Zahvaljujem se, uvažena predsedavajuća.
Gospođo ministarka, kao što i debata u načelnoj raspravi o zakonu nije bila mnogo žestoka i nije bilo preterano velikih zamerki, naravno nisam iznenađen odbijanjem amandman, to je u dobroj tradiciji ovih sedam meseci vladavine nove vlade.
Ovaj amandman ne menja suštinu zakona, kao ni mnogi prethodni moji amandmani, već dodaje samo jedan malo drugačiji pogled zašto bi u 21. veku upravljanje energetskom efikasnošću bilo isključivo inženjersko pitanje i zašto taj posao ne bi mogao da obavlja neko sa dobrim znanjem ekonomije.
Naravno da ni prihvatanje ni odbijanje ovog amandman ne donosi suštinske promene, ali širi jedan krug ljudi koji bi mogli da učestvuju, naravno, ukoliko polože ispit za energetskog menadžera i da možemo da uporedimo nekog drugog inženjera sa ekonomistom. Ukoliko isključivo to nisu mašinski ili elektroinženjeri, ne vidim zašto ne bi bio bilo koji drugi inženjer ili zašto onda ne bi mogao da bude ekonomski stručnjak, jer ovo nisu poslovi upravljanja svemirskim brodom, ovo je nastavak mistifikacije struke koja traje 30 godina u ovoj zemlji. Nije ovo nije ništa novo i nije ovo nikakva vaša izmišljotina, nego zatvorenost struka koja u 21. veku ne bi smela da postoji, ne treba da postoji i ne vidimo zašto i ekonomisti ne bi mogli da budu dobri energetski menadžeri, jer u drugim zemljama postoje takve prakse. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se. Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarka, uvažene koleginice i kolege, na početku u analizi Predloga zakona o efikasnom korišćenju energije zaista jedna dobra, da kažemo, ne tako česta definicija, ali u načelima ekonomska isplativost mera i energetske efikasnosti, pa u jednom delu kaže – ušteđena energija je energija koja ne mora da se proizvede, pri čemu se uzimaju u obzir i pozitivne posledice po životnu sredinu nastale usled smanjenja potrošnje.
Nažalost, ovakvih pozitivnih primeraka u ovom zakonu nema mnogo u zaštiti životne sredine, a još manje ih ima u upravljanju resursa. Naravno, ova druga stvar nije ni predmet ovoga. Upravo ovo što ste istakli u ovoj ekonomskoj isplativosti je ono što bi trebalo da bude postulat, savremeni postulat da stvari u ekologiji i stvari u životnoj sredini i stvari oko životne sredine ne treba da imaju cenu samo kad se dese, nego upravo najveća vrednost u zaštiti životne sredine je da se neki neželjeni događaj ne desi. Nažalost, u Srbiji se mere i ovi savremeni neoliberalni ekonomisti, računaju samo ono što mogu da opipaju u ekologiji, kao što ste i ovde definisali u energetici nema šta da se opipa, ali i te kako ima finansijski šta da se proceni, da se svakako taj efekat vidi.
Međutim, tu ono što moramo da konstatujemo je da je Srbija energetski neefikasno društvo, da Srbija nažalost ne štedi energiju i nije održiva zajednica. Na nama je da vidimo da li će ovaj zakon to doneti, izgleda da ima tu nameru i da može, da kažemo, promeni energetsku situaciju pogotovo kada je u pitanju efikasno korišćenje energije i posebno kada je u pitanju naravno ovo efikasno korišćenje energije i ušteda energije. Mi imamo takav energetski položaj, da kažem, da se do sada nije razmišljalo o individualnim korisnicima, o domaćinstvima, o proizvođačima, o velikim pogonima, o javnim ustanovama, o blokovima zgrada, da ostvare energetsku samodovoljnost i nezavisnost. Ima toga u ovom zakonu. Možda zaista kompanijama koje proizvode i prodaju električnu energiju jeste interes profita, ali ovo o čemu mi govorimo je ono što je za građane važno i ono što je za državu važno da energetska efikasnost bude na zavidnom nivou, i da u stvari kroz uštedu energije mi možda nekim kompanijama smanjimo profit, ali u svakom slučaju zaštitimo životnu sredinu i pojačamo ekonomski deo priče kada govorimo o zaštiti životne sredine.
