Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarko sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege, kada govorimo o ova tri zakona, ovo su mogla biti tri nova zakona, trebala su da budu tri nova zakona da bismo se jače i brže usmerili ka EU i na taj način ubrzali svoj put, kada su u pitanju evropske integracije u domenu zaštite životne sredine i uopšte poglavlja 27.
Sa druge strane, mi već treću godinu zaredom imamo nastavak urušavanja sistema zaštite životne sredine, sistema upravljanja prirodnim resursima i danas sa ova tri zakona konačno derogiramo ono što je počelo da se uništava 2012. godine, a to su dva osnovna principa ili dva osnovna načela – zagađivač plaća i načelo predostrožnosti.
Ovde su svi pričali o taksi kao da se ona podrazumeva, da je namenska kategorija za korišćenje namenskih sredstava u oblasti životne sredine, a ne da je taksa prihod budžet kojem se gubi trag. Da mu se gubi trag, vidimo već tri godine, s obzirom da sav ekološki novac koji dolazi od naknada za zagađenje i ostalih sedam naknada po Zakonu o zaštiti životne sredine završava u budžetu, ne prati mu se trag i ne završava onih 40% u lokalnim samouprava gde su najveći zagađivači prisutni.
Nažalost, u poslednje tri godine ne pratimo tokove novca, i nemoguće je utvrditi tokove zelenog novca koji su namenski opredeljeni za zaštitu i unapređenje životne sredine. Zbog toga su besmislena sva objašnjenja taksi koja su prihod budžeta i koji će, onog trenutka kada uđu u budžet, kao što su i ove tri godine zaredom, izgubiti svaki trag i koristiti se nenamenski za popunjavanje budžetskih rupa, a ne za namensko trošenje sredstava za zaštitu i unapređenje životne sredine. Tako imamo novac koji se ne vraća u Obrenovac, a u Obrenovcu je najveće termoenergetsko postrojenje, u Obrenovcu je najveći broj obolele dece od astme, bronhitisa i opstruktivnog bronhitisa, kao i od alergijskih manifestacija. Imamo da se novac ne vraća u Lazarevac, da se novac ne vraća u Pančevo, u Smederevo, da se novac ne vraća u Bor, u sve one gradove gde se nalaze veliki zagađivači koji podležu plaćanju naknade za zagađenje.
Ono što je evidentno to je kriza upravljanja i nepostojanje ekološko autoriteta u Vladi Republike Srbije. Ono što je dalje evidentno, a na čemu „Zeleni Srbije“ insistiraju, to je posebno ministarstvo zaštite životne sredine i prirodne resurse. Već tri godine evidentno odsustvo tog ministarstva i totalna degradacija i devastacija sistema zaštite životne sredine. Od 2012. godine nešto je umanjena, zaista i jedini pravi pomak može da se kaže da je u poslednjoj godini otkako ste vi ministarka, jeste objedinjavanje zaštite životne sredine i upravljanje životnim resursima. Ali, osim objedinjavanja, nismo imali ni jedan kvalitativan pomak u zaštiti životne sredine.
Pored toga, a na to „Zeleni“ ukazuju već tri godine, nedostajući instrument je Fond za zaštitu životne sredine. Nedostajanje Fonda za zaštitu životne sredine ide u prilog postojanju naknada koje su namenska sredstva koja se koriste baš zbog toga da građani Srbije ne bi bili opterećeni izdvajanjem sredstava iz budžeta i time se trošio poreskih obveznika, nego upravo zbog toga postoje namenske naknade koje se sada već tri godine troše nenamenski, zbog toga što ulaze u budžet i gubi im se svaki trag.
Pored Fonda za zaštitu životne sredine neophodno je bilo vratiti Agenciju za hemikalije. Agenciju za hemikalije kao jednu od najvažnijih institucija u upravljanju hemikalijama, pre svega zbog toga što je „rič sistem“ EU jedan od najkomplikovanijih propisa koji u EU parlament ikada razmatrao, a mi smo preko njega prešli, evo preći ćemo u nekoliko sati, vrlo lako i vrlo brzo. Vratiti Agenciju za hemikalije zbog toga što je mišljenje Evropske komisije iz 12. oktobra 2011. godine u okviru analitičkog detaljnog izveštaja na 120 strani, konstatuje izuzetan značaj jačanja administrativnih kapaciteta Agencije za hemikalije.
