Zahvaljujem se, uvažena predsednice.
Poštovane koleginice i kolege, dobro je kad nema previše tenzije kad razgovaramo, jer u prethodne dve godine je povremeno bilo isuviše tenzija. Meni se čini da ovim amandmanom niko ne osporava značaj i vrednost poljoprivrede i njenog udela u srpskoj ekonomiji. Ali, ovde mislimo da bi trebali da tražimo posebnu brigu i novo jedinstveno ministarstvo. Pročitaću ovde sve zemlje, jer je uglavnom bila delimična istina u nekim izlaganjima prethodnika i sa jedne i sa druge strane. Ministarstvo sa energetikom imaju Francuska, Grčka i Švajcarska. Ministarstvo sa poljoprivredom, niste pominjali Španiju, ima Španija, Austrija, Velika Britanija i Kipar. Ali, mnogo zanimljivije, razvijenije i evropskije, ako tako smem da kažem, zemlje imaju jedinstvena ministarstva, pa tako Finska, Švedska i Norveška, sa kojima se ne bih poredio, imaju posebna ministarstva. Belgija takođe ima posebno ministarstvo, kao i Italija. Što se tiče zemalja u okruženju, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Bugarska, Poljska, Slovenija i naše dve omiljene zemlje, Rusija i Nemačka takođe imaju posebna ministarstva za zaštitu životne sredine, za prirodna bogatstva, za prostorno planiranje, kako koja zemlje i kako koje ministarstvo.
Ono što nas je opredelilo da se poredimo sa Nemačkom jeste remedijacija i razvoj u Istočnoj Nemačkoj, koji je posebno apostrofiran. Bivša SFRJ, današnja Srbija, veoma mnogo liči na Istočnu Nemačku. Zbog toga smatramo da istorijsko zagađenje, da sve što smo nasledili u ovih 25 ili u ovih 60 godina, da se ne bi niko…
(Predsednik: Vreme, dva minuta.)
Samo da dovršim rečenicu, molim vas. Da se niko ne bi osećao kriv, mi mislimo da zaslužuje ova zemlja posebno ministarstvo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.
Uvažena predsednice, poštovane koleginice i kolege, upravo zbog kompleksnosti i važnosti poljoprivrede, mi tražimo da Ministarstvo poljoprivrede postoji kao samostalno ministarstvo i zbog važnosti u postupku priključenja EU, s obzirom na zakone i podzakonska akta i sve ono što bi trebalo da uredimo u oblasti poljoprivrede, smatramo da ova posebna važna oblast mora da bude samostalna.
Argumenti iz poslednje dve godine da je trebalo da bude sa energetikom pokazali su se kao loši. Sada su ti isti argumenti samo zamenjeni poljoprivredom. Kao što u prethodne dve godine zaštita životne sredina ili taj deo zaštite nije uspeo da kontroliše energetiku i rudarstvo verovatno neće uspeti da kontroliše ni poljoprivredu.
Ali, da se razumemo, ovaj predlog poljoprivrede i zaštite životne sredine je daleko bolji nego onaj iz 2012. godine, nešto bolji nego onaj iz 2013. godine. Bez obzira što hoćemo da pokušamo i predlažemo model Nemačke, mi kao „Zeleni“ ćemo biti spremni da i ukoliko ne prihvatite ove naše amandmane zbog važnosti teme, zbog predpristupnih pregovora, zbog Poglavlja 27. damo, da kažem, sve ono što smo planirali, sve ono što vidimo kao razvojnu šansu.
Mi vidimo da u narednih šest meseci možemo da pomognemo sadašnjoj Vladi da otvori 10 hiljada novih radnih mesta kroz reformu sistema upravljanja otpadom, i možemo da pomognemo da se ostvari minimum 150 miliona evra, o zaštiti životne sredine.

Po Poslovniku.
Molim vas da mi omogućite pravo na repliku na osnovu člana 104. Reklamiram član 104. Da ne citiram prvi deo, stav jedan…

Član 104. stav 1. ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju…, uglavnom ste davali reč bez obzira što ovaj uslov nije…

Odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku.

