Ne, zahvaljujem se.

Zahvaljujem se. Da kažem, u sličnom duhu smo podneli ovaj amandman sa željom da popravimo zakon, uvažavajući sve ono što ste vi izneli kao argumente. Ja ih nisam nijednog trenutka osporio, ni da treba da bude s ljubavlju, ni da treba da bude ihtiolog, sve se slažem.

Mislio sam da dodamo samo nešto što bi, s obzirom da se radi o vrlo bitnom prirodnom resursu i da se radi o vrlo bitnom vremenskom periodu u kojem se gazduje.

U članu 7. mi smo predložili, s obzirom da je veći deo poslaničke grupe kojoj pripada SDS-ZZS-ZS, se zalaže za regionalizaciju i decentralizaciju Srbije, mi smo ovde predložili, pre svega Zeleni smatraju da naknade naplaćene po osnovu izdavanja dozvola za rekreativni ribolov u budžet Republike Srbije, trebalo bi da se raspodeljuju i to tako, 40% prikupljenih sredstava pripada ribolovačkim organizacijama koje su organizovane na nivou Republike Srbije, deluju najmanje na jednoj trećini ribolovačkih područja i imaju najmanje 25% ribolovaca članova od ukupnog broja registrovanih članova u Republici Srbiji, a 60% pripada budžetima opština na čijim teritorijama su ustanovljena ribarska područja.

Naknade naplaćene po osnovu izdavanja dozvola za rekreativni ribolov u budžetu AP Vojvodine, predviđaju takođe da se lokalnim samoupravama u ovim razmerama prebacuju sredstva.

Znači, suština ovog amandmana i želja je da se naknade koje se naplaćuju na osnovu izdavanja dozvola raspodeljuju opštinama na kojima su ustanovljena ribolovna područja sa željom da se novac koji se ubira u lokalnim samoupravama, kako ekološki novac, tako i u ovom slučaju, novac ribljeg fonda, završi delom i u lokalnim samoupravama, gde se ta područja i nalaze. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, poštovana gospođo ministarka, uvažene koleginice i kolege, smatrajući i uzimajući u obzir novi pristup sagledavanja klimatskih promena koji govori o tome sada već i nedvosmisleno, a to su i UN prihvatile i sve relevantne naučne institucije svetske, govori o tome da će se zbog evidentnih klimatskih promena elementarne nepogode i u nekim slučajevima ekološke katastrofe sve češće dešavati.

Mi smo u ovom amandmanu hteli da dodamo obavezu osiguranja i reosiguranja ribljeg fonda od šteta nastalih kao posledica ekoloških akcidenata, katastrofa i elementarnih nepogoda.

Mogu da kažem da mi je razumljivo vaše obrazloženje, obrazloženje koje smo dobili u tekstu da se amandman ne prihvata, ali naša želja je bila da prirodni resursi kao što je riblji fond, treba da budu osigurani i reosigurani u slučaju štete izazvanih ekološkim akcidentima i elementarnim nepogodama većih razmera. Potrebno je koristiti i pristup reosiguravanja kod reosiguravajućih institucija EU u čijoj smo zajednici osiguranika u poljoprivredi već pristupili. Čini nam se da bi ovo bio dobar način, s obzirom da smo zaista imali u nekoliko prethodnih meseci katastrofalne posledice.

Mi ćemo verovatno na Odboru za zaštitu životne sredine dobiti izveštaj koji su efekti na biodiverzitet i koja je šteta po biodiverzitet, pre svega riblji i rečni biodiverzitet, s obzirom da su mnoge reke bile van svojih korita i praktično su zaista ljudi pronalazili u svojim dvorištima najrazličitije ribe posle poplave. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.

Poštovana gospođo ministarka, uvažene koleginice i kolege, nekako, u svim prethodnim vladama od višestranačkog sistema, ovakav član se provlači i diskreciono pravo se daje ministrima. Možda je zaista rano za naš amandman, ali ja se nadam da u uređenom sistemu, kakvom težimo, ovo nije izuzetak. Sve prethodne vlade imaju ta diskreciona prava koja ima ministar, ali kada sistem funkcioniše, nije neophodno da ministar donosi ad hok odluke ili da privremeno ustupa, ili da, da kažem, pod znacima navoda, samovoljno raskida ugovore. Nadam se da će se ta praksa menjati u narednom periodu.

