Zahvaljujem se uvažena predsednice.
Poštovane koleginice i kolege, aktuelna tema svakako jeste poseta gospodina Baroza Srbiji i, da kažem, šamar koji smo dobili kao zemlja zbog toga što o nekim oblastima nismo uopšte razmišljali.
Već dve i po godine traje borba za jedno ekološko ministarstvo koje bi brinulo o životnoj sredini i koje bi Srbiju uvelo u red uređenih, čistih i ekoloških prihvatljivih zemalja u susret EU.
Mi smo sistem zaštite životne sredine imali kakav-takav, što bi se reklo. Ne možemo da kažemo da je bio savršen, ali posle 2012. godine mi apsolutno nemamo sistem zaštite životne sredine.
Ukinuli smo Fond za zaštitu životne sredine kao jedini instrument, ekonomski instrument plaćanja u životnoj sredini. Ukinuli smo i Agenciju za hemikalije, kao jednu od najznačajnijih kontrolnih agencija šta to dolazi od hemikalija u Republiku Srbiju od biocidnih sredstava, čime se to prskaju njive u Srbiji, kakve se to hemikalije nalaze u domaćinstvima.
Izveštaj Evropske komisije prošle godine je bio krajnje poražavajući u oblasti upravljanja hemikalijama. Pre par dana smo dobili taj šamar i nekako više volimo kada nas neko spolja opomene da nešto ne valja, nego kada mi ovde pokušavamo da ispravimo ili pokušavamo da vam ukažemo na stvari koje nisu najbolje napravljene.
Zeleni Srbije već dve i po godine predlažu posebno ekološko ministarstva. Zeleni Srbije predlažu već dve i po godine fond za zaštitu životne sredine i zbog toga mislimo da su ove stvari od izuzetnog značaja na putu ka Evropskoj uniji.
Ukinuli smo sve ekološke prihode i integrisali ih u veliki budžet. Obrenovčani, Lazarevčani, Pančevci se s pravom pitaju gde je njihov eko dinar. Prošle godine ste mi odgovarali sa nekim Beogradom koji nije bio u vašoj nadležnosti, evo sad je Beograd u vašoj nadležnosti, vratite Obrenovcu ekološki dinar.
Nažalost, nema više onih ljudi u parlamentu, nažalost ili na sreću te stranke više nema u parlamentu koja je inicirala ukidanje Fonda, koja je uništila ekologiju u Srbiji, koja je uništila vodoprivredu u Srbiji i srećom taj čovek verovatno više nikad neće biti političar i neće biti više nikad ministar finansija.
Moje pitanje za premijera jeste vrlo konkretno – da li jedno od rešenja može da biti i formiranje ministarstva životne sredine i prirodnih resursa, pre svega kako bismo podigli autoritet ekološke administracije i poboljšali upravljanje u poslovima životne sredine.
Poslanička grupa Nova demokratska stranka – Zajedno za Srbiju – Zeleni Srbije smatra da je neophodno formiranje fonda za zaštitu životne sredine kako bismo stabilizovali tokove ekološkog novca i obezbedili da se sprovodi princip -zagađivač plaća.
Verujem, kada vi govorite o tome, da je bilo malverzacija. Nažalost, niste ih dokazali već dve i po godine. Niste nikog uhapsili, a ukinuli ste Fond za zaštitu životne sredine.
Ako postoje malverzacije, ne ukida se jedna institucija, nego se procesuiraju ljudi koji su pravili malverzacije. Ukoliko su zaista pravili malverzacije onda bismo morali da ukinemo 90% institucija u Srbiji, jer postoji opravdana sumnja da je bilo malverzacija u pojedinim institucijama u Republici Srbiji.
Ekološka oblast je od posebnog značaja u svetlu evropskih integracija i država Srbija, koja je u konstantnoj ekonomskoj krizi, mora biti snažna i ovo ministarstvo mora biti snažno i samostalno. Samo samostalno ministarstvo može da bude izraz odgovorne države i adekvatnog upravljanja ekološkim poslovima.
Mi kao Zeleni Srbije ne želimo da se bavimo time šta su prethodni ministri jedan o drugom rekli, to nas uopšte ne zanima. Hajde da vidimo kako možemo da napravimo konstruktivni dogovor, kako svi možemo da budemo konstruktivni akteri i kako možemo partnerski da radimo na uspostavljanju odgovarajućeg sistema upravljanja u oblasti zaštite životne sredine, a sve da bismo ušli u EU. Nadam se da nam je svima cilj. Hvala.

Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući.
Uvažene koleginice i kolege, kao što znate vanredna situacija u Obrenovcu još uvek traje kao posledica poplave koje su bile, a posledice se još uvek osećaju u Obrenovcu. Na žalost, situacija još uvek nije normalizovana. Zasigurno znam to za Obrenovac. Kao što neki mediji pišu ili kažu, daleko je situacija od normalne i normalizovane.
Situacija jeste daleko bolja, posebno se osećaju pozitivni efekti od kako je Vojska Srbije sa građanima Obrenovca i negde se oseća potreba da kažemo da Vojska ostane i par dana duže. Bolje je da bude sa građanima malo duže nego da ode ranije, da se ispostavi da je otišla pre vremena.
Moje pitanje se odnosi generalno na poplavljena područja i prvo pitanje je za ministarku poljoprivrede i zaštite životne sredine, s obzirom da je razvoj komaraca i da se larve gomilaju u poplavljenim područjima, posebnu pažnju da obrati na poplavljena područja. Mnoge lokalne samouprave nemaju dovoljno novca da intervenišu kada su u pitanju komarci, a mogu biti prenosioci raznih bolesti.
Na drugoj strani grad Beograd to relativno dobro radi i Sekretarijat za zaštitu životne sredine dobro održava situaciju pod kontrolom, kada je u pitanju i Obrenovac i Lazarevac i grad Beograd. Međutim, mnogo veće pitanje i mnogo više problema ima u funkcionisanju građana, male privrede, ljudi koji se bave nekim privatnim biznisima.
Postavljam pitanja i ministru privrede i ministru finansija – da li postoji način da se pomogne građanima i privatnim firmama koje su praktično uništene u poplavama? Mi imamo puno preduzetnika, imamo puno poljoprivrednih proizvođača u Obrenovcu, znam zasigurno, koji su apsolutno uništeni i koji očekuju da im se na neki način pomogne. S jedne strane imamo situaciju da su oni apsolutno zaduženi. Zaduženi su jer je trebalo sprovesti setvu, zaduženi su zato što kupuju repromaterijal, zaduženi su zbog obrtnih sredstava itd, itd.
Da li postoji mogućnost da država utiče na to da banke naprave konzorcijum banaka za refinansiranje svih kredita građana na poplavljenim područjima, da dozvole grejs period od dve godine, da daju petogodišnje beskamatne kredite i da praktično tek u osmoj godini građani poplavljenih područja počnu sa otplaćivanjem kredita koje imaju danas? Vi danas imate kredite za stanove koji su apsolutno neupotrebljivi, neuseljivi, vi imate kredite za automobile koji ne mogu da se voze, vi imate poljoprivredne površine…
Pokušavam da budem glasniji od svojih kolega, ali ne ide mi baš najbolje.
Naš apel, apel naše poslaničke grupe NDS, Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije, je da država utiče na banke da se napravi konzorcijum banaka za refinansiranje svih kredita građana i male privrede, na jednoj strani, ili da se napravi jedan fond solidarnosti za razvoj privrede i preduzetništva.
Mi ovde ne govorimo o fondu solidarnosti da bi nekog spasli, nego da bi nekom dali šansu da se vrati u privredu i u preduzetništvo. Država može da osnuje taj fond. Taj fond takođe može da daje beskamatne kredite sa grejs periodom od dve godine, sa petogodišnjim periodom za povrat tih sredstava.
Mi imamo jedan vrlo konkretan predlog, a to je 0,5% za sve transakcije na području grada Beograda kada su u pitanju Obrenovac i Lazarevac, 0,5% do 1% za sve transakcije u Srbiji kada su u pitanju poplavljena područja u Srbiji. Govorimo tu od naplate parking servisa do bilo koje bankarske transakcije. To je jedan od načina da se puni taj fond. Ljudi koji su poplavljeni ne očekuju milostinju, ljudi koji su poplavljeni očekuju pomoć i država ima obavezu da im pomogne. Nadam se da će ovi naši predlozi biti prihvaćeni i da mogu dalje da se razrađuju. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Uvažena predsednice, poštovane koleginice i kolege, danas, kao i protekle sedmice smatram da je aktuelno pitanje poplava u Srbiji i da s obzirom da dolazim iz Obrenovca, možda je za mene najinteresantnije pitanje koje muči građane Obrenovca i sve u regionu grada Obrenovca.