Pismo predsednika upravnog odbora Evropske agencije za hemikalije o prijemu Agencije za hemikalije Republike Srbije u „Help net mrežu EHA“ u kom se navodi da sami zvaničnici EHA prepoznaju dobar koncept upravljanja hemikalijama, uspostavljenost u Srbiji, kao i dobru pripremljenost Agencije za hemikalije Republike Srbije kao odlične preduslove za učešće i doprinos u sprovođenju zajedničke politike EU u oblasti upravljanja hemikalijama.
Mi imamo Agenciju za hemikalije, koja je donela 45 podzakonskih propisa i preko 4000 strana koje su transponovane svi relevantni propisi EU. Mi imamo pre 2012. godine, agencije koje nisu ništa radile i nisu ukinute. Ukinuta je Agencija za hemikalije koja je imala najvidljiviji uspeh na putu pridruživanja EU i transponovanju svih relevantnih propisa. Nažalost, njih više nema u parlamentu Republike Srbije, ali oni koji su sahranili ekonomiju Republike Srbije sahranili četiri domaće banke, sahranili su i zaštitu životne sredine i jednu od najboljih javnih agencija koja je postojala na teritoriji Republike Srbije.
Javna agencija, dakako mnogo bolje može i delotvornije da vrši javna ovlašćenja nego što to može državni organ uprave. Upravo je konstituisanjem Agencije za hemikalije uspostavljena kontrola privatnog sektora, koji se jedino i isključivo rukovodi komercijalnim interesima. Ali, da se vratimo na nepostojanje sistema zaštite životne sredine, i da vam predložim još jedno kvalitetno rešenje. Tri rešenja smo vam predložili, posebno ministarstvo za zaštitu životne sredine, poseban fond za zaštitu životne sredine, slažem se, može da bude budžetski i posebnu agenciju za hemikalije.
Ono što Srbiji nedostaje je zeleni razvojni ili kapitalni investicioni fond, fond iz kojeg bi mogao da se ubrza razvoj, fond iz kojeg bi moglo da se vidi da ulaganja u životnu sredinu nisu trošak nego ulaganja u zelenu ekonomiju i ekološku ekonomiju i ulaganja u budućnost. Zeleni, razvojni, kapitalni, investicioni fond, recimo može da raspolaže sa 200 miliona tona pepela za gradnju puteva iz TE u Obrenovcu. Na taj način to prestaje da bude đubre i otpad, a postaje da bude sirovina i ulaganje. Vi na tome već tri godine niste uradili ništa.
Jalovišta velikih rudnika i površinskih kopova mogu da budu poligoni za brzo rastuće energetske zasade, na tome nije ništa urađeno zato što ne postoji zeleni razvojni, kapitalni, investicioni fond. Ravni krovovi mogu da budu solarni krovovi i da uvedemo princip energetske nezavisnosti zajednica. Vi na tome niste ništa uradili. Biomasa predstavlja jednu od najpotencijalnijih oblasti obnovljivih izvora energije, 1/3 drvne mase ostane u šumama. Znači, onaj ko upravlja šumama nije ništa uradio već 20 godina.
Neke zamerke se ne odnose samo na poslednje tri godine, većina zamerki u oblasti životne sredine, a to je i ministarka rekla, se odnosi na ne shvatanje principa zelene ekonomije, ne shvatanje da je neoliberalna ekonomija u 21. veku mrtva, da ekološka ekonomija i ekološke slobode pretpostavljaju sve ostale ekonomske slobode i da se ne možemo rukovoditi interesima velikih kompanija ili interesima velikih proizvođača, nego upravo zaštitom građana i zaštitom životne sredine.
Ekološke inovacije u Srbiji gotovo da ništa nije urađeno i samo je usvojen deo svih ovih politika, samo deo ekoloških politika i deo zelene ekonomije o kojima već tri godine. Da smo imali posebno ministarstvo i ovo namenske fondove mi bi danas imali deset hiljada novih radnih mesta i jednu milijardu investicija u ekološku ekonomiju. Nažalost, mi to danas nemamo i zbog toga se Srbija nalazi u veoma teškoj ekološkoj situaciji, svakodnevno se desi po jedan ekološki incident, manjih ili većih razmera. Ponekad se desi ekološka katastrofa, kapacitet životne sredine je na izdisaju i verovatno priroda i životna sredina Srbija to neće moći dugo da izdrži.
Kada govorimo o agenciji za hemikalije, ona je uspostavila informacioni pult za pružanje stručne pomoći privrednim subjektima i u 2011. godini je preko svog info pulta odgovorila na preko 2000 pitanja privrednih subjekata, a za dve i po godine rada, pre 2012. godine održala je 30 prezentacija, propisa i obuka za privredu i pripremila 16 uputstava za pomoć privredi u primeni propisa i uspostavila saradnju sa Privrednom komorom Srbije.
