Zapanjuje banalizacija svega ovoga. Zahvaljujem se na lepom predavanju. Zvali smo vas na javno slušanje o genetski modifikovanim organizmima, niste došli. To koliko ima organske hrane ni jedan zakon ne propisuje da se mora, nego da se može. Ako budemo čekali da se stvore uslovi, uslovi se nikada neće stvoriti. Mi čekamo već 25 godina neke uslove i ništa se ne menja. Za to što je bilo pre 10 godina imam istu odgovornost koliko i vi, a možda i malo manje s obzirom na moje godine. Prema tome, to što ste izneli kao moje minuse su krajnje sumnjivi argumenti.
Ima li šta skuplje od zdravlja? Pa ima, zdravlje dece. Ako se ne pripremamo, nećemo nikada doći do željenog cilja. Ako hoćete da sačekamo da počnemo organsku proizvodnju, da počnemo na hiljadu hektara, pa na 10.000, pa milion, pa da onda menjamo Zakon o javnim nabavkama, onda će neko da kaže – da menjamo samo zbog jednog člana Zakona o javnim nabavkama? Zeleni Srbije su podneli Zakon o zabrani genetski modifikovanih organizama u prošlom sazivu, ni jedan od vas 250 se nije setio da pomene taj zakon. Prema tome, nemojte da tako koristite jeftinu demagogiju, nema smisla.
Kao što predviđate da invalidna lica mogu učestvovati u javnim nabavkama, to je veoma pozitivno i vrlo često, čini mi se, nisam štedeo reči kada treba ili kada mislim da mogu da vas pohvalim, tako mislim da ovde moramo da se pripremamo i da idemo u susret vremenu, a ne da čekamo da bolje vreme dođe, jer ako budemo čekali bolje vreme neće nikada doći. Moramo za bolje vreme da se izborimo.

Zahvaljujem se, gospodine predsedniče.
Ako sam dobro razumeo i jednog i drugog govornika, posebno gospodina Arsića, spreman sam da izmenim amandman ili da amandman dam da ga vi doradite, pa da ga nazovete da je amandman vaš da bi bio prihvaćen. Hajde da napravimo to kao mogućnost i da otvorimo ovu priču.
Da bi pospešili organsku proizvodnju, shvatam zelenu politiku vrlo ozbiljno, ali nije važno da zeleni predlažu zelenu politiku, ako će zbog zelene politike građanima Srbije da bude bolje. Ako ste spremni da zajedno izmenimo amandman, ja sam raspoložen da ga izmenimo. Čini mi se da tu mogućnost imamo prema Poslovniku. Nemamo? Dobro, znači, čekaćemo sledeće četiri godine, pa ćemo reći da opet nemamo dovoljno organskih zasada, pa nećemo moći da proizvodimo organsku hranu da bi hranili decu. Hajde da izbacimo to – domaći. Ali, meni se to ne sviđa. Treba da pospešujemo domaće proizvođače. Sve se sa vama slažem, ali mislim da je zelena politika jedna vrlo ozbiljna stvar. U celoj Evropi je to treća politika i zahvaljujući zelenoj politici EU napreduje veoma krupnim koracima, kada je u pitanju zaštita životne sredine i kada je u pitanju zdrava ishrana.
Kada su u pitanju GMO, ja vas nisam slučajno pitao za to. Znam šta je večeras pričao naš predsednik. Namerno kažem naš predsednik, jer je on bio vaš predsednik, sada je naš zajednički predsednik i eksplicitno je rekao da je protiv GMO u Srbiji. Ne znam za NATO, ali mi nismo za NATO, mi smo za partnerstvo za mir.
(Predsednik: Vreme.)
Prema tome, zato što je danas naš predsednik gostovao u jednoj TV emisiji i rekao eksplicitno da je protiv GMO, ja zato pominjem tu temu.

Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, koleginice i kolege, Zeleni Srbije uvek imaju stav da pokušaju da unaprede neko zakonsko rešenje ili neki zakonski predlog. Krenuću sa dve relativno dobre stvari. Načelo zaštite životne sredine i obezbeđivanje energetske efikasnosti jeste novina u Zakonu o javnim nabavkama, ali je to samo u tom delu deklarativnosti. Ovo načelo se pominje i ništa više od toga. Nisu definisane zelene ili ekološke javne nabavke, kako ih neko zove, a pojam – zeleni, zelene nabavke, zelene ekonomije, postoji još od Deklaracije u Riju plus 20. Prema tome, nismo mi zeleni zbog zelenih nabavki, niti su zelene nabavke zelene zbog zelenih.
