Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Brnabić, postoji jedna izreka u našem narodu - kasno Marko na Kosovo stiže. Ona otprilike dobro objašnjava ovu situaciju u kojoj smo se našli. Ja se ne sećam da je ikada u jednoj pravoj demokratiji se dešavalo nešto slično, tačnije da se o izbornim uslovima, o biračkom spisku razgovaralo u trenutku kad su izbori raspisani, u trenutku kad kampanja uveliko traje, u trenutku kad su predate skoro sve liste. Kod nas je to nekako postao običaj i slučaj. Upravo zbog toga ovi izbori, pre svega, u Beogradu, za nas i nisu izbori i na njih nećemo izaći.

U ovom zakonu od nas se traži da imamo poverenje u vas da ćete ovaj zakon sprovesti. Meni je tu posebno interesantno, pa postojali su i neki drugi zakoni. Dakle, postojao je Zakon o prebivalištu pa smo videli da se on nije baš toliko poštovao. Vi kažete da su to laži, pa te laži smo čuli od vaših ljudi. Mi smo čuli od predsednika jedne opštine da je morao da uđe u SNS da ne bi izgubio opštinu zato što bi mu doveli jedan određen broj ljudi iz drugih opština da glasaju protiv njega, a za SNS. Sličan slučaj smo čuli u Surdulici, takođe je vaš član pričao o tome.

Danas o ovome ne bismo pričali da se nije desio 17. decembar i da se nije desila Arena. Arena se desila, na vašu žalost, a da se nije desila vi biste imali 56 odbornika u Skupštini grada i danas ne bismo govorili ni o izborima, niti o bilo čemu drugom. Interesantno je da pred svake izbore nekoliko dana, nakon ili oko zaključenja biračkog spiska, izađe vaš predsednik Aleksandar Vučić, predsednik Srbije i kaže – oni su vodili, ali mi smo preokrenuli. Kako ste to preokrenuli baš kad se zaključi taj birački spisak?

Upravo zbog toga sve ovo mene podseća na jednu izjavu Emira Kusturice. Kada su ga pitali šta misli o nekoj osobi, on je rekao - šta da vam kažem o tom čoveku, on vam ukrade novčanik, a onda vas pozove na večeru i plati parama iz vašeg novčanika. Nekako ovaj zakon i ovo što sada radite mene podseća na čitavu tu situaciju. Jednostavno, nemam poverenje da ćete vi do kraja, zaista pošteno raditi na ovom zakonu zato što do sada niste pokazali kroz ovu istoriju vašeg ponašanja.

Kada pričamo o izborima, naravno, idemo o biračkom spisku, ovo nije sređivanje biračkog spiska. U ovom zakonu, ponavljam, ne postoji kontrolni mehanizam na koji vi možete da utičete da li je neko zaista u poslednjih 11 meseci bio prijavljen, ili nije. Mi ne znamo da li ćete vi možda antidatirati te prijave ili ćete uraditi nešto slično. Kada pogledamo birački spisak i broj ljudi, jasno je da u Srbiji ima 1.200.000 ljudi više na biračkom spisku, nego što realno može da glasa. Ako uporedite sa brojem od 3.820.000 koji su izašli na ove izbore sa pet miliona i 300 i nešto malo više, a koji su punoletni u ovoj državi po popisu, vi imate činjenicu, i to je činjenica, da je 72% ljudi izašlo na ove izbore. Da li stvarno verujte da u Srbiji izlazi 72% ljudi na ove izbore? Teško, jako teško.

U Beogradu imate 230.000 ljudi više na biračkom spisku, nego što realno može da glasa. To su problemi sa biračkim spiskom. Mi to ovim zakonom nismo rešili.

Mediji. Od početka godine do danas, evo danas je 10. maj, Aleksandar Vučić se pojavio na medijima sa nacionalnom frekvencijom 93 puta. Verujem da je vama malo. Od toga u aprilu mesecu, od 30 dana aprila, 23 puta. Za isto to vreme niko od opozicije, od parlamentarne opozicije, nije mogao da gostuje na televizijama na one četiri televizije poznate sa nacionalnom frekvencijom. Da li su to slobodni i fer i pošteni izbori? Ne bih rekao.

Izborne liste. Mi i danas imamo fiktivne izborne liste. Dakle, potpuno je neverovatno da u Beogradu imate četiri liste koje su navodno skupile potpise. Vrlo sličnu situaciju smo imali 17. decembra, pa je dokazano da su neki potpisi falsifikovani. Neki ljudi su svedočili da oni nisu dali svoj potpis za podršku toj listi. Da li je neko za to odgovarao? Nije. Mi smo ovde imali, među vama u vašim redovima postoje poslanici koji su kršili izborni zakon. Godine 2017. godine slikajući se sa imenom i prezimenom jednog zaokruženog kandidata na izbornom mestu. To je kršenje izbornog zakona. Da li je neko odgovarao za to? Nije. I dalje postoji kupovina glasova, kapilarni glasovi, i dalje postoje pritisci u javnim preduzećima, a to smo mogli da vidimo i pre neki dan, da se dođe na skupove SNS, da se glasa za SNS. To nisu slobodni i demokratski izbori.

Na kraju, kontrolori kad govorimo o izborima. Dakle, i dalje je 2.000 nadoknada za kontrolore. Vi sami, to ste mi pričali, imate problem da nađete ljude koji će zaista biti kontrolori. Ta kontrola je sve manje kvalitetna, ljudi ostaju duboko u noć zato što ne mogu da se izvuku i da isprate te izbore do kraja i da saberu ono sve što je glasano i način na koji je glasano. To je veoma loše i to je pogrešno. Nekako nemam poverenje u vas da ćete tako nešto ispraviti.

Rečeno je da se ovim zakonom smanjuje mogućnost dovođenja tih fiktivnih ili fantomskih glasača. Ni to nije tačno, jer ponavljam, nema kontrolnog mehanizma. Postoji mogućnost uvida i vi uđete i vidite da li je neko prijavljen ili nije prijavljen, ali vi ne znate da li je on bio prijavljen ranije, kad je zaista ubačen u taj birački spisak, i da li je možda antidatirano to njegovo ubacivanje.

Znate, u svemu ovome, nažalost, učestvovali su određeni delovi policije, određeni delovi nekih ministarstava. Opet niko nije odgovarao. Ono što smo mi tražili, vrlo jasno je, revizija biračkog spiska sa mogućnosti kontrole od 2018. godine do danas, pa da vidimo šta se zaista dešavalo, da vidimo da li je…

Pazite, možda u nekom imaginarnom svetu, u toj fikciji koju ste stvorili niste dovodili te birače. Nažalost, mi imamo dokaze da jeste, sami ste priznali da jeste, ali dajte nam mogućnost da vidimo. Ako stvarno niste, što nam ne dozvoljavate da vidimo.

U tom cilju, u cilju činjenica da smatram da niste kredibilan partner i da bez kontrolnog elementa ovaj zakon ne može da se prihvati, ja ću izneti sledeće činjenice, činjenice koje otprilike, kada odete u banku, pa postoji nešto što se zove kreditna istorija, a to je način da banka proveri da li može da ima poverenje u vas ili ne može. Ovo što ću sada pročitati je vaša kreditna istorija. To je spisak određenih neistinitih činjenica, da ne kažem laži, koje ste izneli, neki od vas, u proteklom periodu.

Avgust 2019. godine Doljevac. Neko je obećao da će ta dva minuta snimka, da će zamoliti nadležne državne organe da pokažu ta dva minuta snimka i da vidite sa kakvim su se lažima služili svih prethodnih meseci. Ja i dalje nisam video ta dva minuta. Dakle, to je bila laž.

Rečeno je da se ne gostuje, jedan čovek je rekao da često ne gostuje po televizijama, nego eto koristi ovu priliku koju ima u tom trenutku. Ja sam rekao – 93 puta je bio od samog početka godine. Na televiziji je bio, u pet meseci, tri meseca.

Za Rio Tinto je rečeno da bi trebao narod da odluči. Rekli ste da nikakve suštinske odluke i strateške nećete donositi bez toga da se pita narod. Jel neko pitao narod? Pa nije.

Godine 2015, 2016, 2017. – sigurno se neću kandidovati za predsednika, narod me je izabrao da vodim Vladu, ne pada mi na pamet da budem predsednik. Šta bi? Izabran čovek za predsednika.