Mogu samo da kažem da delim tugu sa građanima Obrenovca, zbog izgubljenih života i nadam se da se to više neće ponavljati. I jedan izgubljeni život je beskonačno vredan i nije trebalo do toga da dođe u Obrenovcu.
Ako bih rekao ono što danas misle građani Obrenovca i ono što su mi rekli juče kada sam bio u Obrenovcu, verovatno biste mi oduzeli reč u prvoj minuti, ali ću pokušati da prepričam ono što se dešava u Obrenovcu, što se dešavalo u Obrenovcu i ono što Obrenovčani očekuju od Narodne skupštine, od Vlade Republike Srbije.
Pre svega, dugujem ličnu zahvalnost predsednici parlamenta, koja me je pozvala u subotu da pita kako je moja porodica i kako je moje zdravlje. Mi smo zahvaljujući tom pozivu spasili preko dvadesetoro dece iz moje zgrade i na tome vam dugujem neizmernu zahvalnost. Ostao sam do utorka u noć u Obrenovcu, dok nije počela da ne kažem prinudna evakuacija, ali evakuacija koja je bila preporučena. Praktično sam proveo sve ove dane u Obrenovcu.
Pored toga, zahvalnost zaslužuju mnogi znani i neznani Obrenovčani koji su se snašli u petak ujutru rano između dva, tri, četiri, pet sati ujutru, koji su se sami organizovali i spasili veliki broj ljudi. Tek u ranim prepodnevnim satima su se pojavili spasioci i čini mi se da je tu posebna zahvalnost ministru policije koji se na najbolji način snašao u tim vanrednim okolnostima i podigao sve jedinice.
Ono što buni građane Obrenovca je situacija od utorka, srede, četvrtka. Mnogi su se pojavljivali u Obrenovcu, mnogi su se slikali, mnogi su pričali da će Obrenovac braniti rukama, nogama, telima, nekim drugim delovima tela. Nažalost, u petak ujutru i u subotu se više nijedan od njih nije pojavio. Svi su bili raspoloženi u utorak, sredu i četvrtak da budu pitani i da budu bitni, ali onog trenutka kada je trebalo da se preuzme odgovornost, onog trenutka kada je trebalo neko da donese odluku kako da se odbrani Obrenovac, nije bilo tog hrabrog čoveka da to uradi.
Trebalo je tek da onda svu odgovornost na sebe preuzme premijer i na taj način da nam bude pokazano da su svi ostali krivci jer nisu dobro radili svoj posao, od obrenovačkog štaba, preko nadležnih organizacija, preko vanrednih situacija. Da su svi radili svoj posao, da su svi preuzimali deo odgovornosti u domenu koji je bio njihov posao, verovatno bismo izbegli katastrofu u Obrenovcu.
Zašto nije niko reagovao kada imamo izveštaj Republičkog hidrometeorološkog zavoda od 12. maja u 12,00 časova koji za 14. i 15. govori o tome da je veoma opasna pojava i predviđa za 14. i 15. veoma opasne pojave? Trinaestog za 15, 16. i 17. veoma opasne pojave predviđa, a to znači naročito opasne vremenske pojave koje mogu prouzrokovati veliku materijalnu štetu i biti veoma opasne po bezbednost ljudi i životinja.
Građani Obrenovca očekuju odgovor, koji su propusti i koje odgovoran u lancu odbrane Obrenovca od poplava. Još jednom u ime građana Obrenovca dugujemo veliku zahvalnost zbog toga što su izbegnute značajne žrtve. Materijalna šteta je ogromna. Obrenovac izgleda kao avetinjski grad. Dobar deo grada je još uvek u mraku i nadam se da će ovo biti tema o kojoj ćemo pričati i dobiti odgovore. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, uvažena predsednice.