Danas je bilo lepo učestvovati, celog ovog dana u raspravi, jer su glavne reči bili ili zelena energija ili zelena ekonomija. Konačno posle nekoliko decenija, ne prevelikog razmišljanja mi upotrebljavamo reči koje su savremene i nadam se da koristimo i da ćemo ih koristiti u budućnosti da sprovedemo u delo neke naše stvari. Imamo preduzetnika, pretpostavljam da mislimo na istog, kolega iz jedne druge poslaničke grupe ga je pominjao, verovatno njega, da on snabdeva energijom blokove zgrada koje priključuje na toplotnu pumpu i uspeo je da u tom gradu, u centralnoj Srbiji, ne samo grejanje, nego i hlađenje, uradi po istoj ceni po kojoj grad naplaćuje samo grejanje u zimskoj sezoni.
To je svakako intencija kojoj moramo težiti. Nekad je dobro, nekad nije kada ste bogati resursima, ali čak i Norveška koja ima mnogo više resursa nego što joj treba je jedna vrlo štedljiva zemlja.
Mi u Zelenima smatramo da daljinski sistemi moraju i mogu biti zamenjeni energetskim sistemima u susedstvu. O tome je govorio i prethodni kolega, koji kombinuju toplotne pumpe, recimo, koje koriste energiju vode iz zemlje sa izvorima energije na biomasu, možda na komunalni otpad, s obzirom da se i o tome sve više priča, kao i sistemima za solarno grejanje tople vode.
Svakom ko je spreman da investira u sistem o kojem sada govorimo, trebalo bi da kažemo da država omogući da lokalne samouprave budu, na neki način, garant uzimanja takvih povoljnih kredita da bismo povećali energetsku efikasnost i da bismo, da kažem, tom "energanom" iz susedstva, smanjili uticaj na životnu sredinu.
Daljinski sistem kakav je sada, verovatno bi bio neodrživ iako bismo ga transformisali na biomasu. Malme je primer masovnog korišćenja toplotnih pumpi. Barselona je primer masovnog korišćenja solarne energije za grejanje tople vode. Ništa se ne može ostvariti ako naše sadašnje toplane ne budu postale ESKO kompanije koje ne podižu kotlarnice, već se investiraju iz uštede.
Ima toga i u ovom zakonu i treba osnažiti ljude. Treba potencirati i prema informacijama koje sam ja danas dobio u Skupštini, da kompanije iz Holandije su veoma zainteresovane kao ESKO kompanije da investiraju u Srbiju i verovatno će im to dobrim delom ovaj zakon i omogućiti.
Ono što je interesantno za Srbiju i za Beograd, jeste da izgubimo 40% energije kroz fasade i prozore. Prema računici Zelenih Srbije, ako bi se samo 10% fasada i prozora zamenili, ušteda na gubicima bi iznosila oko 35 miliona evra. Zato energetska efikasnost u zgradarstvu i velikih gradova izolacije fasada, zamena prozora, sa postojećom strukturom vlasništva, nije moguća bez velikog napora pojedinca.
Zbog toga država tu mora da uđe kao poseban garant, ili država ili gradovi da budu garanti da bi se isplatila ova ulaganja iz uštede. Mislimo da su tu ESKO kompanije one koje žele da ulažu i one koje mogu da donesu ne profit, nego uštedu i da na osnovu toga da donesu boljitak životnoj sredini.
Investicije u energetsku efikasnost su svakako put u "zelenu ekonomiju" i "zelene poslove". Mi imamo primere inovativno-energetsko-ekoloških rešenja, pronalazaka i patenata. Na primer, jedan patent je novi sunčani kolektor za građevinarstvo od sočiva i ogledala, koji obezbeđuje i zimi temperaturu fluida od 95 do 100 stepeni. On je napravljen u Srbiji od polikarbonata i izdržljiviji je od stakla. Ovaj pronalazak i njegov rani razvoj je nedavno Inovacioni fond pomagao.