Ideja „Zelenih“ je bila samo da smanjimo ta diskreciona prava koja ima ministar. Ovo, naravno, nije nikakav izuzetak. Ovakvi su svi prethodni zakoni. Ja se nadam da ćemo se u narednim godinama i u godinama koje dolaze upravo izboriti da ne postoje izuzeci, nego ili imamo pravilo koje funkcioniše podjednako za sve, ili imamo sistem koji je podjednak za sve građane i građanke ove zemlje i kriterijume koji se podjednako uvažavaju kada je bilo koji problem ili bilo koji zahtev ili bilo koja, da kažem savremeno, aplikacija za neku potrebu, da kažemo, ima uređena pravila.

„Zelenima“, generalno, u političkom mentalitetu nisu ta diskreciona prava i samo je bila želja da skrenemo pažnju. Ovo se provlači i u svim ostalim zakonima, opet kažem, u svim, gotovo svim vladama, od devedesete na ovamo. Želja nam je samo da pokušamo da razmišljamo da to može i malo drugačije. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.

Uvažena gospođo ministarka, koleginice i kolege, ja ću vrlo kratko. Želeo bih da podržim ovaj amandman. Podržavam ga samo u ime Zelenih i mislim da je ovo amandman koji, pre svega mi u Zelenima razumemo, odgovara našem političkom mentalitetu.

Upravo suština postojanja volontera jeste da budu uz ribočuvara, da vide šta se radi. Možda će jednog dana taj volonter postati sam ribočuvar, možda će na bolji način naučiti da voli i da štiti prirodu i ja ga razumem. Ja ovaj amandman ne razumem tako i samo imam želju da kao predstavnik Zelenih Srbije podržim ovaj amandman. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.

Gospođo ministarka, uvažene koleginice i kolege, ovo je član 16, koji je tokom pisanja amandmana za nas bio veoma važan zato što se njime regulišu neke bitne stvari. Zahvaljujem se na prihvatanju ovog amandmana. Mislimo da je neke stvari dodatno definisao ili razjasnio.

Radi se o pitanju aktivne i pasivne legitimacije, ko može biti tužilac i tuženik u postupku za slučaj štete nanete ribljem fondu. Radi se o pitanju pristupa pravosuđu, odnosno zaštiti prava na naknadu štete i pitanje namene sredstava ostvarenih po osnovu naknade štete.

Mislimo da je to bilo važno i očigledno se u ovome slažemo. Dugo smo i naporno radili na celom ovom zakonu. Možda je dobro što je on ušao u proceduru u redovnom postupku i mogli smo da ga čitamo, da se za njega pripremamo.

Suština predloženog amandmana na stav 1. svela se na potrebu da se zakonskom normom jasno propiše ko je titular prava na naknadu štete, ko ima aktivnu legitimaciju, a to je korisnik ribarskog područja, tj. oštećeni, kao i ko je pasivno legitimisan, odnosno ko može biti tuženik u postupku, tj. štetnik. Na predloženi način otklanja se svaka sumnja o položaju štetnika i oštećenog.

Ono što smo u istom amandmanu, u stavu 2, jasno se propisuje da se pravo na naknadu štete nanete ribljem fondu ostvaruje u postupku pred sudom itd. Obrazloženje prihvatanja ovog amandmana je identično. Zahvaljujem se još jednom.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.

Poštovana gospođo ministarko, uvažene koleginice i kolege, ovaj amandman se odnosi na organizaciju i na uspostavljanje republičkog saveta ribolovačkih organizacija i saveta ribolovačkih organizacija ribolovnih područja. Mi imamo nešto što možda nije praksa, nešto što ste i u nekim prethodnim obrazloženjima rekli da, da kažemo, do sada to nije običaj i da to do sada nije bila praksa, mi smo tu da bi neke loše prakse menjali i da bi neke stvari unapređivali kada je u pitanju ova oblast, a i svaka druga oblast.

U svakom slučaju, oblast ili oblasti u kojima ste vi ministar su veoma kompleksne, veoma važne i moraju da se menjaju u dosadašnjoj praksi, jer mi imamo praksu da se pale njive, pa imamo praksu da se pali biomasa, ali to nije dobra praksa. Zbog toga smatramo da neke prakse moramo da menjamo.

