Uvaženi predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, predložena rešenja bi trebalo da doprinesu razvoju unapređenja stanja u oblastima iz delokruga svih ministarstava i ovaj deo Predloga zakona o ministarstvima nije loš. Veoma je jasno zašto bi u tih deset nabrojanih institucija trebalo da postoje i Republički hidrometeorološki zavod i Geodetski zavod i još neke druge institucije.
Mi ovde predlažemo Republički geološki zavod kao instituciju koja nedostaje, a koja može biti od strateškog značaja i bilo bi dobro da bude u koordinaciji i direktnoj koordinaciji pod Vladom, zbog toga što bi Geološki zavod trebalo da vrši istraživanja i praćenja rezervi, i to bi trebalo da bude vlasništvo države Srbije. Mi zaboravljamo da su prirodni resursi, mineralni resursi vlasništvo države Srbije. Vrlo često, zaslepljeni nekim reklamama, mislimo da su neki mediji vlasništvo države Srbije, a u stvari su ugalj, nafta, zemni gas i mineralne sirovine vlasništvo građana i građanki Srbije.
Kada taj Geološki zavod utvrdi vrednost, onda možemo da osnujemo društvo zajedničkog kapitala za eventualnu eksploataciju i da onda iz toga delimo profit. Mi sada imamo u nekim delovima Srbije firme….
Zahvaljujem se, ali nema efekta.
Mi možemo da osnujemo zajedničke firme i da onda vidimo šta to strana kompanija ulaže, a ne kao u Topoli, u Aranđelovcu, u Trsteniku, u Šumadiji, da dolaze neke kvazi multinacionalne kompanije sa vlasništvom od 500 evra i da nas zaslepljuju o tome kako će 100 milijardi evra ili dolara da se ubere negde u Srbiji. To ne postoji. Zbog toga treba Republički geološki zavod da nam kaže koje su to rezerve, koliko te rezerve vrede i da onda eventualno uđemo u ulaganje, ali sa nekom stranom kompanijom koja će da unese realni kapital.

Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, kao što sam malopre rekao ovo četvrto poglavlje posebne organizacije nije uopšte tako loše pripremljeno i predstavljeno. Zaista mi mislimo da ovde nedostaje Republički geološki zavod kao jedna institucija od nacionalnog značaja koja bi mogla da se stara o delokrugu rada drugih ministarstava na način na koji to rade Republički hidrometeorološki zavod, Republički geodetski zavod i zbog toga smatramo da je važno da dajemo opis poslova koji bi trebalo da obavlja Republički geološki zavod da se o mineralno sirovinsko-resurnoj bazi bave geolozi, Republički geološki zavod.
Da bismo na taj način imali povezana istraživanja sa procenjenim rezervama. Da su ona, ne govorim sada samo o istraživanjima i rezervama, nego o svim prirodnim resursima, da su ona vlasništvo građana Srbije. Da ne može jedno ministarstvo da odluči da da koncesiju ili da proda neki mineralni kompleks. Da kada utvrdimo određenu vrednost osnivamo zajedničko društvo kapitala, ukoliko za tim ima potrebe, a da onda tražimo partnera koji će da donese ili savremenu ekološku tehnologiju ili će da donese realni novac za realnu investiciju.
Mi danas imamo mešetare po Srbiji koji se bave navodnom eksploatacijom mineralnih sirovina koji imaju registrovane firme od pet stotine evra, a govore nam o investicijama od nekoliko desetina stotine milijardi dolara, evra. U svim lokalnim samoupravama od Topole preko Aranđelovca, Užica, Čajetina, Trstenika, Vrnjačke Banje, na svim skupštinama opština gotovo svuda su odbijeni takvi ugovori i takvi predlozi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Republike Srbije, amandman Zelenih Srbije je takav da kada je kriza mi hoćemo da kažemo da ne sme da se zaboravi na ulaganje u proizvodnju i na ulaganje u prevenciju, a upravo ovaj budžet gotovo da nema ništa od proizvodnje i od prevencije u sebi. Tako Zeleni Srbije predlažu da se obezbedi najmanje jedan obrok organske hrane đačkim kuhinjama i da se obezbedi korišćenje maline kao dodatak ishrani najmanje jednom dnevno.