Znači, imamo dovoljno i struke i kapaciteta i svakako da bi ulaganje u masovnu uštedu energije bio pokretač jedne nove "zelene industrije" od koje bi mogli da ubrzamo svoj razvoj, jer nažalost taoci smo višedecenijske priče o tome da Srbija može da živi samo od usluga. Bez industrije nema razvoja, bez otvaranja industrijskih novih radnih mesta. Kada Zeleni govore o industriji, govore svakako o "zelenoj industriji".
Koristim ovu priliku i ovaj razgovor o zakonu da kažem da tražim i pomoć. Mi imamo agro i šumski pelet na koje je PDV 20%, a imamo ogrevno drvo koje ima PDV 8%. Zar ne bi trebalo da uložimo napor da pomognemo ljudima koji na neki način štite životnu sredinu da imaju i profit iz toga? Možda ovo nije direktno u vašoj nadležnosti, ali možemo svi zajedno da apelujemo na nadležno ministarstvo.
Budžetski fond je ono što smo pozdravljali i što pozdravljamo. Zeleni misle da treba podržati osnivanje budžetskog fonda. Naravno, to sada nije nikakva naročita inovacija. Mi vas podsećamo da smatramo da najmanje što mora da postoji jeste jedan budžetski ekološki fond. O tom budžetskom ekološkom fondu, kao jednom razdeoku u budžetu smo govorili pre sedam meseci, upravo zbog toga da bismo kontrolisali ulaz i izlaz "zelenih para", o čemu ste govorili kada govorite o energetskom budžetskom fondu.
Sve malverzacije ili sve nedozvoljene radnje, znaju se gde im je mesto i znaju kako se procesuiraju. Pre sedam meseci su Zeleni govorili o pogubnim posledicama zatvaranja budžetskog fonda. Mi sada donoseći nove krovne zakone, naravno vidimo nedostatak budžetskih fondova. Podsećamo da je nedostajući fond, ekološki fond iz kojeg bismo mogli da investiramo jedan deo stvari i ono što je bio predlog Zelenih i o čemu još uvek možemo da razmišljamo, jer ne ruši koncept ni ministarstva ni Vlade, a to je da se razmišlja o jednom investicionom kapitalnom zelenom fondu u perspektivi, da država Srbija bude jedan od osnivača tog fonda, da bismo sve poslove u životnoj sredini, u "zelenoj ekonomiji" mogli lakše da pomognemo, da kreditiramo, da Srbija brže krene i da se brže razvija.
Ono što zaista jeste u fondovima najbitnije da se vidi je tok novca. Nažalost, mi ne vidimo tokove novca u delu kada govorimo o ekološkim naknadama i taksama za zagađenje, ali to nije deo ovog zakona. U delu o amandmanima, ja sada nisam ništa o tome govorio, govorićemo u delu o amandmanima. Za sada, da kažem, čekamo nastavak rasprave. Mora da postoji dovoljno argumenata kojim bi nas ubedili da glasamo za ovaj zakon. Govorim samo u ime Zelenih Srbije. Čim imamo određen broj amandmana, znači da smatramo da ovaj zakon može da se popravi, ali da za njega može i da se glasa. Hvala.

Poštovani predsedniče, uvažena gospođo ministre, koleginice i kolege, ovde imamo nekoliko problema. Najočitiji problem u vezi sa ovim amandmanom je kontrola kvaliteta vazduha, ali sve ono pozitivno i sve ono dobro što je uvažena ministarka uradila za ovih par meseci bilo je ograničeno time što je samozvani ključar kase ukinuo ekološke takse, kao izvorne prihode lokalne samouprave.
Ovde moramo da naglasimo da su lokalne samouprave ostale uskraćene za ekološke takse i naknade i da sada to sve ulazi u zajednički budžet i ne vidi se trag ni kako ulazi, a pogotovo se ne vidi trag kako izlazi. Naglašavam da je po Zakonu o zaštiti životne sredine ovo su isključivo namenska sredstva i umesto da se dele 60, 40 lokalnoj samoupravi, sada neko u Ministarstvu finansija tih 100% sredstava troši po bilo čijim odlukama, pa makar da je to odluka Vlade. To je nenamensko trošenje sredstava i mi ovde apelujemo na gospođu ministra da vrati svoj novac u svoje ministarstvo i da raspolaže sa tim novcem onako kako treba.
