Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9798">Predrag Marsenić</a>

Predrag Marsenić

Nova Demokratska stranka Srbije

Govori

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Brnabić, dugo razmišljam o tome kako se zapad odnosi prema Srbiji svih ovih godina, otprilike onoliko koliko ja živim i moram da primetim da je taj odnos tu uvek bio nekorektan, nefer i možda bih čak rekao i neprijateljski. Vrlo često pomislim da to nema nikakve veze sa tim ko je na vlasti. Svaka vlast je doživela potpuno isti odnos zapada. Takođe, vrlo često pomislim da se vi kao vladajuća većina prema nama odnosite na sličan način. Zbog toga mi je izuzetno krivo.

Kada pogledam televizije sa nacionalnim frekvencijama, to su one četiri televizije na koje mi nemamo pristup, evo već dve godine, ne mogu da se otmem utisku da me sve nekako ne podseća na 90-te godine i na izveštavanje SNN i na one odvratne priloge i na one odvratne reči koje smo čuli o našem narodu. Vrlo često takve reči čujemo u vašim medijima o opoziciji. Bez obzira ko je opozicija i kakva je opozicija, uvek je ona, kada ste vi u pitanju najgora na svetu.

Meni je žao što je otišla sad gospođa Brnabić. Hteo sam da je pohvalim. Evo mi danas ovde nemamo kordon. Danas zbog toga što se ona, čini mi se, ponašala korektnije nego što smo to mogli da vidimo u proteklom periodu, tačnije u bivšem sazivu, danas imamo normalniju atmosferi i normalnije odnose i normalniju priču u ovom parlamentu i to verovatno pokazuje da kada postoji dobra volja da možemo nešto i da postignemo. Zbog toga ostaje pitanje zašto se nije odgovorilo na naš zahtev 13. marta, pa zatim 20. marta? Zašto se čekalo do 1. marta i zašto se nije pozitivno odgovorilo na naš zahtev 1. i 3. aprila kada je bio praktično poslednji datum kada smo mogli da dođemo do nekog rešenja koje bi bilo fer?

Nažalost, nije bilo dobre volje. Sada kažete da imate dobru volju, ali mi se čini da je ona zakasnela. Ako pogledate od 1. aprila do danas, 22. aprila, prošao je 21 dan, a ono što je prihvaćeno načelno i na onome što je prihvaćeno načelno nije rađeno i nije urađeno ništa.

Dakle, ne postoji nikakva mogućnost da za ostalih 40 dana ono što je bio naš zahtev, a to su bile prve dve tačke, prva tačka koja se odnosila na sređivanje biračkog spiska, pre svega u Beogradu, ali i u celoj Srbiji, jer ne znam da li znate u Beogradu kada proverite podatke ima 230 hiljada više upisanih birača nego što faktički postoji građana. Dakle, jedina mogućnost da se to dovede u red je bila ta zajednička komisija i za to je bilo potrebno određeno vreme. To vreme mi danas nemamo i to je jedan od osnovnih razloga, jer mi nemamo poverenje da ćete vi prihvatiti bilo šta, ali iskreno prihvatiti bilo šta što je predloženo, a to je nešto što je najmanje moguće u bilo kojoj demokratiji. To su najmanji uslovi za fer i poštene izbore. Mi nismo to dobili. Zašto? Zašto je izostala ta dobra volja? Zašto je ona zakasnila?

Opet ponavljam, nemamo dovoljno vremena da sredimo biračke spiskove i zbog toga je ja naša odluka da na ove izbore ne izađemo, a ta odluka se odnosi samo na Beograd i na lokalne izbore u Beogradu i na opštine beogradske, dok smo ostavili mogućnost uz preporuku takođe da se ne izlazi svim našim odborima u Srbiji da izađu na te izbore, naravno uz odgovornost i sve ono što će nositi sa sobom ta odluka.