Jul 2022. godine, niko kao srpski predsednik u mandatu svog predsednika nije bio u Jasenovcu. Ja videh gospodina Tadića 2010. godine. Ponavljam, sve ovo pričam da bih diskreditovao vas kao partnera kome može da se veruje u sprovođenje ovog zakona. Dakle, nemojte da mislite da odstupam od teme, ovo je sve vrlo jasno u temi.

Govorilo se o povratku naših 1.000 vojnika na Kosovo i Metohiju, kao da to nikada pre niko nije tražio. Godine 2003. to je tražio Zoran Đinđić.

Savamala. Rečeno je da niko nije rušio u fantomkama, pa je rečeno da će se za sedam do 10 dana znati istina o Savamali. Ja i dalje ne znam istinu o Savamali.

Rečeno je da će ubice Jelene Marjanović biti uhapšen za 48 sati. Ja i dalje ne znam ko je ubica.

Pitanje ovog zakona je pitanje poverenja u vaše ponašanje, u ono što ste radili u proteklom periodu, u ono što ste pričali u proteklom periodu. Ove činjenice koje ja iznosim, ma sve su činjenice i to je sistem logora Jasenovac i Donja Gradina. Jeste, to je sistem logora Jasenovac i tu je 2010. godina na 65. godišnjicu probijanja zatvorenika, pošto ova, ona država Jugoslavija nije radila ono što je trebalo da radi, nije oslobađala logor Jasenovac, ali to je sad nebitno.

Ono što je važno je poverenje. Mi ne možemo imati poverenje da ćete vi ovaj zakon sprovoditi bez kontrolnog elementa. On ne postoji u zakonu. Ja hoću da pokažem na ovim primerima da ne postoji poverenje opozicije, vrlo jasno i nedvosmisleno, ne postoji poverenje opozicije zato što ste toliko puta do sada slagali nas da mi jednostavno nemamo mogućnost da podržimo ovakvu vrstu zakona bez kontrolnog elementa. Šta je problem? Ja ne vidim šta je problem. Šta je problem?

(Milenko Jovanov: Što nama govoriš?)

A što vi vičete? Pa, vi ćete glasati za ovaj zakon, vi ste se dogovorili da…

Ako mogu samo da nastavim?

To, naravno, što ste rekli nije sasvim tačno. Dakle, to je bio plod vašeg dogovora, da li je tako? Vi ste se nešto dogovorili i vi ovde predstavljate državu, vi ste većina u ovoj državi. Vi treba da sprovodite ovaj zakon.

Kako ste sprovodili Zakon o prebivalištu? Da li ste ga sprovodili na način koji jeste zakonit, koji je ustavan? Pa, niste. Logično je da ja imam sumnje, sumnje i želimo da ispravimo ovaj zakon.

Mi nemamo poverenja u to, kakav je izborni i kakav će biti ovaj izborni proces? Nemamo poverenje. U vas, u vas nemamo poverenja. Kako možemo da imamo poverenja, prevarili ste nas svaki put? Svaki put, ali apsolutno svaki put i svaki put ste našli način da ponovo prevarite.

Ono što se desilo u decembru, 17. decembra 2023. godine to je verovatno nezapamćeno u istoriji ove zemlje, da ste toliko brutalno dovodili ljude iz ostalih krajeva da ne biste izgubili u Beogradu i sad nam donosite ovaj zakon bez kontrolnog elementa. Zaista smešno.

Neću više, zaista nema razloga da na ovakav način pričamo, niste mi dozvolili da završim svoje izlaganje do kraja. Ne, ne hvala, ne treba. Ne treba, hvala vam. Nakon svega ovoga i nakon vašeg oblačenja te „jagnjeće kože“ preko onoga što vaš karakter zaista jeste, a to ste pokazali mnogo puta pre nama, jasno je da su ovi izbori u Beogradu farsa i jasno je kako će oni opet završiti. Hvala vam.

Hvala.

Gospodine Vučeviću, rekli ste da je ova Vlada kontinuiteta i ja sa tim imam najveći problem zato što je to tačno, nažalost.

Ova Vlada jeste Vlada kontinuiteta jedne pogrešne politike koja se vodi od 2008. godine i koja staje u jednu rečenicu - Evropa nema alternativu.

Mislim da ste u vašem ekspozeu morali mnogo više vremena da posvetite Poglavlju 35. i da objasnite građanima šta to Poglavlje znači i da na kraju tog našeg puta, a mi to, nažalost, pričamo od 2008. godine u EU nalazi se ono što je, nažalost, priznanje Kosova i Metohije.

Za nas je to neprihvatljivo, a ukoliko je za vas neprihvatljivo onda morate da budete mnogo konkretniji u tome.

U vašem ekspozeu nije bilo izjašnjenja o francusko-nemačkom sporazumu, tačnije o tome da li ćete ga sprovoditi i šta ćete iz njega sprovoditi, a šta nećete.

Kada uzmemo u obzir tu rečenicu da je ovo Vlada kontinuiteta, trenutno se na sajtu Vlade nalazi Ohridski sporazum, koji u jednoj tački kaže da će sve tačke francusko-nemačkog sporazuma biti sprovedene brzo i u dobroj nameri.

Ako je to Vlada kontinuiteta, taj sporazum će i dalje biti na sajtu Vlade. Ja se iskreno nadam da neće, ali morate to konkretno reći i nama i građanima ove zemlje.

Kada smo kod kontinuiteta, mi i dalje, nažalost, spadamo u red šest najsiromašnijih zemalja Evrope. I dalje smo zemlja siromašnih građana koji se najčešće klade i zadužuju u bankama i to su dve najprofitabilnije oblasti.

Samo jedna kladionica je imala dobit u 2023. godini 50 miliona evra. Oni su ostvarili ekstra profit. To se takođe odnosi i na banke. Sve banke u 2023. godini imali su dobit od 1.180.000.000 evra. To su ogromne sume i ogromne cifre i do pre nekoliko godina to nije bilo tako. Nažalost, niste reagovali i niste se osvrnuli u tom vašem ekspozeu.

Mi smo napravili jedan zakon o dodatnom oporezivanju ekstra profita kladionica i banaka i mislim da bi trebalo da pogledate taj zakon i da prihvatite taj naš predlog.

Još jedna stvar je ovde nekako mera kontinuiteta i to se odnosi na sve ministre koji će biti u ovoj Vladi. Nažalost, niko od vas ministara i ministarki neće biti dovoljno poznat javnosti. Od vas će uvek biti poznatiji jedan ambasador strane zemlje koji se ovde ponaša kao kolonijalni upravnik vrlo često, koji je ovde bio gost i pre neki dan, a i pre nekog određenog vremena i koji je, zamislite, kršio zakon ove zemlje u jednoj situaciji bez reakcije prethodne Vlade. To nije dobar kontinuitet. Sa takvim kontinuitetom treba da se prestane.

Vi ste nažalost i bićete Vlada kontinuiteta politike zaduživanja. Naime, sve vlade od 1945. godine, pa do 2012. godine zadužile su se ukupno 15 milijardi evra. Vaša Vlada za 11 godina zadužila se 22 milijarde evra i tu dolazimo do jednog dela vašeg ekspozea, ekspoze treba da ima i EXPO, i do dodatnog zaduživanja od 18 milijardi evra. Dakle, u 15 godina vaše vlasti vi ćete se zadužiti, ne vi nego država Srbija, 40 milijardi evra.

Kad smo kod EXPO-a, doneli ste Zakon o posebnim postupcima radi realizacije tog projekta, tzv. leks specijalis. Ja pitam na šta se on odnosi? Vi ste, gospodine Vučeviću, juče rekli da je cifra jedna milijarda. Da li je tako? Ukupna cifra je 17,8 milijardi, a ja ovde imam izjavu gospodina Vesića koji je rekao da će izgradnja Sajma, izložbenog prostora i stambenog bloka za EXPO koštati 2,5 milijardi. Dakle, vi između sebe ne možete da se dogovorite šta koliko košta. Pritom, Goran Vesić nije rekao i nije pominjao ni Stadion, ni Akvatik centar.