Nemojte, na kraju krajeva, više od pola Vlade se borilo za nekakvu decentralizaciju i sada hoćete da pitate lokalne samouprave kako troše 40%. To niste uradili, nego ste im ukinuli 40%. Podsećam vas da se ekološke takse ubiraju u lokalnim samoupravama, najveći deo, kao naknade za zagađenje. Lokalne samouprave Obrenovac, Lazarevac, Pančevo, Smederevo, Požarevac, Kostolac imaju pravo da pitaju vas kako trošite tih 60%. Ne vas, gospođo, nego ministra finansija i Vladu Republike Srbije.

Zahvaljujem. To što ste rekli veoma me raduje, ali šta onda znači Zakon o lokalnoj samoupravi koji je ukinuo naknade kao izvorne prihode lokalne samouprave. To znači da ćete ipak po svom nahođenju transferisati ta sredstva i ne postoji zakonski osnov na osnovu kojeg lokalne samouprave, pre svega, oni koji imaju najveće zagađivače na svojoj teritoriji, a to su, ponavljam, Obrenovac, Lazarevac, Požarevac, Kostolac, Smederevo, Bor, Pančevo…
Da li su njihovi projekti za zaštitu životne sredine osuđeni na nefinansiranje ili će gospodin ministar kase odlučiti koji će projekat da se finansira, a koji neće? Imaćemo uništenu Staru planinu, kao što je uništena, pa umesto da idemo na zimovanje na Staru planinu, idemo u Švajcarsku. Šta ćemo da radimo sa onom decom koja ne mogu da izađu iz Obrenovca, Lazarevca, Požarevca, Pančeva, nego ostaju zarobljena zbog toga što im je neko ukinuo lokalne ekološke takse. Zakonom o lokalnoj samoupravi ste ukinuli ekološke takse.
Opet se izvinjavam, jer poštujem vaš rad i vaš trud. Kada kažem vi, ne mislim na vas lično. Uskoro će se taj zahtev lokalnih samouprava naći, jer su počele konsultacije, bez obzira na političku boju. Kao što znate kvalitet vazduha, kvalitet vode, kvalitet zemljišta ne zna da li smo mi zeleni, mi jesmo zeleni, ali da li smo zeleni, plavi, žuti, crveni, vazduh, voda nemaju boju i zbog toga je važno, pre svega, misleći na svoju decu kako ćemo da ih zaštitimo i kako ćemo da smanjimo efekte zagađenja. Ne može neko u Beogradu ko leti avionom za Švajcarsku ili za Singapur da odlučuje kako će da se troši novac u Obrenovcu.

Zahvaljujem se.
Poštovani predsedniče, uvažena ministarko, ja sam za to da svih 1.300 ili svih 1.500 ugovora, koliko ste pomenuli, ako su kriminalni da svi završe tamo gde im je mesto, ali nisam pominjao ni jedan ugovor, ni jednu nevladinu organizaciju, isključivo sam pominjao lokalne samouprave i novce koje lokalne samouprave uglavnom ne dobijaju u poslednjih šest meseci. Bilo je nekih uplata početkom ove godine na teritoriji opštine Obrenovac. Nažalost, u Obrenovcu je sneg crn već 45 godina. To nema veze ni sa vama, ni sa prethodnom Vladom, ni sa onom pre nje, ali iz godine u godinu ima nekih pomaka i nadam se da ćemo te pomake nastaviti.
Voleo bih da mi pomogne neko od mojih kolega, ko bolje poznaje kako funkcioniše grad Beograd, a ko je sad u vladajućoj koaliciji. Hoću da pomenem Program zaštite životne sredine i Program trošenja sredstava na teritoriji grada Beograda za zaštitu životne sredine, kao jedan od najboljih primera na teritoriji Srbije. Opet da ne ispadne da je to zasluga samo DS, ako može neko da se javi od kolega iz SPS ili iz PUPS, da pojasni malo kako to gospodin sekretar maestralno vodi Sekretarijat za zaštitu životne sredine na teritoriji grada Beograda i da malo neko nauči i od našeg beogradskog sekretara kako se upravlja životnom sredinom na teritoriji Republike Srbije.