Mislim da je to jedina moguća stvar i mislim da je predlog koji smo mi podneli zajedno sa jednim delom Srbije protiv nasilja zaista izlaz iz krize i nekako apelujem na vas da pokažete dobru volju barem da razmislite o tom predlogu. Taj predlog bi rešio ovu političku krizu jer politička kriza koja je nastala odjednom i nije ona samo od poslednjih izbora.

Radio sam u jednom javnom preduzeću pa mogu da vam kažem da je 2020. godine kol centar SNS za Beograd bio u jednom javnom preduzeću beogradskom u ulici Knjeginje Ljubice. Ja sam bio svedok toga. Lično sam to video. Lično sam video i druge stvari, pošto, eto, pukim slučajem stanujem blizu Arene pa sam video i autobuse i ljude koji su došli da glasaju na beogradskim izborima, a na to nisu imali pravo.

Dakle, te neregularnosti, ne možete da koristite javno preduzeće i resurs javnog preduzeća, ne možete to da koristite, sve te neregularnosti su dovele do ovoga što imamo danas i ja nekako mislim da ste vi ti koji treba da razmislite i da pokažete dobru volju do kraja, da do rešenja zajedničkog dođemo.

Ako ne možemo da dođemo do zajedničkog rešenja, naša odluka je jasna. Naša odluka je da izbore u Beogradu nećemo prihvatiti, jer ne smatramo da su to izbori.

Takođe smatramo da je bila strašna greška i poniženje ovog doma što je pozvan ambasador Hil da učestvuje na tim razgovorima.

Ponavljam još jednom, borićemo se za bolje uslove, za fer i poštene izbore i ja sam siguran da ćemo se na kraju izboriti. Na ove i ovakve izbore nećemo izaći. Hvala.
Hvala vam, gospodine Radenoviću.

(Borko Stefanović: A zašto smanjujete vreme? Kažite glasno ovde da čuje cela Srbija šta radite – dajete povredu Poslovnika, a onda ukinete vreme poslanicima. Kakav je to način i ponašanje? Zašto to radite?)

Ja bih molio da mi se vrati vreme. Neću dugo, neću ni dva minuta.
Gospodine Radenoviću, vi vodite ovu sednicu tako kako je vodite. Čuli ste za paradoks vremena. Znači, vreme predstavlja prošlost, sadašnjost i budućnost. Sadašnjost je nešto što se dešava u ovom trenutku i to je mali trenutak između prošlosti i budućnosti. Prošlost je nešto što je bilo, tako da više ne postoji, a budućnost se još nije desila, pa takođe ne postoji. To je paradoks vremena.

Član je 104. U ovoj sali dešava se novi paradoks vremena. Vaša dva minuta, kada govore poslanici Srpske napredne stranke, vrlo često traju po četiri minuta. Ja znam da je vreme relativno i to je u redu, ali kod vas je malo suviše relativno, posebno kada govore članovi Srpske napredne stranke, pa vas molim da se makar malo pridržavate ovog Poslovnika, jer ovo što radite stvarno nije u redu. Zaista nije u redu.

Ne tražim da se izjasnimo.

Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, predsednici Vlade.

Ja bih voleo da mogu da živim u tom idealnom svetu o kojem vi mislite i smatrate da ste napravili. Nažalost situacija baš nije takva. Da li me čujete? Možete da mi pojačate. Slabo se čuje. I da mi obračunate vreme. Da li me sada čujete. Dobro.

Stvarno bih voleo da živim u tom idealnom svetu, jer ste vi Srbiju predstavili kao neku fantastičnu zemlju. Neko je čak rekao da će Švajcarci, Austrijanci da počnu da se doseljavaju u Srbiju zato što ovde cvetaju ruže. Nažalost, naša stvarnost nije baš takva.

Prošle godine se iselilo 70.000 ljudi. To su Eustatove statistike. Ako na to dodate još 35.000 ljudi kojih više umre nego što se rodi, to je 100.000 ljudi. Onda na to dodate onih 600.000 ljudi koliko nas manje ima po popisu. To je 700.000 ljudi. Znači, biće da nije baš tako idealno kako stalno pokušavamo da predstavimo, tačnije vi.

