| 16.07.2024. | Predlog Deklaracije o Srebrenici |
u proceduri
|
Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Brnabić, postoji jedna izreka u našem narodu - kasno Marko na Kosovo stiže. Ona otprilike dobro objašnjava ovu situaciju u kojoj smo se našli. Ja se ne sećam da je ikada u jednoj pravoj demokratiji se dešavalo nešto slično, tačnije da se o izbornim uslovima, o biračkom spisku razgovaralo u trenutku kad su izbori raspisani, u trenutku kad kampanja uveliko traje, u trenutku kad su predate skoro sve liste. Kod nas je to nekako postao običaj i slučaj. Upravo zbog toga ovi izbori, pre svega, u Beogradu, za nas i nisu izbori i na njih nećemo izaći.
U ovom zakonu od nas se traži da imamo poverenje u vas da ćete ovaj zakon sprovesti. Meni je tu posebno interesantno, pa postojali su i neki drugi zakoni. Dakle, postojao je Zakon o prebivalištu pa smo videli da se on nije baš toliko poštovao. Vi kažete da su to laži, pa te laži smo čuli od vaših ljudi. Mi smo čuli od predsednika jedne opštine da je morao da uđe u SNS da ne bi izgubio opštinu zato što bi mu doveli jedan određen broj ljudi iz drugih opština da glasaju protiv njega, a za SNS. Sličan slučaj smo čuli u Surdulici, takođe je vaš član pričao o tome.
Danas o ovome ne bismo pričali da se nije desio 17. decembar i da se nije desila Arena. Arena se desila, na vašu žalost, a da se nije desila vi biste imali 56 odbornika u Skupštini grada i danas ne bismo govorili ni o izborima, niti o bilo čemu drugom. Interesantno je da pred svake izbore nekoliko dana, nakon ili oko zaključenja biračkog spiska, izađe vaš predsednik Aleksandar Vučić, predsednik Srbije i kaže – oni su vodili, ali mi smo preokrenuli. Kako ste to preokrenuli baš kad se zaključi taj birački spisak?
Upravo zbog toga sve ovo mene podseća na jednu izjavu Emira Kusturice. Kada su ga pitali šta misli o nekoj osobi, on je rekao - šta da vam kažem o tom čoveku, on vam ukrade novčanik, a onda vas pozove na večeru i plati parama iz vašeg novčanika. Nekako ovaj zakon i ovo što sada radite mene podseća na čitavu tu situaciju. Jednostavno, nemam poverenje da ćete vi do kraja, zaista pošteno raditi na ovom zakonu zato što do sada niste pokazali kroz ovu istoriju vašeg ponašanja.
Kada pričamo o izborima, naravno, idemo o biračkom spisku, ovo nije sređivanje biračkog spiska. U ovom zakonu, ponavljam, ne postoji kontrolni mehanizam na koji vi možete da utičete da li je neko zaista u poslednjih 11 meseci bio prijavljen, ili nije. Mi ne znamo da li ćete vi možda antidatirati te prijave ili ćete uraditi nešto slično. Kada pogledamo birački spisak i broj ljudi, jasno je da u Srbiji ima 1.200.000 ljudi više na biračkom spisku, nego što realno može da glasa. Ako uporedite sa brojem od 3.820.000 koji su izašli na ove izbore sa pet miliona i 300 i nešto malo više, a koji su punoletni u ovoj državi po popisu, vi imate činjenicu, i to je činjenica, da je 72% ljudi izašlo na ove izbore. Da li stvarno verujte da u Srbiji izlazi 72% ljudi na ove izbore? Teško, jako teško.
U Beogradu imate 230.000 ljudi više na biračkom spisku, nego što realno može da glasa. To su problemi sa biračkim spiskom. Mi to ovim zakonom nismo rešili.
Mediji. Od početka godine do danas, evo danas je 10. maj, Aleksandar Vučić se pojavio na medijima sa nacionalnom frekvencijom 93 puta. Verujem da je vama malo. Od toga u aprilu mesecu, od 30 dana aprila, 23 puta. Za isto to vreme niko od opozicije, od parlamentarne opozicije, nije mogao da gostuje na televizijama na one četiri televizije poznate sa nacionalnom frekvencijom. Da li su to slobodni i fer i pošteni izbori? Ne bih rekao.
Izborne liste. Mi i danas imamo fiktivne izborne liste. Dakle, potpuno je neverovatno da u Beogradu imate četiri liste koje su navodno skupile potpise. Vrlo sličnu situaciju smo imali 17. decembra, pa je dokazano da su neki potpisi falsifikovani. Neki ljudi su svedočili da oni nisu dali svoj potpis za podršku toj listi. Da li je neko za to odgovarao? Nije. Mi smo ovde imali, među vama u vašim redovima postoje poslanici koji su kršili izborni zakon. Godine 2017. godine slikajući se sa imenom i prezimenom jednog zaokruženog kandidata na izbornom mestu. To je kršenje izbornog zakona. Da li je neko odgovarao za to? Nije. I dalje postoji kupovina glasova, kapilarni glasovi, i dalje postoje pritisci u javnim preduzećima, a to smo mogli da vidimo i pre neki dan, da se dođe na skupove SNS, da se glasa za SNS. To nisu slobodni i demokratski izbori.