Mi smo ovde želeli da uključimo malo više savete ribolovačkih organizacija, da se na neki način uključe u proces. Nikako da preuzmu bilo koju nadležnost ministarstva ili u ovom slučaju bilo kakvu nadležnost ministarke, već da budu uključeni u donošenje određenih odluka, akata, pa, na primer, i Pravilnika o raspoređivanju sredstava od naknade za izdavanje dozvola za rekreativni ribolov, koja pripada budžetu Republike Srbije, o programima za zaštitu i unapređenje ribolovačkog fonda i izveštajima o njihovoj realizaciji. Ovakvi saveti i ovakve organizacije mogu da budu korisne u smislu davanja sugestija i onoga što se dešava na terenu, a oni ljudi znaju možda nekada zaista bolje od ljudi koji su u struci. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.

Poštovana gospođo ministarko, samo sam hteo kratko da podržim ovaj amandman. Čini mi se da su biološke mere u borbi zaštite od poplava važne i da bi trebalo mnogo više da koristimo, kao što je uvaženi kolega i obrazložio svoj amandman, biološke mere nego hidrotehničke mere, zbog toga što je to trend u savremenim društvima u vodoprivredi i u odbran od poplava, posebno u kanalskim mrežama je značajno da biološke mere budu dominantne, pa onda tek da pribegavamo određenim hidrotehničkim zahvatima. Samo u tom smislu „Zeleni“ su spremni da podrže amandman kolege Rističevića. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući, poštovana gospođo ministarko, uvažene koleginice i kolege, ovde smo želeli, da kažem, da opet malo, kada govorimo o novcu u ekonomiji, vrlo često zaboravljamo na jednu veliku vrednost, vi ste par puta ovde istakli, to je vrednost ekološkog kapitala ili vrednost prirodnog kapitala.

Poslednjih decenija, a i poslednjih godina naši ekonomisti uglavnom zaboravljaju i mi moramo da uvedemo u ekonomiju kategoriju prirodni kapital, moramo da je procenjujemo i moramo da je uvedemo u izražavanje, izračunavanje vrednosti nekog prirodnog kapitala, nekog prirodnog predela, nekog prirodnog resursa.

Mi smo hteli da se pojam „vrednost dozvole“, zamenjuje pojmom „novčani izraz vrednosti“, odnosno cena dozvole, da kažem, insistira se i na prethodnom mišljenju Zavoda za zaštitu prirode i Agenciji za zaštitu životne sredine o vrednosti, odnosno ceni korišćenja resursa Ribljeg fonda koji treba da obezbedi njegovu održivost.

Smatramo da nisu dovoljne ekonomske procene i da što pre moramo da se osposobljavamo za ono što nas očekuje. Možda ovog trenutka još uvek nismo u tim, da kažem, u toj mogućnosti ili još uvek nismo pripremljeni, još uvek se izučavaju neoliberalne ekonomije sa kraja 20. veka i moramo da pripremamo za zelenu ekonomiju, za održivi razvoj, za ono što nas očekuje.

Zaista vam se zahvaljujem, nisu uvek ovako, bez obzira na naša ne slaganja, nisu uvek ovako dobre rasprave. Pored ministarke Mihajlović, vi ste možda još jedina ministarka sa kojom su rasprave na stručnom nivou. Možda zato što ste bili i naša koleginica pa se dobro razumemo iako se ne slažemo. Verovatno se neću više javljati. Zahvaljujem vam se na raspravi.

Uvaženi predsedavajući, poštovana gospođo ministarko, uvažene koleginice i kolege, mi smo predložili u okviru poslaničke grupe SDS-ZZS-ZS predložili smo da se član 6. briše i to tako da onako kako je formulisan po nama član 6. predstavlja veliku opasnost za poljoprivredne proizvođače budući da im se ovim članom nameće odgovornost za okolnosti koje su van njihovog uticaja čime se znatno otežava njihov položaj. Svrha zakona je, kao što ste i vi rekli, stimulisanje poljoprivredne proizvodnje.

