Zahvaljujem se poštovani predsedavajući.
Uvažena gospođo ministarko, uvaženi gosti, poštovane koleginice i kolege, mi smo, da kažem da neću ponavljati primedbe koje su iznele moje kolege iz poslaničke grupe SDS i ZZS, Zeleni Srbije će ovde izneti niz ekoloških primera, nekih nedoumica, nekih sumnji koje smo uočili i možda bi bilo dobro da o tome prodiskutujemo.
S obzirom da ću prvo govoriti o Predlogu zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda i s obzirom da se poslednje tri godine u Srbiji praktično ne prođe sedmica da se ne desi neka ekološka katastrofa u jednom delu teritorije, s obzirom da stalno tražimo neke poreske prekršaje jureći bogataše ili jureći ljude koji ne rade korektno, za Zelene Srbije je nedopustivo da neko pravi ekološke prekršaje koji se nalaze u Krivičnom zakonu, a da im se traže neke druge greške umesto da budu zatvoreni pre godinu dana, tri godine, pet godina i da im se onemogući rad zato što vrše krivično delo – zagađenja životne sredine opasno po zdravlje ljudi.
Ovde imamo kaznene odredbe u Predlogu zakona i moje pitanje je samo da li one derogiraju krivično zakonodavstvo s obzirom da u članu 58. se pominju privredni prestupi u tačkama 15, 16. i 17, ali su ti pristupi vrlo jasno definisani Krivičnim zakonom i jasno je da tu nema izvrdavanja. Samo da uputite jedno pojašnjenje u vezi sa tim.
Imamo naravno veoma otvoreno pitanje upravljanja sredstvima, korišćenje naknada i nedostajuće rešenje. Možda bi to rešenje moglo da bude jedna institucija fondovskog tipa za zaštitu i unapređenje ribljeg fonda. Time bi bila obezbeđena vidljivost i nenamensko trošenje sredstava.
Sa druge strane, neophodno je vratiti deo sredstava lokalnim samoupravama na ribarskim područjima i ovde se podrazumeva da korišćenje tih sredstava mora biti strogo namensko. Ne možemo govoriti o sopstvenom korišćenju tih fondovskih sredstava bez ikakve kontrole trošenja sredstava. Potrebno je ono što smo čuli i od mojih uvaženih kolega iz SNS da se unapredi saradnja sa ribolovačkim udruženjima. Zeleni Srbije imaju amandmane i smatraju da je potrebno predvideti savete ribolovačkih organizacija da bi se obezbedilo učešće ribolovačkih udruženja i organizacija i pre svega da bi učestvovali u dijalogu i eventualnom partnerstvu sa ministarstvom. Ovim bi se lakše sprovela primena programa predviđenih aktivnosti i nacionalnih akcija koje bi mogle biti opšteg ekološkog karaktera i na taj način bi se otvorio dijalog i udruženja da imaju mogućnost pravu da daju mišljenja i da učestvuju u izradi različitih akata kada je u pitanju ministarstvo.
Imamo član 6. stav 2. tačka 7. da se broj ribočuvara, navede broj ribočuvara koje neko privredno društvo planira da zaposli. Znate šta, kad god nam neko kaže da ima lepu želju da zaposli jedan broj ili jedno lepo obećanje da će da zaposli samo da dobije novac i da može da upravlja, odmah će sutra da zaposli, od toga obično nema nikakvog zapošljavanja nikad više. Imamo za nas, čini nam se, problematično pitanje službenog lica zbog toga što bi možda bez dovoljno jasnih ovlašćenja on možda mogao da napravi neko krivično delo i u stvari na taj način da omogućimo onome ko napravi prekršaj zbog toga što ribočuvar prekorači neka druga ovlašćenja koja su regulisana drugim zakonima uđemo u problem, a u stvari onaj koji je napravio pravi prekršaj se izvuče.

Da li mogu samo još jednu rečenicu?
Kada je u pitanju Predlog zakona o finansiranju i obezbeđivanju finansiranja poljoprivredne proizvodnje mi mislimo da novi pristup klimatskim promenama nas uvodi u situaciju da bi možda trebalo da predvidimo katastrofe velikih razmera koje ne možemo da kontrolišemo, te ekološke katastrofe koje nam se dešavaju i da taj rizik možda možemo da uzmemo u obzir, da govorimo, ovo sada nije zamerka nego predlog, o jednom fondu za finansiranje i refinansiranje rizika od prirodnih i ekoloških katastrofa.