Poštovane koleginice i kolege, dobro je kad nema previše tenzije kad razgovaramo, jer u prethodne dve godine je povremeno bilo isuviše tenzija. Meni se čini da ovim amandmanom niko ne osporava značaj i vrednost poljoprivrede i njenog udela u srpskoj ekonomiji. Ali, ovde mislimo da bi trebali da tražimo posebnu brigu i novo jedinstveno ministarstvo. Pročitaću ovde sve zemlje, jer je uglavnom bila delimična istina u nekim izlaganjima prethodnika i sa jedne i sa druge strane. Ministarstvo sa energetikom imaju Francuska, Grčka i Švajcarska. Ministarstvo sa poljoprivredom, niste pominjali Španiju, ima Španija, Austrija, Velika Britanija i Kipar. Ali, mnogo zanimljivije, razvijenije i evropskije, ako tako smem da kažem, zemlje imaju jedinstvena ministarstva, pa tako Finska, Švedska i Norveška, sa kojima se ne bih poredio, imaju posebna ministarstva. Belgija takođe ima posebno ministarstvo, kao i Italija. Što se tiče zemalja u okruženju, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Bugarska, Poljska, Slovenija i naše dve omiljene zemlje, Rusija i Nemačka takođe imaju posebna ministarstva za zaštitu životne sredine, za prirodna bogatstva, za prostorno planiranje, kako koja zemlje i kako koje ministarstvo.
Ono što nas je opredelilo da se poredimo sa Nemačkom jeste remedijacija i razvoj u Istočnoj Nemačkoj, koji je posebno apostrofiran. Bivša SFRJ, današnja Srbija, veoma mnogo liči na Istočnu Nemačku. Zbog toga smatramo da istorijsko zagađenje, da sve što smo nasledili u ovih 25 ili u ovih 60 godina, da se ne bi niko…
(Predsednik: Vreme, dva minuta.)
Samo da dovršim rečenicu, molim vas. Da se niko ne bi osećao kriv, mi mislimo da zaslužuje ova zemlja posebno ministarstvo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.
Uvažena predsednice, poštovane koleginice i kolege, upravo zbog kompleksnosti i važnosti poljoprivrede, mi tražimo da Ministarstvo poljoprivrede postoji kao samostalno ministarstvo i zbog važnosti u postupku priključenja EU, s obzirom na zakone i podzakonska akta i sve ono što bi trebalo da uredimo u oblasti poljoprivrede, smatramo da ova posebna važna oblast mora da bude samostalna.
Argumenti iz poslednje dve godine da je trebalo da bude sa energetikom pokazali su se kao loši. Sada su ti isti argumenti samo zamenjeni poljoprivredom. Kao što u prethodne dve godine zaštita životne sredina ili taj deo zaštite nije uspeo da kontroliše energetiku i rudarstvo verovatno neće uspeti da kontroliše ni poljoprivredu.
Ali, da se razumemo, ovaj predlog poljoprivrede i zaštite životne sredine je daleko bolji nego onaj iz 2012. godine, nešto bolji nego onaj iz 2013. godine. Bez obzira što hoćemo da pokušamo i predlažemo model Nemačke, mi kao „Zeleni“ ćemo biti spremni da i ukoliko ne prihvatite ove naše amandmane zbog važnosti teme, zbog predpristupnih pregovora, zbog Poglavlja 27. damo, da kažem, sve ono što smo planirali, sve ono što vidimo kao razvojnu šansu.
Mi vidimo da u narednih šest meseci možemo da pomognemo sadašnjoj Vladi da otvori 10 hiljada novih radnih mesta kroz reformu sistema upravljanja otpadom, i možemo da pomognemo da se ostvari minimum 150 miliona evra, o zaštiti životne sredine.

Po Poslovniku.
Molim vas da mi omogućite pravo na repliku na osnovu člana 104. Reklamiram član 104. Da ne citiram prvi deo, stav jedan…

Član 104. stav 1. ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju…, uglavnom ste davali reč bez obzira što ovaj uslov nije…

Odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku.

Niste mi dali prošli put pravo na repliku na osnovu člana koji čitam.

Zahvaljujem se.
Ovde govorimo da zbog kompleksnosti Ministarstva poljoprivrede nemamo dovoljno prostora da pomognemo iz oblasti zaštite životne sredine razvoj poljoprivrede. Pominjali smo organsku poljoprivredu. Pominjali smo i ekološku proizvodnju, neke specifične zasade, povratak autoktonim sortama i u tom smislu se i javljam da dodatno protumačim zašto mora da postoji posebno ministarstvo za poljoprivredu zbog te važne oblasti, a sa druge strane posebno Ministarstvo zaštite životne sredine, prirodnih resursa i prostornog planiranja.
Mi procenjujemo da može 30 hiljada ljudi da radi u sivoj zoni sakupljanja otpada i da to mora što pre da se uredi, da je odgovor na to formiranje sakupljačkih zadruga i da to znači zaposlenje za 10 hiljada novih radnih mesta.