Ovako formulisan član podrazumeva objektivnu odgovornost poljoprivrednih proizvođača koja predstavlja veći stepen odgovornosti od subjektivne i pogoduje poveriocima. Pored toga poljoprivredni proizvođači na ovaj način odgovaraju za nesposobnost države i može se desiti da praktično umesto države obeštećuju poverioce. Svedoci smo štete koja je nastala usled poplava u maju ove godine i da li to znači ukoliko se ponove ovakve nepogode poljoprivredni proizvođači treba i za njih da odgovaraju i da ispunjavaju ugovor prema poveriocima. To su stvari koje su za nas nedovoljno jasne.

Vi ste u obrazloženju ovog amandmana veoma opširno rekli šta sve dolazi u obzir i na šta sve poljoprivredni proizvođač može da se pozove i to je razumljivo. Mislimo da bi upravo zbog tih okolnosti na koje poljoprivredni proizvođač ne može da utiče svojom voljom ili svojim radom ili neradom, možda bude na drugi način rešeno. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena predsednice.

Poštovana gospođo ministarka, uvažene koleginice i kolege, u ovom amandmanu, na član 11, smo želeli da dodamo da registar ugovora podrazumeva, izuzev podataka koji su zaštićeni u skladu sa propisima o zaštiti podataka o ličnosti, da mora da se objavljuje na zvaničnoj internet stranici nadležnog ministarstva i da se redovno ažurira.

Predloženim amandmanom se sveobuhvatnije rešava pitanje podataka koji se upisuju u registar ugovora. Amandmanom smo predvideli da se u registar upisuju podaci o kamatnoj stopi, ukoliko je ugovorena. Propuštanjem da se evidentira ovaj element ugovora, ugovori nisu dovoljno transparentni, jer upravo je kamatna stopa jedan od indikatora u kombinaciji sa ostalim elementima koji daju jasne signale da li je ugovor zaključen pod tržišnim uslovima ili ima bitna odstupanja.

Po nama je ovaj vid transparentnosti veoma značajan zbog toga što bi ovakvi podaci trebalo da se nađu kao javni podaci, jer ne potpadaju propisima o zaštiti podataka o ličnosti, da ovo objavljivanje na sajtu i njegovo redovno ažuriranje bude dostupno.

Sa druge strane, bitna odstupanja mogu biti takva da se ugovori koji se zaključe izuzetno nepovoljni za dužnike, budući da se mogu zaključiti iskorišćavanjem teškog položaja dužnika. Iz ovih razloga je od izuzetnog značaja da ovakvi ugovori budu što transparentniji, a naročito, ako se ima u vidu da je veliki broj poljoprivrednih proizvođača posle poplava u izuzetno teškoj situaciji i da registar bude javan i da na taj način mogu da se vide svi podaci. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se uvažena predsednice, poštovana ministarka, uvažene koleginice i kolege, mi, kao i u prethodnom članu 11. imamo neke podatke koji smatramo da bi trebalo da budu vidljiviji i da u članu 12. stav 1. umesto reči :“može da izvrši, zamenjuje se rečju „vrši“ i u stavu 2. posle reči: „ove obaveze“, dodaju se reči: „bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana, od kad je nastala promena koja se prijavljuje“.

I dalje smatramo da je važno, s obzirom da je u današnjoj raspravi sa svih strana provejavala sumnja u to da banke umeju da budu veoma, da ne upotrebim neku grubu reč, ali kada su u pitanju kamate veoma prema klijentima vrlo rigorozne. Naši građani generalno se susreću sa najvećim problemima, kada su u pitanju kamate, u regionu od svih zemalja i EU i većine zemalja u okruženju. Imamo problema, zbog toga smo smatrali da je važno da se ti podaci vide.

Ovim amandmanom hoćemo da uspostavimo obavezu da se izvrši upis ugovora u registar, kao i svaka promena podataka, uz propisivanje rokova u kojima se to mora izvršiti. Smatramo da zajedničkim naporom SDS, ZES i „Zeleni Srbije“, naš poslanički klub smatra da ovo amandmansko rešenje nudi veći stepen pravne sigurnosti, budući da će registar biti potpuniji, jer se predviđa obaveza da svaki ugovor mora biti registrovan i istovremeno se predviđa da svaka promena mora biti evidentirana, što registar čini ažurnijim.