Ono što je i dalje veoma interesantno, da je sa ova tri zakona definitivno derogirano načelo – zagađivač plaća i definitivno su ukinuta naknade kao namenski prihodi i definitivno će se izgubiti svaki trag novca koji se namenski prikuplja za zaštitu životne sredine i za unapređenje životne sredine. Zbog toga smatramo da bezbedna kontrola hemikalija ne trpi improvizacije i da to samo može da uradi nezavisna agencija za hemikalije.
Kada govorimo šta se sve to desilo u međuvremenu od kako je ukinuta Agencija za hemikalije, ne možemo da ne pomenemo plato i primer o platola je klasičan primer kako Zakon o hemikalijama nije sproveden, a kako nepostojanje Agencije za hemikalije dovodi do problema. Izveštaji iz vazduha i samog materijala tretiranih o platolom vidi se da oni sadrže benzen, veoma opasnu supstancu koja izaziva rak i genetske poremećaje. Benzen je zabranjen prema Zakonu o hemikalijama, a to znači da nije smeo da se nađe na tržištu.
Slično je u propisima Nemačke, Francuske i slično bi trebalo da bude u propisima koji uređuju građevinske materijale, nažalost za to je nadležno Ministarstvo građevine i saobraćaja u kojima bi trebalo da budu propisane sve isparljive koncentracije organskih jedinjenja koji pojedini građevinski materijali ne bi smeli da imaju u sebi. Zna se zašto se to propisuje, zašto je štetno i boraviti u prostoru gde postoje ovakva isparenja, a nažalost naša zemlja nije ni započela proces preuzimanja uredbe EU o građevinskim proizvodima, niti je Ministarstvo građevine shvatilo da je ono odgovorno, jer ovakva vrsta neuređene oblasti građevinskih proizvoda je dovela do grdnih problema i stanarima samih zgrada i investitorima.
Drugi zanimljiv problem su narukvice od gume. Sećate se da je bila afera oko toga. Negde pred kraja leta se pojavila još jedna priča u vezi sa Zakonom o hemikalijama. Govorilo se da su od gumica od kojih su naša deca pravili rukavice u Velikoj Britaniji pronađeni ftalati. Nažalost, to je zabranjena hemikalija. Međutim, radi se o nestručnoj debati u medijima i ona je potekla od lošeg prevoda gde se u originalnom članku može videti da ftalati nisu pronađeni u gumicama, niti je bilo moguće da budu pronađeni u gumicama, jer se oni dodaju u PVC plastiku, a ne u silikone ili gumice ili lateks.
Najviše obeshrabruje izjava i to govori o apsurdnosti vašeg predloga u medijskom predstavljanju problema, jer je sanitarna inspekcija izjavila da je proverila sve gumice. Gumice nije trebalo ni proveravati. Trebalo je proveriti sadržaj ftalate u plastičnim delovima narukvice. Ovo navodi na zaključak da niko ni iz jedne inspekcije nije ništa ni proveravao i da je odgovor laponski donet samo da bi se umirila javnost. Znači da se ovde radi o nestručnosti koja je već tri godine na videlu.
Mi nažalost još uvek imamo Pravilnik kada govorimo o igračkama, još uvek imamo Pravilnik koji govori o bezbednosti igračaka, a on iz 1983. godine i vi govorite o transponovanju propisa EU. Mi imamo kontrolu biocidnih proizvoda u artiklima i usaglašavamo ga sa Direktivom iz 1998. godine, a ne usaglašavamo ga sa Direktivom 528 iz 2012. godine.
Znači da je trebalo da radimo sasvim novi zakon i nemojte da se usaglašavamo sa predlozima EU od pre deceniju i po. Hajde da se usaglašavamo sa onim što će doći na dnevni red sutra. Imaćemo problema pri izvozu cipela, imaćemo problema pri izvozu nekih drugih proizvoda, nameštaja, zbog toga što ne postoje uputstva i pravilnici čime bi mogli da tretiramo i kojim to biocidnim proizvodima da tretiramo ovo o čemu govorimo.
Kada govorimo o biocidnim proizvodima imamo jednu priču o učešću konsultanata, pa vi kažete da su predstavnicima, koji su učestvovali u konsultaciji oko izrade ovog zakona, da su stručnjaci članice EU na seminarima koji su organizovani uz pomoć Biroa za tehničku pomoć i razmenu informacija EU Tajeks, skraćeno na seminarima organizovani u okviru drugih projekata, davali podršku za ovakva zakonska rešenja. Naime, nijedan Tajeks seminar nije bio posle 2012. godine. Prema tome, ovo je prepisano iz zakona iz 2008. i 2009. godine iz obrazloženja koje ste tada dali, tj. ko je neko tada dao kada je bio ministar zaštite životne sredine.