Član 28. koji govori o građanskom nadzorniku nam se principijelno sviđa. Mislimo da on treba da postoji, ali da bi trebalo da ga bira nadležni odbor ili samo da ga imenuje Uprava za javne nabavke. S obzirom da je ova oblast o kojoj svi govorite kao o koruptivnoj oblasti, trebalo bi da ga neko više telo imenuje i postavlja, a da to ne bude Uprava za javne nabavke. Zato me iznenađuje ushićenje sa kojim neke kolege pričaju o novom zakonu o javnim nabavkama i sa kakvim negodovanjem i nipodoštavanjem govore o prethodnom ili prethodnim zakonima o javnim nabavkama, iako su bili svih ovih 12 godina ili barem sedam-osam godina kreatori tih politika i kreatori javnih nabavki.
Sada sam ja kao koalicioni partner DS više odgovoran za ono što su ta gospoda radila svih ovih 12 godina, zato što su oni zaboravili da su bili u Vladi i prethodnih puta. Vrlo mi je neprijatno kada treba da se obratim gospodinu Arsiću za nešto što je neko drugi uradio.
(Poslanici SNS dobacuju.)
Kada ste tako hrabri, dođite bliže.
Praktično su u prethodnim vladama uništavali javne nabavke, u ovoj vladi uništavaju zaštitu životne sredine i praktično su uništili sistem zaštite životne sredine. Mislim da našim građanima koji ovo gledaju nije teško da pogode o kome se radi, a ja neću davati povod za repliku. Zbog toga mi je neprijatno da se gospodinu Arsiću obraćam, zbog toga što su, kako naš narod kaže, vedrili i oblačili neki drugi svih ovih 12 godina, a opet neki drugi svih ovih 20 godina. Čudi me kada se ja osećam prozvan ili kada me ta gospoda i dame prozivaju zbog toga što sam u koaliciji sa DS.
Zelena javna nabavka je javna nabavka ekološki prihvatljivih i inovativnih proizvoda i usluga. To je važno da imamo u vidu, s obzirom da se ni u ovom zakonu, nažalost, ne pominje mnogo zelena javna nabavka, jer ona mora da sadrži ekološke kriterijume za izbor proizvoda i usluga koje su predmet javne nabavke. Da kažemo da će se možda u nekim narednim koracima videti potreba za zelenim javnim nabavkama. Mi se i dalje bavimo samo saniranjem posledica, a ne bavimo se prevencijom. To je ono što, nažalost, svih ovih godina, decenija a možda i vekovima u Srbiji može da se kaže da uvek lečimo posledice, a nikad se ne bavimo prevencijom određenih stvari.
Zeleni smatraju da svaki konkurs za izbor dobavljača mora biti jasno označen, da je konkurs za zelene javne nabavke i da mora da sadrži ekološke kriterijume prihvatljivosti. To znači, po našem mišljenju, da bi Vlada trebala da donosi godišnji plan zelenih javnih nabavki, da bi tim planom trebali da se određuju proizvodi i usluge koje se obavezno uvode u sistem zelenih javnih nabavki, odnosno koje moraju da zadovolje ekološke kriterijume za izbor. U nekom narednom periodu bi naravno taj plan trebao da se donese do 1. septembra za narednu godinu, za narednu budžetsku godinu. U tome bi trebalo da učestvuje nadležno ministarstvo, koje onda mora da definiše i pravilnike o ekološkim kriterijumima za izbor proizvoda, o uputstvima za vrednovanje, tehničkim specifikacijama za proizvode i usluge itd.
Mislimo da je od izuzetnog značaja da se uvrste zelene javne nabavke, da ekološki inovativne nabavke opreme ili usluga nabavke sa višegodišnjom isporukom ili kupovinom na lizing. Naime, u zaštiti životne sredine i u zelenim nabavkama se vrlo često menjaju tehnologije, pa jednostavno da možete da vratite neku zastarelu tehnologiju i da na njeno mesto dođe nova tehnologija, da to javne nabavke prepoznaju i da pomažu. Smatramo da i centralizovane i dinamičke i objedinjene i okvirne, sve mogu i sve treba da u nekom narednom periodu budu zelene javne nabavke, zbog toga što nova tehnologija donosi ekološki inovativne nabavke opreme ili opreme i usluge itd. Tu imamo ove modele zelenih lizinga, jer nove generacije vrlo brzo pristižu.
