo što pre da imamo i posebno Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Bliži se kampanja, možda može neko da nam obeća da će da napravi posebno Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Mi smo spremni da takvog nekog možda i podržimo jednog dana, ali da razgovaramo o onome što je potrebno Srbiji, o onome što donosi novac Srbiji i da uverimo građane da ekologija nije trošak, nego u prvo redu zaštita zdravlja, u drugom redu ekonomija budućnosti. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući.
Poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, danas pred sobom imamo set tzv. ekoloških zakona i u narednih desetak minuta prodiskutovaćemo neke od njih, u delu priče o amandmanima, naravno, diskutovaćemo o konkretnim amandmanima o kojima bude reči.
U načelnoj raspravi poslanička grupa SDS, ZZS, ZS, kako stoji situacija, neće podržati ove predložene izmene zakona, ali ono što krasi ili da kažemo karakteriše Srbiju poslednjih godina mogu da označim i sa geografskim pojmovima, pa će biti jasno, mogu da pričam o tome šta nedostaje u životnoj sredini, to radim već četiri godini, koliko sam član ovog parlamenta – Stolice i Zajača, Mačva i podzemne vode u Mačvi, Zrenjanin i podzemne vode u Zrenjaninu, Užice – pijaća voda, Batočina – pijaća voda, Bogatić – pijaća voda, Beograd – ambijentalni i aero zagađenje, Bor, Loznica, Vranje sa svojim jezerima i sa Plačkovicom koja se nalazi iznad njega, to nije naravno samo greška ove Vlade i ovog Ministarstva. Od 1999. godine nismo uradili na pravi način i nismo na pravi način sanirali posledice koje se još uvek osećaju od NATO bombardovanja i to je stvar koja je ostala da se rešava, a naša sećanja polako blede.
Nažalost, problemi u životnoj sredini se pojačavaju i problemi u zdravlju se pojačavaju, kao posledice tog bombardovanja Srbije. Divlji kopači šljunka u Moravi su problem koji ne rešavamo. Ono što je ključno pitanje je da pitanja zaštite životne sredine u 21 veku nisu samo ekološka pitanja, ona su danas pre svega zdravstvena, ekonomska i privredna. Nažalost, još uvek smo daleko od toga da nekoliko ministara zajedno brani ekološke zakone, s obzirom da se oni sve više, a u 21 veku gotovo dominantno odnose na zelenu ekonomiju, na otvaranje novih radnih mesta i odnose na cirkularnu ekonomiju koja je delimično jedan malo suženiji termin u odnosu na zelenu ekonomiju.
Ono što mi zameramo već četiri godine, to je konceptualni pristup zaštiti životne sredine. Mi mislimo, a to smo mislili i 2012. godine, da Srbija, bez obzira koliki je broj ministarstava, zaslužuje posebno ministarstvo za zaštitu životne sredine i prirodne resurse, da Srbija zaslužuje poseban fond za zaštitu životne sredine, da Srbija zaslužuje posebnu agenciju za hemikalije, da Srbija nema samo na papiru Agenciju za zaštitu životne sredine, kojoj je toliko smanjen manevarski prostor da je sada postala samo jedna kutija za ubacivanje podataka i ništa više od toga, da mi i ne možemo više na relevantan način da govorimo o kvalitetu životne sredine, vi ste tu u pravu, zato što ne merimo nikakve parametre već četiri godine ili ih sporadično merimo, samo onda kada neko prijavi neki akcident, a mi pošaljemo neku mobilnu laboratoriju koja dođe, naravno, dan, dva, tri, pet ili deset nakon tog akcidenta. To su problemi o kojima razgovaramo već četiri godine.
Zaista ne vidim previše razlike između prethodne Vlade i ove sada. Ne vidim, niti ovo što kažem ima veze sa nekim prethodnim vladama, Ministarstvo za životnu sredinu nikada nije imalo pravi tretman, problemi se samo umnožavaju u poslednjih 25 godina. Možda su ponajviše uradili neki ljudi kada je u pitanju ekologija i zaštita životne sredine koji su bili pre 2000. godine sporadično u nekim segmentima, postavljajući temelje zaštite životne sredine.
Ono što je važno jeste da je kvalitet vazduha u Srbiji ozbiljan problem i da to nije moja puka izjava, da su koncentracije PM2,5 i PM10 značajno veće od onih koje su dozvoljene u EU i one koje su po preporukama Svetske zdravstvene organizacije, da je u 2010. godini procenjeno da je oko 10.000 osoba u Srbiji umrlo prevremeno zbog izloženosti suspendovanim česticama i ozonu. To je druga po redu najveća stopa prevremenih smrti zbog zagađenja vazduha u Evropi. Pored toga, došlo je i do pojave 2,5 miliona dana odsustvovanja s posla. To vam je najbolja ekonomska računica koliko je zagađenje životne sredine i koji su negativni efekti po životnu sredinu i stanovništvo, pretpostavlja se da kao posledica zagađenja ambijentalnog vazduha pre svega od termoelektrana na ugalj. Dolazim iz Obrenovca i u Srbiji je to jedan od najvećih problema. Više od 1.000 osoba oboli od hroničnog bronhitisa, 600 biva hospitalizovano zbog respiratornih ili kardiovaskularnih simptoma, dok se kao razlog za 2.000 smrtnih slučajeva godišnje okrivljuje samo zagađenje vazduha.