Zahvaljujem se. Za protokol o zaštiti od poplava ćemo sigurno glasati za. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.
Uvažena predsednice, poštovane koleginice i kolege, jasno je da već neko vreme prisustvujemo sve izraženijoj ekonomskoj i socijalnoj nesigurnosti. U nekim prethodnim izlaganjima čuli smo da je i primer fizičke nesigurnosti sve izraženiji u zemlji Srbiji. Nažalost, u takvoj situaciji, kada imate ekološku nesigurnost, dešava se da ona prođe neprimećeno.
Zeleni Srbije se u poslednjih nekoliko meseci nalaze u vrlo delikatnoj situaciji, s obzirom da se građani i građanke, udruženja građana iz različitih delova Srbije javljaju sa svojim problemima. Najčešće su to ekološki problemi, jer identifikuju negde nas kao neku vrstu zelenog ombudsmana. Zbog toga smo mi u obavezi da postavimo različita pitanja.
Naime, ja gotovo svake nedelje postavim po jedno pisano pitanje koje ima veze sa zaštitom i ugrožavanjem životne sredine, ali ovo pitanje, koje je u vezi sa Obrenovcem, svakako da zaslužuje i javnu pažnju.
Evo, već tri godine izražen je nedostatak ministarstva, posebno Ministarstva za zaštitu životne sredine. Očigledno je da je fond, kao nedostajući instrument, doveo dotle da je ekološka nesigurnost u Srbiji u 21. veku veoma izražena i da, nažalost, samo zbog toga što nas neko primorava iz EU, iz Nemačke ili iz neke druge zemlje, mi pristupamo odgovornijem ili samo u retoričkom smislu, bar kada je Vlada u pitanju, samo u retoričkom smislu pristupamo zaštiti životne sredine.
Ono što je problem u Obrenovcu i ono što je posle poplave, posle višedecenijskog zagađenja Obrenovca, čini mi se ekološka kap koja preti da prelije čašu, ako možemo tako da kažemo, ekološku čašu koja je u Obrenovcu već odavno crne boje, je da nam ljudi iz mesnih zajednica, da nam novinari, da nam lokalni odbornici iz Obrenovca javljaju da neko deponuje naizgled veoma opasan otpad i da se radi o 25.000 metara kubnih otpada koji se deponuje uz prugu. Nas kao „Zelene“ zanima, posebno mene kao poslanika koji dolazi iz Obrenovca, da li je i ko je dao dozvolu da se zasipaju javne površine? Ova pitanja se odnose podjednako i na ministarku poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao i na ministra energetike i rudarstva.
Naime, lokalna inspekcija je izdala nalog o obustavi, ali se oni koji deponuju taj otpad oglušuju o te naloge. Gradska inspekcija, nažalost, ne reaguje. Zanima nas koja je vrsta otpada u pitanju, da li se radi, kao što to EPS u svojim privatnim glasilima kaže da je u pitanju kvarcni pesak i da vidimo kada će već veoma ugrožena ekološka situacija u Obrenovcu dobiti epilog?
Prema tome, možemo da sublimiramo pitanja na sledeći način. Da li je TE „Nikola Tesla“ iz Obrenovca odlagala otpad na njive u selu Zvečka, kao i na prostoru majdana nekadašnje ciglane „Kongrapa“? Da li TE „Nikola Tesla“ poseduje dozvolu da deponuje otpad u majdanu nekadašnje ciglane „Kongrapa“, kojoj vrsti i da li postoji klasifikacija ovog otpada koji se deponuje? Da li se zna kolika je količina deponovanog otpada i da li je vršen inspekcijski nadzor nad odlaganjem ovog otpada? Da li je na zemljištu u selu Zvečka, uz prugu TE, bilo odlaganje otpada i u čijem vlasništvu je pomenuto zemljište?
Ekološka situacija u Srbiji je svakim danom sve gora. Srbija se nalazi pred jednom velikom ekološkom katastrofom. Za sada se te ekološke katastrofe dešavaju sporadično, ali bojim se da će se vrlo brzo cela Srbija pretvoriti u jednu veliku crnu ekološku tačku. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se, uvažena predsednice.