Poljoprivreda jeste određeni izvor zagađenja. Svakako je rudarstvo ili industrija nešto veća. Pokazalo se da ta nespojiva ministarstva ne treba da idu zajedno. Zbog toga insistiramo da poljoprivreda bude posebna delatnost, da zaštita životne sredine bude posebna delatnost i naravno u svemu ostalom prožima se zaštita životne sredine i kroz poljoprivredu i kroz prostorno planiranje u gradovima i građevinarstvo, energetiku, šumarstvo, ribarstvo, industrijsku proizvodnju, turizam, saobraćaj, upravljanje otpadom i vode. To ne znači da sada može da bude sa svakom od tih oblasti, nego da može da životna sredina upravlja resursima i da na taj način pomogne svim ovim ministarstvima da budu bolja. Hvala.

Zahvaljujem.
Uvažena predsednice, poštovane koleginice i kolege, ovaj amandman se odnosi na prostor. Prostor zaista jeste životna sredina i planiranje prostora je od izvanrednog ekološkog značaja. Zbog toga smo iz ovog ministarstva izdvojili prostorno planiranje i potrudili se da predložimo stvaranje jednog novog ministarstva, a to je ministarstvo za zaštitu životne sredine, prirodne resurse i prostorno planiranje, upravo sa željom, a o tome su govorili i moji prethodnici, ako promenimo formu, da li će biti 16 ili 17 ministarstava, važnija nam je suština od forme. Zbog toga ovde tražimo da se promeni suština, jer je ona važna, a formalno ćemo povećati broj ministarstava.
Ako ne budemo imali posebno ministarstvo za zaštitu životne sredine, zahvataćemo i zalivaćemo poljoprivredne površine vodom četvrte klase. Nećemo prečišćavati industrijski i komunalni otpad. Imaćemo, nažalost, javna komunalna preduzeća lokalnih sredina koja nisu uključena u sistema sakupljanja i reciklaže otpada. Imaćemo i dalje 30.000 građana koji su zaposleni u sivoj zoni upravljanja otpadom. Imaćemo uvoz i izvoz otpada prepušten crnom tržištu. O tome su govorile moje kolege i iz pozicije i opozicije. Što pre bi trebalo da radimo na novom zakonu o upravljanju otpadom, koji i dalje nije usvojen i ono što je veoma važno, nećemo imati samo 15% ambalažnog otpada koji se reciklira, nego ta cifra mora da bude 60, 70 ili 80%. Hvala.

Zahvaljujem se.
Mi smo ovde predložili da se iz Ministarstva energetike i rudarstva izdvoji deo prirodnih resursa i spoji u jedno novo jedinstveno Ministarstvo zaštite životne sredine, prirodne resurse i prostorno planiranje sa željom da se površina zaštićenih područja u Srbiji sa 520.000 hektara podigne na svetski i na evropski nivo, da kažemo da postoji nedovoljno planske i strateške iskorišćenosti akata kod upravljanja prirodnim resursima, a prirodne resurse čini i zemljište, i da sa jednom dobrom strategijom, kroz jedno novo Ministarstvo, na najbolji mogući način upravljamo tim sistemima.
Ono što je takođe važno da u narednih šest meseci, ukoliko bismo imali jedno posebno Ministarstvo, možemo da obezbedimo garantovano 10.000 novih radnih mesta, pre svega, u oblasti upravljanja otpadom i da može da se omogući 150 miliona evra direktnih investicija u oblast zaštite životne sredine, obnovljive izvore energije i zelenu ekonomiju.
Ono što su procene UN za sledećih 20 godina je da će samo investicije u zelenu energiju premašiti 350 milijardi dolara, dok će 200 milijardi dolara biti uloženo u razvoj i ozelenjavanje saobraćajnog sektora, 134 milijarde dolara u sektor građevinarstva i turizma i više od 100 milijardi dolara plan upravljanja otpadom i vodnim resursima, a 76 milijardi dolara za povećanje efikasnosti u industriji. Zbog toga znači zelene ekonomije, zelene privrede i zbog toga svi ovi naši amandmani. Zahvaljujem se.

Poštovane koleginice i kolege, podnoseći ovaj amandman, pre svega Zeleni su razmišljali o tome da najveći troškovi za državu upravo slede u pregovorima sa EU, najviše slede iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, ukoliko bi ona bila objedinjena.