U tom smislu, Zeleni smatraju da mora da postoji prilog tri, koji bi se odnosio na zelenu listu na kojoj će se nalaziti zeleni popis nedvosmisleno ekološki prihvatljivih usluga i dobara, za koje možemo, naravno neko telo to mora da utvrdi, da su ekološki i po nameni i po svojstvu.
Zelene javne nabavke, naravno, treba postepeno uvoditi planovima Vlade i da je to zadatak pre svega Vlade i tu imamo nabavku recikliranog papira za pisanje, za fotokopiranje, imamo organsku hranu za koju mislimo da je jako značajna za obroke u obdaništima i osnovnim školama i dečijim bolnicama. Rezervisane javne nabavke organskih proizvoda ili ekoloških proizvoda za decu u obdaništima, predškolskim i školskim ustanovama. Spominjem samo neke, štedljive sijalice bez živinih vlakana, kotlove na pelet i toplotne pumpe za javne objekte, javne nabavke za izolaciju objekata. Nabavku ekološkog goriva, ako takvo gorivo uopšte postoji, možemo da govorimo o ekološki prihvatljivom gorivu, bio-etanolu, bio-dizelu itd.
Mislimo da Uprava za zajedničke poslove, odnosno na koji način će Uprava za zajedničke poslove nabavljati papir i šta je to obavezuje da to bude reciklirani papir. Ako čekamo da nam se deponije uvećaju, da nam se otpad nagomila, pa da onda uvodimo recilirane proizvode, biće kasno. Zbog toga mislim da je veoma važno da u državi Srbiji počnemo sa razmišljanjem malo unapred, bez obzira da li će to biti u nekoj narednoj vladi, kolege iz Napredne stranke, kolege iz DS ili možda svi zajedno u nekim narednim vladama.
Ima nekoliko pitanja na koja nam trebaju odgovori. Šta obavezuje velike kuhinje i proizvođače hrane, velike menze, medicinske ustanove da za dezinfekciju objekata ne koriste hemijska sredstva. Naime, veoma veliki procenat zagađenja dolazi od nepravilne dezinfekcije ili od prekomerne dezinfekcije hemijskim sredstvima, a vrlo dobro se zna da postoje odlična biološka sredstva na bazi enzima ili na bazi neškodljivih mikroorganizama. Neko mora to da definiše i neko mora da podstiče ljude koji će se baviti javnim nabavkama da razmišljaju ekološki i da se bave zelenim javnim nabavkama.
U skladu sa tim smatramo da građanski nadzornik mora da postoji i za zelene javne nabavke. Zahvaljujem vam se i hvala na pažnji.

Uvažena predsedavajuća, imam nekoliko pitanja, a možda će moći da nam pomogne i ministar jednog trenutka, pošto je tu, ako ima želju da nam pomogne, naravno, i ako uopšte kolege poslanici imaju želju da nas saslušaju.
Da li hidroelektrane "Brodarevo 1" i "Brodarevo 2" spadaju u red visokih brana? To je pitanje za ministarsku energetike. Da li se energija iz ovih elektrana smatra zelenom i da li su ovi projekti kandidovani kao CDM projekti? Ko se bavi energetikom zna šta su CDM projekti.
Prvo pitanje je – da li se i zašto se sprovode istražne radnje prema pripadnicima Ekološkog udruženja "Brana" u Prijepolju? Zašto im se upada svako veče u kuće? Zašto im se kuće pretresaju? Zašto se ekološki aktivisti u 21. veku u Srbiji, zato što brane svoje pravo na životnu sredinu, prebijaju? Vidim da ministar nije apsolutno zainteresovan - hvala. Kako je moguće da jedna kompanija, ministar i dalje nije zainteresovan – hvala, tuži građane za raspirivanje nacionalne mržnje, a da u toj grupaciji u isto vreme budu i Bošnjaci i Romi i Srbi? Kako to mogu tri različite nacionalne zajednice u jednom ekološkom udruženju istog trenutka da šire nacionalnu mržnju? Izvinjavam se, ali gospodin ministar i dalje ne sluša.

Nije ni u obavezi da priča kada poslanici govore, ili je u obavezi da priča kada drugi poslanik razgovara? Molim vas, objasnite mi to vi.
Zašto batinaši upadaju i da li se vode istražne radnje prema članovima ekoloških organizacija "Brana" u Prijepolju? Zašto se svaki dan zovu u sud, u Užice, iako je pripadajući sud u Prijepolju? Da li imate nameru da napravite, ne znam zašto se vi osećate prozvani jer ja uopšte ne mislim na vašu poslaničku grupu, ima ovde drugih poslaničkih grupa koje se bave ovim pitanjem?