Poštovane koleginice i kolege, poslednjih par nedelja, barem u medijima, aktuelna je tema oko izlivanja jalovišta Rudnika „Stolice“ kod Krupnja. Imam pitanje za nadležno ministarstvo i odnosi se na to šta će nadležno Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i šta će Vlada Republike Srbije učiniti da zaustavi dalje zagađenje i da otkloni posledice ekološke katastrofe? Sada je već evidentno da se radi o ekološkoj katastrofi zagađenja sliva reke Drine izlivanjem jalovišta Rudnika „Stolice“ kod Krupnja.
Kao što su „Zeleni“ o tome pričali već nekoliko meseci unazad, jedna od posledica majskih poplava je bilo izlivanje jalovišta. Sada imamo u slivu reke Drine, u Jadru, u Kostajniku povećane sadržaje teški metala. Imamo povećan sadržaj nekih drugih metala: gvožđe, mangan, arsen, olovo, nikl, kadmijum i apsolutno devastirane reke Kostajnik i Jadar. Prema podacima koje iznosi Agencija za zaštitu životne sredine, imamo reku Drinu koje je iz večito prve kategorije prešla u treću ili četvrtu kategoriju. To je nešto što liči na veliki bački kanal i možete da zamislite o kakvom se zagađenju radi.
Do sada smo vrlo često kritikovali, kao „Zeleni“, Agenciju za zaštitu životne sredine, ali sada imamo veoma ažurne podatke i monitoring koji je Agencija uradila je na visokom nivou. To je ono što možemo da pohvalimo, ali bez obzira na to ključno pitanje je upućeno ministarstvu i Vladi Republike Srbije.
Na žalost, sanacija nije obavljena ni posle pet meseci i što je najgore, to stanje i dalje traje. U takvoj smo situaciji da sada moramo da izlečimo posledicu, ali nikako se ne bavimo uzrocima. Uzrocima se ne bavimo već tri godine i ekološke katastrofe se najčešće dešavaju kada ne postoji sistem zaštite životne sredine. To je problem na koji „Zeleni“ ukazuju već tri godine. Kada postoji istorijsko nasleđe, a ovde je evidentno da postoji istorijsko nasleđe, koje je potencijalna ekološka bomba, takvih mesta u Srbiji ima nekoliko stotina, poput Kostajnika. Srbija se danas nalazi na pragu ekološke katastrofe na nacionalnom nivou. Međutim, niko o tome ne vodi računa i niko ne obraća pažnju. Desiće nam se neke nove „Stolice“ kod Krupnja da bismo skrenuli pažnju javnosti.
Ono što zabrinjava je da mediji i javnost u Srbiji zavisi od Beograda i beogradske javnosti. Bilo je potrebno da zagađenje stigne u Drinu, pa u Savu i da zapreti vodoizvorištu „Makiš“ da bi se probudio Beograd i da bi mediji počeli o tome da izveštavaju. Kao što znate, Beograd nije Srbije. Srbija je i van Beograda. O Srbiji neko mora da brine, jer bez čiste i zdrave Srbije ne vredi nam Srbija.
Zbog toga pitamo – kada će država uspostaviti sistem uklanjanja uzroka, a ne samo saniranja posledica? Sva ova pitanja nas upućuju na jedan jedini zaključak, a to je da ni jedno rešenje nije moguće bez uspostavljanja institucije ministarstva za zaštitu životne sredine i prirodne resurse. To je mehanizam koji nam nedostaje. To je briga države koja evidentno nedostaje u ove tri godine. Nadam se da ćemo u narednom periodu naći kapacitet, da ćemo naći dovoljno snage i da ćemo naći dovoljno mudrosti da uspostavimo jednu instituciju koja bi se bavila nezavisno i autentično zaštitom životne sredine, a nakon toga da počnemo da rešavamo probleme i da počnemo da rešavamo istorijsko negativno ekološko nasleđe koje je ova Vlada zatekla, ali to što smo zatekli, ne znači da ne treba da ga rešavamo. Hvala.

U okviru vremena poslaničke grupe.