Zahvaljujem se poštovani predsedavajući.
Uvažena gospođo ministarko, uvaženi gosti, poštovane koleginice i kolege, mi smo, da kažem da neću ponavljati primedbe koje su iznele moje kolege iz poslaničke grupe SDS i ZZS, Zeleni Srbije će ovde izneti niz ekoloških primera, nekih nedoumica, nekih sumnji koje smo uočili i možda bi bilo dobro da o tome prodiskutujemo.
S obzirom da ću prvo govoriti o Predlogu zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda i s obzirom da se poslednje tri godine u Srbiji praktično ne prođe sedmica da se ne desi neka ekološka katastrofa u jednom delu teritorije, s obzirom da stalno tražimo neke poreske prekršaje jureći bogataše ili jureći ljude koji ne rade korektno, za Zelene Srbije je nedopustivo da neko pravi ekološke prekršaje koji se nalaze u Krivičnom zakonu, a da im se traže neke druge greške umesto da budu zatvoreni pre godinu dana, tri godine, pet godina i da im se onemogući rad zato što vrše krivično delo – zagađenja životne sredine opasno po zdravlje ljudi.
Ovde imamo kaznene odredbe u Predlogu zakona i moje pitanje je samo da li one derogiraju krivično zakonodavstvo s obzirom da u članu 58. se pominju privredni prestupi u tačkama 15, 16. i 17, ali su ti pristupi vrlo jasno definisani Krivičnim zakonom i jasno je da tu nema izvrdavanja. Samo da uputite jedno pojašnjenje u vezi sa tim.
Imamo naravno veoma otvoreno pitanje upravljanja sredstvima, korišćenje naknada i nedostajuće rešenje. Možda bi to rešenje moglo da bude jedna institucija fondovskog tipa za zaštitu i unapređenje ribljeg fonda. Time bi bila obezbeđena vidljivost i nenamensko trošenje sredstava.
Sa druge strane, neophodno je vratiti deo sredstava lokalnim samoupravama na ribarskim područjima i ovde se podrazumeva da korišćenje tih sredstava mora biti strogo namensko. Ne možemo govoriti o sopstvenom korišćenju tih fondovskih sredstava bez ikakve kontrole trošenja sredstava. Potrebno je ono što smo čuli i od mojih uvaženih kolega iz SNS da se unapredi saradnja sa ribolovačkim udruženjima. Zeleni Srbije imaju amandmane i smatraju da je potrebno predvideti savete ribolovačkih organizacija da bi se obezbedilo učešće ribolovačkih udruženja i organizacija i pre svega da bi učestvovali u dijalogu i eventualnom partnerstvu sa ministarstvom. Ovim bi se lakše sprovela primena programa predviđenih aktivnosti i nacionalnih akcija koje bi mogle biti opšteg ekološkog karaktera i na taj način bi se otvorio dijalog i udruženja da imaju mogućnost pravu da daju mišljenja i da učestvuju u izradi različitih akata kada je u pitanju ministarstvo.
Imamo član 6. stav 2. tačka 7. da se broj ribočuvara, navede broj ribočuvara koje neko privredno društvo planira da zaposli. Znate šta, kad god nam neko kaže da ima lepu želju da zaposli jedan broj ili jedno lepo obećanje da će da zaposli samo da dobije novac i da može da upravlja, odmah će sutra da zaposli, od toga obično nema nikakvog zapošljavanja nikad više. Imamo za nas, čini nam se, problematično pitanje službenog lica zbog toga što bi možda bez dovoljno jasnih ovlašćenja on možda mogao da napravi neko krivično delo i u stvari na taj način da omogućimo onome ko napravi prekršaj zbog toga što ribočuvar prekorači neka druga ovlašćenja koja su regulisana drugim zakonima uđemo u problem, a u stvari onaj koji je napravio pravi prekršaj se izvuče.