Niste mi dali prošli put pravo na repliku na osnovu člana koji čitam.

Zahvaljujem se.
Ovde govorimo da zbog kompleksnosti Ministarstva poljoprivrede nemamo dovoljno prostora da pomognemo iz oblasti zaštite životne sredine razvoj poljoprivrede. Pominjali smo organsku poljoprivredu. Pominjali smo i ekološku proizvodnju, neke specifične zasade, povratak autoktonim sortama i u tom smislu se i javljam da dodatno protumačim zašto mora da postoji posebno ministarstvo za poljoprivredu zbog te važne oblasti, a sa druge strane posebno Ministarstvo zaštite životne sredine, prirodnih resursa i prostornog planiranja.
Mi procenjujemo da može 30 hiljada ljudi da radi u sivoj zoni sakupljanja otpada i da to mora što pre da se uredi, da je odgovor na to formiranje sakupljačkih zadruga i da to znači zaposlenje za 10 hiljada novih radnih mesta.
Poljoprivreda jeste određeni izvor zagađenja. Svakako je rudarstvo ili industrija nešto veća. Pokazalo se da ta nespojiva ministarstva ne treba da idu zajedno. Zbog toga insistiramo da poljoprivreda bude posebna delatnost, da zaštita životne sredine bude posebna delatnost i naravno u svemu ostalom prožima se zaštita životne sredine i kroz poljoprivredu i kroz prostorno planiranje u gradovima i građevinarstvo, energetiku, šumarstvo, ribarstvo, industrijsku proizvodnju, turizam, saobraćaj, upravljanje otpadom i vode. To ne znači da sada može da bude sa svakom od tih oblasti, nego da može da životna sredina upravlja resursima i da na taj način pomogne svim ovim ministarstvima da budu bolja. Hvala.

Zahvaljujem.
Uvažena predsednice, poštovane koleginice i kolege, ovaj amandman se odnosi na prostor. Prostor zaista jeste životna sredina i planiranje prostora je od izvanrednog ekološkog značaja. Zbog toga smo iz ovog ministarstva izdvojili prostorno planiranje i potrudili se da predložimo stvaranje jednog novog ministarstva, a to je ministarstvo za zaštitu životne sredine, prirodne resurse i prostorno planiranje, upravo sa željom, a o tome su govorili i moji prethodnici, ako promenimo formu, da li će biti 16 ili 17 ministarstava, važnija nam je suština od forme. Zbog toga ovde tražimo da se promeni suština, jer je ona važna, a formalno ćemo povećati broj ministarstava.
Ako ne budemo imali posebno ministarstvo za zaštitu životne sredine, zahvataćemo i zalivaćemo poljoprivredne površine vodom četvrte klase. Nećemo prečišćavati industrijski i komunalni otpad. Imaćemo, nažalost, javna komunalna preduzeća lokalnih sredina koja nisu uključena u sistema sakupljanja i reciklaže otpada. Imaćemo i dalje 30.000 građana koji su zaposleni u sivoj zoni upravljanja otpadom. Imaćemo uvoz i izvoz otpada prepušten crnom tržištu. O tome su govorile moje kolege i iz pozicije i opozicije. Što pre bi trebalo da radimo na novom zakonu o upravljanju otpadom, koji i dalje nije usvojen i ono što je veoma važno, nećemo imati samo 15% ambalažnog otpada koji se reciklira, nego ta cifra mora da bude 60, 70 ili 80%. Hvala.

Zahvaljujem se.
Mi smo ovde predložili da se iz Ministarstva energetike i rudarstva izdvoji deo prirodnih resursa i spoji u jedno novo jedinstveno Ministarstvo zaštite životne sredine, prirodne resurse i prostorno planiranje sa željom da se površina zaštićenih područja u Srbiji sa 520.000 hektara podigne na svetski i na evropski nivo, da kažemo da postoji nedovoljno planske i strateške iskorišćenosti akata kod upravljanja prirodnim resursima, a prirodne resurse čini i zemljište, i da sa jednom dobrom strategijom, kroz jedno novo Ministarstvo, na najbolji mogući način upravljamo tim sistemima.