Na svaku našu kritiku vraćate se u prošlost. Mogu i ja tako ako hoćete, nije problem. Dakle, 2000. godine bila je jedna Vlada i dug te države i tre Vlade bio je skoro 15 milijardi evra, a to je bilo 200% BDP, 200% BDP. Da li je ta Vlada bila dobra. Znate ko su bili ministri u toj Vladi? Maja Gojković, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić.

Mogu da se vratim u 1999. godinu, pošto nam stalno prebacujete kako mi nismo reagovali kada je bio martovski pogrom. Godine 1999. najviše Srba je otišlo sa Kosova i Metohije, skoro 200.000. Tu lično među njima je bio moj brat od strica i moja sestra od strica sa porodicama iz Obilića i iz Prištine. Nikada se nisu vratili. Zato nemojte da mi pričate da ne smem da pričam. Šta je, sada ste vukovi opet? Ne, to je bilo posle NATO bombi. Da li ste vukovi opet ili ste zečevi? Sačekajte da završim molim vas. Nemojte mi zabranjivati da pričam o tome. Imam isto pravo kao svi ljudi ovde da pričaju o tome.

Šta je uradio Aleksandar Vučić te 1999. godine? Ništa. Znači, ako hoćete da razgovaramo na takav način, da se vraćamo u prošlost na takav način, da pričamo o prošlim vlastima, onda budite spremni da saslušate ovo. Red je.

Gospodine Dačiću, ja nekako imam osećaj da vi stvarno niste prihvatili francusko-nemački sporazum, vi lično, ali prihvatio ga je predsednik države, usmeno. Nije potpisao, ali je usmeno prihvatio. U njemu eksplicitno stoji da se Srbija neće protiviti ulasku Kosova u međunarodne institucije. Država Kosovo je predstavljena kao država, iako je za nas to lažna država.

Zašto je problem što je on to prihvatio usmeno? U jednoj njegovoj rečenici od 8. januara ove godine je rekao, parafraziraću otprilike – Aljbinu Kurtiju niko ne veruje, ali zato meni veruju, zato što moja reč važi i poštuje se i zato ne moram ništa da potpisujem. To su reči Aleksandra Vučića. Zato imamo strašan problem sa tim francusko-nemačkim sporazumom i smatramo da je to bila greška.

Rekli ste još jednu stvar koja ne stoji, da smo mi Briselski sporazumom dobili institucije, pa nismo. Mi smo Briselskim sporazumom izgubili institucije na KiM. Predali smo policiju, predali smo sudstvo itd. da ne nabrajam sve. Znači napravili smo greške. Vi ste napravili te greške. Naše pravo je da na to ukažemo. Ne vidim u čemu je problem. S tim što se ja potpuno slažem sa vama da glavnu odgovornost za to snose oni koji su finansijeri kosovske nezavisnosti, koji su ideolozi kosovske nezavisnosti, a to su zapadne sile.

Kada govorite i braći Mazreku i o 1800 Albanaca, budite tu dovoljno pošteni pa priznajte šta je bilo. Poslušajte Nebojšu Čovića, on čovek govori istinu. Znate šta je rekao, mi smo se dogovorili sa Štajnerom da ti ljudi koji su osuđeni u Beogradu, u Srbiji, idu i služe svoje kazne na KiM, a da naši Srbi dođu ovde. Šta je Štajner uradio, Štajner koji je inače bio predstavnik međunarodnih institucija na KiM. Oslobodio je te zločince. Nije ih oslobodio Vojislav Koštunica, nije ih oslobodio Nebojša Čović, ni vi, niko od vas, niko od nas ovde, Štajner ih je oslobodio zato što je prevario dogovor. Vi to dobro znate, kao što su svaki put prevarili dogovor, kao što ste vi potpisali Briselski sporazum pa su vas prevarili. Kao što danas imamo okupaciju na KiM. Zašto? Zato što oni koji su tu okupaciju izvršili ne poštuju nijedan sporazum, ni Briselski sporazum, ni Rezoluciju 1244, pa šta je to nego okupacija.