Da li mogu samo još jednu rečenicu?
Kada je u pitanju Predlog zakona o finansiranju i obezbeđivanju finansiranja poljoprivredne proizvodnje mi mislimo da novi pristup klimatskim promenama nas uvodi u situaciju da bi možda trebalo da predvidimo katastrofe velikih razmera koje ne možemo da kontrolišemo, te ekološke katastrofe koje nam se dešavaju i da taj rizik možda možemo da uzmemo u obzir, da govorimo, ovo sada nije zamerka nego predlog, o jednom fondu za finansiranje i refinansiranje rizika od prirodnih i ekoloških katastrofa.
Zahvaljujem se. Za protokol o zaštiti od poplava ćemo sigurno glasati za. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.
Uvažena predsednice, poštovane koleginice i kolege, jasno je da već neko vreme prisustvujemo sve izraženijoj ekonomskoj i socijalnoj nesigurnosti. U nekim prethodnim izlaganjima čuli smo da je i primer fizičke nesigurnosti sve izraženiji u zemlji Srbiji. Nažalost, u takvoj situaciji, kada imate ekološku nesigurnost, dešava se da ona prođe neprimećeno.
Zeleni Srbije se u poslednjih nekoliko meseci nalaze u vrlo delikatnoj situaciji, s obzirom da se građani i građanke, udruženja građana iz različitih delova Srbije javljaju sa svojim problemima. Najčešće su to ekološki problemi, jer identifikuju negde nas kao neku vrstu zelenog ombudsmana. Zbog toga smo mi u obavezi da postavimo različita pitanja.
Naime, ja gotovo svake nedelje postavim po jedno pisano pitanje koje ima veze sa zaštitom i ugrožavanjem životne sredine, ali ovo pitanje, koje je u vezi sa Obrenovcem, svakako da zaslužuje i javnu pažnju.
Evo, već tri godine izražen je nedostatak ministarstva, posebno Ministarstva za zaštitu životne sredine. Očigledno je da je fond, kao nedostajući instrument, doveo dotle da je ekološka nesigurnost u Srbiji u 21. veku veoma izražena i da, nažalost, samo zbog toga što nas neko primorava iz EU, iz Nemačke ili iz neke druge zemlje, mi pristupamo odgovornijem ili samo u retoričkom smislu, bar kada je Vlada u pitanju, samo u retoričkom smislu pristupamo zaštiti životne sredine.
Ono što je problem u Obrenovcu i ono što je posle poplave, posle višedecenijskog zagađenja Obrenovca, čini mi se ekološka kap koja preti da prelije čašu, ako možemo tako da kažemo, ekološku čašu koja je u Obrenovcu već odavno crne boje, je da nam ljudi iz mesnih zajednica, da nam novinari, da nam lokalni odbornici iz Obrenovca javljaju da neko deponuje naizgled veoma opasan otpad i da se radi o 25.000 metara kubnih otpada koji se deponuje uz prugu. Nas kao „Zelene“ zanima, posebno mene kao poslanika koji dolazi iz Obrenovca, da li je i ko je dao dozvolu da se zasipaju javne površine? Ova pitanja se odnose podjednako i na ministarku poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao i na ministra energetike i rudarstva.
Naime, lokalna inspekcija je izdala nalog o obustavi, ali se oni koji deponuju taj otpad oglušuju o te naloge. Gradska inspekcija, nažalost, ne reaguje. Zanima nas koja je vrsta otpada u pitanju, da li se radi, kao što to EPS u svojim privatnim glasilima kaže da je u pitanju kvarcni pesak i da vidimo kada će već veoma ugrožena ekološka situacija u Obrenovcu dobiti epilog?
Prema tome, možemo da sublimiramo pitanja na sledeći način. Da li je TE „Nikola Tesla“ iz Obrenovca odlagala otpad na njive u selu Zvečka, kao i na prostoru majdana nekadašnje ciglane „Kongrapa“? Da li TE „Nikola Tesla“ poseduje dozvolu da deponuje otpad u majdanu nekadašnje ciglane „Kongrapa“, kojoj vrsti i da li postoji klasifikacija ovog otpada koji se deponuje? Da li se zna kolika je količina deponovanog otpada i da li je vršen inspekcijski nadzor nad odlaganjem ovog otpada? Da li je na zemljištu u selu Zvečka, uz prugu TE, bilo odlaganje otpada i u čijem vlasništvu je pomenuto zemljište?
Ekološka situacija u Srbiji je svakim danom sve gora. Srbija se nalazi pred jednom velikom ekološkom katastrofom. Za sada se te ekološke katastrofe dešavaju sporadično, ali bojim se da će se vrlo brzo cela Srbija pretvoriti u jednu veliku crnu ekološku tačku. Zahvaljujem se.