Da li se u Srbiji poštuje Arhonska konvencija, da li postoji strateška procena uticaja na životnu sredinu i zašto sve te zakone ne poštuju? Zbog toga danas imamo i haos u zaštiti životne sredine jer ne postoje, jer zainteresovana javnost ne poziva se na javne rasprave, javne rasprave takoreći i ne postoje i zbog toga mi danas imamo haos i kada je reč o niklu, i kada je reč o nuklearnoj energiji, i kada je reč o ovakvim primerima za nekonsultovanje zainteresovane javnosti i ljudi koji žive u područjima koja su ekološki ugrožena. Nema niko pravo iz Beograda da donese odluku u ime građana Prijepolja i u ime građana Priboja. Ali, to nije najstrašnija stvar u ovoj priči, najstrašnija je stvar da se oni prebiraju, da se oni zastrašuju i da se protiv njih vode raznorazni postupci, sve u interesu jedne kompanije koja se tamo uopšte ne bavi obnovljivim izvorima energije, jer ovi projekti nisu zeleni i ne bave se obnovljivim izvorima energije. Hvala.

Zahvaljujem.
Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, koleginice i kolege, malo smo sad oko ovog prvog amandmana otišli daleko i široko. Studirao sam u 90-im godinama i to je uvek bila politička organizacija, kada govorimo o Savezu studenata. Koliko znam iz priča svojih kolega koje su bile starije i pre 1990. godine je to bila apsolutno politička organizacija i one priče do 2002. i 2003. godine, znam da je to i tad bila politička organizacija. Možda danas to nije tako, ali morate da razumete našu bojazan i ne možete da nam objašnjavate time da ste vi razgovarali sa studentima. Dozvolite, imamo i mi neke studente u svojim partijama i mi smo organizovali neke forume i konsultovali se sa nekim studentima. Nismo sasvim napamet davali ove predloge.
Ne slažem se u potpunosti sa svojim prethodnim kolegama, naravno, ali je intencija da to što su konferencije univerziteta i Konferencija akademija strukovnih studija registrovane u sudskom registru nije opravdanje da ova može ili ne može biti registrovana u Udruženju građana ili u APR. Mi ovde smatramo i ja smatram da ove dve organizacije, koje ste naveli kao opravdanje, nisu dobro registrovane i da je sudski registar prilično krut okvir za studente, iako ja govorim u ime svoje političke organizacije "Zelenih" je veoma krut za jedno naše liberalno viđenje savremenog društva. Ne mora da znači da smo u pravu. Vi ste odbili taj naš amandman i to nije sporno. Ne bih ulazio u to oko polne i rodne ravnopravnosti, ali i mi ovde smo izabrani po nekom principu. Možda bi bili svi muškarci ili bi bile sve žene da je neko glasao kako je hteo. Mora da postoji minimum, kao što postoji i u ovoj skupštini minimum. U tom smislu, i dalje smatram da je suviše kruto da budu u sudskom registru. Ako nije valjalo, onda hajde da promenimo one prethodne dve registracije, a ne da ovu pravimo kako ne valja. Zahvaljujem se. Naravno, uz najbolju nameru su sve sugestije.

Zahvaljujem se uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, na ovaj četvrti amandman smo imali želju i izneću vam jedan primer. Imali smo želju da izađemo studentima u susret sa ovim amandmanom i verovatno svi zajedno ovde imamo tu želju, ali na različite načine. Izneću vam primer dva ista fakulteta, sa istim nazivom predmeta i sa dva ista udžbenika, gotovo identična, koji imaju praktično identičan broj strana. Na jednom fakultetu se taj ispit polaže iz delova i rade se testovi i na završnom ispitu odgovara 50 studenata za četiri dana kod jednog profesora, ako hoće veću ocenu od šestice. Na drugom fakultetu 150 studenata odgovara ovaj ispit u celini, u dva termina, kod jednog profesora.
Ako je ovo Bolonja, onda nešto nismo dobro shvatili ovde. Poruka našeg amandmana je da više mogućnosti za studente je ipak više mogućnosti. Svi vrlo brzo zaboravimo, kad izađemo iz studentskih klupa, muke, probleme, rokove.
Smatramo, ako hoćete da stvar do apsurda, da studenti treba da imaju 12 rokova u toku godine, kad nauče. Ne govorim o kriterijumu i nemojte da nam spočitavate kriterijume. Kad nauče, kad spreme ispit, treba da izađu na ispit i da ga polože, ako ga znaju. Na kraju krajeva, ko zbog koga postoji - država zbog građana ili građani zbog države? Studenti zbog fakulteta ili fakultet zbog studenata, itd? Naravno, to je više filozofsko pitanje. Hvala.