Ono što je veoma važno, gotovo 10% populacije u Srbiji ima dijabetes nekog tipa. Mi ovde predlažemo mnogo više novca za ranu detekciju i prevenciju dijabetesa na primarnom nivou zaštite u Republici Srbiji. Zatim, kada govorimo o socijalnom osiguranju i finansiranju bolovanja roditelja dece koja se leče od raka za se vreme lečenja, tj. trajanja lečenja, a ne samo četiri meseca, smatramo da je to najmanje što dugujemo svojoj deci.
Naravno, ono što boli mlade generacije u poslednjih nekoliko desetina godine, to je unapređenje zdravstvene zaštite i reproduktivne sposobnosti mladih u Srbiji. Gotovo je sramotno da se samo jedan milion odvoji za te potrebe, kada svi pričate o natalitetu i kada pričate o tome kako svake godine 35 hiljada građana i građanki ove zemlje imamo manje.
Na kraju samo nekoliko pitanja za ministra. S obzirom da ste „Rivolving fond“ pominjali, tj. ministar privrede ga je pomenuo, to nije dovoljno da mi podržimo kao Zeleni Srbije ovaj budžet, ali vas pitamo – da li znate koliko budžet duguje reciklerima, koliko duguje za 2012. i za 2013. godinu? Da li će ti iznosi biti isplaćeni u 2014. godini? Da li znate da je to industrija na izdisaju, koja zapošljava 15 hiljada ljudi?

Poštovani predsedniče, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, nadam se da ste sa istom revnošću i sa istom brižljivošću pročitali moju deklaraciju, kao što ste čitali deklaraciju o Vojvodini i nadam se da ste sa istim žarom mogli da razmišljate o toj deklaraciji.
Želim da vas obavestim da je 48. gradova i opština do sada usvojilo deklaraciju za svoje gradove bez genetski modifikovanih proizvoda i bez genetski modifikovane proizvodnje. Na ovaj način su se pridružile stotinama regija u EU. To znači da ova deklaracija nije protivna ni jednom zakonu EU, a pre svega zastupa i širi politiku svih zelenih u EU i u Evropi, svih zelenih partija koje se nalaze u Evropi.
Sve ono što može da izazove sumnju ne sme se naći na tržištu Republike Srbije i ne sme se naći u semenskoj proizvodnji Republike Srbije. Ova oblast nije potpuno shvaćena i posledice ulaska genetski modifikovanih organizama u našu poljoprivredu i našu trgovinu mogu biti dalekosežne i opasne.
Na kraju krajeva, šta je strateški interes za našu zemlju? Od 240 suverenih država, ni 40 nije ratifikovale dokumenta Svetske trgovinske organizacije o kojima nam toliko pričate, o uvozu GMO semena u njihovim zemljama. Nemačka, Francuska nisu ratifikovale ove sporazume o genetski modifikovanim organizmima, a Švajcarska je uvela moratorijum.
Može li jedna zemlja koja se zove nezavisnom i koja je zarađivala od proizvodnje semena za sebe i za izvoz da dozvoli sebi da postane zavisna od tuđeg semena i, na kraju krajeva, od tuđe volje. Nemamo pravo pred sobom, ni pred svojom decom, a nemamo pravo ni pred ovim domom u koji se svi zaklinjemo da se poigramo sa ovim pitanjem.
Da li može Svetska trgovinska organizacija da nas kazni? Ne može da nas kazni zato što je samo 37 zemalja prihvatila njihove uslove, a preko 200 zemalja koje su članice Svetske trgovinske organizacije nije prihvatilo ove uslove. Ne može se ni ovoj zemlji reći, a ni nama kao narodnim poslanicima, ni narediti, to se u anglosaksonskom pravu, to verovatno kolege poslanici koji su pravnici znaju, to se zove krivično delo ucene. Ako smo spremni da prihvatimo ovo krivično delo ucene od strane Svetske trgovinske organizacije, onda nećemo glasati za ovu deklaraciju.

Poštovani predsedniče, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, nadam se da ste sa istom revnošću i sa istom brižljivošću pročitali moju deklaraciju, kao što ste čitali deklaraciju o Vojvodini i nadam se da ste sa istim žarom mogli da razmišljate o toj deklaraciji.