Troškovi nastali zbog pogoršanja zdravlja uzrokovanog samo jednim izvorom zagađenja, u ovom slučaju korišćenje fosilnih goriva, termoelektrana na ugalj, procenjuju se do 4,98 milijardi evra godišnje. To vam je najbolji pokazatelj koliko košta zdravlje i koliko u stvari loše ulaganje u životnu sredinu može da bude pogubno. Da vam ne govorim o brojevima umrlih i teško obolelih ili lakših bolesti po teravat-času energije.
Ali, da nastavimo ono što je od opšteg značaja, a to su izveštaji o napretku kada govorimo o poglavlju 27, neko će reći delimično. Moj utisak je da skoro u potpunosti preovladavaju negativne ocene, da je posebno naglašena potreba da se preduzmu odgovarajuće mere u sledećim oblastima – jačanje učešća javnosti u donošenju odluka, naročito na lokalnom nivou, kada budemo diskutovali o Zakonu o zaštiti prirode, tu ima poboljšanja i ja se ne libim da to kažem; rešavanje sistemskih slabosti u realizaciji projekata u oblasti životne sredine, kako bi upravljanje svim posebnim tokovima otpada bio u skladu sa zahtevima EU; jačanje institucionalnih kapaciteta u oblasti životne sredine, čini se da je u poslednje četiri godine taj kapacitet u stalnom opadanju; jačanje kapaciteta u oblasti hemijskih akcidenata, izdavanje integrisanih dozvola; sprovođenje propisa, kao jedan od glavnih nedostataka svih administracija u Srbiji, kada je u pitanju zaštita životne sredine.
Čini se da je najslabija tačka tranzicionog modela praktično formalno preuzimanje sistema evropskih modela zaštite životne sredine, ali i nemogućnost sprovođenja tih modela na terenu. Mi moramo da se suočimo sa problemima koje imamo u primeni onoga što ćemo da transponujemo u životnoj sredini. Usaglašavanje zakona, samo po sebi, nije cilj. Često nemamo dovoljno dobro izračunate implikacije i efekte koje izazivaju zakoni koje donosimo. Naveo sam vam samo neke cifre koje se već nekoliko godina, možda više od deset godina, bave zaštitom životne sredine, pa su bile izuzetno frapantne, i o broju umrlih i o finansijskim posledicama zagađenja životne sredine.
Potrebno je znatno intenzivnije delovanje, to su reči Evropske komisije, ne moje, u oblasti klimatskih promena, u civilnoj zaštiti koja nije u vašoj, ali nadam se da će vanredne situacije u nekoj budućnosti biti deo Ministarstva zaštite životne sredine, kvalitet voda, kvalitet površinskih voda, jačanje kapaciteta za usklađivanje politike i propisa sa politikom EU i naravno, ono što je večita zamerka i u sva ova tri zakona može se izneti kao zamerka, to je delotvoran i trajan sistem finansiranja u oblasti zaštite životne sredine i klime, koji ni ovog trenutka, ni ovim izmenama i dopunama zakona nije uspostavljen.
Ono što veliki problem, a kojeg polako, čini mi se, počinjete da se oslobađate je da se suzbija averzija administracije prema učešću zainteresovane javnosti, prema učešću udruženja građana, nevladinih organizacija. Ova averzija administracije je mnogo izraženija na lokalnom nivou nego na nacionalnom nivou i ovo nije zamerka koja se odnosi samo na ministarstvo, ali na ministarstvo kao nekog ko je najodgovorniji.
Nažalost, večiti problem je novac koji se uplaćuje i novac iz budžeta mora biti daleko veći kada se ulaže u životnu sredinu i nikako ne može biti manji od onoga što uplaćujemo na osnovu dva principa, mislim na ova dva velika – zagađivači i korisnici koji uplaćuju. Ne sme novac da bude manji u životnoj sredini nego što su oni uplatiti. Posebno pitanje koje se postavlja je šta se dešava sa novcem koji se ubira, a ne vraća se lokalnim samoupravama u nekom iznosu. Verujem da bi taj iznos trebalo da bude 60%, bio je u poslednje vreme 40%, a sada je prepušten na samovolju ministra, ministarstva, ministra finansija ili budžeta. Verujem da zavodima i da Agenciji za zaštitu životne sredine treba više novca za praćenje kvaliteta životne sredine, za monitoring u svim segmentima životne sredine i verujem da bi mogli deo pažnje i deo novca da usmerite i ka njima.