Zahvaljujem se gospođo predsedavajuća, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, na početku samo jedno malo izvinjenje, u brzini pripreme amandmana mi smo, administrativni službenik koji je to radio za Zelene, je definiciju pogrešila. Izvinjavam se svima koji su ovom prilikom uvređeni, ali znači radi se o studentima sa invaliditetom, naravno greška je, studenti sa posebnim potrebama. Mi se ovom prilikom izvinjavamo.
Ovaj amandman govori o tome da su naši, ili gotovo svi fakulteti nedovoljno prilagođeni osobama sa invaliditetom, pre svega studentima sa invaliditetom. Taj trend je prisutan i u javnim ustanovama i u javnim preduzećima i u ostalim institucija, zbog toga smo hteli da ovaj jedan deo amandmana, da kažem ovaj jedan deo problema posvetimo humanijem rešavanju ovih potreba, da kažemo za možda produženim rokom. Čini mi se da je uvaženi kolega Mijatović to pomenuo u pozitivnom kontekstu. Lično sam to tako shvatio i da kažem slažem se da je u najmanju ruku ne primereno izjednačavati osobe sa invaliditetom i osobe koje silom prilika žive u Beogradu, ili negde u unutrašnjosti. Jednu samo nedoumicu, predsedavajuća nam je malopre objasnila kako se raspravlja iako je Odbor za ustavna pitanja odbacio amandman, onda postavljam pitanje zašto nije raspravljano o mom amandmanu, o Fondu za zaštitu životne sredine? Nisam imao priliku da obrazložim svoj amandman, jer ga je Odbor za ustavna pitanja odbacio. Da li to kolege iz pozicije imaju privilegovan položaj ili je pogrešno tumačenje predsedavajuće?

Zahvaljujem se, gospođo predsedavajuća.
Uvaženi ministre, Zelenima nije bila namera da poljuljaju temelje ni zakona ni strategije o visokom obrazovanju. To ovakav amandman ne može ni da učini. Gospođa Banović je o tome pričala, gospođa Gojković, takođe.
Ako smem malo da se našalim, zahvaljujem se, gospodine Cvetićaninu, taman sam se zabrinuo kako se Zeleni lepo slažu sa konzervativcima u ovoj Skupštini. Šalim se, naravno.
Mislimo da je ovo važna tema. Ako mi treba da sačekamo da se desi akt diskriminacije da bi na njega reagovali, onda ne živimo u slobodnoj državi. Ne govorim samo o osobama sa invaliditetom, govorim i o manjinskim pravima i o svim drugim manjinskim pravima, jer uvek treba da reagujemo na ono što će da se desi. Verujem da živimo u jednoj građanskoj državi gde je običajno pravo samo istorijska priča, a da je građansko pravo ipak pravo najpreče.
Izvinjavam se, vi od početka rada parlamenta, od početka rada Vlade tražite samo da vam verujemo na reč i ništa više.
Zaista vam verujem, kao što sam pokušao da verujem i gospodinu Dinkiću, pa je ispalo da sam malo lakoveran. Upozorio sam ga na to da sam lakoveran. Molim vas, da vam ne verujemo na reč, uverite nas dokazima i stvarima. Čime ovaj amandman urušava duh zakona, čime poljulja temelje strategije? Ako imate bilo koje obrazloženje osim toga što tražite od nas da vam verujemo da ste vi humani. Poznajem vas lično i znam da to što kažete da je zaista tako, ali dozvolite da uvedemo neke principe rada u parlament. Nema više, ako smem da se žargonski izrazim, nema – majke mi, i nema verujte mi na reč. Ili postoji zakon ili ne postoji, ili postoji na papiru ili ne postoji. Sve ostalo je, nažalost, za žargon i za ulicu. Hvala.

Zahvaljujem.
Uvaženi ministre, zaista ono što ste vi rekli je za svaku pohvalu i to verujem da se dešava i vrlo radu ću doći. Kažem, mi se poznajemo lično i van Skupštine i nemam razloga da sumnjam u sve što ste rekli, ali ipak to nije odgovor na suštinu amandmana. Znači, ne tražimo mnogo i mislimo da ništa posebno ni zeleni ni bilo ko drugi neće dobiti ako ovaj amandman prođe, sada govorim samo o političkim konotacijama, niti pozicija nešto može da izgubi ako podrži amandman opozicije. Ako se slažemo manje-više, da bi možda ovo mogao da bude dobar amandman, vraćamo se u ono staro da pozicija zna kako treba i da joj ne treba opozicija. Imam utisak i ova dva meseca su me uverila da izgleda da to neće biti tako.