Samo jedno pitanje. S obzirom da ste nas obavestili oko gradskih opština, da li je to ono što smo u načelnoj raspravi već pričali, znači da će gradske opštine moći sa svojim javnim preduzećima, s obzirom da nisu jedinice lokalne samouprave, a u pitanju je toplovod i ostala infrastruktura, da delu u okviru ovog zakona i zajedno sa kancelarijom, bez obzira što nisu jedinica lokalne samouprave? Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, ovim amandmanom sam želeo samo da intervenišem u smislu proširenja mogućnosti za primenu zakona na analizu ekološkog stanja nastale ekološke štete, sa analizom uticaja na životnu sredinu i preporukom mera za smanjenje štete.
Ono što je moglo da bude po nekim evropskim standardima, ili standardima EU, jeste da uz ovaj zakon dođe i eventualno predlog državnog programa. Možda bismo mogli lakše da diskutujemo i možda ne bismo predlagali amandmane koji su već obuhvaćeni unutar državnog programa.
U svakom slučaju, želja je bila da se popravi ovaj zakon, želja je bila da pokušamo da dodamo nešto dobro zakonu. Ne mora uvek da postoji obostrana želja ili da se prepozna da je to poboljšanje zakona, mi mislimo da je važno, s obzirom da je bilo kriznih situacija, da može da bude još uvek kriznih ekoloških situacija, da se posebna pažnja posveti tom ekološkom aspektu, aspektu uticaja na životnu sredinu, zbog toga je ovaj amandman.
Tu smo kao i svaki put da amandmanima pokušamo da nešto popravimo ili proširimo, a neke druge stvari, neka druga objašnjenja tražićemo unutar sledećih amandmana. I dalje mislimo kao Zeleni da je ovo, pre svega, ekološko pitanje, da je pitanje ekoloških i klimatskih promena i da u tom segmentu bi trebalo da tražimo odgovore za budućnost. Zbog toga ova naša intervencija. Ništa više od toga. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, mislim da je u skladu sa ovim amandmanom samo jedno konkretno pitanje – kome i da li se Barajevo, kao gradska opština, nalazi u državnom programu u ovom zakonu? Kome stanovnici Barajeva, tj. građani Barajeva koji su oštećeni, a javljali su mi se danas u toku dana, mogu da se obrate, jer kažu da ne postoji na nivou gradske opštine Barajevo formiran štab kojem mogu da se obrate? Da li mogu da se obrate direktno Kancelariji? Zbog toga se javljam po ovom amandmanu. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.
Ovim amandmanom sam imao nameru da skrenem malo više na problem koji je nastao posle poplava i predvideo sam da Vlada Republike Srbije osniva fond za solidarnost i razvoj. Prihod fonda je porez na finansijske transakcije u prometu na teritoriji grada Beograda.
Ovim smo želeli da stavimo do znanja i građanima i građankama Republike Srbije da bi se dodatno oporezovale transakcije na teritoriji grada Beograda. S obzirom da je nešto slično bilo u formi poslaničkog pitanja dobio sam odgovor i od ministra Vujovića koji je ovu inicijativu ocenio kao pozitivnu, ali je rekao da bi trebalo da učestvuje nekoliko ministarstava u kreiranju jednog ovakvog fonda.
Sličan odgovor smo dobili i od ministra finansija, tj. od kabineta ministra finansija. Uglavnom ova Vlada odgovara na sva poslanička pitanja u zadnjih par meseci, to je bio samo običaj potpredsednice Vlade u prošlom sazivu kada je vrlo revnosno odgovarala na sva pitanja poslanika, bar kada sam ja u pitanju.
Mislim da je važno da razmišljamo o fondu solidarnosti i razvoja, da to bude šansa za privrednike i poljoprivrednike koji bi možda mogli da nađu priliku da se ponovo razviju, jer mnogi nisu imali ništa što je ostalo posle poplava. Sav kapital je bio uložen u posao, možda bi ovo mogla da bude inicijativa da razmišljamo o tome da pomognemo privrednicima, poljoprivrednicima, građanima i građankama s obzirom da je ovo ocenjeno iz različitih ministarstava kao potencijalno dobra inicijativa. Hvala.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, uvažene koleginice i kolege, kao i sa nekim prethodnim amandmanima, i ovim amandmanom bila je želja da povećamo transparentnost i da se na neki način približimo nekim vrednostima EU, da možda pomognemo mogućnost da se sredstva lakše, brže i jednostavnije dobiju i da eventualni donator vidi da možda postoje jasnije definisani mehanizmi za kontrolu.
