Po Poslovniku član 159. Vlada do kraja pretresa u pojedinostima može da povuče ovaj zakonski predlog.

Zahvaljujući odbijanjem ovog amandmana, ja dolazim do zaključka da ovaj zakon samo može da se povuče i da se poništi.

Sve mere koje su dozvoljene Poslovnikom vi možete da preuzmete.

Da li to znači da sam ja od juče?

Ja vama nisam rekao ni da ste ograničeni, to ste vi rekli.
Nisam vam rekao ni da ste od juče to ste vi meni.

Nisam ja to rekao za vas niti pomislio.

U redu, znači ne date mi pravo na reč.

Upravo o amandmanu govorim, na član 11. uvaženog gospodina Janka Veselinovića.

Da li treba da sačekam da mi date podsetnik da bih znao šta treba da kažem, ono što se režimu sviđa, ili mogu da govorim ono što ima veze sa temom? Da li će neko od vaših kolega da mi donese podsetnik…

Dnevni red je rasprava o amandmanima na zakon o nacionalnim parkovima.

Da, nejasnoća o kojoj ovde razgovaramo.

Kad god kažem nešto, a ne izgovorim amandman na član 11. vi me upozorite. Je li tako? I? Znači, ovaj zakon je katastrofalan. Trebalo bi ga povući. Na osnovu člana 159. još uvek imate dovoljno vremena. Ako hoćete…

Zahvaljujem se.
Znači nema istine u ovom parlamentu i ne sme ni da se izgovori.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.
Uvažena ministarko, poštovane koleginice i kolege, ovde se radi o Amandmanu broj 15 i on govori o suštinskom nedostatku ovog zakona. Stav Zelenih Srbije, stav Socijaldemokratske stranke je da podržavamo kolegu Milana Petrića u podnošenju ovog amandmana, a ovaj amandman kolege poslanika govori o suštinskom nedostatku ovog zakona. Ovaj zakon nema sankcije i ovaj zakon nema ograničenja.
Još uvek imamo dovoljno vremena da povučemo ovaj zakon iz procedure, da ga usaglasimo sa sistemskim zakonima ili da sačekamo donošenje novog zakona o zaštiti prirode, o kojem je ministarka govorila i rekla da je ovaj zakon apsolutno usaglašen sa zakonom koji ćemo tek doneti.
Ispred sebe imam Zakon o zaštiti prirode, kaznene odredbe. Zakon o prirodi podrazumeva preko 120 različitih prekršaja i govori o njima kao o privrednim prestupima. Mi podržavamo ovaj amandman zbog toga što mislimo da su sankcije morale da se nađu u ovom posebnom zakonu, kao što to Zakon o zaštiti prirode i predviđa. Bez kaznenih odredaba, bez sankcija, bez toga šta je zabranjeno u prvoj zoni, u drugoj, u trećoj zoni, mi ne možemo da razmatramo ovaj zakon, jer ovaj zakon ne štiti nacionalne parkove. Ne može Zakonom o zaštiti prirode da se štiti priroda na isti način pored Obrenovca, koja je priroda sama po sebi, i nacionalni park koji je nacionalni park, najveća vrednost, najveće bogatstvo koje jedna država ima.
U ovom zakonu, i zbog toga je ovaj amandman ključan za ovu raspravu, ne postoji nijedna sankcija, ne postoji nijedno ograničenje i bar jedan prekršaj od ovih 120 je trebalo da se nađe u zakonu, u ovom članu, i da se iz Zakona o zaštiti prirode unese u Zakon o nacionalnim parkovima, zbog toga što je nacionalni park daleko važniji od zaštite prirode u nekom, bilo kom delu Srbije.
Ako niste u stanju da povučete ovako loš Zakon o zaštiti nacionalnih parkova, verujem da će u budućnosti Zakon o zaštiti prirode, verujem da će Zakon o zaštiti sredine biti katastrofalni, da će nastaviti da se urušava životna sredina u Srbiji i verujem da nikada nećete doneti zakon o Fondu za zaštitu životne sredine, zbog toga što sve vreme radite u interesu kapitalista i krupnog kapitala. Hvala.

Zahvaljujem se, uvažena predsednice.
Poštovana gospođo ministarko, vratio bih se na amandman na član 15. Upravo se ovde radi o tome da ne postoje dovoljne sankcije. Pretpostavljam da kolega prethodni govornik nije mislio na sve nas iz opozicije jer, recimo, ministarka je bila u toj vlasti o kojoj vi govorite, je li tako, zajedno sa njima. Pretpostavljam da mislite da nastavlja kontinuitet loših zakona ministarka i danas i zbog toga ovaj zakon ne treba prihvatiti, a ovde se radi o objektu koji je iznikao ili može iznići kao pečurka posle kiše, verovatno slučajno se pojavio, čim je pala kiša objekat je iznikao, a mi govorimo o kaznenim odredbama koje važe u zaštiti prirode.
Kada govorimo o nacionalnom parku, vrhunskom dobru, vrhunskom bogatstvu koje jedna država ima, kazna za hotel koji se pojavio iznenada ne može da bude tri miliona dinara, ako taj hotel vredi 300 miliona evra. Svako će da plati tri miliona dinara. Zbog toga kaznene odredbe moraju da budu jako stroge i moraju da budu definisane u ovom posebnom zakonu, kako Zakon o zaštiti prirode i predviđa.
Vi ovde nemate ni jednu kaznenu odredbu. Može da bude ali ne mora da znači je zakon koji ovde donosite. Povucite zakon, još uvek imamo dovoljno vremena. Ovo je loš zakon, ovo je zakon koji unosi pravnu nesigurnost. Ovo je zakon koji šalje pogrešnu poruku investitorima i ovo je zakon koji legalizuje sve ono pogrešno što se radilo u poslednjih 25 godina. Hvala.