Ja sam, gospodin Mali je svedok, u jednoj emisiji, a i ovde tražio nekoliko puta da dobijemo analizu troškova, da dobijemo tehno-ekonomsku analizu da vidimo na šta će te pare biti potrošene. U pitanju je 18 milijardi evra. Mi kao narodni poslanici valjda imao pravo da znamo šta će, na koliko i gde će otići. Mislim da je to korektno sa naše strane. I dalje nismo dobili odgovor na to.

Ovde ste dali tri primera. Nažalost, sva ti primera su pogrešna. Prvi primer oko EXPO-a se tiče Pariza. Znate, dugo je nekoliko hiljada godina najviša građevina na svetu bila Keopsova piramida, pa su onda zamenili neke katedrale i na kraju se pojavila ta Ajfelova kula i Ajfelov toranj. On je visok skoro 300 metara, možda preko 300 metara i to je u to vreme bilo nešto veličanstveno. To ljudi do tada nisu videli, ali šta je Francuska time poručivala? Pa da su prvi u oblasti čeličnih konstrukcije, da su prvi u svetu u oblasti izrade liftova, pošto je postojao lift koji vodi do vrha Ajfelove kule i profit koji su oni ostvarili nije bio profit od turizma na tom sajmu, nego upravo činjenice da su dobili gomilu poslova u oblasti čelične konstrukcije koju su radili po celoj Evropi.

Vrlo slično se desilo u Čikagu četiri godine kasnije. Dakle, SAD su tada uradile nešto fascinantno, što je naravno delo Nikole Tesle, i tu ste u pravu kad ste rekle, a to je naizmenična struja. Naizmenična struja je pobedila, jer SAD su bile prve u svetu koji su tako nešto počele da sprovode, pa ste imale „General Electric“, „Vestinghaus“ itd. Dakle, oni su unovčile to.

Šta ćemo mi unovčiti u našem EXPO-u? Stadion, pa će turisti da dolaze da gledaju stadion? Pa, neće biti. Nije to toliko fascinantno, a za sve to moramo da damo koliko? Dve i po, tri i pet milijardi evra.

Onda ste dali treći primer Astane. To je najgori mogući primer. Dakle, imamo Kazahstan koji je u suštini energetski izuzetno potentna i vrlo važna zemlja. Dakle, imaju gas, imaju naftu, imaju uranijum. Oni mogu sebi da dozvole da potroše određene pare ne iz kredita, jer oni ih imaju, a potrošili su između dve i pet milijardi evra, a znate kolika im je bio povraćaj investicije? Pa, nikakav. Zaradili su 500 miliona evra i danas je sve to tamo prilično zapušteno, a sve ovo što ćemo mi napraviti, nažalost, mene podseća na Atinu 2004. godine i na Olimpijadu, kada su se oni zadužili 13,5 milijardi evra. Danas pola tih objekata gotovo da ne postoji, zapušteni su, nisu iskorišćeni i nažalost, mislim da će slično tako nešto da se desi i sa našim EXPO-m.

Na kraju, govorili ste o kulturi sećanja. Vi ćete u vašoj Vladi imati ministra koji je konstantno umanjivao žrtve logore Jasenovca. To nije dobra poruka i to nije dobra kultura sećanja.

Taj ministar će biti u našem timu koji će se boriti da se ne usvoji ono što naravno nije istina, a to je Rezolucija o genocidu u Srebrenici. Tri vodeća svetska stručnjaka su izjavila da to nije istina - Jehuda Bauer, Efraim Zurof i Gideon Grajf, koji je na kraju i knjigu izdao i o tome i stručni rad i knjigu o onome što jeste genocid i sva trojica se slažu da to jeste bio genocid i sva trojica se slažu da je tamo stradalo 750 hiljada ljudi. Govorim o Jasenovcu, naravno, a imate čoveka u Vladi koji će, nažalost, ja se nadam da neće, da ćete ga u tome sprečiti, ali nažalost sprovoditi i dalje tu svoju politiku ili ideju smanjenja žrtava Jasenovca.

Hvala vam.

Dakle, ako želite da učestvujete u raspravi, treba da siđete dole. Mislim da ste u jednom trenutku u vašem izlaganju kada ste odgovarali gospodine Jovanoviću, prešli granicu i počeli da ulazite…

Član 100. Rekao sam na početku.

Hteo sam da vas pohvalim. Svo ovo vreme je vaše vođenje ove sednice bilo relativno korektno i prošli put je bilo tako i mislim da nije bilo potrebe da sada ulazimo u tu vrstu odgovaranja, jer niko nikome ovde nije pretio. Svi treba da snosimo odgovornost za sve naše postupke, koliko mi, toliko i svako od vas.

Neću tražiti da se glasa po ovom članu, ali zaista apelujem da nastavite onako kako ste radili do sada i da ne pravite ovakve greške. Hvala vam.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Brnabić, dugo razmišljam o tome kako se zapad odnosi prema Srbiji svih ovih godina, otprilike onoliko koliko ja živim i moram da primetim da je taj odnos tu uvek bio nekorektan, nefer i možda bih čak rekao i neprijateljski. Vrlo često pomislim da to nema nikakve veze sa tim ko je na vlasti. Svaka vlast je doživela potpuno isti odnos zapada. Takođe, vrlo često pomislim da se vi kao vladajuća većina prema nama odnosite na sličan način. Zbog toga mi je izuzetno krivo.

Kada pogledam televizije sa nacionalnim frekvencijama, to su one četiri televizije na koje mi nemamo pristup, evo već dve godine, ne mogu da se otmem utisku da me sve nekako ne podseća na 90-te godine i na izveštavanje SNN i na one odvratne priloge i na one odvratne reči koje smo čuli o našem narodu. Vrlo često takve reči čujemo u vašim medijima o opoziciji. Bez obzira ko je opozicija i kakva je opozicija, uvek je ona, kada ste vi u pitanju najgora na svetu.

Meni je žao što je otišla sad gospođa Brnabić. Hteo sam da je pohvalim. Evo mi danas ovde nemamo kordon. Danas zbog toga što se ona, čini mi se, ponašala korektnije nego što smo to mogli da vidimo u proteklom periodu, tačnije u bivšem sazivu, danas imamo normalniju atmosferi i normalnije odnose i normalniju priču u ovom parlamentu i to verovatno pokazuje da kada postoji dobra volja da možemo nešto i da postignemo. Zbog toga ostaje pitanje zašto se nije odgovorilo na naš zahtev 13. marta, pa zatim 20. marta? Zašto se čekalo do 1. marta i zašto se nije pozitivno odgovorilo na naš zahtev 1. i 3. aprila kada je bio praktično poslednji datum kada smo mogli da dođemo do nekog rešenja koje bi bilo fer?

Nažalost, nije bilo dobre volje. Sada kažete da imate dobru volju, ali mi se čini da je ona zakasnela. Ako pogledate od 1. aprila do danas, 22. aprila, prošao je 21 dan, a ono što je prihvaćeno načelno i na onome što je prihvaćeno načelno nije rađeno i nije urađeno ništa.

Dakle, ne postoji nikakva mogućnost da za ostalih 40 dana ono što je bio naš zahtev, a to su bile prve dve tačke, prva tačka koja se odnosila na sređivanje biračkog spiska, pre svega u Beogradu, ali i u celoj Srbiji, jer ne znam da li znate u Beogradu kada proverite podatke ima 230 hiljada više upisanih birača nego što faktički postoji građana. Dakle, jedina mogućnost da se to dovede u red je bila ta zajednička komisija i za to je bilo potrebno određeno vreme. To vreme mi danas nemamo i to je jedan od osnovnih razloga, jer mi nemamo poverenje da ćete vi prihvatiti bilo šta, ali iskreno prihvatiti bilo šta što je predloženo, a to je nešto što je najmanje moguće u bilo kojoj demokratiji. To su najmanji uslovi za fer i poštene izbore. Mi nismo to dobili. Zašto? Zašto je izostala ta dobra volja? Zašto je ona zakasnila?

Opet ponavljam, nemamo dovoljno vremena da sredimo biračke spiskove i zbog toga je ja naša odluka da na ove izbore ne izađemo, a ta odluka se odnosi samo na Beograd i na lokalne izbore u Beogradu i na opštine beogradske, dok smo ostavili mogućnost uz preporuku takođe da se ne izlazi svim našim odborima u Srbiji da izađu na te izbore, naravno uz odgovornost i sve ono što će nositi sa sobom ta odluka.