Želim da vas obavestim da je 48. gradova i opština do sada usvojilo deklaraciju za svoje gradove bez genetski modifikovanih proizvoda i bez genetski modifikovane proizvodnje. Na ovaj način su se pridružile stotinama regija u EU. To znači da ova deklaracija nije protivna ni jednom zakonu EU, a pre svega zastupa i širi politiku svih zelenih u EU i u Evropi, svih zelenih partija koje se nalaze u Evropi.
Sve ono što može da izazove sumnju ne sme se naći na tržištu Republike Srbije i ne sme se naći u semenskoj proizvodnji Republike Srbije. Ova oblast nije potpuno shvaćena i posledice ulaska genetski modifikovanih organizama u našu poljoprivredu i našu trgovinu mogu biti dalekosežne i opasne.
Na kraju krajeva, šta je strateški interes za našu zemlju? Od 240 suverenih država, ni 40 nije ratifikovale dokumenta Svetske trgovinske organizacije o kojima nam toliko pričate, o uvozu GMO semena u njihovim zemljama. Nemačka, Francuska nisu ratifikovale ove sporazume o genetski modifikovanim organizmima, a Švajcarska je uvela moratorijum.
Može li jedna zemlja koja se zove nezavisnom i koja je zarađivala od proizvodnje semena za sebe i za izvoz da dozvoli sebi da postane zavisna od tuđeg semena i, na kraju krajeva, od tuđe volje. Nemamo pravo pred sobom, ni pred svojom decom, a nemamo pravo ni pred ovim domom u koji se svi zaklinjemo da se poigramo sa ovim pitanjem.
Da li može Svetska trgovinska organizacija da nas kazni? Ne može da nas kazni zato što je samo 37 zemalja prihvatila njihove uslove, a preko 200 zemalja koje su članice Svetske trgovinske organizacije nije prihvatilo ove uslove. Ne može se ni ovoj zemlji reći, a ni nama kao narodnim poslanicima, ni narediti, to se u anglosaksonskom pravu, to verovatno kolege poslanici koji su pravnici znaju, to se zove krivično delo ucene. Ako smo spremni da prihvatimo ovo krivično delo ucene od strane Svetske trgovinske organizacije, onda nećemo glasati za ovu deklaraciju.

Poštovani predsedniče, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, nadam se da ste sa istom revnošću i sa istom brižljivošću pročitali moju deklaraciju, kao što ste čitali deklaraciju o Vojvodini i nadam se da ste sa istim žarom mogli da razmišljate o toj deklaraciji.
Želim da vas obavestim da je 48. gradova i opština do sada usvojilo deklaraciju za svoje gradove bez genetski modifikovanih proizvoda i bez genetski modifikovane proizvodnje. Na ovaj način su se pridružile stotinama regija u EU. To znači da ova deklaracija nije protivna ni jednom zakonu EU, a pre svega zastupa i širi politiku svih zelenih u EU i u Evropi, svih zelenih partija koje se nalaze u Evropi.
Sve ono što može da izazove sumnju ne sme se naći na tržištu Republike Srbije i ne sme se naći u semenskoj proizvodnji Republike Srbije. Ova oblast nije potpuno shvaćena i posledice ulaska genetski modifikovanih organizama u našu poljoprivredu i našu trgovinu mogu biti dalekosežne i opasne.
Na kraju krajeva, šta je strateški interes za našu zemlju? Od 240 suverenih država, ni 40 nije ratifikovale dokumenta Svetske trgovinske organizacije o kojima nam toliko pričate, o uvozu GMO semena u njihovim zemljama. Nemačka, Francuska nisu ratifikovale ove sporazume o genetski modifikovanim organizmima, a Švajcarska je uvela moratorijum.
Može li jedna zemlja koja se zove nezavisnom i koja je zarađivala od proizvodnje semena za sebe i za izvoz da dozvoli sebi da postane zavisna od tuđeg semena i, na kraju krajeva, od tuđe volje. Nemamo pravo pred sobom, ni pred svojom decom, a nemamo pravo ni pred ovim domom u koji se svi zaklinjemo da se poigramo sa ovim pitanjem.