Postavlja se nekoliko pitanja: da li razdvajamo otpad na mestu nastanka i zašto ga ne razdvajamo? Da li komunalna preduzeća recikliraju otpad? Da li prečišćavamo otpadne vode i zašto ih prečišćavamo u tako malom procentu? Da li to Kolubara, Morava, Južna Morava, Zapadna Morava i mnoge manje reke mogu da izdrže u godinama koje dolaze? Da li smo svesni da je Srbija zemlja neadekvatnih i nepropisnih septičkih jama? Da li su septičke jame zaslužne za jedan deo zagađenja prvog nivoa, izdani u Vojvodini, u Pomoravlju, u Mačvi, u Podnišavlju, u Podrinju, u Posavini itd, itd?
Zakon o zaštiti životne sredine, glavno pitanje je finansiranje iz budžeta i šta se dešava sa novcem koji se uplaćuje po osnovu zagađenja i da li se išta vraća jedinicama lokalne samouprave? Da li možemo dodati, ili to možda može da bude predlog Odbora, da Narodna skupština, tj. da Odbor Narodne skupštine jednom godišnje dobija izveštaj o radu Zelenog fonda, s obzirom na ranija iskustva koja vi tako rado eksploatišete, a do sada još za ove četiri godine ništa od toga nismo dokazali? Trebali bi uvesti dodatne kontrole nad trošenjem sredstava iz Fonda, a mislim da Odbor za zaštitu životne sredine bar jednom godišnje ima priliku da o tome razgovara i da vidi kako se to troše budžetska sredstva, ili kako se troše sredstva budžetskih korisnika.
Kada govorimo o Nacrtu zakona o zaštiti prirode, zaista je Ministarstvo unapredilo postupak javnih rasprava, način obaveštavanja javnosti, održavanje okruglih stolova, izveštavanje o pristiglim komentarima i njihovom razmatranju. Nažalost, terminologija se povremeno pojavljuje različita i čini se da je neusklađena sa nekim drugim zakonima, a ovaj zakon nam je važan kao jedan od krovnih zakona.
Ono što je moj utisak svih ovih godina, bez srljanja u EU bez razmišljanja, je da mi želimo po svaku cenu da dostignemo 100% transpoziciju navedenih direktiva i direktiva EU, bez sagledavanja realnih mogućnosti da se navedene procedure i mere zaista primene u životnoj sredini i u srpskoj ekonomiji.
Iako govorim u ime Zelenih Srbije, ne želim da moja zemlja niti zaostaje u ekonomskom razvoju, niti da usporimo ekonomski razvoj, ali čvrsto verujem da su odgovori – zelena ekonomija, cirkularna ekonomija i da je izmena paradigme današnje politike rešenje za zaštitu životne sredine.
Zakon ne nudi rešenje za finansiranje zaštite prirode. Nažalost, Zeleni fond neće i ne može imati adekvatnu funkciju. Možda bi zakon mogao malo više da prepoznaje nevladin sektor. Ono što se meni lično sviđa i mi podržavamo, ispred Poslaničke grupe Socijaldemokratske stranke, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, je da ministarstvo može osnivati prihvatilišta za potrebe zbrinjavanja oduzetih ili povređenih primeraka divljih životinja, da je zakonom propisano izdavanje i oduzimanje dozvola za rad zooloških vrtova, precizno je definisana nadležnost inspekcije, i zaštite životne sredine i fito-sanitarne i veterinarske, i policije i carinske službe u vršenju kontrole i predviđena izrada velikog broja podzakonskih akata. I ovog puta, čini mi se da ste odredili kratke rokove, iako je moja stalna zamerka da, kada donosite zakone, ponudite nam bar nacrt izgleda podzakonskih akata. Mislim da je to nešto što važi i u Evropskoj uniji, i što je praksa i u EU.
Kada govorimo o zaštićenim područjima, tendencija koju vi zagovarate je proširenje zaštićenih područja, što je svakako dobro. Ali, s druge strane, praksa ne odgovara onome što vi radite u ministarstvu. Transpozicija zakona nije dovoljna da bismo se mi približili EU. Mi moramo da živimo kao u EU, da bi se približili EU. Mi imamo zabrinjavajuće zanemarivanje zaštićenih prirodnih područja u Srbiji.
Mi moramo da stvorimo jasniju saradnju i subvencije za poljoprivrednike koji žive u zaštićenim područjima i koji ne mogu da se bave konvencionalnom poljoprivredom ili nekim drugim segmentima poljoprivrede kojim bi mogli da ugroze prirodu u tom zaštićenom prirodnom dobru.
Poslanička grupa Socijaldemokratske strane, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije ima 12 amandmana kod ovog zakona i mi očekujemo da ih ozbiljno razmotrite. Mi smo spremni da u diskusiji o amandmanima branimo te amandmane, ali, isto tako, spremni smo i da podržimo ovaj zakonski predlog ukoliko u raspravi u pojedinostima vidimo volju da prihvatite neke naše predloge i da možemo o tome da razgovaramo na pravi način, i da u tom slučaju podržimo Zakon o zaštiti prirode.