Meni je jasno obrazloženje. Nije isključena kontrola DRI i, da kažem, prihvatljivo je obrazloženje - samo je bila želja da se poveća transparentnost. Kao i neki prethodni amandmani, ubacili smo životnu sredinu, da bi možda povećali prostor da se deluje, da pomoć koju bi eventualno dobili bude brža i bolja, a da mi pokažemo svoju spremnost kao država da otvorimo sve kanale kontrole ili kanale u koje bismo utrošili sredstva. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Poštovana potpredsednice Vlade, u duhu ove rasprave o prethodnom amandmanu, ovaj amandman glasi da se u članu 14. u stavu 1. reči: “ne može biti kraće od deset dana“, menjaju rečima: „je sedam dana“. Meni se učinilo da ovo obrazloženje koje ste dali malopre može da se primeni i ovde, ne može. Za mene kao inženjera zvuči da onaj ko se prijavi desetog dana, jedanaestog, dvanaestog, petnaestog dana ima prava da se žali ili, ako je problematično sedam dana zbog roka, možda možemo da kažemo – je deset dana, da ne bude različitog tumačenja posle desetog dana ili pre desetog dana, a sve sa željom, kao što insistiraju moje uvažene kolege iz SNS, upravo hoćemo da ubrzamo proceduru.
Svako veče se vraćam u Obrenovac i hoću da što pre popravimo i kanalizacioni sistem i toplovod i infrastrukturu. Bez obzira što sam deo opozicije ili što se možda u većini stvari ne slažem sa pozicijom, bio sam onog dana kada je predsednik Vlade započeo obnovu Obrenovca, bio sam sa svojim kolegama iz SNS u Obrenovcu, podržao početak tih radova, jer smatram da je moja obaveza da budem sa građanima Obrenovca i bez obzira što se možda ne slažem uvek sa načinima na koji se nešto radi, da podržim početak radova. Ja sam i podržao. Želja je bila da se smanjenjem roka ubrzaju radovi i da Obrenovac što pre bude osposobljen.
Ovde možda može da bude: „je deset dana“ ili da mi tu jezičku nedoumicu razjasnite. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovana potpredsednice Vlade, uvažene koleginice i kolege, o tome smo već razgovarali, sa željom da ceo proces bude transparentniji, ovde je predlog da Izveštaj o realizaciji državnog programa obnove dođe možda u neki od odbora Narodne skupštine Republike Srbije, želja je bila, s obzirom da se ne usvaja državni program obnove, da možda možemo da nađemo način da Skupština usvaja izveštaj o realizaciji programa obnove.
Meni je jasno da postoje mehanizmi i nadzora i sprovođenja, ali kao što ste i rekli, ulaziće i tromesečno, ali možda bi bilo dobro da onaj završni izveštaj ipak usvoji ili bar razmatra Skupština. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, uvažene koleginice i kolege, sve vreme, da kažem, postoji taj utisak i ja zbog toga podnosim amandmane. Nedostatak predloga državnog programa obnove… Možda ovih amandmana ne bi bilo kada bismo videli kako izgleda državni program obnove, ali ja sam u svojim amandmanima predvideo ono što je svojstveno politici Zelenih, a to je ekološka kontrola i unapređenje kvaliteta zemljišta poljoprivrednih proizvoda i voda u lokalnim vodovodima, posebno u seoskim vodovodima i izvorištima vode.
Želja je bila da se državnim programom to predvidi i da uđe u ovaj zakon, pre svega zbog brige za poljoprivredne proizvođače, a onda kasnije i za kupce i za potrošače koji će kupovati poljoprivredne proizvode, a da rekonstrukcija izgradnje lokalnih izvora snabdevanja vodom, posebno seoskih i zajednički vodova sa izvorištem, sredstva, mere i aktivnosti za kontrolu i unapređenje kvaliteta pomenutih voda, bude u programu da bi mogla da se refundira ili na neki način plati.