Gospodin Babić klima glavom, verujem na ovo što kažem, i njega sam upoznao kao jednog tolerantnog čoveka. Imali smo mali sukob, stručni sukob, ali me je uverio da je izuzetno tolerantan i verujem da u cilju tolerancije i sa idejom, zaista da pravimo jedno humano društvo zasnovano na zakonima a ne na običajnim pravima ili nekim drugim pravima koja smo nasledili iz prošlosti. Mi možemo, ili vi možete da prihvatite ovaj amandman. hvala.

Zahvaljujem. Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, koleginice i kolege,a ko mogu samo na početku jednu malu impresiju podelim sa vama, a predsedavajući će me opomenuti ako slučajno nekog uvredim. Ali, čini mi se da svih ovih dana većina naših kolega, ili dobar deo naših kolega podjednako na svim stranama, dođe sasluša sam sebe, pokloni se završi govor i ode. Čini mi se, da možete večeras da mi date još malo vremena, ako me bar p nečemu znate, znate me po tome što uporno i uporno svako veče sedim ovde sa ovim kolegama koje gledam.
(Predsedavajući): Mi vas pohvaljujemo, ali to je inače obveza narodnog poslanika.
Nemam želju nikog da vređam, ali jednostavno mislim da mi ovde nismo sami zbog sebe. Za ovih dva meseca mogao da čujem vrlo lepe i komentare, vrlo lepe rasprave mojih kolega i drago mi je što uporno svake večeri sedim ovde.
Javio sam se u ime Zelenih Srbije, uzimajući pravo da neko ko je studirao i završio fakultet, čast naravno izuzecima, može nešto da kaže o visokom obrazovanju. Ministar je delimično rekao nešto o tome kakvi su rezultati bolonjskog procesa. Ta analiza nam ministre zaista treba što pre. Vi ste nas i pozvali da ćemo o tome moći da diskutujemo u narednim danima i mesecima, to je svakako za pohvalu.
Zeleni Srbije su primetili da je puno problema oko nostrifikacije diploma. Time se smanjuje pokretljivost i studenata, ali i radni snage u budućnosti. Reforme u nastavi su obesmišljene i dovedene do apsurda kada imamo princip da se smanjuju slova u knjigama, a da se knjige ne prilagođavaju, da se sadržina knjiga ne prilagođava onome što je potreba studenata. Mi čak, da kažem, žale nam se neki studenti da moraju sa lupama da čitaju knjige jer su njihovi profesori samo smanjili slova da bi smanjili broj stranica. Mi insistiramo na suštini i na sadržini, a ne na formi bolonjskog procesa.
Kada su studentske konferencije u pitanju, naravno da je dobro da dobiju status pravnog lica. Mi Zeleni, čini nam se da bi možda studentske konferencije mogle biti prijavljene u registar udruženja građana. Zelenima se čini da je suviše kruto da to bude u sudskom registru, ali da kažem da je i politika Zelenih malo liberalnija u odnosu na tradicionalne političke stranke.
Za mene neočekivano, ali najveće ograničenje za kretanje građana Srbije u Evropskom prostoru postaje sadržina i model visokog obrazovanja. To naravno nije ni krivica ni zasluga ovde ministra, ali upravo i kritikujemo predloženi zakon da bismo pronašli neka bolja rešenja.
Zeleni Srbije smatraju da broj ispitnih rokova ne treba smanjivati, naprotiv smatramo da ih treba povećati. Pristup mehanizmima provere znanja treba da ide ka tome da ima više, a ne manje mogućnosti. To ne znači da treba sniziti kriterijume ili da znanje treba da bude parcijalno. Zalažemo se za veći broj ispitnih rokova koji će da proveravaju integrisano znanje.
Vi znate da imamo problem na fakultetima jer oni nisu nažalost pristupačni za studente sa invaliditetom. Mi ovde imamo s toga i jedan amandman i Zeleni Srbije misle da bismo studentima sa invaliditetom trebali da produžimo pravo da se finansiraju iz budžeta najduže dve godine od dana isteka redovnih studija. Da na taj način pokušamo da toj kategoriji studenata izađemo u susret. Mislimo da ovaj predlog, o tome ćemo govoriti u amandmanima ne menja suštinu ovog zakona, a da unosi jedan humani deo i humanu stranu u ovom zakonu.