Zakon o lokalnoj samoupravi je 25. septembra ukinuo naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine kao izvorne prihode lokalne samouprave. Znači, ministar finansija, s obzirom da sve stiže kod njega u budžet, troši pare po sopstvenom nahođenju. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.
Poštovani predsedniče, uvažena ministarko, koleginice i kolege, u ovom amandmanu mi govorimo o listi supstanci koje oštećuju ozonski omotač. Mi smo mislili da možemo da olakšamo Vladi koja se pre svega zalaže za decentralizaciju da jedan deo izdavanja dozvola koje na osnovu uslova koje propisuje Vlada mogu izdati organi lokalne samouprave, opštine i gradovi.
Čini nam se da je danas 21. vek i da onog trenutka kada završite nešto u opštini može isto trenutka da se nađe u sistemu ministarstva, pošto je obrazloženje u tom smislu da mora sve da se dešava u ministarstvu, jer ne možemo na kvalitetan način da vodimo bazu podataka, što je jedno krajnje čudno obrazloženje.
Čini nam se da je veoma veliki problem da svi dolaze u ministarstvo, tu ima onih koji barataju freonom i kojih je izuzetno malo ili imaju malo zaposlenih i onda, zamislite taj trošak iz Pirota, Dimitrovgrada, iz Leskovca, iz Vranja da dolaze u Beograd samo da bi dobili dozvolu, a ako mogu da završe dozvolu u Vranju za jednog zaposlenog više ga košta put do Beograda nego sve ostalo što će zaraditi u Vranju menjajući freon u klimama. Kao što znate preko 80% klima su freonske, a vrlo malo etil-glikolske i zbog toga je ovaj amandman. Mislili smo samo da olakšamo ministarstvu, ništa više.
Samo da vam naglasim da Zeleni Srbije uopšte ne sumnjaju kako vaše ministarstvo troši novac. Za sve zloupotrebe smatramo da treba odmah da se ide u zatvor, ali Zakon o lokalnoj samoupravi je 25. septembra 2012. godine ukinuo izvorne prihode lokalne samouprave od naknada za zagađenje.
Neću tražiti izvinjenje, iako ste vi rekli da to nije tačno. Našao sam i datum kada su donete izmene tog zakona. Prema tome, lokalne samouprave nemaju novac koji im sleduje.

Zahvaljujem.
Koleginice i kolege, uvaženi predsedavajući, poštovana ministarka, imam utisak da ste me stidljivo pohvalili i da će doći vreme kada će ovo moći da se implementira u sistem Srbije.
Ja vas ne hvalim tako stidljivo. Rekao sam u nekoliko prethodnih sednica da ste imali vrlo dobrih poteza, počev od nuklearne energije, pa do nekih poslednjih poteza.
Mi mislimo da je 21. vek i da taj sistem može da funkcioniše. Jasno mi je da će doći vreme, kao što će doći vreme i za Zelene Srbije, kada će sve ovo moći da funkcioniše sa lokalnim samoupravama.
Slušajući kolege i koleginice sa moje leve strane imam utisak da sam u prethodnih 12 godina bio u vlasti, iako sam prvi put u parlamentu pre šest meseci. Zeleni Srbije su prvi put u parlamentu, a pojedine kolege i njihove poslaničke grupe su neke 12 godina na vlasti, neke takođe 12 godina, samo su se drugačije zvali, neke su poslednje četiri godine na vlasti i meni su spočitavali neke stvari.
Kada sam rekao samozvani ključar kase, nisam rekao samozvani ministar i poštujem to što je ministar ministar, ali drago mi je da ste prepoznali na koga sam mislio. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka, koleginice i kolege, veoma sličan amandman prethodnim amandmanima. Mnogo je freonskih klima u Srbiji i mnogo je protivpožarnih sistema sa freonima. Preko 80% klima su freonske.