Na kraju, kontrolori kad govorimo o izborima. Dakle, i dalje je 2.000 nadoknada za kontrolore. Vi sami, to ste mi pričali, imate problem da nađete ljude koji će zaista biti kontrolori. Ta kontrola je sve manje kvalitetna, ljudi ostaju duboko u noć zato što ne mogu da se izvuku i da isprate te izbore do kraja i da saberu ono sve što je glasano i način na koji je glasano. To je veoma loše i to je pogrešno. Nekako nemam poverenje u vas da ćete tako nešto ispraviti.
Rečeno je da se ovim zakonom smanjuje mogućnost dovođenja tih fiktivnih ili fantomskih glasača. Ni to nije tačno, jer ponavljam, nema kontrolnog mehanizma. Postoji mogućnost uvida i vi uđete i vidite da li je neko prijavljen ili nije prijavljen, ali vi ne znate da li je on bio prijavljen ranije, kad je zaista ubačen u taj birački spisak, i da li je možda antidatirano to njegovo ubacivanje.
Znate, u svemu ovome, nažalost, učestvovali su određeni delovi policije, određeni delovi nekih ministarstava. Opet niko nije odgovarao. Ono što smo mi tražili, vrlo jasno je, revizija biračkog spiska sa mogućnosti kontrole od 2018. godine do danas, pa da vidimo šta se zaista dešavalo, da vidimo da li je…
Pazite, možda u nekom imaginarnom svetu, u toj fikciji koju ste stvorili niste dovodili te birače. Nažalost, mi imamo dokaze da jeste, sami ste priznali da jeste, ali dajte nam mogućnost da vidimo. Ako stvarno niste, što nam ne dozvoljavate da vidimo.
U tom cilju, u cilju činjenica da smatram da niste kredibilan partner i da bez kontrolnog elementa ovaj zakon ne može da se prihvati, ja ću izneti sledeće činjenice, činjenice koje otprilike, kada odete u banku, pa postoji nešto što se zove kreditna istorija, a to je način da banka proveri da li može da ima poverenje u vas ili ne može. Ovo što ću sada pročitati je vaša kreditna istorija. To je spisak određenih neistinitih činjenica, da ne kažem laži, koje ste izneli, neki od vas, u proteklom periodu.
Avgust 2019. godine Doljevac. Neko je obećao da će ta dva minuta snimka, da će zamoliti nadležne državne organe da pokažu ta dva minuta snimka i da vidite sa kakvim su se lažima služili svih prethodnih meseci. Ja i dalje nisam video ta dva minuta. Dakle, to je bila laž.
Rečeno je da se ne gostuje, jedan čovek je rekao da često ne gostuje po televizijama, nego eto koristi ovu priliku koju ima u tom trenutku. Ja sam rekao – 93 puta je bio od samog početka godine. Na televiziji je bio, u pet meseci, tri meseca.
Za Rio Tinto je rečeno da bi trebao narod da odluči. Rekli ste da nikakve suštinske odluke i strateške nećete donositi bez toga da se pita narod. Jel neko pitao narod? Pa nije.
Godine 2015, 2016, 2017. – sigurno se neću kandidovati za predsednika, narod me je izabrao da vodim Vladu, ne pada mi na pamet da budem predsednik. Šta bi? Izabran čovek za predsednika.
Jul 2022. godine, niko kao srpski predsednik u mandatu svog predsednika nije bio u Jasenovcu. Ja videh gospodina Tadića 2010. godine. Ponavljam, sve ovo pričam da bih diskreditovao vas kao partnera kome može da se veruje u sprovođenje ovog zakona. Dakle, nemojte da mislite da odstupam od teme, ovo je sve vrlo jasno u temi.
Govorilo se o povratku naših 1.000 vojnika na Kosovo i Metohiju, kao da to nikada pre niko nije tražio. Godine 2003. to je tražio Zoran Đinđić.
Savamala. Rečeno je da niko nije rušio u fantomkama, pa je rečeno da će se za sedam do 10 dana znati istina o Savamali. Ja i dalje ne znam istinu o Savamali.
Rečeno je da će ubice Jelene Marjanović biti uhapšen za 48 sati. Ja i dalje ne znam ko je ubica.
Pitanje ovog zakona je pitanje poverenja u vaše ponašanje, u ono što ste radili u proteklom periodu, u ono što ste pričali u proteklom periodu. Ove činjenice koje ja iznosim, ma sve su činjenice i to je sistem logora Jasenovac i Donja Gradina. Jeste, to je sistem logora Jasenovac i tu je 2010. godina na 65. godišnjicu probijanja zatvorenika, pošto ova, ona država Jugoslavija nije radila ono što je trebalo da radi, nije oslobađala logor Jasenovac, ali to je sad nebitno.