Kada govorimo o Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja opet je diskutabilno ovo usvajanje zakona, jer se ni ono ne usklađuje sa onom Direktivom o industrijskim emisijama, već se radi samo o transpoziciji direktive o kojoj vi ovde govorite, APPS direktive.
Mi imamo Direktivu o industrijskim emisijama iz decembra 2010. godine i umesto da novi Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja usklađujemo sa obe ove direktive, mi se vraćamo na direktivu iz 2008. godine i time otvaramo prostor da industrija koja ne mora biti dovoljno informisana ulaže novac u bat tehnike shodno direktivi iz 2008. godine, a koja će verovatno biti ili jedan deo njih će biti neodgovarajući kada budemo usvojili Direktivu o industrijskim emisijama, uključujući sve zahteve za smanjenje emisija i dupliranju napora da se izdaju dozvole po staroj APPS direktivi. Govorim staroj u slučaju usvajanja Direktive o industrijskom zagađenju.
Mi ovde dovodimo u pitanje trenutnu praksu probnog rada. Ne samo da je u suprotnosti sa Direktivom o industrijskim emisijama, nego je još i kršen princip pravne sigurnosti i posledica toga može biti da se velika industrija ili buduća ulaganja i ljudi koji bi mogli da donesu nove investicije u Srbiju obeshrabre i na taj način da se prekine svaka nova investicija u Srbiji. Bat tehnologija je po definiciji najbolje dostupna tehnologija i obuhvata idejni projekat, izgradnju, upotrebu i zatvaranje postrojenja.
Zaključci najbolje dostupnih tehnologija trebalo bi da budu inkorporirani i u sve ostale procedure, vodna dozvola, građevinska dozvola, dozvola za upravljanje otpadom i trebalo bi da promenimo praksu da se integrisana dozvola daje na kraju linije, da tako kažem, celog ovog procesa zbog toga što je onda nemoguće ostale dozvole koje prethode integrisanoj dozvoli da obuhvate sve bat zahteve.
Na kraju, zato je trebalo ponuditi kompletno novi zakon, zakon koji transponuje obe direktive, APPS iz 2008. godine i Direktivu o industrijskim emisijama iz 2010. godine. Do sada je izdato 10 dozvola, a i to smo čuli već nekoliko puta. Nije dovoljno da rok pomerimo za 2020. godinu. Ako po ovoj dinamici budemo radili, mi ćemo rok morati da pomerimo za 2120. godinu i verovatno ako ovako budemo upravljali životnom sredinom, nećemo ni ranije ući u EU, ako je do tada bude i verovatno će kada Poglavlje 27 dođe na dnevni red da se pregovara shvatićemo da je mnogo teže nego sva ostala poglavlja, da ćemo imati mnogo više problema i tek onda ćemo shvatiti da je Berlinski zid pao 1990. godine. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.
Uvažena ministarko, podneli smo amandman na ovaj član sa idejom da ipak zadržimo, kada su u pitanju preferencijali, u nekom obimu, a da podržimo želju Vlade da smanji te preferencijale kada su u pitanju domaća preduzeća.
Naš amandman, uglavnom svi amandmani koji dolaze od Zelenih Srbije se tiču zelene ekonomije, cirkularne ekonomije i održivog razvoja. Zdravstvene studije, ekonomske studije, savremene ekonomske studije i sociološke studije sve više pokazuju da su mnogi troškovi zaboravljeni i da mi u neoliberalnom konceptu izračunavanja troškova zaboravljamo često ove aspekte ekonomije u širem smislu.
U tom pogledu, da u vezi sa ovim amandmanom, imamo nekoliko predloga, kada su u pitanju zelene javne nabavke koje mogu da pomognu, sa jedne strane mere štednje, da se racionalnije koristi. Nama iz Zelenih nije interes da Vlada ne vozi svoje automobile i da sedi u Beogradu, u zgradi Vlade, već da koristi automobile i da putuje po Srbiji i da pomogne da se zemlja izvuče iz krize tako što će da uštedi ugradnjom vodonik generatora, koji se proizvode u Srbiji, kao i u SAD, Velikoj Britaniji, 30% goriva i da takvu uštedu nadomeste radom. Da štedljive sijalice u javnim zgradama, na javnim osvetljenjima, u javnoj rasveti zamenimo solarnim napajanjem ili potenciometrima koji će između dva i šest ujutru da smanje potrošnju struju i da na taj način uradimo uštedu.