(Nikola Radosavljević: Vi ste pustili Šiptare.)

Nismo, sada sam objasnio ko je pustio Šiptare. Nije ni bitno.

Znači, opet ste vukovi. Prema nama ovde ste vukovi, u svakoj kampanji ste najveći nacionalisti, a onda šta se desi? Posle kampanje dobijete vlast i šta, skinete gaće i pristanete na sve što vam daju da potpišete. Sve, bukvalno sve. Kakvi ste vi to nacionalisti.

Znači, ja vas molim, možemo se vratiti tako u prošlost, mislim da to nije dobar put, treba da gledamo šta sada možemo da uradimo, gde je pomoć ovoj zemlji, gde je Srbima na Kosovu koji su u tragičnoj situaciju?

Nastaviću dalje o medijskim zakonima. Rekao je gospodin ministar, znate, ne vidim problem da država ima medije i upravo ste, i u Belgiji je to, i u Nemačkoj i u Austriji. Zaista tu ne vidim nikakav problem. Vidim problem u tome što vlast utiče na uređivačku politiku tih medija. Kako to vidimo. 18 meseci čovek koji je bio treći na predsedničkim izborima, njegovo ime je Miloš Jovanović, predsednik novog DSS, Nade i POKS-a nije mogao da gostuje. Jednom je gostovao na medijima sa nacionalnom frekvencijom. Samo jednom. Za to vreme Aleksandar Vučić je gostovao preko 400 puta. Jel mislite da je to u redu, jel mislite da je to demokratija?

Onda to nije bilo dovoljno. Ne, to nije bilo dovoljno, nego ste počeli da okružujete naše štandove, pošto mi ne možemo kroz medije da dođemo do ljudi kada izađemo na ulicu da pričamo sa ljudima, vi ste u Zrenjaninu, u Kikindi, u Mladenovcu, okružili naše štandove da bi sprečili naše ljude i našeg predsednika da razgovara sa ljudima. Jel to demokratija?

Ni to nije bilo dovoljno, pa ste krenuli sa prljavom kampanjom, razbili ste na Voždovcu jedan naš opštinski odbor, prozore na opštinskom odboru, zalepili, sad ću vam pokazati kakve plakate, evo, pa vas pitam, gospođo Raguš, jel ovo fašizam? Jel ovo fašizam?

Da li smo ikada mi kada smo bili na vlasti radili ovako nešto? Da li smo ikada prema ikome radili ovako negativnu kampanju? Nikada, apsolutno nikada. Bili smo uvek maksimalno korektni, jer je to demokratija, to je osnova da budemo ljudi jedni prema drugima u ovoj državi, a mi to nismo, tj. vi to niste prema nama.

Onda nas pozivate, na šta nas pozivate? Na nekakve razgovore. Kakvi razgovori? Niko od vas ovde nije skočio, danas je vaš ministar vređan, Kurti je rekao da je on organizovao Banjsku, niko od vas nije skočio da to brani. Da, da, da, Vučević. Kurti je danas izjavio da je Vučević sa novosadskim klanom organizovao Banjsku. To je Kurti rekao. Trebalo je da kažete da to nije istina. Ja ne verujem da je to istina, zašto mene da bude sram? Ja ne citiram Kurtija u pozitivnom smislu, naprotiv, ja se brinem za ovu zemlju, jer ako vi nastavite ovako da vladate, odosmo mi dođavola.

Pokušaću sada da govorim o budžetu onoliko koliko budem mogao.

Rekli ste da je budžet najveći u istoriji. Jeste, i cene su najveće u istoriji. Prihod od PDV-a je 7,7 milijardi evra, jeste, ali to je zato što su cene najviše u istoriji. Mi nikada nismo imali više cene nego sada.