Ono što je takođe važno da u narednih šest meseci, ukoliko bismo imali jedno posebno Ministarstvo, možemo da obezbedimo garantovano 10.000 novih radnih mesta, pre svega, u oblasti upravljanja otpadom i da može da se omogući 150 miliona evra direktnih investicija u oblast zaštite životne sredine, obnovljive izvore energije i zelenu ekonomiju.
Ono što su procene UN za sledećih 20 godina je da će samo investicije u zelenu energiju premašiti 350 milijardi dolara, dok će 200 milijardi dolara biti uloženo u razvoj i ozelenjavanje saobraćajnog sektora, 134 milijarde dolara u sektor građevinarstva i turizma i više od 100 milijardi dolara plan upravljanja otpadom i vodnim resursima, a 76 milijardi dolara za povećanje efikasnosti u industriji. Zbog toga znači zelene ekonomije, zelene privrede i zbog toga svi ovi naši amandmani. Zahvaljujem se.

Poštovane koleginice i kolege, podnoseći ovaj amandman, pre svega Zeleni su razmišljali o tome da najveći troškovi za državu upravo slede u pregovorima sa EU, najviše slede iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, ukoliko bi ona bila objedinjena.
Zbog toga podnosimo amandman o jednom novom, jedinstvenom ministarstvu za zaštitu životne sredine, prirodne resurse i prostorno planiranje, sve sa ciljem da uozbiljimo oblast zaštite životne sredine i da neke negativne efekte koji se mogu javiti i koji su se javili u prošlosti predupredimo.
Govorili smo o prevenciji, govorili smo o tome da ne treba da očistimo Srbiju, nego da ne smemo da je zagađujemo i sa svim tim iznetim stavovima se slažem. Zbog toga predlažemo jedinstveno ministarstvo da bismo mogli da uredimo upravljanje otpadom, klimatske promene i emisiju ugljendioksida, da bismo mogli da uredimo stanje sa otpadnim vodama, sa biodiverzitetom, sa prirodom, da uredimo hemikalije i biocidna sredstva, da uredimo oblast prirodnih resursa, ono što je veoma važno zelene ekonomije i zelenog rasta, da se bavimo remedijacijom i rekultivacijom, pre svega sanacijom istorijskog zagađenja koje je veoma prisutno u Srbiji, da se bavimo stalnim praćenjem kvaliteta životne sredine i da se bavimo pripremom projekata koje je moguće realizovati iz pristupnih fondova. Ovog trenutka nemamo dovoljno kvalitetnih projekata.
Ako možete da uvažite moju molbu za korišćenje vremena poslaničke grupe.
Da nastavim. Nemamo dovoljno dobrih projekata i programa sa kojima ćemo sutra konkurisati iz fondova EU. Kada smo već kod fondova, pomenuo bih inkriminisani Fond za zaštitu životne sredine koji nema veze sa koncepcijom Fonda. Očekivao sam da ćemo u ove dve godine uhapsiti nekog i procesuirati zbog malverzacija o kojima ste govorili dve godine. Nažalost ili na sreću još uvek niko nije uhapšen zbog toga što je bilo malverzacija u Fondu za zaštitu životne sredine.
Evropska unija prepoznaje Fond za zaštitu životne sredine jedino i isključivo kao posebno pravno lice zbog toga da bi se upravo ono o čemu ste vi govorili pratili tokovi novca koji ulaze, koji su strogo namenski, koji jedino i isključivo prema zakonu mogu da se koriste za zaštitu životne sredine i za sanaciju životne sredine.