Da li može Svetska trgovinska organizacija da nas kazni? Ne može da nas kazni zato što je samo 37 zemalja prihvatila njihove uslove, a preko 200 zemalja koje su članice Svetske trgovinske organizacije nije prihvatilo ove uslove. Ne može se ni ovoj zemlji reći, a ni nama kao narodnim poslanicima, ni narediti, to se u anglosaksonskom pravu, to verovatno kolege poslanici koji su pravnici znaju, to se zove krivično delo ucene. Ako smo spremni da prihvatimo ovo krivično delo ucene od strane Svetske trgovinske organizacije, onda nećemo glasati za ovu deklaraciju.

Poštovani predsedniče, uvažene koleginice i kolege, već drugi put pričamo o ovome u ovom visokom domu. Kao što znate javnost u Srbiji i EU su generalno protiv GMO u hrani i u proizvodima od takvog semena. Zbog toga zeleni Srbije već tri godine kroz različite kampanje traže da ovo uđe u dnevni red bar jednog saziva, bar jedne Skupštine i već tri godine sve vlade i sve skupštine odbijaju to da rade. Ranije ste pričali kako to odbija neka prethodna skupština. Danas svi ćutite i ova skupština odbija makar da stavi ovu tačku na dnevni red.
Kao što znate, evropskim zakonima o GMO državama je dozvoljeno da zabrane GM useve na osnovu zdravstvenih i ekoloških uticaja. Takvih istraživanja danas ima. Jedno od najpoznatijih istraživanja je Studija francuskih istraživača sa naučnim koncelarijiem. Ne postoji pravilo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji koje se tiče biotehnologije tj GMO. Ako bismo mi kao država, nadam se da smo još uvek suverena država, tražili od Svetske trgovinske organizacije u ime države Srbije, oni će vam reći da takva pravila ne postoje.
Prema tome, ne postoji ni jedan razlog zbog kojeg ne bismo uveli ovu deklaraciju u dnevni red, a onda o njoj i raspravljali, ja se potrudio da vas uverim da Srbiji ne trebaju genetički izmenjeni organizmi kada je u pitanju poljoprivreda, kada je u pitanju ekonomija, kada je u pitanju proizvodnja hrane, kada je u pitanju promet hrane, a vi pokušali da me uverite da je to možda potrebno, jer očigledno većina smatra da to Srbiji treba.
U okruženju Mađarska je uprkos pokušajima Evropske komisije eksplicitno zabranila gajenje GMO, u Rusiji ne postoji ta zabrana, ali i ne postoji i gajenje ovakvih organizama. Bugarska je zabranila gajenje GMO 2010. godine. Prema tome, EU i zemlje EU mogu to da urade, očigledno, i to nije nikakav uslov za ulazak u EU. Postoji jedna zemlja, zove se Rumunija koja ima zvaničnu zabranu GM hrane, ali njene vlasti tolerišu GMO proizvode. Čini mi se da ta zemlja podseća na zemlju Srbiju. Nažalost, mi nismo u EU a oni jesu i prema tome ne postoji ni jedan očigledan razlog da se deklaracija ne uvrsti u dnevni red, a onda ćemo da pričamo o tome koliko štetne posledice ima na uticaj, na zdravlje i na životnu sredinu. Zahvaljujem se.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 62, protiv – dvoje, uzdržanih – nema, nije glasalo 126 od ukupno prisutna 190 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik prof. dr Miodrag Stojković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji su podneli Narodnoj skupštini narodni poslanici prof. dr. Miodrag Stojković i Srđan Miković, 2. aprila 2013. godine.
Da li narodni poslanik Miodrag Stojković želi reč? (Da.)

Zahvaljujem se i zamalo da me uhvatite nespremnog, kod mene na papiriću je gospodin Riza Halimi pre.
Uvaženi predsedniče, poštovani ministre, koleginice i kolege, kada smo predali amandman na izmene Zakona o ministarstvima, ja sam mislio kako da iskoristim svoja dva minuta, da li da minutom ćutanja odam počast ekologiji koje nema ili da iskoristim dva minuta da ipak nešto pokušam da promenim kada je u pitanju antiekološka politika ove vlade.