Ono što brine je mali rast BDP-a, 2%, to je rekao MMF. Znate, kad vi imate 600 milijardi, ja to pozdravljam, ja to volim, ja sam inženjer i meni je drago što se gradi, i imate 600 milijardi kapitalnih investicija, postavlja se pitanje kako je moguće da imate mali rast BDP-a? Moguće je zato što mi ne ulažemo u nešto i ne proizvodimo nešto što donosi profit. Nažalost, to je tako. Nemamo tu vrednost.

Spoljnotrgovinski deficit bio je 4,6 milijarde, on je manje ove godine, znači u julu mesecu. Razlog za to što je on manji je što smo uspeli da stabilizujemo elektroenergetski sektor. Međutim, sada opet čujemo da će doći do razdvajanja hidro i termo sektora. Prošle nedelje je Srpska akademija nauka održala jedan simpozijum i oni su vrlo jasno rekli da to ne treba da se desi, zato što je to jedan zajednički sistem i taj zajednički sistem je funkcionisao dobro 70 godina i takav treba da ostane. Naravno, mi smo protiv, vi ste rekli nećete da privatizujete EPS i ja se nadam da je to tačno.

Ono što ste i sami rekli da je veliki problem je inflacija. Ja ovde nisam bio lenj pa sam izvukao neke podatke. Međugodišnja inflacija u septembru mesecu iznosila je 10,2%. Međugodišnja inflacija 2022. godine, od 2021. do 2022. isto u septembru mesecu iznosila je preko 14%. To znači da su proizvodi od septembra 2021. godine do 2023. u proseku poskupeli za 25,6%. Međutim, nisu svi proizvodi, 53,7% ili 53,8% poskupeli su mleko, sir i jaja. Meso je poskupelo 37%. Ja verujem da će to biti i više zbog ove svinjske kuge, jer idem u prodavnicu svaki dan pa vidim koliko skače cena svinjskog mesa. Gorivo je poskupelo 22,9%. Struja i gas su poskupeli 33,3%, znači u dve godine, i sada imamo novo poskupljenje od 8 i od 10%, a vrlo verovatno i na ovaj spoljnotrgovinski deficit koji će biti velik uticaće i činjenica da će Bugarska uvesti onu taksu na tranzit gasa. Znači, situacija je daleko od idealne. Na kraju, sredstva za higijenu su poskupela 35,1%.

I onda ljudi kada uđu u prodavnicu, logično je da manje kupuju. Znači, u tom periodu od osam meseci vi ste imali pad, to se zove promet robe u trgovini, za osam meseci je pao 4,3%. To je loše. Znači, ljudi manje kupuju, nemaju para. Očigledno postoji neka vrsta krize, i to vrlo značajna kriza. Tu inflaciju ja nisam rekao i nikad neću reći da ste vi jedini odgovorni za to. Naravno da ima tu spoljašnjeg uticaja, moram da budem potpuno korektan. Neću reći ni da je ovaj budžet katastrofalan, nije, ima tu dobrih stvari, ali postoji nešto što nama ovde predstavlja problem.

Osnovni problem je činjenica da se mi zadužujemo 9,3 milijarde, od toga šest milijardi, vi ste rekli 4,5, ali šest milijardi ide na otplatu starih kredita. Ono što brine je to što nama kamate rastu. Znači, 2022. godine imali smo 900 miliona na otplatu kamata. Ove godine biće milijardu i 250 miliona i sledeće godine biće milijarda i po. Znači, problem je što se mi ozbiljno zadužujemo.

Kad sam rekao onih 200% BDP-a, 2008. godine, kada je Vojislav Koštunica silazio sa vlasti, 29% BDP-a je bio dug i dug je bio 8,7 milijardi evra. Mi se sledeće godine zadužujemo više nego što je tada bio ukupan dug Srbije, a u međuvremenu smo se od 8,7 milijardi zadužili do 35,2 milijarde. To je skoro dve milijarde godišnje. Da li naš narod, da li ova država funkcioniše i živi bolje za te dve milijarde na godišnjem nivou? Ja nemam takav utisak.