Drugi deo, taj član 21b, odnosi se na kontrolu i adekvatno zbrinjavanje, deponovanja mulja, kabastog i opasnog otpada i drugih poplavnih nanosa. Želja je bila da se dodatno vodi briga o kabastom otpadu. Bilo je svakojakog otpada i na ulicama Obrenovca, pretpostavljam i na ulicama Krupnja, Uba i drugih poplavljenih opština. Po ugledu na neke druge zakone iz EU koje sam, da kažem, konsultovao dok smo pisali ove amandmane, imao sam u vidu da možda postoji potreba i nedostatak uvida u državni program. Možda nas je dovelo do ovih predloga, a možda zaista državni program sve to sadrži. Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, uvažena potpredsednice Vlade, poštovane koleginice i kolege, ovde se radi o amandmanu koji govori o biocidnim sredstvima. To su otrovi po svojoj sadržini. To su vrlo opasne hemikalije koje u različitim koncentracijama mogu biti veoma opasne po ljudsko zdravlje.
Ovde nije bila želja ni za kakvom diskriminacijom. Imamo svoje zakone i mislim da je obrazloženje neadekvatno, jer nemate želju za diskriminacijom, nego imate želju za zaštitom zdravlja građana i građanki ove zemlje. U jednoj Kini je DDT legalno sredstvo. Nemojte mi reći da će se takvo sredstvo naći u donaciji u Republici Srbiji.
Kada se već stremi EU i kada želimo da se priključimo EU, predvideli smo da, Zeleni se zalažu, privremenu dozvolu za korišćenje biocidnog proizvoda iz stava 1. ovog člana izdaje samo za proizvode koji su registrovani u EU, a ne da bismo nekoga diskriminisali, već da bismo zaštitili zdravlje građana i građanki Srbije, i to zbog toga što se u biocidnim sredstvima, bez Agencije za hemikalije, koja je ukinuta, mogu naći razno razni hemijski otpadi, jer se mnoge zemlje na ovaj način mogu rešiti svog otpada. U mnogim zemljama su neke vrste otpada, kada su ušle u EU, ne otpada, izvinjavam se, biocidnih sredstava zabranjene, a u nekim azijskim zemljama ta biocidna sredstva nisu zabranjena. Opet imamo drugačije geografske širine u odnosu na ovu u kojoj živimo, pa će možda ta biocidna sredstva biti neprimerena našim geografskim širinama, našim biljnim kulturama. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, uvažene koleginice i kolege, nadam se da se neće nastaviti manir diskreditacije poslanika i da će predsedavajući Skupštine sledeći put zaštititi poslanika.
Što se tiče amandmana na član 37, još jednom zaključujemo da nedostaje državni program obnove i bilo bi od pomoći da je nacrt ili predlog programa bio u Skupštini, onda bismo možda lakše i bolje predavali ove amandmane.
Mi smo ovde predvideli da bi eventualno mogla da se isplati pomoć za obnovu poljoprivredne proizvodnje, da se dodeljuje posebno za troškove sanacije, odnosno rekultivacije i remedijacije poljoprivrednih zemljišta koja su devastirana poplavama. U naselju u kojem ja živim, u okolini poljoprivredne površine su bile po nekoliko nedelja pod vodom, pa onda pod nekim crnim muljem za koji samo pretpostavljamo da je najrazličitijeg hemijskog sastava da verovatno i nekih toksičnih supstanci ima u sebi.
Sa željom da popravimo i ovaj član i da dođemo na neki način do državnog programa za obnovu posle poplava imali smo želju i predložili smo ovaj amandman. Bez obzira na sve, pretpostavljam da će ovaj zakon biti donet, ovaj zakon je neophodan i obrenovčanima i ljudima koji žive u Lazarevcu, Krupnju, ovaj zakon je neophodan da bi se obnovila zemlja.
Iako se ne slažem sa mnogim stvarima, iako sam bio izložen otvorenim uvredama danas, na moju pomoć možete da računate i spreman sam da pomognem u realizaciji programa obnove zbog toga što volim ovu zemlju i zbog toga što živim u gradu koji je najviše pretrpeo u poplavi. Hvala.

Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, uvažena podpredsednice Vlade, uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege, danas je valjda jasno da živimo sa ekološkim rizicima i čini mi se da je to sada već svima jasno. Ekološka katastrofa koja nam se desila je posledica klimatskih promena i ono što nas očekuje i na čemu bi trebalo ubrzano da radimo je nacionalna strategija adaptacije na klimatske promene. Na taj posao čekamo već 15-ak godina. Nažalost, Republika Hrvatska je odustala od izrade takve nacionalne strategije, a mi možda možemo da budemo lider u regionu, pa da predložimo da uradimo strategiju zapadnog Balkana kao odgovor ili adaptaciju na klimatske promene.
To je samo jedna ideja sa željom, da kažem ovde ne apostrofiramo krivce, nego da pronađemo način kako da izveštaj bude bolji, a kako da zakon bude delotvorniji, s obzirom da građani Obrenovca, Lazarevca, Krupnja, Vladimirca, Koceljeva, itd, očekuju pomoć već dva meseca. Zbog toga moramo da budemo brzi i da što pre pomoć stigne do tih ljudi.
Nažalost, u izveštaju koji imamo ispred sebe od mnoštva detalja ne vidi se suština. Mi ovde nismo ni sigurni šta usvajamo. Imamo 20-ak različitih izveštaja koji ne sadrže ništa od suštine. Najmanje što možemo da očekujem je novi izveštaj u kome je elaborirano prethodno stanje nadležnosti i odgovornosti, sadašnje stanje posle poplave, gde je sistematizovana procena štete, metodologija kojom je to urađeno i naravno zaključak sa predlogom mera. Ovaj izveštaj možemo da shvatimo kao polazni izveštaj, kao polazni dokument i najmanje što očekujemo je novi izveštaj.
U ovom izveštaju nema izveštaja nema izveštaja o analizama voda, zemljišta, namirnica, voća i povrća i to je ono što je najkritičnije sada u ugroženim područjima i u posebno ugroženim područjima koja su pod poplavama. Nažalost, prikaz postojećeg stanja samo donekle su dale „Srbija vode“ i one u svom izveštaju veoma slikovito govore o tome šta je problem. Citiram: „Gotovo sva teritorijalna nadležna vodoprivredna preduzeća iz operativnog plana su zbog smanjenja obima potrebnih radova i ne naplaćenih dugovanja za izvršene radove u veoma teškoj kadrovskoj i materijalnoj situaciji, zbog čega ovi važni subjekti nisu dovoljno spremni za izvršenje obaveza po opštem planu za odbranu od poplava“. Ovo stanje se i dalje pogoršava, a može se popraviti izmirenjem dugovanja i obezbeđenje potrebnih finansijskih sredstava za održavanje sistema za odbranu od poplava.
Mi u ovom izveštaju nemamo izveštaj „Vojvodine voda“, nemamo izveštaj „Beograd voda“, po onome što ja znam samo na teritoriji „Beograd voda“ imamo štetu od jedne milijarde dinara i imamo ljude koji šest meseci nisu primili platu.
Onda je licemerno, da kažem tako brzo i tako hitro očekivati da sve bude u stanju da može da reaguje istog trenutka.
On što je najvažnije u ovom trenutku za građane Obrenovca je kada će biti sredstva koja su obećana i kada će početi sa isplatama. Ono što ne smemo da zaboravimo to su ljudi i firme koji su učestvovali u odbrani dajući sredstva, dajući tehničku opremu, dajući ljude, koji bi morali na neki način da budu obeštećeni, jer nemamo pravo da sahranimo sada još jednu novu privrednu granu na taj način, što za vreme poplave smo uzimali, razume se, vanredna je situacija, bez ikakvog redosleda, ali da kažem, da mislimo i o tim firmama i o načinu kako ćemo da ih obeštetimo.
S druge strane, poslaničko pitanje koje sam postavio pokazalo je da je Republiki hidrometeorološki zavod bilo jedno od najhrabrijih i očigledno najstručnijih institucija da da ranu najavu i prognozu katastrofe. Sada je jasno da ovo pitanje nije pitanje elementarne nepogode, nego ekološko pitanje, da na mnogim delovima slivova nedostaju biološki pokrivači, nema dovoljne pošumljenosti i da mi imamo problem sa uzrocima. Izlečili smo, ili da kažem, sanirali smo prvi deo posledica, ostaje nam da lečimo uzroke, i ostaje nam da popravimo sistem da se ne bi ponovile ove stvari.