Mislim da je to jedina moguća stvar i mislim da je predlog koji smo mi podneli zajedno sa jednim delom Srbije protiv nasilja zaista izlaz iz krize i nekako apelujem na vas da pokažete dobru volju barem da razmislite o tom predlogu. Taj predlog bi rešio ovu političku krizu jer politička kriza koja je nastala odjednom i nije ona samo od poslednjih izbora.

Radio sam u jednom javnom preduzeću pa mogu da vam kažem da je 2020. godine kol centar SNS za Beograd bio u jednom javnom preduzeću beogradskom u ulici Knjeginje Ljubice. Ja sam bio svedok toga. Lično sam to video. Lično sam video i druge stvari, pošto, eto, pukim slučajem stanujem blizu Arene pa sam video i autobuse i ljude koji su došli da glasaju na beogradskim izborima, a na to nisu imali pravo.

Dakle, te neregularnosti, ne možete da koristite javno preduzeće i resurs javnog preduzeća, ne možete to da koristite, sve te neregularnosti su dovele do ovoga što imamo danas i ja nekako mislim da ste vi ti koji treba da razmislite i da pokažete dobru volju do kraja, da do rešenja zajedničkog dođemo.

Ako ne možemo da dođemo do zajedničkog rešenja, naša odluka je jasna. Naša odluka je da izbore u Beogradu nećemo prihvatiti, jer ne smatramo da su to izbori.

Takođe smatramo da je bila strašna greška i poniženje ovog doma što je pozvan ambasador Hil da učestvuje na tim razgovorima.

Ponavljam još jednom, borićemo se za bolje uslove, za fer i poštene izbore i ja sam siguran da ćemo se na kraju izboriti. Na ove i ovakve izbore nećemo izaći. Hvala.

Hvala vam, gospodine Radenoviću.

(Borko Stefanović: A zašto smanjujete vreme? Kažite glasno ovde da čuje cela Srbija šta radite – dajete povredu Poslovnika, a onda ukinete vreme poslanicima. Kakav je to način i ponašanje? Zašto to radite?)

Ja bih molio da mi se vrati vreme. Neću dugo, neću ni dva minuta.

Gospodine Radenoviću, vi vodite ovu sednicu tako kako je vodite. Čuli ste za paradoks vremena. Znači, vreme predstavlja prošlost, sadašnjost i budućnost. Sadašnjost je nešto što se dešava u ovom trenutku i to je mali trenutak između prošlosti i budućnosti. Prošlost je nešto što je bilo, tako da više ne postoji, a budućnost se još nije desila, pa takođe ne postoji. To je paradoks vremena.

Član je 104. U ovoj sali dešava se novi paradoks vremena. Vaša dva minuta, kada govore poslanici Srpske napredne stranke, vrlo često traju po četiri minuta. Ja znam da je vreme relativno i to je u redu, ali kod vas je malo suviše relativno, posebno kada govore članovi Srpske napredne stranke, pa vas molim da se makar malo pridržavate ovog Poslovnika, jer ovo što radite stvarno nije u redu. Zaista nije u redu.

Ne tražim da se izjasnimo.

Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsednici Vlade.

Ja bih voleo da mogu da živim u tom idealnom svetu o kojem vi mislite i smatrate da ste napravili. Nažalost situacija baš nije takva. Da li me čujete? Možete da mi pojačate. Slabo se čuje. I da mi obračunate vreme. Da li me sada čujete. Dobro.

Stvarno bih voleo da živim u tom idealnom svetu, jer ste vi Srbiju predstavili kao neku fantastičnu zemlju. Neko je čak rekao da će Švajcarci, Austrijanci da počnu da se doseljavaju u Srbiju zato što ovde cvetaju ruže. Nažalost, naša stvarnost nije baš takva.

Prošle godine se iselilo 70.000 ljudi. To su Eustatove statistike. Ako na to dodate još 35.000 ljudi kojih više umre nego što se rodi, to je 100.000 ljudi. Onda na to dodate onih 600.000 ljudi koliko nas manje ima po popisu. To je 700.000 ljudi. Znači, biće da nije baš tako idealno kako stalno pokušavamo da predstavimo, tačnije vi.

Na svaku našu kritiku vraćate se u prošlost. Mogu i ja tako ako hoćete, nije problem. Dakle, 2000. godine bila je jedna Vlada i dug te države i tre Vlade bio je skoro 15 milijardi evra, a to je bilo 200% BDP, 200% BDP. Da li je ta Vlada bila dobra. Znate ko su bili ministri u toj Vladi? Maja Gojković, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić.

Mogu da se vratim u 1999. godinu, pošto nam stalno prebacujete kako mi nismo reagovali kada je bio martovski pogrom. Godine 1999. najviše Srba je otišlo sa Kosova i Metohije, skoro 200.000. Tu lično među njima je bio moj brat od strica i moja sestra od strica sa porodicama iz Obilića i iz Prištine. Nikada se nisu vratili. Zato nemojte da mi pričate da ne smem da pričam. Šta je, sada ste vukovi opet? Ne, to je bilo posle NATO bombi. Da li ste vukovi opet ili ste zečevi? Sačekajte da završim molim vas. Nemojte mi zabranjivati da pričam o tome. Imam isto pravo kao svi ljudi ovde da pričaju o tome.

Šta je uradio Aleksandar Vučić te 1999. godine? Ništa. Znači, ako hoćete da razgovaramo na takav način, da se vraćamo u prošlost na takav način, da pričamo o prošlim vlastima, onda budite spremni da saslušate ovo. Red je.

Gospodine Dačiću, ja nekako imam osećaj da vi stvarno niste prihvatili francusko-nemački sporazum, vi lično, ali prihvatio ga je predsednik države, usmeno. Nije potpisao, ali je usmeno prihvatio. U njemu eksplicitno stoji da se Srbija neće protiviti ulasku Kosova u međunarodne institucije. Država Kosovo je predstavljena kao država, iako je za nas to lažna država.

Zašto je problem što je on to prihvatio usmeno? U jednoj njegovoj rečenici od 8. januara ove godine je rekao, parafraziraću otprilike – Aljbinu Kurtiju niko ne veruje, ali zato meni veruju, zato što moja reč važi i poštuje se i zato ne moram ništa da potpisujem. To su reči Aleksandra Vučića. Zato imamo strašan problem sa tim francusko-nemačkim sporazumom i smatramo da je to bila greška.

Rekli ste još jednu stvar koja ne stoji, da smo mi Briselski sporazumom dobili institucije, pa nismo. Mi smo Briselskim sporazumom izgubili institucije na KiM. Predali smo policiju, predali smo sudstvo itd. da ne nabrajam sve. Znači napravili smo greške. Vi ste napravili te greške. Naše pravo je da na to ukažemo. Ne vidim u čemu je problem. S tim što se ja potpuno slažem sa vama da glavnu odgovornost za to snose oni koji su finansijeri kosovske nezavisnosti, koji su ideolozi kosovske nezavisnosti, a to su zapadne sile.

Kada govorite i braći Mazreku i o 1800 Albanaca, budite tu dovoljno pošteni pa priznajte šta je bilo. Poslušajte Nebojšu Čovića, on čovek govori istinu. Znate šta je rekao, mi smo se dogovorili sa Štajnerom da ti ljudi koji su osuđeni u Beogradu, u Srbiji, idu i služe svoje kazne na KiM, a da naši Srbi dođu ovde. Šta je Štajner uradio, Štajner koji je inače bio predstavnik međunarodnih institucija na KiM. Oslobodio je te zločince. Nije ih oslobodio Vojislav Koštunica, nije ih oslobodio Nebojša Čović, ni vi, niko od vas, niko od nas ovde, Štajner ih je oslobodio zato što je prevario dogovor. Vi to dobro znate, kao što su svaki put prevarili dogovor, kao što ste vi potpisali Briselski sporazum pa su vas prevarili. Kao što danas imamo okupaciju na KiM. Zašto? Zato što oni koji su tu okupaciju izvršili ne poštuju nijedan sporazum, ni Briselski sporazum, ni Rezoluciju 1244, pa šta je to nego okupacija.

(Nikola Radosavljević: Vi ste pustili Šiptare.)