Zeleni Srbije naravno kada govore o većem broju rokova ne govore o snižavanju kriterijuma ili o tome da studenti ne moraju da uče. Znanje mora da bude jedini i najveći kriterijum, ali moramo studentima da ponudimo mogućnosti izbora i izlazaka na ispite. Tu je uvaženi profesor Poskurica veoma lepo govorio, gospodin Blažić takođe je veoma lepo govorio i sam ministar, da kažem je istakao, da se traži znanje. Tu se ne razlikujemo ni po čemu, naravno da se zalažemo da se prvenstveno traži od studenata znanje.
Mi kao Zeleni principijelno podržavamo Bolonju, ali ja se sećam svojih studija, uvek sam prvo polagao ispite na kojima sam redovno slušao predavanja, redovno išao na vežbe, verujte da sam te ispite polagao odmah i u januaru ili u junu. Zbog toga mislimo da je Bolonja dobra bar u tom delu da primorava studente da budu na nastavi da na neki način im pomogne da lakše polažu ispite.
Slažemo se i sa ovim predlogom oko kredita, da studente zaista relaksira saznanje da će im biti dovoljno 48 kredita ili ESPB bodova i da im odgovora produženje važenja uslova za upis. Čini nam se da je ovaj prethodni kriterijum dovoljan i da možda ne bi trebalo dodatno uvoditi i rangiranje. Zelenima Srbije se čini i mislimo da je broj bodova dovoljan kriterijum za ovu godinu.
I na kraju, ono što zaista moram kao Zeleni da istaknem, imamo problem sa ekološkim zvanjima. Kad kažem – ekološki, ne mislim na ono fundamentalnu ekologiju, nego zaista na zvanja koja su u oblasti zaštite životne sredine. Tržište rada, nažalost, vrlo teško ili gotovo da ne prepoznaju ova zanimanja, a stara nacionalna nomenklatura koju vučemo još iz, čini mi se, iz bivše SFRJ ne prepoznaje pojedina zanimanja, dok tih zanimanja ima u nacionalnoj kvalifikaciji za visoko obrazovanje.
S toga, što pre, držaćemo ministra za reč da ćemo raspravljati o strategiji, da kažem, u narednim danima, nedeljama, ćemo žuriti i mi smo tu da pomognemo da visoko obrazovanje bude bolje. Ovih nekoliko sugestija su krajnje dobronamerne, možda nešto od toga može da se prihvati i da kažem, u principu bićemo spremni da prihvatimo ovaj predlog zakona kao Zeleni. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, koleginice i kolege, mi, kao Zeleni iz Srbije, ćemo podržati ovaj amandman. Samo dva pitanja – sve vreme u svim ovim raspravama vi tražite od nas da vam verujemo na reč, i kada je ekologija u pitanju i kada je životna sredina u pitanju da ćete vi to srediti i urediti. Mi ćemo podržati amandman.
Podsećam vas, koleginica pre gospodina Markovića me je podsetila na to, mi smo predlagali uvođenje posebnog poreza i akcize na transmasti i na džankifud. Slažem se da nije vreme, ali se zalažem da ovog trenutka uvedemo zdravu užinu Onda, da li to znači da ćemo po ovom principu u redu u kojem stoje deca jednom detetu dati užinu a drugom reći – tebi su roditelji bogati, ti ne možeš da dobiješ užinu, nek ti kupe mama i tata. Intencija ovih vaših predloga je, čini mi se, takva. Mislim da će zdrava užina prvog dana da nam donese bolju ekonomsku situaciju, jer ćemo uposliti proizvođače ekološke hrane, jer ćemo pekare zdrave hrane uposliti i imati zdrave generacije. Ovako stalno devastiramo sistem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, koleginice i kolege poslanici, oko ovog zakona je zaista bilo puno rasprave i na Odboru za životnu sredinu. Ovaj predlog zakona i ovi amandmani pokazuju da je Vlada spremna da prihvati neke preporuke ili Odbora, ili pojedinih poslanika.
Međutim, prihvatanje ovakvog amandmana nas dovodi u zabludu i, da kažemo, dovodi u zabludu građane Srbije i ekološke organizacije, da je Vlada to spremna i oko velikih stvari.
Znate šta se sve dešavalo u poslednjih godinu i po dana u javnom preduzeću "Nuklearni objekti Srbije" – bilo je i smene direktora, a pričalo se i o velikim malverzacijama. Kažem da se pričalo, a stavljam to pod znake navoda, jer ne znam šta se tamo dešavalo. Bilo je nekoliko akcidenata. To je zaista institucija od veoma velikog značaja. Na glasanju sam bio uzdržan na Odboru, ali vas molim da se principijelno držimo svih stvari, da tako bude i kada razmatramo Fond za zaštitu životne sredine.