Problem takođe koji sam primetio je, govorili smo o Moravskom koridoru. Ja nikada, ne samo ja, nego niko iz Novog DSS-a ni POKS-a i naše koalicije NADA nikada nije kritikovao nijedan auto-put u smislu da ne treba da se radi. Svaki auto-put treba da se radi. Moravski koridor, vi ste već uzeli 431 milion za to, pa ste uzeli 500 miliona za to, pa sad novi kredit 700 miliona za to. Dakle, milijardu i 631 milion za 110 kilometara auto-puta. To znači da 14,8 miliona košta auto-put po kilometru. Mogu da razumem da Grdelica košta toliko, ali Moravski koridor, nije to takva konfiguracija terena. Znači, 14,8 miliona evra po kilometru. Mi smo čuli na Odboru za saobraćaj i infrastrukturu, gospodin Vladimir Obradović je pitao, on je saznao nekako da postoji jedna pristupna saobraćajnica za auto-put koja je iznosila 30 miliona evra po kilometru. Znate, te cene su strašne i to je ono što brine. Znači, da li možemo mi da izvršimo kontrolu ovoga? Ne možemo, nažalost.

Drugi problem, vezan za Ekspo. Zašto je problem vezan za Ekspo? Predsednik je rekao da ćemo se zadužiti 12 milijardi. Da li je urađena ijedna tehno-ekonomska analiza i da li mi poslanici možemo da dobijemo tu tehno-ekonomsku analizu, da vidimo povraćaj uloženih sredstava? Kako ćemo mi, da li ćemo opet uzimati kredite da vratimo taj kredit od 12 milijardi evra ili ćemo imati realan dobitak? Vi ste nam rekli da će 2027. godine obrt biti negde oko milijardu evra. To je moguće, ali to nije profit, to nije čista dobit. Šta će biti posle toga? Setite se, mi smo imali Sajam ovde na vrlo lepom mestu, pa ne može se reći da je bio nešto posebno uspešan. Nije. Znači, radio je u dugovima, imali smo probleme sa tim.

Drugim rečima, imam utisak da opet idemo na onu priču da ulažemo u nešto što nam ne donosi profit. Sa druge strane, imamo Bistricu i imamo Đerdap III. Đerdap III ima svoje probleme. To je negde oko sedam milijardi evra. Pa zar nije bolje da uložimo tih sedam milijardi evra u nešto što će nam doneti profit, a to je prodaja električne energije, koja će biti svakako deficitarna u budućnosti?

Ono što takođe ne vidimo u ovom budžetu, pričate da su povećana davanja za vojsku. Jeste, slažem se apsolutno, stanje je mnogo bolje nego što je bilo, osim u vojnom kadru. Znači, tehnika je poboljšana maksimalno. Biće problem u vojnom kadru, koji se neće rešiti tako lako. Moramo da vratimo vojni rok. Zašto to pričam? Vidite šta se dešava između Izraela i Palestine, vidite šta se dešava u Ukrajini. Dakle, svet postaje jedno opasno mesto. Albanci se naoružavaju, mi ne reagujemo. Oni kupuju rakete dometa od 200 do 300 kilometara. Znate, koga će oni da gađaju tim raketama? Moramo biti spremni za svaki slučaj. To ne znači da mi smo za rat ili nešto, ali moramo biti spremni, jer nismo okruženi baš velikim, velikim prijateljima.

Rekao bih nešto kratko i o poljoprivredi, ali nemam dovoljno vremena. Dakle, samo ću napraviti jedno poređenje. Holandija u poljoprivredi ima dobit od 36.000 evra po hektaru. Srbija ima 1.600 evra po hektaru. Hajde, u redu, ne možemo baš da se poredimo sa Holandijom, tehnologija i sve, ali jedan Izrael ima deset puta više nego mi, znači 16.000 evra po hektaru.