Ono što je važno je poverenje. Mi ne možemo imati poverenje da ćete vi ovaj zakon sprovoditi bez kontrolnog elementa. On ne postoji u zakonu. Ja hoću da pokažem na ovim primerima da ne postoji poverenje opozicije, vrlo jasno i nedvosmisleno, ne postoji poverenje opozicije zato što ste toliko puta do sada slagali nas da mi jednostavno nemamo mogućnost da podržimo ovakvu vrstu zakona bez kontrolnog elementa. Šta je problem? Ja ne vidim šta je problem. Šta je problem?
(Milenko Jovanov: Što nama govoriš?)
A što vi vičete? Pa, vi ćete glasati za ovaj zakon, vi ste se dogovorili da…
Ako mogu samo da nastavim?
Hvala.
Pošto juče na sednici nismo odbili oko stendbaj aranžmana sa MMF, moramo danas ponoviti to pitanje.
Dakle, Vlada Republike Srbije na sednici od 1. decembra usvojila je tekst pisma o namerama i tekst memoranduma, o stendbaj aranžmanu koji treba da se potpiše sa MMF. Taj stendbaj aranžman bi trajao dve godine, a iznos je oko 2,4 milijarde evra.
Svaki ovakav aranžman podrazumeva obavezivanje sprovođenja određene ekonomske politike koju ta institucija diktira. Zbog toga imam pitanje za potpredsednika Vlade i ministra finansija, Sinišu Malog.
Šta je tačno dogovorila Srbija sa MMF? Šta su preuzete obaveze? Da li će biti dodatnog otpuštanja zaposlenih i da li će biti privatizacija javnih preduzeća? Zašto finansijski jaka ekonomija, po rečima potpredsednika Vlade, najbrža rastuća ekonomija u Evropi mora da traži pomoć od MMF?
Osvrnuo bih se na ono što smo čuli malopre, dakle, gospodin Predrag Bubalo je pravosnažno oslobođen, a protiv Milenka Jovanova nije ni podneta nikakva prijava, tako mislim da ne stoje ove. Ne, samo radi istine moram da kažem.
Pitanje za premijerku Anu Brnabić, u 2022. godini, spoljnotrgovinski deficit je veći za tri milijarde evra nego prethodne godine, on iznosi osam milijardi evra što je čak 13% BDP. Koje će mere Vlada Srbije preduzeti kako bi zaustavila ovakav rast spoljnotrgovinskog deficita? Pošto je najveći deo tog skoka u stvari povezan sa onim što se dešavalo u EPS, dakle, sa kupovinama električne energije, sledeća pitanja tiču se Ministarstva rudarstva i energetike i ministarke Đedović.
Da li je istina da bivša ministarka Zorana Mihajlović, za koju mi je drago što više nije ministarka, potpisala obavezu o prestanku proizvodnje električne energije iz uglja u Republici Srbiji do 2050. godine? Na osnovu kojih planskih dokumenata, studije i analiza je bivša ministarka uradila ovo? Mi smatramo da je taj korak izuzetno loš za Republiku Srbiju i da je načinio veliku štetu. Zašto?
Da bih ilustrovao tako nešto navešću vam jedan primer. Dakle, u pitanju je izgradnja elektrane Kostolac B3, to je 350 megavata. Naime okvirni sporazum sa kineskom kompanijom potpisan je 2010. godine, sa izgradnjom se započelo 2017. godine, najava da će biti gotovo 2023. godine, a najverovatnije će biti gotov 2024. godine.
Dakle, od potpisivanja okvirnog sporazuma do završetka izgradnje prošlo je 14 godina, ukoliko nemamo spremne projekte nuklearne energije, a koliko znamo postoji moratorijum na nuklearnu energiju u Republici Srbiji, onda je sasvim moguće da smo zakasnili za 2050. godinu. Zbog toga tražimo od ministarke rudarstva i energetike da nam dostavi informaciju kako će Srbija 2050. godine pokriti svoje potrebe za električnom energijom?
Problemi u EPS očigledno i dalje postoje, strategija se menjala iz godinu u godinu i uglavnom se prilagođavala političkim potrebama i reaguje se uglavnom na posledice stihijski, dok se najosnovniji problemi ne rešavaju. „Elektro distribucija Srbije“ je vlasnik ISO standarda 9001, koji kao jedanu od osnovnih aktivnosti u sistemu kvaliteta prepoznaje preispitivanje. Na osnovu tog preispitivanja izgrađuje se plan preventivnih mera. U tom smislu, ministarku pitamo gde je izveštaj o tome koji su razlozi doveli do smanjenja proizvodnje električne energije i koje su mere i koji rokovi definisani na otklanjanju navedenih problema?
Na kraju, po kom kriterijumu je izabran norveški konsultant? Mi smo čuli ovde da je on najbolji. On možda jeste dobar i među najboljima po pitanju obnovljivih izvora energije, Međutim, osnovni problem je njihova energetska struktura, kada su u pitanju primarni izvori energije nije kao naša. Dakle, nama je primarni izvor energije ugalj, pa se postavlja pitanje kako su oni to najbolji. Mislim da imamo mnogo veće i bolje stručnjake kada su u pitanju termoelektrane i energija koja je nama primarni izvor energije. Hvala.