Ono što je glavna zamerka Zakonu o otpadu je što je nedovoljno precizan, posebno kada su definicije u pitanju. Mi imamo tu nekoliko zamerki i kada je u pitanju držalac, kada je u pitanju stari termin – vlasnik, i kada posle pominjemo držaoca, pa pominjemo i trgovca i posrednika, pa imamo malo terminoloških nejasnoća i čini mi se da stavljamo u neravnopravan položaj neke ljude koji se bave reciklažom i sakupljanjem otpada, koji su registrovani za to, koji državi plaćaju porez, da ih stavljamo malo u nejasan i neravnopravan položaj sa trgovcima i sa posrednicima.
Čini mi se da će postojati i pravne nejasnoće u primeni ovog zakona. Ono što Zeleni Srbije smatraju, jeste da je neophodan potpuni redizajn ovog zakona. To mislimo za sva tri zakona, da je trebalo ponuditi nove zakone, zakone koji će biti potpuno u saglasnosti sa direktivama EU i iz njih odmah ići u susret direktivama koje se menjaju u EU, a na koje mi nemamo odgovor i, nažalost, stalno kaskamo za tim direktivama, jer nismo u mogućnosti da ih ispunjavamo. Čim počne razgovor o Poglavlju 27, očekuje nas niz podzakonskih propisa i zbog toga je, čini nam se, bila bolja celovita izmena zakona.
Opasan otpad je bolje uređen i bolje rešen ovim zakonom, ali ono što je najveća zamerka jesu deponije, to je termin nesanitarna deponija. Nažalost, ovaj deo Zakona o upravljanju otpadom je vraćanje, čini mi se, 10, 15 godina, da ne kažem i 20 godina u zaštiti životne sredine. To je glavna zamerka nesanitarne deponije koja ne bi smele da se nađu u ovom zakonu, da pronađemo rešenja. Ništa nismo radili svih ovih godina i to nije samo zasluga ili krivica ovog ministarstva. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se uvažena predsednice.
Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege, mi smo ovim amandmanom želeli da ukažemo na naziv novonastalog sportskog udruženja sa željom da se jasno razlikuje od naziva drugog sportskog udruženja.
Kad smo dobili obrazloženje, da kažem, možemo da se saglasimo sa obrazloženjem, tako da naš poslanički klub danas učestvuje u ovoj raspravi i sa amandmanima koji su prihvaćeni i donekle hoćemo da branimo i one amandmane koji nisu možda dovoljno bili jasni ili postoji razlog zbog kojeg nisu prihvaćeni.
Jedan od ovih amandmana delimično možemo da se složimo sa obrazloženjem zbog čega se ovaj amandman odbija. Možda nismo sasvim uzeli u obzir tu istorijsku komponentu da zaista, i vi ste ga naveli ovde, klub „Radnički“, postoji skoro u svakom gradu i u mom gradu postoji jedan „Radnički“ i da to može biti zaista problem, ali sa druge strane želja nam je zaista bila da damo akcenat na novonastala sportska udruženja i da bi trebalo ili da bi morala da se napravi razlika u nazivu, ne samo u odnosu na ostala sportska udruženja, već i u odnosu na sportska privredna društva.
Svako novonastalo udruženje po ovome bi možda moglo da koristi neki prethodni naziv. To možda može da dovede u zabludu i želja nam je bila da ukažemo na tu problematiku, s obzirom, da smo se i u okviru poslaničkog kluba Socijaldemokratske stranke – Zajedno za Srbiju – Zeleni Srbije, konsultovali da je obrazloženje korektno i da zaista nismo možda sve uzeli u obzir, samo smo hteli dodatno da obrazložimo šta je bila naša želja, oko čega smo mislili da bi možda mogli da postignemo…

Zahvaljujem se uvažena predsednice.
Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, u ovom amandmanu imamo, da kažemo, malo drugačiju ideju i želja nam je da naziv sportskog udruženja ne može da sadrži reč ili reči koje vređaju javni moral ili koje su usmerene na rušenje ustavnog poretka i narušavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije, itd.
U ovom obrazloženju ovo malo zvuči zaverenički, ali mislili smo da se jasno odredi da određene reči ne mogu biti upotrebljavane u nazivu sportskog udruženja i da smo se koristili odrednicama koje sadrže Zakon o udruženjima i mislili smo da bi ovo trebalo da bude sadržano i u Zakonu o sportu.
Takođe, u ovom obrazloženju vređanje javnog morala kao kategorije jeste rastegljivo i može da se tumači ovako i onako, ali smo uzeli primer kod matičarske službe kada matičar može da proceni da se eventualno dodeljivanjem nekog imena deteta koje je tek rođeno, može potencijalno dovesti u pitanje ili ugroziti budućnost i pravo tog deteta da nekim nakaradnim imenom zaista možemo da uvredimo javni moral.
To nam je prevashodno bila ideja i možda može da se ostavi negde mogućnost da ipak neko ne može, da ne licitiram imenima koja mogu biti veoma duhovita u Srbiji, s jedne strane, ali mogu biti i veoma uvredljiva, ali možda smo mogli da pronađemo način da postoji zaštita.