Zbog toga podnosimo amandman o jednom novom, jedinstvenom ministarstvu za zaštitu životne sredine, prirodne resurse i prostorno planiranje, sve sa ciljem da uozbiljimo oblast zaštite životne sredine i da neke negativne efekte koji se mogu javiti i koji su se javili u prošlosti predupredimo.
Govorili smo o prevenciji, govorili smo o tome da ne treba da očistimo Srbiju, nego da ne smemo da je zagađujemo i sa svim tim iznetim stavovima se slažem. Zbog toga predlažemo jedinstveno ministarstvo da bismo mogli da uredimo upravljanje otpadom, klimatske promene i emisiju ugljendioksida, da bismo mogli da uredimo stanje sa otpadnim vodama, sa biodiverzitetom, sa prirodom, da uredimo hemikalije i biocidna sredstva, da uredimo oblast prirodnih resursa, ono što je veoma važno zelene ekonomije i zelenog rasta, da se bavimo remedijacijom i rekultivacijom, pre svega sanacijom istorijskog zagađenja koje je veoma prisutno u Srbiji, da se bavimo stalnim praćenjem kvaliteta životne sredine i da se bavimo pripremom projekata koje je moguće realizovati iz pristupnih fondova. Ovog trenutka nemamo dovoljno kvalitetnih projekata.
Ako možete da uvažite moju molbu za korišćenje vremena poslaničke grupe.
Da nastavim. Nemamo dovoljno dobrih projekata i programa sa kojima ćemo sutra konkurisati iz fondova EU. Kada smo već kod fondova, pomenuo bih inkriminisani Fond za zaštitu životne sredine koji nema veze sa koncepcijom Fonda. Očekivao sam da ćemo u ove dve godine uhapsiti nekog i procesuirati zbog malverzacija o kojima ste govorili dve godine. Nažalost ili na sreću još uvek niko nije uhapšen zbog toga što je bilo malverzacija u Fondu za zaštitu životne sredine.
Evropska unija prepoznaje Fond za zaštitu životne sredine jedino i isključivo kao posebno pravno lice zbog toga da bi se upravo ono o čemu ste vi govorili pratili tokovi novca koji ulaze, koji su strogo namenski, koji jedino i isključivo prema zakonu mogu da se koriste za zaštitu životne sredine i za sanaciju životne sredine.
Ovaj zakon predviđa sve to, pa da bismo mogli da radimo projekte i izrađujemo projekte i programe na putu ka EU, da bismo vratili 40% lokalnim samoupravama ekološkog novca, koji se ubira na njihovim teritorijama, pre svega Obrenovcu, Pančevu, Boru, Smederevu, Lazarevcu. Već dve godine lokalne samouprave ne dobijaju ni deo ogromnog ekološkog novca koji se ubira po osnovu zagađivač plaća na teritoriji opštine Obrenovac, Lazarevac, Pančevo, Smederovo, Bor. Ovo je apel i građana koji žive tamo. Sanacija, rekutivacija, ekološki udesi i katastrofe, imali smo ih u poslednjih 25 godina mnogo. U poslednje dve godine dosta. Stalno praćenje kvaliteta životne sredine, podsticanje ekoloških inovacija, što je veoma važno u procesu pridruženja EU i što je važno, za ekonomsku dobit države Srbije.
Ono što smo mi predlagali je zeleni kapitalni investicioni fond koji bi koristio sve ono sa čime država ne zna šta da radi i kako da raspolaže sa tim, pa recimo 250 miliona tona pepela u Termoelektrani „Nikola Tesla“ u Obrenovcu može da bude vrlo ozbiljna sirovina za putarsku industriju, a ne da bude otpad koji i pri najmanjem vetru izaziva ekološku katastrofu u Obrenovcu. Svako treće dete u Obrenovcu ima probleme sa respiratornim oboljenjima. Zbog toga mislimo da posebno Ministarstvo za zaštitu životne sredine, prirodne resurse i prostorno planiranje mora da postoji.
Ono što ključno u postojanju tog ministarstva jeste 10 hiljada novih radnih mesta u roku od šest meseci, minimum 150 miliona evra stranih investicija u zaštiti životne sredine u narednih šest meseci.
Kada govorimo o „Beogradu na vodi“, mi mislimo da to pre svega bi trebalo da bude zeleno plava regulativa i da posluži da „Beograd na vodi“ bude jedan ekološki projekat.