Ovaj zakon predviđa sve to, pa da bismo mogli da radimo projekte i izrađujemo projekte i programe na putu ka EU, da bismo vratili 40% lokalnim samoupravama ekološkog novca, koji se ubira na njihovim teritorijama, pre svega Obrenovcu, Pančevu, Boru, Smederevu, Lazarevcu. Već dve godine lokalne samouprave ne dobijaju ni deo ogromnog ekološkog novca koji se ubira po osnovu zagađivač plaća na teritoriji opštine Obrenovac, Lazarevac, Pančevo, Smederovo, Bor. Ovo je apel i građana koji žive tamo. Sanacija, rekutivacija, ekološki udesi i katastrofe, imali smo ih u poslednjih 25 godina mnogo. U poslednje dve godine dosta. Stalno praćenje kvaliteta životne sredine, podsticanje ekoloških inovacija, što je veoma važno u procesu pridruženja EU i što je važno, za ekonomsku dobit države Srbije.
Ono što smo mi predlagali je zeleni kapitalni investicioni fond koji bi koristio sve ono sa čime država ne zna šta da radi i kako da raspolaže sa tim, pa recimo 250 miliona tona pepela u Termoelektrani „Nikola Tesla“ u Obrenovcu može da bude vrlo ozbiljna sirovina za putarsku industriju, a ne da bude otpad koji i pri najmanjem vetru izaziva ekološku katastrofu u Obrenovcu. Svako treće dete u Obrenovcu ima probleme sa respiratornim oboljenjima. Zbog toga mislimo da posebno Ministarstvo za zaštitu životne sredine, prirodne resurse i prostorno planiranje mora da postoji.
Ono što ključno u postojanju tog ministarstva jeste 10 hiljada novih radnih mesta u roku od šest meseci, minimum 150 miliona evra stranih investicija u zaštiti životne sredine u narednih šest meseci.
Kada govorimo o „Beogradu na vodi“, mi mislimo da to pre svega bi trebalo da bude zeleno plava regulativa i da posluži da „Beograd na vodi“ bude jedan ekološki projekat.
Kada govorimo o 150 miliona evra stranih investicija govorimo i o privatno-javnom partnerstvu javno-komunalnih preduzeća i lokalnih samouprava, o koncesijama na fabrike otpadnih voda, o industrijalizaciji reciklarske proizvodnje, o reformi sistema regionalnih deponija. O tome se, čini mi se slažemo, da u poslednje dve godine nije dobar sistem regionalnih deponija i da bi ga trebalo menjati i modernizovati.
Podržimo politiku klimatskih promena, decentralizaciju ministarstva, Agenciju za hemikalije koja mora da se osnuje da nam se ne bi dešavalo ovo što nam se dešava sa biocidnim sredstvima i da ne bi smanjivali biodiverzitet, koji je nažalost u poslednjih nekoliko desetina godina ugrožen.
Primena pepela iz termoeletrane u građevinskoj industriji koji može da bude veoma interesantan, proizvodnja biomase, zeleni krovovi i mnogo zelenih investicija u zelenoj ekonomiji mogu da budu interesantni.
Bez obzira na sve to, ukoliko ostane Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine mi smo spremni da ustupimo budućem ministru sve programe, sve resurse ukoliko je to potrebno i da na taj način proklamovan zajednički rad na poboljšanju ekonomskih uslova i života građana Srbije bude zaista zajednički i ukoliko ne prođe ni jedan od ovih amandmana „zeleni“ nemaju pravo da ne učestvuje u razvoju Srbije. Ukoliko vam bude potrebna naša pomoć, mi smo tu.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Poštovana koleginice i kolege narodni poslanici, upravo sam na kraju svog govora rekao ono što ste vi rekli da nisam rekao i to je manir vašeg repliciranja u poslednjih nekoliko časova. Upravo sam rekao da smo spremni da ustupimo i pomognemo i ako ne bude posebno ministarstvo zato što država Srbije nema rezervne građane i građane prvog i drugog reda i nema svašta nešto što smo u prošlosti govorili.