Hvala vam na pažnji i nastavljamo ovu razmenu argumenata.

Zahvaljujem se, uvažena predsednice.
Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, u članu 70. naša želja je bila da sportsko udruženje bude obavezno da na svojoj zvaničnoj internet prezentaciji objavi najkasnije do 31. januara tekuće godine iznose ostvarenih prihoda u prethodnoj godini zaključno sa 31. decembrom prethodne godine, i to za svaku vrstu prihoda iz stava 1.
Donekle nam je jasno vaše obrazloženje, ali s obzirom da ipak živimo u 21. veku, ja i ne vidim koji bi bio interes kluba da nema internet prezentaciju i za mene je nezamislivo da bilo ko nema danas zvaničnu prezentaciju da se radi o klubu, pa čak i ljudi, pojedinci imaju svoje internet prezentacije, ali smo spremni i da predložimo nešto što se nisam setio da vam predložim kod onog prethodnog amandmana o kome smo razgovarali. Hajde, da kažem, preoblikujemo ovaj amandman, a to valjda imamo pravo, pa da možda ne bude taj amandman, ideja je naša, ali hajde nek ovaj amandman se prihvati.
Ako vi nama kažete, da kažem, kao u obrazloženju, da je problem što se predlaže javno objavljivanje samo prihoda, a ne i rashoda. Evo, spremni smo da preoblikujemo amandman da se prikažu i prihodi i rashodi i da vidimo ako je takav amandman prihvatljiv, mi smo spremni da ga ustupimo i Vladi ili možda Odboru nadležnom za ovo, da razgovaramo o jednom takvom amandmanu, jer ako je suština obrazloženja zbog čega se ne prihvata to što smo predložili samo jedan deo prihoda, a ne i rashode. Tako da je to moglo biti oko onog javnog vređanja javnog morala. Dajte, da nađemo drugu reč, ako je amandman prihvatljiv i nek to bude amandman Odbora. Mi smo spremni kao poslanička grupa da to prihvatimo.

Zahvaljujem se, uvažena predsednice.
U delu kada govorimo o članu 71. i o našim idejama da predložimo ovaj amandman, da malo možda smanjimo nadležnosti lokalne samouprave ili da upliv lokalne samouprave bude malo drugačiji. Imali smo ideju da se izbriše prenošenje osnivačkih prava na jedinicu lokalne samouprave na čijoj teritoriji klub ima sedište ili u stavu 8. da se prepusti lokalnoj samoupravi da bira organe privrednog društva.
Čak i u vašem obrazloženju, da kažemo, ima dovoljno razloga da se o ovakvom amandmanu razmisli, jer kažete u svom obrazloženju, koje je zaista opširno i dugačko, da je opšte poznato da u velikom broju opština i gradova u Srbiji postoje tzv. gradski klubovi koje grad, opština tretira kao svoj klub, finansira ih skoro u potpunosti i daje svoje predstavnike na formalan ili neformalan način u organe upravljanja tih klubova, bez obzira što su oni registrovani kao sportska udruženja. Takvo stanje je neodrživo i neprihvatljivo, pogotovo kada su u pitanju profesionalni sportski klubovi.
Naša ideja delimično jeste bila ovo što vi u obrazloženju kažete ili konstatujete. Imali smo tu ideju da možda smanjimo upliv jedinica lokalne samouprave ili možda u nekom budućem procesu privatizacije taj deo koji je u nadležnosti jedinice lokalne samouprave, da o tome možda porazgovaramo, ali ovaj iscrpni odgovor nas dovodi možda u tu nedoumicu, a mi imamo dobre, pozitivne uticaje.

Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege, možda smo ostali nedorečeni, samo mi dozvolite jednu rečenicu oko amandmana na član 70.
Nama nije važno da bude prihvaćen naš amandman. Ako je ideja prihvatljiva, ako finansiramo iz javnih sredstava, neka budu u obavezi samo oni koji dobijaju javna sredstva da objave i ulaz i izlaz i do kraja rasprave možemo da definišemo taj amandman ili kao Vlada ili kao Odbor za sport. Ne znam da li smo tog trenutka bili sasvim jasni.
Što se tiče člana 91. SDP, ZZS i ZS su predložili da je zabranjeno delovanje sportskog udruženja usmereno na nasilno rušenju ustavnog poretka i narušavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava, podsticanje neravnopravnosti, netrpeljivosti po verskoj, nacionalnoj i drugoj pripadnosti ili opredeljenju. Iako moram da priznam da za Zelene vrlo često može da bude problem ograničavanje slobode, ali zaista u poslednje vreme smo i svedoci da neke slobode određenim grupama ili određenim ljudima daju za pravu da svojom slobodom ugrožavaju nečiju slobodu.