Pošto se ovde vrlo često ćutanje ne razume na pravi način, onda je ipak bolje da nešto kažem i da pokušamo da učinimo nešto za zaštitu životne sredine, za zaštitu i za održivo i pravilno upravljanje prirodnim resursima. Našim predlogom se ne menja broj ministarstava, našim predlogom bi se, da kažem, vratili godinu dana u nazad, ne bi smo izgubili godinu dana, ne bi životna sredina u Srbiji bila u gorem stanju, ne bi kontrola hemikalija bila u nedopustivo lošem stanju, ne bi kvalitet životne sredine bio u lošijem stanju i ne bi se godinu dana nenamenski trošila ekološka sredstva koja sva velika postrojenja i svi veliki zagađivači uplaćuju u budžet.
To nažalost završava opet protivzakonito u Ministarstvu finansija, verovatno će se to ispraviti u ovoj narednoj, nema veze sa ovim što mi predlažemo, ali nadam se da ćete prestati nezakonski i nenamenski da trošite sredstva od naknade koju zagađivač plaća i da prihvatite ovaj naš amandman koji spaja dve korisničke delatnosti, to su energetika i rudarstvo, a na drugoj strani spaja zaštitu životne sredine, prirodne resurse i prostorno planiranje.
Imali smo u vidu želju da se racionalno ponašate. U tom smislu je bio predlog da se ne povećava broj ministarstava i tako su naši predlozi i išli.
Žao mi je što sve ovo vreme hrast i priče oko hrasta shvatate kao svoj poraz. Nažalost, nije tu niko pobedio i nije trebalo niko da pobedi. Mi smo se nadali da ćete shvatiti u čemu je značaj hrasta, kakav je simbol hrast danas u Srbiji i da će ekološka svest postati barem malo veća. Nažalost, ona je sve manja i manja, a hrast je simbol neobaveštenosti, nestručnosti, lošeg planiranja, bahatosti i nepromišljenosti. Nema to veze samo sa vaših godinu dana, to ima veze, nažalost, sa svih 23 godine višepartijskog sistema u Srbiji i on je simbol stanja životne sredine.
Nažalost, da je bilo drugačije, da nije bilo neobaveštenosti, da nije bilo nestručnosti da nije bilo lošeg planiranja, da nije bilo bahatosti velikih graditelja, da nije bilo nepromišljenosti, taj hrast se ne bi našao na putu, bio bi tamo gde jeste već 600 godina. Put bi se napravio i tako i tako.
Niko ovde ne osporava niti razvoj, niti civilizaciju. Ekonomija budućnosti je zelena ekonomija. Mi se ne pripremamo za budućnost. Bolesti budućnosti ili današnjice su ekološke bolesti kao posledice klimatskih promena i velikog ekološkog impakta na životnu sredinu. Mi se ne pripremamo za tu budućnost.
Na kraju, s obzirom da mnogo pričamo o putu ka EU i jedino o tome, nerazumevajući procese koji su u 21. veku dešavaju u Nemačkoj, u Francuskoj, o tome šta znači zelena ekonomija, šta znači održivi razvoj, nadam se da ova jednogodišnja anti-ekološka politika Vlade, odsustvo ministarstva zaštite životne sredine, prirodnih resursa neće biti kočnica ulaska u EU zbog toga što će to biti vrlo važno u pregovorima. Bojim se da ćemo onog trenutka kad otkrijete ili kad svi zajedno otkrijemo da je to problem u pridruživanju EU, tada razmišljati kako da pravimo pasarele oko hrasta, a pasarele oko životne sredine u Srbiji i oko zdravlja stanovništva nije moguće napraviti. Hvala.

Zahvaljujem se uvaženi predsedniče. Ovo je klasična zamena teza. Nije hrast kriv što deca nemaju lekove, nego vaši ministri. Nije hrast kriv što ljudi ginu na Ibarskoj magistrali nego nesposobni ministri. Sram vas bilo. Nemojte da lažete ljude.

Nemojte vaše reči da stavljate u moja usta i nemojte da izmišljate argumente koje nisam rekao. Zbog nesposobnih direktora raznih zavoda, fondova deca nemaju lekove i ne idu na lečenje. Zbog nesposobnih ministara infrastrukture, građevine, saobraćaja ljudi ginu, a ne zbog hrasta.