Mene niko ne može da ubedi da u Negev pustinji, u jednom kibucu, oni mogu da proizvedu 16 hiljada evra po hektaru, a ima ih 1600. Znači, ili nešto ne radimo kako treba, ili nemamo savremenu tehnologiju.

Mislim da Ministarstvo poljoprivrede treba da napravi jednu grupu koja će ići i sticati znanje, koja će da prenese i našim poljoprivrednicima, i čitavom društvu baš po pitanju podizanja prinosa po hektaru, da li su to kulture u pitanju, koje oni proizvode. Inače, oni sami proizvode preko 90% svoje hrane. Oni hranu gotovo, da ne uvoze. Izrael je pustinja, a mi uvozimo, uvozili smo mleko prošle godine, uvozili smo paradajz prošle godine. Znači, imamo probleme. Naš stočni fond je na nivou 1910. godine. Znam da je teško, i vi ste sada podigli ove premije, ali zašto niste, vi ste u rebalansu dali 18.000 po hektaru, jel tako, a sada ste dali 12.000 po hektaru. Koliko ste dali po hektaru? Isto 18.000. Dobro, to je minimalna cena, jel, minimalna cena. Dobro.

Da li ste razmišljali, vidim da ste deo akciza prebacili u poljoprivredu i to je dobro, ali da li ste razmišljali o tome da ukinete akcize, da poljoprivrednicima date gorivo bez akcize, jer na taj način ćete dodatno podići. Koliko, 100%? Odlično, to je dobar potez. Znači, nemam nikakav problem da pohvalim kada je nešto dobro, jer ćete na taj način da podignete po hektaru davanja subvencije. I to je dobro, znači, nemam problem da kažem da je dobro. Odlično. S druge strane, premije za mleko. Govorili su da nisu redovne, da dosta kasne. Nadam se da ćete to ispraviti ove godine. Jeste to je bio slučaj, nije još uvek svuda.

Dakle, ono što je važno, nemam dovoljno vremena, budžet nije loš, nije najbolji, ima svoje nedostatke, ti nedostaci se ogledaju u strategiji koja se u njemu ne vidi, u jednoj viziji kakva Srbija treba da bude u budućnosti u smislu proizvodnje, u smislu ulaganja u domaća preduzeća, iako ste pričali da ste ulagali, jeste, niko to ne spori, ali nije dovoljno, mora više, jer mi ne možemo bez namenske industrije, bez poljoprivrede, 23% do 25% našeg izvoza pokriva poljoprivreda i prehrambena industrija. Dakle, mi moramo podići to, imamo šansu, veliku šansu. Naravno, znanja očigledno, fali sa svih strana. Treba da idemo tamo gde možemo da naučimo i da pokušamo da stvari popravimo.

Takođe, ono što je važno IT sektor je napredovao značajno, što je jako dobro, ali mora još više i to je put. Pričali su ovde o razvojnim bankama. Takođe jesmo za to da Srbija ima razvojne banke, da imamo srpske banke koje će ulagati u srpsku privredu, jer ove strane banke, znate, nećete se razviti zahvaljujući tome, kao što se nećete razviti zahvaljujući subvencijama i stranom kapitalu koji dolazi ovde, a onda kao „Mitros“, uzme pare i ode. To je to.
Dakle, 24. septembra 2000. godine desili su se izbori, na tim izborima pobedio je Vojislav Koštunica.

Vi kažete da nije tačno, ja vrlo dobro znam da je tačno, s obzirom da je u izbornoj jedinici Peć glasalo 300.000 Albanaca za Slobodana Miloševića. To je jasno bilo ubačeno. Ali, u redu, hajde sada da ostavimo to po strani.