Mi smo kao poslanička grupa zahvalni na usvajanju ovog amandmana. Možda nekad neka restrikcija ili ograničenje slobode može da dovede da sloboda uslovno rečeno bude veća, kažem, iako za Zelene Srbije to izgleda kao mala kontradiktornost, s obzirom na vreme u kome se nalazimo, možda zaista neko shvatanjem svoje slobode može da ugrozi neku versku, nacionalnu, rasnu, manjinsku slobodu.
Hvala vam što je Vlada prepoznala našu želju i nastavićemo sa ovakvim amandmanima, bez obzira što nekada zaista postoje razlike koje su evidentne. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, naš amandman, amandman poslaničke grupe SDS,  ZZS, ZS, na član 99. kaže: „Predsednik uprave, članovi skupštine i članovi uprave nacionalnog granskog sportskog saveza ne mogu biti vršioci javnih funkcija, niti funkcija u organima političkih stranaka“.
Nešto slično je prihvaćeno kroz amandman na član 33. Onog trenutka kada smo radili amandmane to nismo, naravno, mogli da znamo i želja nam je bila da pojačamo argumentaciju. Zadovoljni smo prihvatanjem amandmana na član 33.
Kada već govorimo na ovaj način o uplivu u sport, dolazim iz opštine Obrenovac. Obrenovčani znaju da ste dolazili i kakva je bila situacija za vreme poplave. Obrenovac se polako oporavlja nakon poplave, polako ili brzo, svejedno, oporavlja se od poplave. Sportska društva funkcionišu, udruženja funkcionišu, deca besplatno idu na treninge i koriste usluge sportskih klubova. Imamo dobru saradnju i sa opštinom Ub pa svoju decu vikendom vodimo u sportske hale koje opština Ub ima.
Apelujem i na vas da ne zaboravimo Obrenovac. Imamo još veliku sportsku halu. Nadam se da ćete nastaviti, znam da rado dolazite u Obrenovac i da ste tamo rado viđen gost, ali voleli bismo da nastavimo da decu treniramo u svojim salama. Zahvalni smo i opštini Ub što nam ustupa hale. Nadamo se da će se u vremenu koje dolazi sve sanirati. Hvala.

Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege, naš amandman na član 178. predlaže da posle tačke 10) dodajemo tačku 10a) i ukoliko se ne prenesu upravljačka prava u skladu sa članom 92. stav 14. Mi naravno nismo mogli da znamo kada smo pisali amandmane da će biti prihvaćen član 92, ali čini nam se da sada, s obzirom da je prihvaćen član 92, možda nedostaje zaista ova nova tačka 10a) gde apostrofiramo ono što smo definisali u članu 92. novi stav 14, da lice koje ima udela ili akcije u Sportskom privrednom društvu, a koje je imenovano ili izabrano na javnu funkciju ili na funkciju organa političke stranke, dužno je da u roku od 30 dana itd, itd, prenese sva svoja upravljačka prava na neko lice koje nije sa njim povezano.
Čini nam se da sada, s obzirom da ste prihvatili taj član 92, odnosno stav 14. u članu 92, možda zaista nedostaje i u ovom amandmanu na član 178. ovaj novi stav 10a, da bismo jasno definisali, tj. povezali se sa tim članom 92. i čini nam se zaista da u celoj ovoj raspravi ima mesta za zadovoljstvom, s obzirom da smo razgovarali jezikom argumenata i da sve ono što je poslanička grupa SDP, ZZS i ZS predložila bilo je u svrhu poboljšanja zakona. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege, ovo je jedan amandman koji, s obzirom da dolazim iz Zelenih, kada diskutujem o ekološkim zakonima uvek podnosim ovakav amandman. Praksa u dobrom delu EU da zakon dolazi sa podzakonskim aktima i ta praksa iz drugih parlamenata, nažalost, u Srbiji još uvek nije zaživela. Nije ona postojala ni pre 20 godina, ni pre 10 godina, ni pre pet godina. Konačno bi trebalo da počnemo da menjamo tu praksu, da zaista u Skupštinu ulaze zakoni zajedno sa podzakonskim aktima. Nekada vrlo teško može biti da razgovaramo o zakonu, a da podzakonska akta će doći u roku od dve godine, tri godine, šest meseci. Ovde je irelevantan rok o kome govorimo. Trebalo bi da bude težnja da zakoni dolaze zajedno sa podzakonskim aktima.
Mi smo ovde pokušali kao poslanička grupa SDS – Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije da skrenemo pažnju na taj hroničan problem koji se ponavlja već 25 godina iz parlamenta u parlament, iz zasedanja u zasedanje, da zakoni dolaze bez podzakonskih akata. Vrlo često ne možemo pravilno da sudimo o zakonu ili nekada možemo da tumačimo, s obzirom da smo u opoziciji, možemo da tumačimo da zakon nema dobru nameru, a u stvari on to nije. Bilo bi dobro da počnemo polako da menjamo navike i da zaista u parlament zakoni dolaze sa podzakonskim aktima. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.