Mogu da vam kažem koliko ljudi je umrlo prošle godine a koliko se nije rodilo. Mogu da vam kažem koliko ljudi ima kancer u Obrenovcu, Kostolcu, Pančevu zbog toga što zaštita životne sredine nema status koji bi trebalo da ima.
Hrast sam po sebi nije presudno bitan. Vi ste ga izdigli na pijadestal biti ili ne biti. Hrast je ovde simbol nazadovanja i usporavanja Srbije. Budućnost Srbije su zelena ekonomija, zaštita životne sredine, glas građana koji vi ne slušate, a hoćemo da vam pomognemo da ovoj državi, da ovim građanima bude bolje. Svi naši predlozi u vezi sa ministarstvima nisu da bi Vlada bila bolja nego da bi u državi bilo bolje. U tom smislu su naši amandmani. Nemojte tako brutalno da zamenjujete teze i da koristite stvari koje ne bi trebalo da se koriste u raspravi.

Uvaženi predsedniče, da kažem da u možda nedovoljnom poznavanju srpskog jezika nisam mogao da pronađem drugu reč. Ako sam nekog povredio izvinjavam se, jednostavno neistinu sam nazvao nekim drugim imenom i ako je to nekog uvredilo prihvatite moje izvinjenje.
Ovde govorimo i godinu dana Zeleni Srbije govore o tome da je neophodno jedinstveno ministarstvo zaštite životne sredine i privrednih resursa. Na tome ćemo nastaviti da radimo. Radili smo ove godine i na tome su radile i neke moje kolege iz drugih poslaničkih grupa, veoma vredno. Nekim je trebalo godinu dana da shvate pa evo sada počinju vredno da rade na tome da zaštita životne sredine treba da dobije zapaženo mesto i da će u toku priključenja EU morati i te kako da se povede računa o zaštiti životne sredine i o svemu onome o čemu pričamo a to su zeleni investicioni fondovi, zeleni fondovi, zelena ekonomija, privreda budućnosti ili već sadašnjosti u nekim evropskim zemljama je reciklaža i sakupljanje otpada obnovljivi izvor energije i to je bila želja ovog našeg amandmana i to smo želeli da pokažemo ovim našim amandmanom.
Žao mi je što mi toliko spočitavate nešto, a sada sedite zajedno u vlasti sa ljudima koji ne bi prešli cenzus da nije bilo Borisa Tadića, isto kao i ja. To vam ne smeta, a smeta vam što imam svoju politiku i što se za nju zalažem već godinu dana.

Zahvaljujem.
Uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege, pošto gospodin Markićević nije tu, nadam se da ćete mu preneti ovo što ću sada da pročitam. On je, sad videćete ko je to on, u Gornjem Milanovcu, gde je osnovan Pokret zelenih, izjavio da većina članova Vlade nije bila za to da se hrast zaštiti i da je jedino ministar građevinarstva, Velimir Ilić, imao hrabrosti da to kaže i jedini preduzme mere za njegovo spasavanje. Izjavio je Ivan Karić.
Mislim da sad u celoj ovoj raspravi i u izvinjenju koje gospodin Markićević toliko priželjkivao neko drugi zaslužuje izvinjenje, jer ni ja, a i nije to izjavio Pokret zelenih u Gornjem Milanovcu, nego sam ja izjavio na osnivanju pokreta, da je jedini koji je nešto uradio za spas hrasta. Gospodin Velimir Ilić je izjavio da ceo taj poduhvat košta 210.000 evra. Ovde se pominju milioni i desetine miliona evra. Zaista, zalaganje koje je pokazao, dolazak na teren i sve ono što je uradio u ovih nekoliko meseci za to, zaslužuje svaku pohvalu. Mi smo tu pohvalu izricali, kao što smo izrazili i određene pohvale i prema energetici i prema ministarki. Ali, nažalost, sve ono što je u vezi sa životnom sredinom, sa zaštitom životne sredine, nema nijednu reč hvale koju možemo da kažemo. Žao mi je što zaslepljeni svojim ideološkim predstavama, svi ovde ili većina ovde nije slušala šta sam ja rekao.