Nisam vas dobro razumeo oko ortopeda. Prvi put sam u Skupštinu ušao 2012. godine. Zeleni Srbije su prvi put u Skupštini od 2012. godine i ne bih voleo … Do sada ste izbegavali da govorimo o prošlosti. Nemojte da se vratimo u prošlost. Ja govorim o budućnosti. U prošlosti je svašta bilo. Nisam učestvovao ni u jednoj vladi u prošlosti u bilo kojim dešavanja od 1990. do 2012. godine. Ne razumem zašto meni bilo šta spočitavate.
Upravo su vaše koleginice i kolege u poslednje dve godine, u prošlom sazivu pre svega i na Odboru za zaštitu životne sredine govorili o ozbiljnim prekršajima u Fondu za zaštitu životne sredine. Govorim o instituciji koju ne treba ukinuti zbog toga što je neko možda radio, a možda i nije radio loše svoj posao. Onda bismo mogli da ukinemo mnoge institucije u Srbiji zbog toga što su neki pojedinci uzimali mito, zbog toga što neke institucije nisu dobro radile jer su ih vodili pogrešni pojedinci. Na žalost, institucije moraju da postoje i da rade. Naše je da ih kontrolišemo, predsednik Vlade ili Skupštine da stavi pravog čoveka na čelo institucije da kontroliše tok novca od ulaska do izlaska i da se on troši strogo namenski. On se nije namenski trošio u poslednje dve godine.

Uvaženi predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, član 109. Ja sam zamolio kolege da mi se direktno ne obraćaju. Koleginica je opet mene stavila u kontekst nekog prethodnog vremena i sve vreme mi se obraćala kao da sam ja nešto uradio. Molim vas, trebalo je da intervenišete i da me zaštitite, jer ja ne znam u kom je vremenu koleginica govorila, zašto se sve vreme meni direktno obraćala. Ja nisam nikad učestvovao u radu Fonda za zaštitu životne sredine, ja nisam govorio o malverzacijama između 2012. i 2014. godine, nego sam govorio o tome da su malverzacije, po rečima mojih kolega iz većine, rađene pre 2012. godine i ja se pitam zašto dve godine nismo nikog uhapsili i procesuirali.
Molim vas da mi omogućite, kada tražim repliku, kada pogrešno rastumače ono što sam ja rekao ili kada pogrešno interpretiraju, da imam pravo na repliku. Znam da smo mi malobrojni, ali baš to treba da bude podstrek da eventualno možemo da repliciramo. Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, predložena rešenja bi trebalo da doprinesu razvoju unapređenja stanja u oblastima iz delokruga svih ministarstava i ovaj deo Predloga zakona o ministarstvima nije loš. Veoma je jasno zašto bi u tih deset nabrojanih institucija trebalo da postoje i Republički hidrometeorološki zavod i Geodetski zavod i još neke druge institucije.
Mi ovde predlažemo Republički geološki zavod kao instituciju koja nedostaje, a koja može biti od strateškog značaja i bilo bi dobro da bude u koordinaciji i direktnoj koordinaciji pod Vladom, zbog toga što bi Geološki zavod trebalo da vrši istraživanja i praćenja rezervi, i to bi trebalo da bude vlasništvo države Srbije. Mi zaboravljamo da su prirodni resursi, mineralni resursi vlasništvo države Srbije. Vrlo često, zaslepljeni nekim reklamama, mislimo da su neki mediji vlasništvo države Srbije, a u stvari su ugalj, nafta, zemni gas i mineralne sirovine vlasništvo građana i građanki Srbije.
Kada taj Geološki zavod utvrdi vrednost, onda možemo da osnujemo društvo zajedničkog kapitala za eventualnu eksploataciju i da onda iz toga delimo profit. Mi sada imamo u nekim delovima Srbije firme….
Zahvaljujem se, ali nema efekta.