Hoćemo da uvedemo biomasu kroz javne nabavke i pelet i da na taj način smanjimo zagađenje Užica. Hoćemo da biomasu uvedemo i na jalovišta EPS-a i da na taj način, koristim vreme poslaničke grupe, ozelenimo proizvodnju struje u Srbiji. Hoćemo da uvedemo kroz javne nabavke zdravu hranu u obdaništa i u škole, pa da vidite u narednim generacijama kako će da bude odjeka u tim merama štednje.
Verovatno bolje od mene znate da u Nemačkoj 40% individualnih domaćinstava je energetski nezavisno, da postoje lokalne energetske zadruge i lokalne energetske zajednice koje se pomažu kroz zelene javne nabavke.
Moramo da razmišljamo kako da menjamo našu ekonomsku politiku, tako i politiku javnih nabavki, a to ćemo učiniti samo ako budemo gledali dalje od neoliberalnog kapitalizma.
Zaista začuđuje, s obzirom da najveći broj članova Vlade je završilo fakultete u socijalističko doba, besplatne fakultete, zaista začuđuje ta opsesija neoliberalnim kapitalizmom koji je mrtav tamo gde je nastao, a to su SAD. Žao mi je što su dopunski časovi kod gospođe Angele Merkel pomogli da se Srbija iako su njeni đaci danas i ministri, učili socijalnu ekonomiju, da se okrenu neoliberalnom kapitalizmu.
Zeleni Srbije imaju jedan predlog. Mi smo jedini od stranaka u Srbiji koji su bili u Grčkoj i podržali su pobedu Sirize i u Solunu i u Atini. Možda bi bilo dobro da vidimo ili da vam pomognemo da vidite kako se u Grčkoj rešavaju problemi, kako se ne prodaju domaće firme, kako se neeksploatiše zlato na Halkidikiju, kako se ulaže u obnovljive izvore energije.
Na kraju u vezi sa svim ovim amandmanima, jasno je da koncept neoliberalnog tržišta polako umire, ali sigurno, samo da ne bude kasno da shvatimo kao što smo kasno shvatili kako je pao Berlinski zid. Zeleni Srbije nisu za mere štednje i mere štednje ne mogu biti odgovor na krizu. Nadam se da se moje kolege sa leve strane slažu sa tim. Zeleni cele Evrope se protive ovakvim merama štednje, jer postoje rešenja za krizu.
Teret krize u Srbiji pre svega treba da snose ekstraprofiteri i tajkuni, teret krize treba pravilno da se rasporedi ali na taj način što će svi oni ekstraprofiteri koji su 90-tih godina ostvarili ekstra profit, prvo njima da se naplati porez, da se dostigne nulta toleranca kojoj svi zajedno mi težimo, nulta tolerancija za izbegavanje plaćanja poreza, tek na kraju da počnemo da smanjujemo plate čistačicama i da smanjujemo penzije penzionerima.
Nadam se uz drugačiju ekonomsku politiku koja neće biti neoliberalno kapitalistička možemo da dostignemo stepen razvoja i da treba što pre da se okrenemo, a da ne zakasnimo po običaju u novim trendovima zaštite životne sredine i da počnemo da se bavimo zelenom ekonomijom, cirkularnom ekonomijom i održivim razvojem. Hvala.

Zahvaljujem se.
Ovo je replika. Uvažena ministarka je tražila pojašnjenje.
Mi smo za to da ostanu preferencijali za određenu vrstu domaće industrije, osim u slučajevima o kojima govorimo u svom amandmanu pod uslovom da strani ponuđač nudi robu domaćeg porekla. Onda može biti izjednačen sa domaćim proizvođačem. U suprotnom domaći proizvođač mora da ima prednost zbog toga što proizvodi proizvode u Srbiji, zbog toga što koristi radnu snagu građana i građanki Srbije i zbog toga što jača privredu Srbije.
Na taj način uplaćuje porez u budžet Republike Srbije i u svakom slučaju, želimo da domaći proizvodi ostanu u Srbiji, da domaći proizvodi budu subvencionisani i da domaći proizvodi budu potpomognuti. Hvala.

Zahvaljujem se uvažena predsednice, uvažena guvernerko, uvažene koleginice i kolege, u članu 21. mi smo predložili da se stav 2. menja i glasi – banka je dužna da pri sastavljanju godišnjih finansijskih izveštaja primenjuje međunarodne standarde izveštavanja od dana njihovog objavljivanja na zvaničnoj internet stranici ministarstva nadležnog za poslove finansija.