Srećom, ja sam to zapisao. Ne treba hrast da shvatite kao svoj poraz. Nije tu niko pobedio itd. Prema tome, niko ovde ne priča. Nije naša želja ni bila da pričamo o hrastu, ali svaki put se hrast nekako sam pojavi od sebe. Nadam se da će se vratiti gospodin Markićević, da nije tu samo da bi rekao ono što misli i nestao, jer najviše voli da sluša sam sebe, ne on, nego većina kolega kaže šta ima, izvuče karticu i ode. Zbog toga nas uvek ovde ima između 20 i 50, a ne 250. Hvala.

Zahvaljujem se.
Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, koleginice i kolege, ako počnem sa slažem se nadam se da to nećete na sledećoj replici izvrnuti da sam rekao ne slažem se. Slažem se sa uvaženim kolegom Cvijanom, slažem se u većini sa ministrom. Govorio sam ne o godini dana nego o generacijskim problemima koje neke stvari simbolizuju.
Mi smo predložili ministarstvo zaštite životne sredine, prirodnih resursa i prostornog planiranja odakle smo izvadili, da tako kažem, odakle smo uzeli rudarstvo, a predložili smo ministarstvo energetike i rudarstva, odakle smo uzeli zaštitu životne sredine. Ostajemo u istoj optimalnosti kao što ste i vi predložili, sedamnaest ministarstava. Ostajemo u istoj operativnosti možda malo boljoj po našem viđenju jer su resursi i zaštita životne sredine resursi u onome u kome je jedan veoma dobar ministar u svoje vreme govorio o resursima, preko puta mene i ne pravimo glomazniju Vladu nego što jeste.
To je jedino o čemu je trebalo mi ovde da pričamo. Nema povećanja ministarstava, spakovali smo sve stvari na jedno mesto. Mi bi to možda drugačije uradili, zeleni posebno, kada bi imali priliku, ali jednoga dana će možda imati priliku. I u Nemačkoj su se borili decenijama da bi došli u priliku sad u septembru itd.
Znači, nema povećanja broja ministarstava. Povećava se operativnost i ostajemo, da kažem, u istoj optimalnosti. Ono što je najnezgodnije ovde je da onaj ko koristi resurse ne može da ih kontroliše, jer je to protivprirodno. Na tom konceptu se zasnivala kritika.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Sve ostalo smo otišli zbog političkih strasti, zbog nekih drugih strasti, u neku drugu stranu, ali je suština isti broj, ista optimalnost, samo bolje prepakovana. Hvala.

Zahvaljujem se uvaženi predsedniče, poštovani ministre, malobrojne koleginice i kolege, nećemo dugo, a i ne možemo dugo, više od dva minuta.
Ovim amandmanom želeo sam da pokušam da skratim rok da bi skratili vreme koje neumitno teče i da bi što pre završili ovu priču oko rekonstrukcije ministarstava, sa željom pre svega da kažem ono o čemu smo danas veoma mnogo pričali da se oformi ministarstvo za životnu sredinu i prirodne resurse, da na jednoj strani imamo jednu modernu organizaciju, da ono što smo u proteklih nekoliko meseci prosledili i premijeru i prvom potpredsedniku Vlade zaživi u Srbiji. Uglavnom smo se u načelu slagali oko toga.
Nismo se slagali u nekim pojedinostima, ali valjda će i to vreme otkloniti. Zeleni Srbije misle da je neophodno ministarstvo. Da je ovaj rok za usaglašavanje mogao da bude kraći, jer su nam rekli da je potrebno još mesec dana da bi se oformilo pravo ministarstvo za životnu sredinu. Kada postoji volja svaki problem može da se reši.
Mi smo u glavnim crtama razradili kako bi trebalo da izgleda jedno ozbiljno ministarstvo koje se bavi održivim upravljanjem i zaštitom životne sredine, i prirodnim resursima, i sve to smo prosledili, kažem još jednom, pre nekoliko meseci i premiju i prvom potpredsedniku Vlade. Nadamo se da ćemo u narednom periodu raditi na tome, a ono što mi možemo da iskoristimo možda bolje nego druge partije to su veze sa Evropskom zelenom partijom, članstvo u Evropskoj zelenoj partiji i da kažem da svi zajedno približimo Srbiju EU. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre, ono o čemu celokupna javnost govori poslednjih mesec dana, uglavnom i pozicija i opozicija, i čini mi se da do sada nije bilo političkog pitanja po kome je ostvarena takva saglasnost opozicije i pozicije, a to je potreba osnivanja novog ministarstva zaštite životne sredine, kao samostalnog ministarstva.