Mi možemo da osnujemo zajedničke firme i da onda vidimo šta to strana kompanija ulaže, a ne kao u Topoli, u Aranđelovcu, u Trsteniku, u Šumadiji, da dolaze neke kvazi multinacionalne kompanije sa vlasništvom od 500 evra i da nas zaslepljuju o tome kako će 100 milijardi evra ili dolara da se ubere negde u Srbiji. To ne postoji. Zbog toga treba Republički geološki zavod da nam kaže koje su to rezerve, koliko te rezerve vrede i da onda eventualno uđemo u ulaganje, ali sa nekom stranom kompanijom koja će da unese realni kapital.

Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, kao što sam malopre rekao ovo četvrto poglavlje posebne organizacije nije uopšte tako loše pripremljeno i predstavljeno. Zaista mi mislimo da ovde nedostaje Republički geološki zavod kao jedna institucija od nacionalnog značaja koja bi mogla da se stara o delokrugu rada drugih ministarstava na način na koji to rade Republički hidrometeorološki zavod, Republički geodetski zavod i zbog toga smatramo da je važno da dajemo opis poslova koji bi trebalo da obavlja Republički geološki zavod da se o mineralno sirovinsko-resurnoj bazi bave geolozi, Republički geološki zavod.
Da bismo na taj način imali povezana istraživanja sa procenjenim rezervama. Da su ona, ne govorim sada samo o istraživanjima i rezervama, nego o svim prirodnim resursima, da su ona vlasništvo građana Srbije. Da ne može jedno ministarstvo da odluči da da koncesiju ili da proda neki mineralni kompleks. Da kada utvrdimo određenu vrednost osnivamo zajedničko društvo kapitala, ukoliko za tim ima potrebe, a da onda tražimo partnera koji će da donese ili savremenu ekološku tehnologiju ili će da donese realni novac za realnu investiciju.
Mi danas imamo mešetare po Srbiji koji se bave navodnom eksploatacijom mineralnih sirovina koji imaju registrovane firme od pet stotine evra, a govore nam o investicijama od nekoliko desetina stotine milijardi dolara, evra. U svim lokalnim samoupravama od Topole preko Aranđelovca, Užica, Čajetina, Trstenika, Vrnjačke Banje, na svim skupštinama opština gotovo svuda su odbijeni takvi ugovori i takvi predlozi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Republike Srbije, amandman Zelenih Srbije je takav da kada je kriza mi hoćemo da kažemo da ne sme da se zaboravi na ulaganje u proizvodnju i na ulaganje u prevenciju, a upravo ovaj budžet gotovo da nema ništa od proizvodnje i od prevencije u sebi. Tako Zeleni Srbije predlažu da se obezbedi najmanje jedan obrok organske hrane đačkim kuhinjama i da se obezbedi korišćenje maline kao dodatak ishrani najmanje jednom dnevno.
Ono što je veoma važno, gotovo 10% populacije u Srbiji ima dijabetes nekog tipa. Mi ovde predlažemo mnogo više novca za ranu detekciju i prevenciju dijabetesa na primarnom nivou zaštite u Republici Srbiji. Zatim, kada govorimo o socijalnom osiguranju i finansiranju bolovanja roditelja dece koja se leče od raka za se vreme lečenja, tj. trajanja lečenja, a ne samo četiri meseca, smatramo da je to najmanje što dugujemo svojoj deci.
Naravno, ono što boli mlade generacije u poslednjih nekoliko desetina godine, to je unapređenje zdravstvene zaštite i reproduktivne sposobnosti mladih u Srbiji. Gotovo je sramotno da se samo jedan milion odvoji za te potrebe, kada svi pričate o natalitetu i kada pričate o tome kako svake godine 35 hiljada građana i građanki ove zemlje imamo manje.
Na kraju samo nekoliko pitanja za ministra. S obzirom da ste „Rivolving fond“ pominjali, tj. ministar privrede ga je pomenuo, to nije dovoljno da mi podržimo kao Zeleni Srbije ovaj budžet, ali vas pitamo – da li znate koliko budžet duguje reciklerima, koliko duguje za 2012. i za 2013. godinu? Da li će ti iznosi biti isplaćeni u 2014. godini? Da li znate da je to industrija na izdisaju, koja zapošljava 15 hiljada ljudi?