Ja sam video obrazloženje. Želeo bih da pročitam naše obrazloženje i da, možda još jednom guvernerka iznese obrazloženje zašto se amandman ne prihvata, a prema rešenju predlagača možemo da zaključimo da se međunarodni standardi primenjuju direktno na stranom jeziku bez zvaničnog prevoda, a od dana kada međunarodno telo odredi njihovu primenu.
Za nas iz poslaničkog kluba SDS-ZZS-ZS nije sporno da međunarodno telo odredi primenu standarda, ali potrebno je da se sprovede i određena unutrašnja procedura koja garantuje pravnu sigurnost.
Mi bismo voleli da se radi pravilne i jednoobrazne primene, a što i sam Zakon o računovodstvu predviđa, ministarstvo utvrdi i objavi zvaničan prevod ovih standarda. Čini nam se da se ovim ne bi uticalo na datum primene koju odredi međunarodno telo jer ministarstvo treba o tome da vodi računa, te će utvrđivanje i objavljivanje zvaničnog prevoda upodobiti po ovom datumu.
Smatramo da je rešenje koje predlažemo ovim amandmanom bolje jer garantuje veći stepen pravne sigurnosti i garantuje jednoobraznost u primeni standarda, pa time i kvalitetnije izveštavanje banaka što naravno, slažemo se, konačno vodi boljoj kontroli njihovog rada, što se vidi u vašem predlogu zakona. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.
Poštovani predsedavajući, uvažena guvernerka, uvaženi ministri, poštovane koleginice i kolege, ja ću govoriti o jednom malo drugačijem aspektu, nažalost u Srbiji se o njemu ne govori mnogo. Govoriću o javnim nabavkama kroz održivi razvoj i kroz zelene i ekološke javne nabavke. Neću ulaziti u polemike koje su bile u toku današnjeg dana.
Samo hoću da vam kažem da sve zelene partije, ekološke organizacije i borci protiv klimatskih promena će 13. i 14. februara pozvati svoje vlade, državnu upravu, lokalne samouprave u celoj Evropi da prestanu da ulažu u prljave tehnologije i da prestanu da ulažu ili da počnu da prestaju da ulažu u prljave tehnologije i u fosilna goriva.
Zelene stranke širom Evrope pozvaće, pre svega, svoje vlade da donesu zakone o javnim nabavkama koje ne favorizuju prljave tehnologije nego upravo koje stvaraju ambijenti, uslove za zelene javne nabavke koje bi mogle da podrže zelenu ekonomiju, koje bi mogle da podrže cirkularnu ekonomiju o kojoj se u Srbiji vrlo malo govori i naravno javne nabavke koje bi mogle da podrže otvaranje novih zelenih radnih mesta.
To će biti ove godine najveća ekološka akcija u celom svetu. Zbog toga, kao predstavnik Zelenih Srbije koristim skupštinsku govornicu da uputima i na vas, pre svega, gospodine ministre ovaj apel da pokušamo da makar malo ekonomiju Srbije ozelenimo i makar malo da joj damo održivosti u narednom periodu.
Država Srbija s razlogom razmišlja o uštedi u javnim nabavkama i kroz javne nabavke i naravno zaustavljanju, s razlogom razmišljamo o zaustavljanju korupcije u ovoj oblasti koja je veoma podložna, nažalost korupciji. Nemojte da imate, da kažem razmišljanje, Zeleni Srbije vas u tom naporu podržavaju.
Međutim, sa druge strani ni parlament kao zgrada ni parlament kao institucija ni naša Vlada, još uvek nažalost ne razmišljaju o održivosti i održivom razvoju. Moram da kažem da vrlo često u Vladi i oko Vlade i to se ne odnosi samo na ovu Vladu, nego na većinu prethodnih vlada, sede zastareli neoliberalni ekonomisti, a mi u 21. veku zaključujemo na osnovu dešavanja, pre svega u Americi, da je neoliberalni kapitalizam gotovo mrtav.