Imamo samo insinuacije da se tamo radilo dobro, kao što imamo insinuacije da se i u Fondu za zaštitu životne sredine nije radilo kako treba. Bar smo tako čuli nekoliko puta u toku ovih par dana i to nije dovoljan osnov da se ukine Fond, kao što očigledno nije dovoljan osnov da se ukine javno preduzeće, nuklearni objekti.
Mislimo da treba da ostane. Dobro je što ostaje. Veoma je važna nuklearna bezbednost građana i građanki Srbije. Takođe, videćete i u sledećim predlozima zakona ima puno problema i ima puno neprincipijelnosti od strane Vlade. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, koleginice i kolege, u vezi sa ovim amandmanom, Zeleni Srbije su u protekle dve godine nekoliko puta od javnog preduzeća "Nuklearni objekti Srbije" tražili informaciju od javnog značaja i vrlo često smo bivali odbijeni. Mislimo da je veoma važno da se zna kako se radi, šta se radi. Ovog puta makar kao narodni poslanici imamo to pravo.
Odbor za životnu sredinu je tražio i tražiće, pretpostavljam, da bude redovno informisan. Jer, tamo imate tri hangara, imate jedan hangar u koji niko nije ušao već 50 godina i pitanje je da li se zna šta se u tom hangaru nalazi? Bilo je problema oko čuvarske službe.
Postavljam još jedno pitanje – ako jedno javno preduzeće koje plaćamo iz budžeta Republike Srbije, iz budžeta građana, naplaćuje jednom institutu za nuklearna istraživanja neke svoje usluge, koji je takođe na budžetu Republike Srbije, nije li to malo sramotno? Mi ne osnivamo javno preduzeće da bi zarađivalo na državi, nego da bi unapredilo život građana i da bi zaštitilo, pre svega, zdravlje naših građana. Kada je nuklearna bezbednost u pitanju, mi imamo još puno posla. Ja se nadam da će ovog puta biti strožija kontrola i da će Vlada voditi računa šta se tamo radi.
Kad na Guglu otkucate: nuklearni objekti Srbije, izaći će samo loše informacije o toj firmi. Neće izaći nijedna plemenita stvar koju su oni uradili za ove dve godine, izaći će samo skandali, malverzacije, itd. O svemu tome je pisano u novinama. Molim vas da to stavite pod kontrolu. Sada kada smo ostavili to preduzeće, neka ono radi ono zbog čega je osnovano.

Zahvaljujem se. Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, koleginice i kolege, najosnovnije pitanje je da li znate kada se jedna država brani od poplava? Pa, onda kada je suša, a ne kada su poplave. Kada su poplave sistemi ne mogu da funkcionišu ako nisu pripremljeni da preuzmu poplavni talas i da nas zaštite od poplava.
Da li znate da se u stvari u lokalnim samoupravama najveći problemi i najveće mogućnosti za odbranu od poplava stvaraju? Naše poplave su se upravo dešavale u lokalnim samoupravama. Imali smo puno problema i u toku 2009. godine i tokom 2010. godine. Beograd je te dve godine odbranjen samo zbog toga što je bio dobro opasan nasipima i bedemima koji su urađeni pre 30 i 40 godina, a imali smo u istočnoj Srbiji probleme, imali smo u južnoj Srbiji probleme, imali smo probleme jer ljudima nedostaju lokalni planovi upravljanja vodama. Lokalni planovi za odbranu od poplava na vodama drugog reda i ova taksa koju ukidamo, 50% te takse je odlazilo na lokal.
Ono o čemu kolege iz DSS govor od početka ove sednice je upravo to zanemarivanje lokalnih samouprava. One vrlo često tehnički nisu osposobljene, a još kad im uzmemo i to malo para koje im je stizalo, svakako da će se vrlo teško braniti od poplava. Vrlo teško će se braniti i od požara i još kad se neke druge službe upliću u nadležnosti vodoprivrede i to nestručno. Mi smo te dve godine bili svedoci da se jedna služba o kojoj će malo kasnije biti reči, koja veoma dobro brani državu o požara, ali nažalost ne brani je od poplave, uplitala se u odbranu od poplava i mnogi problemi su regionu Srbija voda bili prouzrokovani zbog nestručnosti te službe koja se bavila zaštitom od požara, a u stvari se uplitala u zaštitu odbrane od poplava. Hvala vam.