Nismo, sada sam objasnio ko je pustio Šiptare. Nije ni bitno.

Znači, opet ste vukovi. Prema nama ovde ste vukovi, u svakoj kampanji ste najveći nacionalisti, a onda šta se desi? Posle kampanje dobijete vlast i šta, skinete gaće i pristanete na sve što vam daju da potpišete. Sve, bukvalno sve. Kakvi ste vi to nacionalisti.

Znači, ja vas molim, možemo se vratiti tako u prošlost, mislim da to nije dobar put, treba da gledamo šta sada možemo da uradimo, gde je pomoć ovoj zemlji, gde je Srbima na Kosovu koji su u tragičnoj situaciju?

Nastaviću dalje o medijskim zakonima. Rekao je gospodin ministar, znate, ne vidim problem da država ima medije i upravo ste, i u Belgiji je to, i u Nemačkoj i u Austriji. Zaista tu ne vidim nikakav problem. Vidim problem u tome što vlast utiče na uređivačku politiku tih medija. Kako to vidimo. 18 meseci čovek koji je bio treći na predsedničkim izborima, njegovo ime je Miloš Jovanović, predsednik novog DSS, Nade i POKS-a nije mogao da gostuje. Jednom je gostovao na medijima sa nacionalnom frekvencijom. Samo jednom. Za to vreme Aleksandar Vučić je gostovao preko 400 puta. Jel mislite da je to u redu, jel mislite da je to demokratija?

Onda to nije bilo dovoljno. Ne, to nije bilo dovoljno, nego ste počeli da okružujete naše štandove, pošto mi ne možemo kroz medije da dođemo do ljudi kada izađemo na ulicu da pričamo sa ljudima, vi ste u Zrenjaninu, u Kikindi, u Mladenovcu, okružili naše štandove da bi sprečili naše ljude i našeg predsednika da razgovara sa ljudima. Jel to demokratija?

Ni to nije bilo dovoljno, pa ste krenuli sa prljavom kampanjom, razbili ste na Voždovcu jedan naš opštinski odbor, prozore na opštinskom odboru, zalepili, sad ću vam pokazati kakve plakate, evo, pa vas pitam, gospođo Raguš, jel ovo fašizam? Jel ovo fašizam?

Da li smo ikada mi kada smo bili na vlasti radili ovako nešto? Da li smo ikada prema ikome radili ovako negativnu kampanju? Nikada, apsolutno nikada. Bili smo uvek maksimalno korektni, jer je to demokratija, to je osnova da budemo ljudi jedni prema drugima u ovoj državi, a mi to nismo, tj. vi to niste prema nama.

Onda nas pozivate, na šta nas pozivate? Na nekakve razgovore. Kakvi razgovori? Niko od vas ovde nije skočio, danas je vaš ministar vređan, Kurti je rekao da je on organizovao Banjsku, niko od vas nije skočio da to brani. Da, da, da, Vučević. Kurti je danas izjavio da je Vučević sa novosadskim klanom organizovao Banjsku. To je Kurti rekao. Trebalo je da kažete da to nije istina. Ja ne verujem da je to istina, zašto mene da bude sram? Ja ne citiram Kurtija u pozitivnom smislu, naprotiv, ja se brinem za ovu zemlju, jer ako vi nastavite ovako da vladate, odosmo mi dođavola.

Pokušaću sada da govorim o budžetu onoliko koliko budem mogao.

Rekli ste da je budžet najveći u istoriji. Jeste, i cene su najveće u istoriji. Prihod od PDV-a je 7,7 milijardi evra, jeste, ali to je zato što su cene najviše u istoriji. Mi nikada nismo imali više cene nego sada.

Ono što brine je mali rast BDP-a, 2%, to je rekao MMF. Znate, kad vi imate 600 milijardi, ja to pozdravljam, ja to volim, ja sam inženjer i meni je drago što se gradi, i imate 600 milijardi kapitalnih investicija, postavlja se pitanje kako je moguće da imate mali rast BDP-a? Moguće je zato što mi ne ulažemo u nešto i ne proizvodimo nešto što donosi profit. Nažalost, to je tako. Nemamo tu vrednost.

Spoljnotrgovinski deficit bio je 4,6 milijarde, on je manje ove godine, znači u julu mesecu. Razlog za to što je on manji je što smo uspeli da stabilizujemo elektroenergetski sektor. Međutim, sada opet čujemo da će doći do razdvajanja hidro i termo sektora. Prošle nedelje je Srpska akademija nauka održala jedan simpozijum i oni su vrlo jasno rekli da to ne treba da se desi, zato što je to jedan zajednički sistem i taj zajednički sistem je funkcionisao dobro 70 godina i takav treba da ostane. Naravno, mi smo protiv, vi ste rekli nećete da privatizujete EPS i ja se nadam da je to tačno.

Ono što ste i sami rekli da je veliki problem je inflacija. Ja ovde nisam bio lenj pa sam izvukao neke podatke. Međugodišnja inflacija u septembru mesecu iznosila je 10,2%. Međugodišnja inflacija 2022. godine, od 2021. do 2022. isto u septembru mesecu iznosila je preko 14%. To znači da su proizvodi od septembra 2021. godine do 2023. u proseku poskupeli za 25,6%. Međutim, nisu svi proizvodi, 53,7% ili 53,8% poskupeli su mleko, sir i jaja. Meso je poskupelo 37%. Ja verujem da će to biti i više zbog ove svinjske kuge, jer idem u prodavnicu svaki dan pa vidim koliko skače cena svinjskog mesa. Gorivo je poskupelo 22,9%. Struja i gas su poskupeli 33,3%, znači u dve godine, i sada imamo novo poskupljenje od 8 i od 10%, a vrlo verovatno i na ovaj spoljnotrgovinski deficit koji će biti velik uticaće i činjenica da će Bugarska uvesti onu taksu na tranzit gasa. Znači, situacija je daleko od idealne. Na kraju, sredstva za higijenu su poskupela 35,1%.

I onda ljudi kada uđu u prodavnicu, logično je da manje kupuju. Znači, u tom periodu od osam meseci vi ste imali pad, to se zove promet robe u trgovini, za osam meseci je pao 4,3%. To je loše. Znači, ljudi manje kupuju, nemaju para. Očigledno postoji neka vrsta krize, i to vrlo značajna kriza. Tu inflaciju ja nisam rekao i nikad neću reći da ste vi jedini odgovorni za to. Naravno da ima tu spoljašnjeg uticaja, moram da budem potpuno korektan. Neću reći ni da je ovaj budžet katastrofalan, nije, ima tu dobrih stvari, ali postoji nešto što nama ovde predstavlja problem.

Osnovni problem je činjenica da se mi zadužujemo 9,3 milijarde, od toga šest milijardi, vi ste rekli 4,5, ali šest milijardi ide na otplatu starih kredita. Ono što brine je to što nama kamate rastu. Znači, 2022. godine imali smo 900 miliona na otplatu kamata. Ove godine biće milijardu i 250 miliona i sledeće godine biće milijarda i po. Znači, problem je što se mi ozbiljno zadužujemo.

Kad sam rekao onih 200% BDP-a, 2008. godine, kada je Vojislav Koštunica silazio sa vlasti, 29% BDP-a je bio dug i dug je bio 8,7 milijardi evra. Mi se sledeće godine zadužujemo više nego što je tada bio ukupan dug Srbije, a u međuvremenu smo se od 8,7 milijardi zadužili do 35,2 milijarde. To je skoro dve milijarde godišnje. Da li naš narod, da li ova država funkcioniše i živi bolje za te dve milijarde na godišnjem nivou? Ja nemam takav utisak.

Problem takođe koji sam primetio je, govorili smo o Moravskom koridoru. Ja nikada, ne samo ja, nego niko iz Novog DSS-a ni POKS-a i naše koalicije NADA nikada nije kritikovao nijedan auto-put u smislu da ne treba da se radi. Svaki auto-put treba da se radi. Moravski koridor, vi ste već uzeli 431 milion za to, pa ste uzeli 500 miliona za to, pa sad novi kredit 700 miliona za to. Dakle, milijardu i 631 milion za 110 kilometara auto-puta. To znači da 14,8 miliona košta auto-put po kilometru. Mogu da razumem da Grdelica košta toliko, ali Moravski koridor, nije to takva konfiguracija terena. Znači, 14,8 miliona evra po kilometru. Mi smo čuli na Odboru za saobraćaj i infrastrukturu, gospodin Vladimir Obradović je pitao, on je saznao nekako da postoji jedna pristupna saobraćajnica za auto-put koja je iznosila 30 miliona evra po kilometru. Znate, te cene su strašne i to je ono što brine. Znači, da li možemo mi da izvršimo kontrolu ovoga? Ne možemo, nažalost.