Kada govorimo o 150 miliona evra stranih investicija govorimo i o privatno-javnom partnerstvu javno-komunalnih preduzeća i lokalnih samouprava, o koncesijama na fabrike otpadnih voda, o industrijalizaciji reciklarske proizvodnje, o reformi sistema regionalnih deponija. O tome se, čini mi se slažemo, da u poslednje dve godine nije dobar sistem regionalnih deponija i da bi ga trebalo menjati i modernizovati.
Podržimo politiku klimatskih promena, decentralizaciju ministarstva, Agenciju za hemikalije koja mora da se osnuje da nam se ne bi dešavalo ovo što nam se dešava sa biocidnim sredstvima i da ne bi smanjivali biodiverzitet, koji je nažalost u poslednjih nekoliko desetina godina ugrožen.
Primena pepela iz termoeletrane u građevinskoj industriji koji može da bude veoma interesantan, proizvodnja biomase, zeleni krovovi i mnogo zelenih investicija u zelenoj ekonomiji mogu da budu interesantni.
Bez obzira na sve to, ukoliko ostane Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine mi smo spremni da ustupimo budućem ministru sve programe, sve resurse ukoliko je to potrebno i da na taj način proklamovan zajednički rad na poboljšanju ekonomskih uslova i života građana Srbije bude zaista zajednički i ukoliko ne prođe ni jedan od ovih amandmana „zeleni“ nemaju pravo da ne učestvuje u razvoju Srbije. Ukoliko vam bude potrebna naša pomoć, mi smo tu.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Poštovana koleginice i kolege narodni poslanici, upravo sam na kraju svog govora rekao ono što ste vi rekli da nisam rekao i to je manir vašeg repliciranja u poslednjih nekoliko časova. Upravo sam rekao da smo spremni da ustupimo i pomognemo i ako ne bude posebno ministarstvo zato što država Srbije nema rezervne građane i građane prvog i drugog reda i nema svašta nešto što smo u prošlosti govorili.
Nisam vas dobro razumeo oko ortopeda. Prvi put sam u Skupštinu ušao 2012. godine. Zeleni Srbije su prvi put u Skupštini od 2012. godine i ne bih voleo … Do sada ste izbegavali da govorimo o prošlosti. Nemojte da se vratimo u prošlost. Ja govorim o budućnosti. U prošlosti je svašta bilo. Nisam učestvovao ni u jednoj vladi u prošlosti u bilo kojim dešavanja od 1990. do 2012. godine. Ne razumem zašto meni bilo šta spočitavate.
Upravo su vaše koleginice i kolege u poslednje dve godine, u prošlom sazivu pre svega i na Odboru za zaštitu životne sredine govorili o ozbiljnim prekršajima u Fondu za zaštitu životne sredine. Govorim o instituciji koju ne treba ukinuti zbog toga što je neko možda radio, a možda i nije radio loše svoj posao. Onda bismo mogli da ukinemo mnoge institucije u Srbiji zbog toga što su neki pojedinci uzimali mito, zbog toga što neke institucije nisu dobro radile jer su ih vodili pogrešni pojedinci. Na žalost, institucije moraju da postoje i da rade. Naše je da ih kontrolišemo, predsednik Vlade ili Skupštine da stavi pravog čoveka na čelo institucije da kontroliše tok novca od ulaska do izlaska i da se on troši strogo namenski. On se nije namenski trošio u poslednje dve godine.

Uvaženi predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, član 109. Ja sam zamolio kolege da mi se direktno ne obraćaju. Koleginica je opet mene stavila u kontekst nekog prethodnog vremena i sve vreme mi se obraćala kao da sam ja nešto uradio. Molim vas, trebalo je da intervenišete i da me zaštitite, jer ja ne znam u kom je vremenu koleginica govorila, zašto se sve vreme meni direktno obraćala. Ja nisam nikad učestvovao u radu Fonda za zaštitu životne sredine, ja nisam govorio o malverzacijama između 2012. i 2014. godine, nego sam govorio o tome da su malverzacije, po rečima mojih kolega iz većine, rađene pre 2012. godine i ja se pitam zašto dve godine nismo nikog uhapsili i procesuirali.
Molim vas da mi omogućite, kada tražim repliku, kada pogrešno rastumače ono što sam ja rekao ili kada pogrešno interpretiraju, da imam pravo na repliku. Znam da smo mi malobrojni, ali baš to treba da bude podstrek da eventualno možemo da repliciramo. Zahvaljujem se.