Kada govorimo o zakonu uz Predlog zakona najmanje što je trebalo da se nađe je nacrt programa i ono što bi mogli da očekujemo da Izveštaj usvaja parlament. Mi očekujemo odgovore koliko će biti činovnika u kancelariji i kako će se oni angažovati, da li će biti i na koji način plaćeni za svoj rad, i verujte da bi „Zeleni“, govorim samo u ime „Zelenih“, bili spremni da podrže Vladu i da je dala uputstvo za postojeći Zakon o javnim nabavkama i reagovali odmah, 25-og i da po ubrzanim procedurama, s obzirom da su vanredne okolnosti, krene u nabavke i krene u rešavanje problema. Mi danas, dva meseca posle katastrofalnih poplava ne možemo neke probleme više ni da saniramo, ne možemo neke probleme ni da ispravimo.
Naravno, trebalo bi da apelujemo na socijalnu odgovornost banaka, koje su prema nekim procenama, izvukli nekoliko milijardi iz Republike Srbije, od građana i građanki, da se apeluje na njih da naprave konzorcijum banaka, da daju poplavljenim područjima beskamatne kredite, sa grejs periodom od dve godine, i da na taj način vrate građanima i građankama poplavljenih područja, makar deo profita koji su za ovih 25 godina, ali u poslednjih 15 godina intenzivno izvlačili iz Republike Srbije.
Mi imamo predlog i dea se organizuje jedan fond solidarnosti za razvoj. Ministar Vujović u odgovoru na poslaničko pitanje je tu ideju oglasio, ili da kažem, proglasio veoma interesantnu, i da bi o tome trebalo dalje da se razmišlja.
Ono što je veoma interesantno da smo mi u toku prošle godine u raspravi za rebalans budžeta preporučili da se budžetski fond za vanredne situacije sa 81 milio i 148 hiljada, podigne na 281 milion i 148 hiljada.
Verujte, da one tri noći kada je bila voda u Obrenovcu, vatrogasci koji su bili ispred mog stana nisu imali ni jedan čamac, nisu imali ništa od opreme za reagovanje u situacijama poplave, imali su samo protivpožarnu opremu, a svakako da ovim amandmanom koji sam ja prošle godine podneo mogli smo na neki način da ih opremimo i da ih pripremimo da na vreme, i na najbolji način angažuju, jer u subotu u toku noći nije bilo moguće doći do mnogih ljudi u Zabrežju i u selima oko Obrenovca.
Ono što je pitanje iz gradske opštine Obrenovac - da li je zakonom predviđena rekonstrukcija toplovodne mreže, i da li Obrenovac ima ingerencije za otklanjanje posledice, s obzirom da Obrenovac nije jedinica lokalne samouprave? Infrastruktura se ovde pominje, naravno. Za nas je veoma važan toplovod u Obrenovcu, s obzirom da je od 420 podstanica 390 bilo poplavljeno i bilo apsolutno pod vodom.
Ono što je najvažnije da pomenemo male heroje, koje gotovo niko ne pominje. To su građani Obrenovca, to su građani Boljevca, Jakova, građani koji su petak na noć i subota ujutro, samoorganizovali se, izvlačili svoje komšije i svoje sugrađane, da bi izbegli veću katastrofu.
Mi imamo šansu da opasnost i rizik koji se pred nas stavlja pretvorimo u prednost i šansu. Zelena ekonomija je odgovor na to. Zelena ekonomija slabosti pretvara u snage i opasnosti pretvara u šanse.
Evidentno je da nakon ovog izveštaja imamo krizu javnog upravljanja u lokalnim samoupravama u Srbiji, da imamo krizu menadžmenta od lokalnih samouprava do samog vrha. Ono što je definitivno jasno da besomučno arčenje prirodnih resursa nije održivo, da je neophodno novo jedinstveno ministarstvo prirodnih resursa i zaštite životne sredine, kao odgovor na klimatske promene, kao odgovor na zagađenje životne sredine i kao odgovor na sve ono što nas očekuje.
Zahvaljujem se, a u delu kada budemo raspravljali o amandmanima, nadam se da ćemo moći da govorimo i o nekim detaljima.