Nažalost, ti neoliberalni ekonomisti kojih još uvek ima u Srbiji ne shvataju da sve investicije i nabavke imaju zaboravljene troškove, ako tako smem da kažem, pod znacima navoda „zaboravljene troškove“, koji se ogledaju u zagađenju životne sredine, prekomernim emisijama štetnih gasova u atmosferu, gubitaka u poljoprivredi, sve većih zdravstvenih troškova koji ne ulaze u račun ni jednog proizvoda u Srbiji, pa ni električne energije, iako se koristim logikom uvažene guvernerke, čiju logiku vrlo podržavam. Nemojte da ostali građani Srbije ne plaćaju to što se deca u Obrenovcu razboljevaju zbog toga što struja nema stvarnu cenu i zbog toga što elektroprivreda ne misli o zaštiti životne sredine i o deci u Obrenovcu koja imaju astmu, bronhitis, imaju alergijska oboljenja. Tih gubitaka ima i u poljoprivredi i u pojavi, sada već možemo da kažemo epidemija teških oboljenja.
Kao predstavnik Zelenih daću vam nekoliko primera. Nažalost, složićemo se verovatno u tome. Naše škole koriste peći na mazut, naši vrtići koriste peći na mazut, naša deca se hrane brzom hranom, punom aditiva, šećera, hrane se hranom sa puno štetnih i transmasti i vrlo često sa sadržajima pesticida.
To utiče na njihovo zdravlje i ma koliko jedna nabavka brze hrane bila jeftinija nema opravdanja da podržimo tu javnu nabavku. Zgrade u kojima se nalaze državne institucije uglavnom se greju na fosilna goriva i mi kao predstavnici državnih institucija imamo obavezu da prvi podstaknemo zelene nabavke.
Mi moramo da počnemo da popravljamo svoje okruženje pre svega popravljajući nas same, da predupredimo klimatske promene time što ćemo početi odgovorno da se ponašamo. Hajde, da pokušamo da damo prioritet obnovljivim izvorima energije, da damo umesto peći na mazut, hajte da damo i izaberemo peći na pelet, ne biomasu, sa toplotnim pumpama, pa bar su danas toplotne pumpe tako reći beskonačna i beskonačno jeftina energija. Mogu da se koriste i zimi i leti. Hajte, da koristimo solarne panele sa led dijodama. Hajte, da nabavljamo organsku hranu i ako je za nijansu skuplja zbog naše dece u vrtićima i u obdaništima. I, hajde da se podrže ekološke inovaciju u Srbiji zbog toga što imamo veoma dobre ekološke inovatore.
Global Divestment Day, znači da treba oduzeti podršku i treba oduzeti podsticaj štetnim nabavkama. Zeleni Srbije će vas podsetiti 13. i 14. februara, uvaženi ministre na to i mislimo da je došlo vreme da podržimo zelenu ekonomiju, zelena radna mesta i cirkularnu ekonomiju pre svega menjajući Zakon o javnim nabavkama. Zahvaljuje se.

Zahvaljujem se, uvažena predsednice.
Poštovane koleginice i kolege, „Petrohemija“ i „Azotara“ su dva pančevačka giganta koji su ovih dana u žiži interesovanja javnosti, najčešće nacionalnih medija, pre svega zbog velikih dugovanja za gas. Ta dugovanja prevazilaze sva kompletna dugovanja države Srbije državi Rusiji.
Treba podsetiti da su to i preduzeća koja su još uvek u direktnoj nadležnosti države, jer su u restrukturiranju i za koje država traži potencijalne strateške partnere. Međutim, u isto vreme ova dva giganta i dalje zadaju velike glavobolje Pančevcima, jer svojim radom zagađuju životnu sredinu i, što je u poslednjih nedelja veoma interesantno, nekim malim eksplozijama izazivaju i unose strah u Pančevo, zbog čega su građani zabrinuti za svoju bezbednost.
Mi smo već nekoliko puta kao „Zeleni Srbije“ pitali šta se to dešava u Pančevu. Nažalost, nismo dobili odgovarajuće odgovore. Pitanje se odnosi, još jednom, na to da li će nakon starta fabrika nastaviti da zagađuje vazduh ili neće? Nama nije dovoljan odgovor da će se merenjima utvrditi kakav je uticaj „Azotare“ na životnu sredinu i u skladu sa utvrđenim rezultatima preduzeti mere predviđene zakonom. Nije dovoljan odgovor da ćemo videti šta će biti, nego u 21. veku…
Treba mi još jedno ozvučenje, izvinjavam se.

Treba mi još jedno ozvučenje. Ni ja se ne čujem.

Mislite da je to jednostavnije nego da umirite kolege?

Poslanik Marijan Rističević dobacuje i njega ne vidite.

A on zna da ne treba meni da obraća.

Ne svađam se uopšte, nego on zna valjda da ne treba meni da se obrati.

Ne, naravno da hoću, nego ako ne možete da uspostavite red u parlamentu, onda mi oduzmite reč.