Drugi problem, vezan za Ekspo. Zašto je problem vezan za Ekspo? Predsednik je rekao da ćemo se zadužiti 12 milijardi. Da li je urađena ijedna tehno-ekonomska analiza i da li mi poslanici možemo da dobijemo tu tehno-ekonomsku analizu, da vidimo povraćaj uloženih sredstava? Kako ćemo mi, da li ćemo opet uzimati kredite da vratimo taj kredit od 12 milijardi evra ili ćemo imati realan dobitak? Vi ste nam rekli da će 2027. godine obrt biti negde oko milijardu evra. To je moguće, ali to nije profit, to nije čista dobit. Šta će biti posle toga? Setite se, mi smo imali Sajam ovde na vrlo lepom mestu, pa ne može se reći da je bio nešto posebno uspešan. Nije. Znači, radio je u dugovima, imali smo probleme sa tim.

Drugim rečima, imam utisak da opet idemo na onu priču da ulažemo u nešto što nam ne donosi profit. Sa druge strane, imamo Bistricu i imamo Đerdap III. Đerdap III ima svoje probleme. To je negde oko sedam milijardi evra. Pa zar nije bolje da uložimo tih sedam milijardi evra u nešto što će nam doneti profit, a to je prodaja električne energije, koja će biti svakako deficitarna u budućnosti?

Ono što takođe ne vidimo u ovom budžetu, pričate da su povećana davanja za vojsku. Jeste, slažem se apsolutno, stanje je mnogo bolje nego što je bilo, osim u vojnom kadru. Znači, tehnika je poboljšana maksimalno. Biće problem u vojnom kadru, koji se neće rešiti tako lako. Moramo da vratimo vojni rok. Zašto to pričam? Vidite šta se dešava između Izraela i Palestine, vidite šta se dešava u Ukrajini. Dakle, svet postaje jedno opasno mesto. Albanci se naoružavaju, mi ne reagujemo. Oni kupuju rakete dometa od 200 do 300 kilometara. Znate, koga će oni da gađaju tim raketama? Moramo biti spremni za svaki slučaj. To ne znači da mi smo za rat ili nešto, ali moramo biti spremni, jer nismo okruženi baš velikim, velikim prijateljima.

Rekao bih nešto kratko i o poljoprivredi, ali nemam dovoljno vremena. Dakle, samo ću napraviti jedno poređenje. Holandija u poljoprivredi ima dobit od 36.000 evra po hektaru. Srbija ima 1.600 evra po hektaru. Hajde, u redu, ne možemo baš da se poredimo sa Holandijom, tehnologija i sve, ali jedan Izrael ima deset puta više nego mi, znači 16.000 evra po hektaru.

Mene niko ne može da ubedi da u Negev pustinji, u jednom kibucu, oni mogu da proizvedu 16 hiljada evra po hektaru, a ima ih 1600. Znači, ili nešto ne radimo kako treba, ili nemamo savremenu tehnologiju.

Mislim da Ministarstvo poljoprivrede treba da napravi jednu grupu koja će ići i sticati znanje, koja će da prenese i našim poljoprivrednicima, i čitavom društvu baš po pitanju podizanja prinosa po hektaru, da li su to kulture u pitanju, koje oni proizvode. Inače, oni sami proizvode preko 90% svoje hrane. Oni hranu gotovo, da ne uvoze. Izrael je pustinja, a mi uvozimo, uvozili smo mleko prošle godine, uvozili smo paradajz prošle godine. Znači, imamo probleme. Naš stočni fond je na nivou 1910. godine. Znam da je teško, i vi ste sada podigli ove premije, ali zašto niste, vi ste u rebalansu dali 18.000 po hektaru, jel tako, a sada ste dali 12.000 po hektaru. Koliko ste dali po hektaru? Isto 18.000. Dobro, to je minimalna cena, jel, minimalna cena. Dobro.

Da li ste razmišljali, vidim da ste deo akciza prebacili u poljoprivredu i to je dobro, ali da li ste razmišljali o tome da ukinete akcize, da poljoprivrednicima date gorivo bez akcize, jer na taj način ćete dodatno podići. Koliko, 100%? Odlično, to je dobar potez. Znači, nemam nikakav problem da pohvalim kada je nešto dobro, jer ćete na taj način da podignete po hektaru davanja subvencije. I to je dobro, znači, nemam problem da kažem da je dobro. Odlično. S druge strane, premije za mleko. Govorili su da nisu redovne, da dosta kasne. Nadam se da ćete to ispraviti ove godine. Jeste to je bio slučaj, nije još uvek svuda.

Dakle, ono što je važno, nemam dovoljno vremena, budžet nije loš, nije najbolji, ima svoje nedostatke, ti nedostaci se ogledaju u strategiji koja se u njemu ne vidi, u jednoj viziji kakva Srbija treba da bude u budućnosti u smislu proizvodnje, u smislu ulaganja u domaća preduzeća, iako ste pričali da ste ulagali, jeste, niko to ne spori, ali nije dovoljno, mora više, jer mi ne možemo bez namenske industrije, bez poljoprivrede, 23% do 25% našeg izvoza pokriva poljoprivreda i prehrambena industrija. Dakle, mi moramo podići to, imamo šansu, veliku šansu. Naravno, znanja očigledno, fali sa svih strana. Treba da idemo tamo gde možemo da naučimo i da pokušamo da stvari popravimo.

Takođe, ono što je važno IT sektor je napredovao značajno, što je jako dobro, ali mora još više i to je put. Pričali su ovde o razvojnim bankama. Takođe jesmo za to da Srbija ima razvojne banke, da imamo srpske banke koje će ulagati u srpsku privredu, jer ove strane banke, znate, nećete se razviti zahvaljujući tome, kao što se nećete razviti zahvaljujući subvencijama i stranom kapitalu koji dolazi ovde, a onda kao „Mitros“, uzme pare i ode. To je to.

Dakle, 24. septembra 2000. godine desili su se izbori, na tim izborima pobedio je Vojislav Koštunica.

Vi kažete da nije tačno, ja vrlo dobro znam da je tačno, s obzirom da je u izbornoj jedinici Peć glasalo 300.000 Albanaca za Slobodana Miloševića. To je jasno bilo ubačeno. Ali, u redu, hajde sada da ostavimo to po strani.

Ako je zaista tako kako pričate, ako je on najcrnji đavo, pustio Kurtija, pustio ovog, pustio onoga, pustio samo Kurtija koji je tad inače bio student, nije pustio ovih 1.800, niste rekli istinu i to vrlo dobro znate, vrlo dobro znate, i to je neverovatno kako možete tako da kažete, a da ne trepnete. Dakle, ako ste sve to znali, ako je on vama crni đavo, zašto ste onda 2008. godine, zašto je Aleksandar Vučić sa njim potpisao koalicioni sporazum, sa crnim đavolom Vojislavom Koštunicom? Kako vam tada to nije smetalo? Tražio podršku. Zašto vam nije smetalo kad je 2012. godine Tomislav Nikolić pobedio na izborima i tražio podršku od tog crnog đavola Vojislava Koštunice? To vam tad nije smetalo. Kako je moguće to? Znači, ili ne govorite istinu ili vam je možda bitna samo vlast, pa nije bitno od koga ta podrška dolazi, ako je i od crnog đavola Vojislava Koštunice, kako ga crtate, dobro je da dođe i od njega. To nije realno.

Drugo, pričate o puštanju. Pa, vi ste pustili ovu trojicu terorista koji su uhvaćeni na teritoriji Srbije. Šta su oni radili tu? Kažu da su ta trojica bila sad u Banjskoj i pucala. Ne znam da li su pucala. Pa, šta ste radili? Pustili ih. Nismo ih mi pustili.