Kao i u prethodnom obrazloženju, mi smo mislili da to može da olakša, da smanji gužve u ministarstvu. Zamislite kada bi svako ko hoće da uzme vozačku dozvolu dolazi u Beograd, a ne bi to završavao u svojim lokalnim samoupravama? Mislim da postoji i tehnički i softverski načini da se rastereti ministarstvo.
Opet, ovo nije kritika ministarstvu, nego želja da ministarstvo brže, uspešnije i bolje radi.
Ono što je uvažena ministarka, malopre rekla, Smederevo je u trećoj kategoriji zagađenosti, veoma zagađeno, postoje određena merenja, slažem se sa kolegom koji je o tome pričao da mora tih merenja da bude više. To je pravo lokalne samouprave da sama vrši monitoring merenja u svojim jedinicama lokalne samouprave. Zagađivači nek mere za sebe da ne bi prekoračili, ali mi ćemo da ih kontrolišemo u lokalnim samoupravama kako oni troše taj novac.
U poslednjih dvadesetak godina je bilo određenih pomaka, i sve Vlade su donosile te pomake, promenjeni su svi elektro-filteri u Obrenovcu. Između 2004. i 2008. godine urađen je katastar zagađivača. Prva automatska monitoring stanica u Obrenovcu je urađena, koja kontroliše zagađivače. Govorim o periodu između 2004. i 2008. godine. U tom periodu su preko pet hiljada dece je išlo na klimatski oporavak, koji imaju opstruktivan bronhitis, astmu, plućne bolesti. U to vreme sam radio u Fondu za zaštitu životne sredine u opštini Obrenovac, i veoma dobro sam sarađivao sa kolegama iz DSS koji su postavili osnove fonda, i koji su ustrojili jednu dobro ministarstvo.

Uvažena ministarko, zahvaljujem se na obrazloženju. Vrlo logično obrazloženje. Ima i tu nekih troškova, ali da sad ne cepidlačimo. Rekli ste u prvom obrazloženju da će doći vreme kada će ti softveri moći da rade i mi u ovom amandmanu nemamo nameru da jedinstvenost sistema diskreditujemo, nego samo smo mislili da može da se olakša protok informacija, da se smanji pritisak. Ako to može da se uradi poštom, bilo bi dobro da može da se uradi elektronskom, pošto nastupam u ime "Zelenih Srbije", ne moramo da trošimo papir ako nije neophodno itd.
Najmanje uštede su uštede i za budžet i za životnu sredinu i za građane Republike Srbije. Kada počnemo da razmišljamo o malim stvarima, o malim promenama, o malim izmenama, uradićemo jednu veliku stvar na nivou Republike Srbije i nema potrebe da kažemo da donosimo nepotrebne troškove, ako možemo da ih uštedimo, kao što ovde besomučno trošimo energiju u ovoj sali. Možda bi isto tako prijatno i isto tako radno bilo da malo više štedimo energiju. Svaka ušteda energije je preko potrebna i to u ukupnom zbiru može da donese neku veliku investiciju u perspektivi. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovana ministarka, koleginice i kolege, ovim amandmanom na član 52. smo predložili da sertifikate iz stava 1. dodeljuje sertifikaciona ustanova, institucija ili telo koje svojim propisom određuje Vlada. Mi ovde mislimo da opet, kao i u prethodnim amandmanima, ne diskreditujemo ili ne isključujemo Vladu iz uređenja nekih propisa, ali jednostavno, zna se za šta služe sertifikaciona tela i ako postoji procedura po kojoj oni dodeljuju sertifikate, ne vidimo zašto bi Vlada učestvovala u svemu i u dobijanju i u oduzimanju i u obnavljanju sertifikata itd.