Prema tome, Pančevci po lokalnim medijima saznaju veoma uznemirujuće vesti, a to je da će žuti dim iz „Azotare“ i dalje trovati pančevački vazduh, jer nažalost nema novca za nabavku neophodne opreme.
U međuvremenu Pančevci su neopravdano tri dana i tri noći bili izloženi panici i strahu zbog buke i velikog plamena iz fabričke baklje „Petrohemije“, jer nadležni nisu objasnili šta podrazumeva pokretanje proizvodnje i šta ono može da izazove.
Frapantno je da fabrika, koja je i dalje u nadležnosti države, ne smatra svojom obavezom da građane obaveštava o onome što radi, a što može da utiče na javnu bezbednost i zdravlje građana.
U Srbiji je 2009. godine usvojena i ratifikovana Arhuska konvencija, kao međunarodni instrument zaštite životne sredine, kojom se građanima garantuje dostupnost informacija kada je u pitanju životna sredina, a i Ustav države Srbije u članu 74. garantuje pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju.
Pitanje koje se postavlja je kakvu poruku država Srbija šalje građanima ako ne poštuje i ne primenjuje sopstveni Ustav i međunarodne sporazume na čije odredbe se obavezala?
Tvrdnje da i pored buke i visokog plamena u gradu nije bilo povećane koncentracije zagađenja u vazduhu nisu uverljive, jer gradski monitoring u Pančevu zbog toga što su novci iz Fonda za zaštitu životne sredine uzurpirani i troše se nenamenski već tri godine, ne meri parametre i nije mogao da izmeri zbog pokvarenih analizatora i zbog toga što ne radi monitoring sistem koji je već par meseci u kvaru.
Pančevci su preživeli pokretanje proizvodnje u „Petrohemiji“, preživeće i pokretanje „Azotare“, ali u 21. veku nije ideal preživeti, nego živeti.
Da li će zbog toga što se prebacuju nadležnosti sa jednih na druge i neispravni gradski monitorinzi, zbog odbijanja rukovodstva „Azotare“ da se oglasi u javnosti, da li će Pančevci i dalje biti u opasnosti?
Nijedan biznis, ni industrija ne mogu zagađivati životnu sredinu i uništavati zdravlje ljudi ako želimo da budemo deo EU i ako želimo da postojimo pre svega kao država. Ekološka propast Srbije, koja se mesecima odigrava, biće najveća prepreka integracijama, ali, ono što je najvažnije, biće najveća prepreka zdravlju ljudi.
Moje pitanje za nadležne ministre energetike i rudarstva i nadležne ministre zaštite životne sredine i poljoprivrede je šta tačno obuhvata remont „Azotare“ i da li fabrička postrojenja „Azotare“ neće više zagađivati vazduh nakon pokretanja proizvodnje? Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući.

Poštovana gospođo ministarka, uvažene koleginice i kolege, i u načelnoj raspravi smo na ovaj član 6. imali zamerku na broj ribočuvara koje planira da zaposli neko ko bi se bavio ovim poslom. Za nas namera nije dovoljno jako sredstvo garancije, a u samom amandmanu mi smo predvideli dokaze o materijalno-tehničkim sredstvima u vlasništvu od interesa za zaštitu i održivo korišćenje ribljeg fonda kao i bankarsku garanciju u vrednosti od 5% planiranih sopstvenih ulaganja koju prilaže prilikom potpisivanja ugovora o korišćenju ribolovnog područja kao potvrdu ozbiljnosti investicionih ulaganja.

Po nama je ozbiljnost planiranih investicionih ulaganja, trebalo bi da bude potvrđena davanje bankarske garancije i pre svega kao potvrda ozbiljnosti tih investicionih mera i investicionih namera. Sa druge strane, obrazloženje Ministarstva jeste da propisivanje uslova u vidu bankarske garancije značajno bi se smanjio broj potencijalnih subjekata na konkursu za ustupanje na korišćenje ribarskih područja, a sigurno i neke favorizovala u odnosu na druge. Meni se čini da je interes da se dobro gazduje područjem. Da je interes da onaj ko dolazi da gazduje ima ozbiljne namere i kada su u pitanju ribočuvari i kada su u pitanju finansijske mogućnosti za eventualna ulaganja. U tom smislu mišljenje je da bi bilo dobro da postoji bankarska garancija zbog toga što bi trebalo, a s obzirom da se radi, kako ste i vi sami rekli o prirodnim resursima, izuzetne vrednosti, da bi bilo dobro da se daje neka vrsta dodatne garancije. Zahvaljujem.

Da li imam pravo na repliku?