Pričate – kada ste vi na Kosovu, pa kada smo mi bili na vlasti, na sever Kosova nije mogla da uđe albanska policija. Na severu Kosova je bilo pravosuđe. Na severu Kosova su bile srpske institucije. Šta sad imamo? Pogrešili ste ljudi, priznajte to. Nije strašno, ljudski je grešiti.

Hvala.

Dame i gospodo, jedino što se meni činilo nakon svih ovih velikih tragedija je da su građani od nas nekako očekivali da budemo malo više ljudi, malo manje političari. Nismo uspeli u tome. Retorika u ovom parlamentu, način ponašanja, sve je nekako bilo pogrešno i nije bilo u skladu sa trenutkom u kom smo se našli.

Gospođo Kovač, vama želim da se zahvalim, vi ste nam to ukazali, bili ste u pravu kada ste to rekli onaj put. Hvala vam na tome.

Ja sam se iskreno nadao da će ovaj anketni odbor da nekako spusti strasti, zato što očekujemo da dobijemo odgovore na određena pitanja da li je sistem zakazao ili nije zakazao. Ja i dalje nisam sasvim siguran da li jeste ili nije. Ali navešću jedan primer. Evo, noćas u Denveru, u SAD, desilo se masovno ubistvo. Ubijeno je oko devet ljudi. I prva izjava policije, prvo što su rekli je da je to opsežna i složena istraga i da ne mogu da izlaze sa detaljima. Znači, nisu rekli da sistem nije zakazao.

Što se sistema tiče, znam koji sistem jeste zakazao. Danas na Kosovu i Metohiji imate na severu Kosova duge cevi, iako to nije u skladu sa sporazumom, imate hapšenje Srba i divljanje Albanaca, iako to nije u skladu sa sporazumom, pa se postavlja pitanje – ko je garant tog sporazuma? Ja ne mislim da je taj sporazum bio dobar, ali je on potpisan. Garant je međunarodna zajednica ili jedan deo međunarodne zajednice. Oni očigledno ne poštuju i ne žele da urade apsolutno ništa kako bi zaštitili naš narod na Kosovu i Metohiji. Možda je ideja da mi to pokušamo da uradimo, da ova država to proba.

Postavlja se pitanje da li nakon svega mi uopšte možemo da verujemo tom delu međunarodne zajednice i da li su ti predlozi i rešenja koja nam oni predstavljaju zaista dobri za našu državu. Hvala vam.

Osporili ste pravo na repliku gospodinu Aleksiću.

(Miroslav Aleksić: Orliću, jel me vidiš? Sram te bilo. Kako vodiš sednicu?)

Samo da bude red u sali.

Molim da mi obračunate vreme, pa kad bude mogućnost da se govori, ja ću govoriti.

Mogu li? Mislim da je trebalo da dozvolite repliku, jer je to po Poslovniku. Mislim da niste bili u pravu, ali vaše je pravo.

Želeo bih samo da pošaljem jednu poruku, dakle, niko ovde nikoga iz vladajuće stranke zaista ne želi da optuži da je učestvovao ili da je direktno odgovoran za ovo što se desilo, nemojte pogrešno da razumete. Mislim da je čitav cilj ovog anketnog odbora da saznamo istinu da li je sistem pogrešio ili nije. Ja sam rekao otvoreno i prošli put, ja ne mogu da tvrdim da je sistem pogrešio, ali ne mogu da tvrdim i da nije pogrešio posle jednog dana nakon tragedije. Dakle, dajte da razgovaramo o tome da vidimo šta stvarno možemo da otkrijemo u tom sistemu i da se ovo više nikada ne ponovi. Dakle, to je cilj ovog anketnog odbora.

Ja sam želeo drugačije da počnem. Hteo sam da pričamo o nečemu što je takođe vrlo važno u ovom trenutku, a to je Kosovo i Metohija i situacija dole na terenu. Dakle, vi imate jedan teror albanske strane prema Srbima na Kosovu i Metohiji i u tome im nekako, čini mi se, pomaže i određeni deo međunarodne zajednice i to traje već neko duže vreme. Da li će to stati? Ja nemam utisak da će stati, jer ako se vratimo unazad i vidimo da je albanska zajednica bila i imala prava kakva nijedna druga zajednica u Evropi i u svetu nije imala, pa im nije bilo dovoljno, tražili su još, i sad traže još, i uvek će tražiti još.

Problem je, čini mi se da su neki potez od početka godine bili pogrešni i da je bilo nekako dosta pomoći sa vaše strane. Ja drugačije ne mogu da razumem ovaj kontramiting koji ste napravili. Vi ste doveli 10.000, 15.000 ljudi u Beograd. Tu ljudi su bili sa KiM. Pomislite kako su se oni osećali u trenutku kada su videli vesti i videli šta se dešava dole i nisu mogli da reaguju. To je strašno.

Naravno, postoje dva scenarija. Prvi scenario, u koji ja ne želim da verujem da je u pitanju bio dogovor. Drugi scenario, da smo opet došli u situaciju da je Aljbin Kurti, da je albanska strana nadmudrila našu stranu. To, nažalost, nije prvi put.

Ja ću vam pročitati redom. Vi ste na vlast došli tako što ste rekli da ćete poništiti Briselski sporazum. Od 2013. godine sva policija na severu Kosova je integrisana u okviru kosovske policije. Ja sam vas zamolio, mislim da je ova tema takođe važna, zato što je bezbednost i naše dece na KiM. Jedan deo će biti o anketnom odboru, a deo o ovome, zato što je ovo jako važno.

Molim vas, gospodine predsedniče, hoćete biti ljubazni da zaustavite ovo.

Dakle, sudske vlasti su integrisane i funkcionišu u okviru pravnog sistema Kosova. Nema više civilne zaštite, predat je Katastar nepokretnosti, predate su telekomunikacije, predata je nadležnost snabdevanja električnom energijom, uspostavljena je carina. Videli smo šta se desilo sa registarskim tablicama. Priština je dobila međunarodni pozivni broj.

Od izbora 2013. godine na KiM izbori se održavaju samo po zakonima republike Kosova. Na kraju je došlo i do formiranja vojske, predaje jezera Gazivoda i slično. Šta smo mi dobili zauzvrat. Dali smo sve ovo. Ovo je bio simbol suvereniteta države Srbije na KiM. Mi smo za uzvrat, trebalo je da dobijemo, ZSO. Danas je gospodin Eskobar, ili juče izjavio, ZSO je način da se ukloni kontrola koju Srbija ima na severu Kosova.

Dakle, da imate privatnu firmu i da neko pregovara ovako kako smo mi pregovarali, tačnije kako ste vi pregovarali, jedan čovek, taj čovek bi dobio automatski otkaz, istog trenutka. Predaja nije opcija vaš slogan, treba ustvari da glasi – predaja vlasti nije opcija jer ništa drugo praktično nije preostalo.

Reći ćete, naravno, da je Koštunica pustio Kurtija i Fljoru Brovinu. To vam nije smetalo 2008. godine da sa tim istim Koštunicom, koga sada predstavljate kao crnog đavola, pravite koalicioni sporazum. Aleksandar Vučić je potpisao taj koalicioni sporazum. Godine 2012. nije vam smetalo da podrži Tomislava Nikolića da postane predsednik Srbije. Kako je sada sporan Vojislav Koštunica? Nekako ne stoji taj argument.

Ono što, opet moram da se vratim na miting. Vi ste uvek vašu politiku predstavljali kao jakog, velikog zmaja. Na tom mitingu se pokazalo da je to zmaj od papira, a na onoj velikoj kiše taj zmaj od papira se pretvorio u očerupanu kokošku. Problem je što se te kokoške više niko ne plaši. Albanci, videli ste to, taj dan je vozač jedan Albanac vozač, obračunavao se i pretio je novinaru južnih vesti u Nišu. Vi imate jednu spiralu nasilja koji su Albanci počeli čak i u Srbiji, na teritoriji uže Srbije da sprovode. To mora da prestane. Moramo na to da reagujemo.

Ono što je dobro, da je veliki broj ljudi koji su izigrani na tom mitingu, koji su shvatili o čemu se radilo, pobedio strah. Dakle, te vrste straha više ne postoje. I, to je dobro. Ono što je loše je što mi više nemamo manevarskog prostora po pitanju KiM. Sve smo dali, a ovaj poslednji događaj nas nekako ubeđuje u to da taj sporazum o kome nismo pričali i o kome 50% građana Srbije ne zna, apsolutno ništa, je u stvari sporazum kojim je defakto priznato KiM.