Poštovana ministarko, s obzirom da je moj uvaženi kolega prethodnih iz SDS govorio više o zaštiti, izvinjavam se o poljoprivrednom zemljištu, ja ću se usredsrediti na Zakon o zaštiti zemljišta i danas ovde, da kažem, iskoristiti vreme da kažem nešto što su činjenice. Nismo se, vrlo često se nismo slagali. Vrlo često je bilo i različitih tonova, ali valjda je Skupština upravo mesto gde sučeljavamo svoja mišljenja, pa možda nekad i na neki malo žešći način.
Ali, čini mi se da ovaj zakon daje nadu da možda zaista počinje sistemska briga o prirodnim resursima i zaštiti životne sredine. Ovaj Zakon o zaštiti zemljišta je relativno dobar i verovatno ćemo ga podržati i kao poslanička grupa, a i ja kao predstavnik ZS.
Prvi put jedan prirodni resurs zaista tretiramo kao blago i kao nacionalno bogatstvo i ja sam u ove četiri godine ili tri i po godine koliko sam poslanik, nekoliko puta govorio o tome da je prirodni resurs najvažniji status jedne sirovine mineralne, prirodne, rudnog bogatstva i da na taj način u zaštiti životne sredine moramo da tretiramo okruženje u kome radimo i od koga živimo.
Zakon o zaštiti zemljišta liči na jedan zakon EU, ima početak, sredinu i kraj. Vrlo često sam govorio da to neki prethodni zakoni nisu imali. Sadrži osnovne odredbe preventivne mere zaštite, zaštitu zemljišta, praćenje kvaliteta zemljišta, načelo pristupa informacijama, finansiranje zaštite zemljišta, nadzor i kaznene odredbe.
Nadam se da će se ovim zakonom zaista ukloniti najčešće prisutni uzroci, kao što i vi navodite, primena zastarele tehnologije, degradacija zemljišta i zagađenje zemljišta rudarstvom, industrijom, saobraćajem, poljoprivredom, energetikom. U ove četiri godine ZS su veoma često govorili o svim ovim aspektima zagađenja i zemljišta i atmosfere i životne sredine, promena namene zemljišta i nepostojanje sistemskog monitoringa kvaliteta zemljišta, govorim o prethodnom periodu, a da će ovaj zakon nadam se sve to otkloniti.
Međutim, danas je bilo i malo neumerenih pohvala. Ovo je zakon kakav se očekuje od jedne Vlade proevropske, ovo je zakon kakav se očekuje i kakav bi trebalo da bude normalan. Nije ovo nikakva svemirska tehnologija da mi sada treba da budemo ovde oduševljeni ovim predlogom zakona koji je, ponavljam, dobar, ali je bilo zaista na par momenata i neprimerenih pohvala.
I, red je da ja iznesem nekoliko zamerki. U priči o amandmanima ćemo možda detaljnije govoriti o tome, ali one se odnose na rokove za donošenje planova i programa. Nije dobro, ponavljam, da ovako solidan zakon postane zakon sa odloženim dejstvom ili sa odloženom primenom mera.
Meni kao „zelenom poslaniku“ kaznene mere izgledaju neubedljivo i smatram da bi trebalo da budu više. To upravo i služi kazna kao opomena za nekog ko bi se odvažio da učini prekršaj ili zagađenje životne sredine, a takvih slučajeva je u Srbiji i te kako mnogo.
Dobro je da se rade planovi zaštite zemljišta godišnjih programa zaštite, program monitoringa, tendencija, pomeranje i prenosa ovlašćenja na opštine može biti korisna, ali trebalo bi izbeći gubljenje i nestajanje novaca od namenskih naknada. Sve ove prihode i naknade je neophodno iskazati u lokalnim budžetima. Međutim, uvidom u lokalne budžete nema ovih sredstava, bar one lokalne budžete u koje sam ja imao uvid.
Nažalost, sredstva se ne iskazuju, a mi ovde postavljamo pitanje kako se prihoduju? Da li se transferišu lokalnim samoupravama i da li lokalne samouprave namenski troše? Neko mora da vodi računa o tome.
Postoji nekoliko različitih setova naknada. Naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta 50% republici, 50% lokalu. Naknada za mineralne sirovine 50:50. Naknada za zagađenje 60:40. Naknada za korišćenje šuma 70:30, trideset lokalnoj samoupravi. Posebno vode naknade koje sve završavaju u republičkom budžetu, a dele se 50:50, s tim da se investiraju u vodno područje sa kojeg su ubrane. Ko proverava da li su namenski potrošene, a mi u Srbiji vrlo često imam problem sa sistemskim i namenskim korišćenjem ovih izvora.
Na kraju moje diskusije, samo se nameće pitanje da li znate, izvinjavam se ako je ovo suviše direktno, da li znamo šta se u poslednjih 40 godina dešava sa 40 kilometara kvadratnih najplodnijeg površinskog sloja zemlje humusa u gradovima Lazarevac, Obrenovac, Ub i Lajkovac, i gde se nalazi taj humus? Nažalost, nalazi se na 30, na 40, na 60 metara ispod današnje površine.