Slažemo se da Vlada mora da propiše određenim propisom ili uredbom uslove, minimalne zahteve i postupak, ali mislimo da bi trebalo da postoji sertifikaciona kuća. U Srbiji ih danas ima dve ili tri ili možda četiri. Nije to toliko važno. Ali, postoje na nivou EU veoma uvažene kuće u kojima može da se sertifikuje nešto, bilo kakav proizvod. Mi ovde sada govorimo o konkretnoj stvari u domenu zaštite vazduha. Ali ovako, ako Vlada može da daje i oduzima sertifikate, ako neće to da bude pregruba reč, čini mi se da to malo liči na biznis koji Vlada hoće da kontroliše, a za tim nema potrebe, jer postoje kuće koje se time bave. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, uvažena predsedavajuća, uvažena ministarka, neki put mi je teško da sve to prevedem u ženski rod, draga ministarka, možda je tako najlakše da se kaže. Mi u amandmanu na član 9. iznosimo neke stvari i drago mi je kako je uvaženi kolega pre mene diskutovao, samo je sve ono što je on rekao mene navelo na zaključak da nam je preko i iznad svega neophodno da imamo jedinstveno Ministarstvo za prirodne resurse i zaštitu životne sredine. Ne znam kako je on došao do zaključka da ne treba ministarstvo, kad sve ono što je rekao me je navelo na zaključak da nam treba edukacija u školama, u obdaništima, u visokoškolskim obrazovnim ustanovama.
Naravno da nam je neophodno jedinstveno ministarstvo upravljanja prirodnim resursima i zaštite životne sredine, ali da se vratimo na sredstva za zaštitu i unapređenje životne sredine. Deo ovog obrazloženja u vezi sa našim amandmanom nam je sasvim jasan jer se odnosi na to da bi narušili svojim definicijama ustaljene definicije. Ali, zašto operater ne bi imao dve obaveze? Pitanje koje se ovde provlači od početka je – zašto Vlada, da ne kažem ministarstvo, jer više taj finansijski resurs nije u ministarstvu, zašto vi nemate ni jednu obavezu prema lokalnim samoupravama koja je utvrđena zakonom, a nije dobra volja ministra finansija, jer dobra volja ne postoji u pravu i u zakonu?
(Predsedavajuća: Vreme.)
Samo da kažem uvaženoj koleginici, evo ga u izveštaju ministarstva, Kruševac, Agencija za zaštitu životne sredine vrlo često ne prekoračava, ali Smederevo 46% u toku godine je jako zagađeno, Obrenovac 35%. Zahvaljujem se. Izvinjavam se.

Zahvaljujem se. Nisam hteo da kažem da ste pogrešno radili. Samo je nisam direktno oslovio jer je to nedozvoljeno, ako se ne varam.

Ne znam šta vam nije jasno. Ja ne osporavam pravo na repliku koje ste joj dali.

Predsedavajuća, želim repliku.

Zahvaljujem se. Rekao sam samo da je nisam direktno oslovio jer je to zabranjeno, a pomenuo sam njeno izlaganje i dali ste repliku. Je li tako? Je li to u redu? Zahvaljujem se.
Kod Smedereva imamo zaista prekoračenje 46,6% i to je jako zagađena životna sredina. U Obrenovcu imamo 35%, pa 30% na drugoj mernoj stanici, pa 35% na trećoj mernoj stanici. Zbog toga je važno, ovde se ne radi o javnom zdravlju i ne radi se o zaštiti zdravlja, radi se o zaštiti životne sredine. Obrenovac i Lazarevac, recimo, nemaju novca da izdvajaju iz budžeta za zaštitu zdravlja, ali se previše novca generiše za zaštitu životne sredine jer postoje zagađivači koji narušavaju životnu sredinu i na teritoriji Smedereva i na teritoriji Obrenovca i na teritoriji Lazarevca. Mi u ime tih lokalnih samouprava tražimo da se njihove pare vrate i da budu potrošene za životnu sredinu, za zaštitu i poboljšanje životne sredine.
U tom smislu jeste bio amandman, ali obrazloženje prihvatamo u onom delu da ne menjamo terminologiju, jer smo mi promenili terminologiju i mislimo da je prikladnija kada kažemo "generator emisije zagađenja" jer znamo na šta se misli. Ovo vaše je malo šire i može da se tumači dvostruko. Nemamo ništa protiv tog tumačenja. Ključno pitanje je – zašto vi, kao Vlada, jer ste ukinuli mnoge zakone koje lokalnim samoupravama namenski opredeljuju sredstva za zaštitu životne sredine, nemate ni jednu obavezu prema zakonu, prema lokalnim samoupravama, da se vrate sredstva koja su ubrana od naknade za zagađenje životne sredine? Zahvaljujem se.