Ono što se međutim veoma glasno govori to su ekonomske slobode i o tome se priča na sve strane, međutim zaboravlja se da u 21. veku ekonomske slobode podrazumevaju ekološke slobode i ekonomske potrebe građana i građanki jedne zemlje. Nikada do sada čini mi se, iza jedne inicijative koju smo mi započeli još pre godinu dana kada smo raspravljali o Zakonu o ministarstvima, Zakonu o Vladi, rekli smo da ne može jedno ministarstvo bude u tri različita ministarstva i „zeleni“ to već godinu dana stalno pričaju, da kažem nije se dešavalo da stane veći politički autoritet iza te inicijative, međutim, mi nemamo rezultat, nažalost.
Nas očekuje izazove zelene ekonomije i izazov stvaranja jednog kapitalnog fonda, zelenog investicionog, razvojnog fonda i nažalost bez minimalne, efikasne i odgovorne ekološke administracije, nećemo uspeti da razvijemo niti zelene javne nabavke niti zelenu ekonomiju. Mene zanima, to bi trebalo da nam objasnite kako će sada, kao i do sada ove godine, kako će ministarka zaštite životne sredine da kontroliše ministarku energetike, kako će ministar prirodnih resursa da kontroliše ministra rudarstva koji uništava prirodne resurse i voleo bih da nam date odgovor dokle će trajati ova antiekološka politika Vlade, koliko će trajati nenamensko trošenje ekološkog novca od naknada za zagađenje, a ono traje već godinu dana i samo da vam kažem da ima primera i u EU, Nemačka ima posebno ministarstvo, Francuska ima posebno ministarstvo i neke zemlje na istoku imaju posebno ministarstvo i naša omiljena zemlja na istoku, naravno, ima posebno ministarstvo za zaštitu životne sredine.
Očekuje nas investicija između 11 i 14 milijardi prema procenama, koliko je potrebno evra za popravljanje i za usaglašavanje standarda i kvaliteta životne sredine u Srbiji, mi za to nismo spremni, i po svemu sudeći nećemo ni biti spremni. Nije hrast kriv što deca nemaju lekove, krivi su nesposobni ministri i nesposobni direktori republičkih fondova i čuda o kojima se priča su uneta pre godinu dana. Nekim čudom je pre godinu dana neko ministarstvo podeljeno na tri ministarstva i mi smo vas upozoravali pre više od dva meseca, a i pre toga da ćete udariti u hrast, pazite ljudi udarićete u hrast, vi nas niste slušali i sada kada idemo prema EU, a tu vas podržavamo, kao što smo vas podržavali u pregovorima oko Kosova, „zeleni“ vam kažu zalutaćete na tom putu, jer nemamo posebno ministarstvo i koliko god vam se činila beznačajna tema zaštite životne sredine, ona će činiti više od 30% svih pregovora i na kraju krajeva, nije važno da li ćemo stići u EU, ili nećemo, najvažnije je pitanje kako ćemo popraviti stanje i kvalitet životne sredine u Srbiji, kako ćemo izlečiti građane, a onda ćemo valjda sami po sebi stići i u EU. Mi bi trebalo nju da dovedemo ovde, a ne da se trudimo da mi idemo tamo, a ne čineći ništa.
Ne smemo da sedimo skrštenih ruku naredne tri godine bez Ministarstva ekologije, onda ćete se pitati, kako to da ekologija ovako važna, a mi nemamo posebno ministarstvo i zbog toga još jednom apelujemo da se Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prirodne resurse, što pre oformi, taj predlog ima i kod predsednika Vlade. Pre tri meseca su „zeleni“ to poslali i kod potpredsednika Vlade i možemo da vam pomognemo svakog trenutka da to ministarstvo napravimo prema evropskim standardima, ali očigledno vama pomoć nije potrebna.