I da kažem u prilog, čini mi se konstruktivnoj raspravi, ja mogu da vam kažem i da sve ovo o čemu pričamo ima veze sa zelenim radnim mestima i ja mogu posle rasprave da vam pokažem tu brošuru koja govori o zelenim radnim mestima i da vam navedem samo dva kratka pozitivna…

Samo dve rečenice.
Samo dve pozitivne stvari. U Grčkoj, u Austriji možete da vidite radna mesta mogu biti zelena i molim vas da malo pažljivije slušate kada zeleni pričaju možda će i budući zakoni biti bolji. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.
Uvažena predsednice, poštovane koleginice i kolege, u Srbiji u poslednje četiri godine postavljam povremeno pitanje u vezi sa zapuštenim pitanjem ekoloških tokova novca, tako će se i moje današnje pitanje odnositi na jednu od lokalnih samouprava u kojima se ekološki novac nije na najbolji način prepoznao i postoji razlika u tumačenju i razlika u mišljenju između ministarstva nadležnog za pitanja zaštite životne sredine i lokalne samouprave.
Pre nego što pređemo na taj konkretan slučaj, mi već četiri godine imamo nenamensko trošenje ekoloških sredstava. Državna revizorska institucija se nijednom nije oglasila po tom pitanju, iako smo državnog revizora nekoliko puta pitali kako se troši ekološki novac u Srbiji. Zašto se nikada nije oglasio i zašto dozvoljava da se već četiri godine nenamenski troši ekološki novac koji se skuplja od naknada za zagađenje?
Mi imamo uredbu i pravilnik kojim se utvrđuje koje aktivnosti, kao i osnovice, kao i obveznike i visine naknade, ali vrlo često lokalne samouprave ne umeju da prepoznaju ovaj pravilnik i ne primenjuju ga, s jedne strane, a s druge strane, lokalne samouprave koje su se osmelile da koriste ovaj pravilnik i da iskoriste ovu uredbu da bi donele lokalne takse, bivaju sputavane u tim svojim naporima.
Mi ovde imamo ovde konkretan slučaj Fabrike kablova u Zaječaru gde je, iako je lokalna samouprava u Zaječaru propisala plaćanje ekološke takse, nadležno ministarstvo za te poslove poništilo to rešenje. Ministarstvo u svom rešenju kaže - uredbom nije obuhvaćena naknada za delatnost koju obavlja žalilac, niti je bilo kojim dokazom utvrđeno da obavljanje delatnosti utiče na životnu sredinu za koje jedinica lokalne samouprave može propisati naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine, jer se njome ne menjaju stanja i uslovi životne sredine, kako je i navedeno u studijama čiju je validnost potvrdio nadležni organ gradske uprave. Žalilac smatra da nije obveznik plaćanja bilo kakve naknade po osnovu koju se navodi u žalbenom rešenju itd, itd.
Kako je moguće da Fabrika kablova ne utiče na zaštitu životne sredine? Šta Ministarstvo radi da bi odredilo osnovice i šta smatra uticajem na životnu sredinu? Koje alate Ministarstvo za zaštitu životne sredine koristi? Da li Ministarstvo za zaštitu životne sredine ikada čulo za životni ciklus proizvoda? Da li Fabrika kablova plaća naknadu za zagađenje posebnim tokovima otpada i zašto se proizvodnja električnih kablova ne nalazi u pravilniku kojim se utvrđuje ova osnovica?
S jedne strane, vrlo je jasna namera Ministarstva da zaštiti nekog tamo zagađivača u Zaječaru i time smanji ogroman priliv novca lokalnoj samoupravi u Zaječaru, a s druge strane, nama je jasno da u Ministarstvu nema administrativnog kapaciteta, da ne postoje stručni kapaciteti i da Ministarstvo ne poznaje nove ekonomske alate proračuna uticaja na životnu sredinu.
Uticaj izolovane delatnosti u konkretnom slučaju je kao kada bi meni neko rekao da se od uglja ne proizvodi struja. Naravno da vodena para proizvodi struju, jer ona pokreće turbine, ali u celokupnom procesu morate uzeti životni vek proizvoda i zato mi je nejasno obrazloženje kojim se poništava rešenje lokalne samouprave u Zaječaru i na taj način smanjuje i praktično izuzima iz plaćanja u konkretnom slučaju Fabrika kablova.
Mnoge lokalne samouprave i ne koriste ove mehanizme, ali ovde je sasvim jasno da nadležna ministarka može samo da podnese ostavku jer u zaštiti životne sredine nije ništa učinjeno za ove dve godine, a ukupno nije učinjeno ništa za ove četiri godine. Ista situacija je i u Boru, Obrenovcu, Lazarevcu, Zrenjaninu, Pančevu, Požarevcu, Vranju, Šabcu, Užicu, Batočini gde deca piju zagađenu vodu, Zaječaru, Loznici, Vrbasu i Velikom bačkom kanalu. Hvala.