Šta stoji u tom sporazumu, neću vam sada ponavljati ni zbog javnosti, nije bitno. Ono što je važno da vi kažete da taj sporazum niste potpisali. To je tačno. Međutim, sada ću vam citirati nešto. Dakle, Aleksandar Vučić je 2023. godine 8. januara o Kurtiju dao jednu izjavu. Kaže – on i da je dao neke garancije ne znači ništa, to znaju svi u Evropi. Sada pazite ovu rečenicu – ja ne moram da potpišem negde, svi znaju da moja reč znači i važi.

Niko, realno od vas nije ni tražio da potpišete taj sporazum. Niko. Dovoljno je bilo da se on prihvati. Borelj, Eskobar i Lajčak su rekli da je prihvaćen, vi nas ubeđujete da nije. Ne može biti i jedno i drugo. Može biti samo jedno.

Takođe smo čuli od Eskobara da ne postoji plan B za Ohridski sporazum. Dakle, on mora da se sprovede. Drugi rečima, situacija je jako loša i sve se svelo na jednu jedinu rečenicu, a jedina rečenica je – vi nikada nećete priznati da ste priznali Kosovo. To ovim sporazumom, nažalost jeste urađeno.

Sada malo da kažem o protestima. Dakle, na ovim protestima su ljudi izašli zato što su osetili potrebu i zato što je situacija u društvu bila takva da je i ova tragedija zaista obeležila nešto, jer ovo je nešto što se nikada nije desilo. Vi želite da te proteste prikažete kao obojenu revoluciju. Ne znam, kada vidite sve ovo što je predato na Kosovu i Metohiji, pa, kakva je to obojena revolucija? Koga oni hoće da smene tom obojenom revolucijom? Hoće da promene našeg ambasadora u Hrvatskoj, na primer, Jelenu Milić? Ili hoće da promene neke članove Vlade za koje ste vi rekli da su NATO crveni, crveni natovci, kako ste već rekli, na neki takav način.

Deset godina mi vama pričamo o Zorani Mihajlović. Deset godina čujemo uvrede na naš račun zbog toga što mislimo da ona nije bila dobra ministarka. Juče, ne juče, ali pre neki dan smo čuli od gospođe Brnabić da je ona vas pojačala kada je izašla. Ja se sa tim potpuno slažem, ona stvarno jeste vas pojačala kada je izašla, ali ko je onda bio u pravu, mi koji deset godina pričamo da je ona loš ministar, da treba da ode, jer je pod kontrolom nekih službi ili vi koji ste uporno insistirali na tome da ona treba da ostane, a nas vređali zbog toga što tražimo da ode.

Mi ako smo protiv Aleksandra Vučića, protiv Zorane Mihajlović ili bilo koga, to ne znači da smo protiv države. Mi se ne slažemo sa tom politikom i borimo se protiv te politike. To je nešto što je potpuno prirodno i normalno. Da, to je apsolutno prirodno i normalno, ne znam što se krstite, mislim, nigde na svetu se ne poistovećuje predsednik sa državom. Vi ste poistovetili svoju vlast sa državom. Znači, svako ko je protiv vaše vlasti, taj je protiv države. To ne stoji i to nikada neće stajati.

Sada ću preći na anketni odbor. Dakle, ovo što se….

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Hvala vam. Ne, interesantno je, znate ako govorite tri minuta o Kosovu onda ćete reći, eto to pitanje vama je važno i samo govorite tri minuta, ako govorite duže, onda vam i to smeta, vama uvek nešto smeta. Morao sam da kažem, situacija je vrlo aktuelna dole, dole nije dobro.

Dakle, ovo što se desilo, nije nažalost usamljeni slučaj zato što imamo jednu provalu nasilja i to dece od 13 i 14 godina. Bio je jeda dečak, on je napao sekirom i nožem neku porodicu, pa je bila neka devojčica, ona im 13 godina, bila je devojčica sa 14 godina napala je neku drugaricu nožem, pa je bila još jedna. Pa, je bio jedan dečak dole na jugu Srbije koji veša kučiće, pet kučeta je obesio i tuče se, tačnije tuče svoje vršnjake. To vam je neki potencijalni mogući ubica.

Znači, logično je da postoji neki problem u društvu i logično je da treba o tome da razgovaramo. Ovaj anketni odbor je bio zaista najbolji način da o tome razgovaramo. Zašto? Zato što ćemo sve nedoumice, a on treba i vama da znači, zato što ako sistem nije pogrešio, znači da ćete vi dokazati da sistem nije pogrešio. Lično imam ozbiljne sumnje da li je sistem pogrešio ili nije. Mi smo videli, ovaj dečak šta je uradio i kako je uradio, on je ozbiljno bio uvežban, to sam rekao i prošli put.

Dakle, moramo ispitati gde se on uvežbavao, da li je to bila, a postoje neke sumnje, čuli smo priče, treba na anketnom odboru da utvrdimo da li su tačne, da li se on uvežbavao u nekoj streljani koja je u vlasništvu države. Da li je njegov otac bio državni sekretar kod gospodina Lončara? Bilo je i takvih komentara. Ne znam da li je to tačno, ali bih voleo da saznam.

U ovom drugom slučaju koji se desio situacija je možda još gora zato što su taj mladić i čitava ta porodica bili predmet krivičnih i prekršajnih optužbi od strane policije i ništa se nije desilo. Kako je moguće da toliko krivičnih i prekršajnih prijava bude podneseno i kako je moguće da nekoliko puta se oduzima nelegalno naoružanje, a da na kraju nema rezultata?

Da li je, i to treba da otkrijemo na anketnom odboru, zaista taj dečak bio pod kontrolom nekih obaveštajnih službi? Da li je njegov otac radio za neku službu? Treba sve da otkrijemo. Najbolji način i jedini mogući način je upravo kroz ovaj anketni odbor, da nas se više takve stvari nikada, ali apsolutno nikada ne bi ponavljale zato što su loše.

Znači, ne treba mi da se svađamo oko toga. Mi treba da otkrijemo istinu. Istina je uvek lekovita i ona je vrlo značajna za sve nas.

Osvrnuo bih se malo i oko izbora. Znate, mi smo očigledno u jednoj političkoj krizi. Ta politička kriza može da se završi samo na jedan način. Taj način su, jasno, izbori. Mislim da se tu svi slažemo.

Međutim, ti izbori, i zato su ti ljudi na ulici, moraju da budu pošteni. Znate, sada imate izbore da opozicija učestvuje na tim izborima kao… Uzmimo da je to neka trka na 100 metara i vi vežete i ruke i noge opoziciji i sada ćemo mi kao ravnopravno da trčimo? Pa, nema tu ravnopravnosti i svaki put do sada je to bilo tako.

Nažalost, u medijima, čitava medijska atmosfera koja se pravi, i pre izbora i vođenje države na osnovu rejtinga i sve ono što imamo je potpuno pogrešno. Dakle, mi moramo da sednemo da se dogovorimo i da vidimo na koji način ćemo izaći iz te krize.

Vi ste većina u ovom parlamentu. Jel tako? Jeste li vi većina u parlamentu? Hajde da predložite nešto. Vaši predlozi su samo predlozi – hajde da povećamo cenzus na 5%, na 7%. Nije problem. Nije problem, ne plašimo se toga. Nije nikakav problem, povećajte slobodno. Borićemo se, kao i uvek što smo se borili. Nije problem, ali to se ne radi. Znači, vi sve radite da biste sprečili slobodne izbore i zato su ljudi na ulici.

Znači, oni su na ulici zbog ove tragedije i zbog toga što hoće da se ona više nikada ne ponovi i hoće da imamo izbore i na tim izborima da slobodno odluče ko će da dobije koliko procenata glasova. To je potpuno prirodno i normalno.

Što pričate sad?

Evo, vidite, gospodine Orliću. Vi nikad ne reagujete.

Imate pitanja sa druge strane, dobacivanja i ja mogu da vam citiram šta ste sve prekršili od Poslovnika, vi ne reagujete. Vaše zvonce ćuti. Zašto? Jel niste čuli dobacivanje sa druge strane? Niste čuli?