Ako je zaista tako kako pričate, ako je on najcrnji đavo, pustio Kurtija, pustio ovog, pustio onoga, pustio samo Kurtija koji je tad inače bio student, nije pustio ovih 1.800, niste rekli istinu i to vrlo dobro znate, vrlo dobro znate, i to je neverovatno kako možete tako da kažete, a da ne trepnete. Dakle, ako ste sve to znali, ako je on vama crni đavo, zašto ste onda 2008. godine, zašto je Aleksandar Vučić sa njim potpisao koalicioni sporazum, sa crnim đavolom Vojislavom Koštunicom? Kako vam tada to nije smetalo? Tražio podršku. Zašto vam nije smetalo kad je 2012. godine Tomislav Nikolić pobedio na izborima i tražio podršku od tog crnog đavola Vojislava Koštunice? To vam tad nije smetalo. Kako je moguće to? Znači, ili ne govorite istinu ili vam je možda bitna samo vlast, pa nije bitno od koga ta podrška dolazi, ako je i od crnog đavola Vojislava Koštunice, kako ga crtate, dobro je da dođe i od njega. To nije realno.

Drugo, pričate o puštanju. Pa, vi ste pustili ovu trojicu terorista koji su uhvaćeni na teritoriji Srbije. Šta su oni radili tu? Kažu da su ta trojica bila sad u Banjskoj i pucala. Ne znam da li su pucala. Pa, šta ste radili? Pustili ih. Nismo ih mi pustili.

Pričate – kada ste vi na Kosovu, pa kada smo mi bili na vlasti, na sever Kosova nije mogla da uđe albanska policija. Na severu Kosova je bilo pravosuđe. Na severu Kosova su bile srpske institucije. Šta sad imamo? Pogrešili ste ljudi, priznajte to. Nije strašno, ljudski je grešiti.
Hvala.

Dame i gospodo, jedino što se meni činilo nakon svih ovih velikih tragedija je da su građani od nas nekako očekivali da budemo malo više ljudi, malo manje političari. Nismo uspeli u tome. Retorika u ovom parlamentu, način ponašanja, sve je nekako bilo pogrešno i nije bilo u skladu sa trenutkom u kom smo se našli.

Gospođo Kovač, vama želim da se zahvalim, vi ste nam to ukazali, bili ste u pravu kada ste to rekli onaj put. Hvala vam na tome.

Ja sam se iskreno nadao da će ovaj anketni odbor da nekako spusti strasti, zato što očekujemo da dobijemo odgovore na određena pitanja da li je sistem zakazao ili nije zakazao. Ja i dalje nisam sasvim siguran da li jeste ili nije. Ali navešću jedan primer. Evo, noćas u Denveru, u SAD, desilo se masovno ubistvo. Ubijeno je oko devet ljudi. I prva izjava policije, prvo što su rekli je da je to opsežna i složena istraga i da ne mogu da izlaze sa detaljima. Znači, nisu rekli da sistem nije zakazao.

Što se sistema tiče, znam koji sistem jeste zakazao. Danas na Kosovu i Metohiji imate na severu Kosova duge cevi, iako to nije u skladu sa sporazumom, imate hapšenje Srba i divljanje Albanaca, iako to nije u skladu sa sporazumom, pa se postavlja pitanje – ko je garant tog sporazuma? Ja ne mislim da je taj sporazum bio dobar, ali je on potpisan. Garant je međunarodna zajednica ili jedan deo međunarodne zajednice. Oni očigledno ne poštuju i ne žele da urade apsolutno ništa kako bi zaštitili naš narod na Kosovu i Metohiji. Možda je ideja da mi to pokušamo da uradimo, da ova država to proba.

Postavlja se pitanje da li nakon svega mi uopšte možemo da verujemo tom delu međunarodne zajednice i da li su ti predlozi i rešenja koja nam oni predstavljaju zaista dobri za našu državu. Hvala vam.
Osporili ste pravo na repliku gospodinu Aleksiću.

(Miroslav Aleksić: Orliću, jel me vidiš? Sram te bilo. Kako vodiš sednicu?)
Samo da bude red u sali.

Molim da mi obračunate vreme, pa kad bude mogućnost da se govori, ja ću govoriti.

Mogu li? Mislim da je trebalo da dozvolite repliku, jer je to po Poslovniku. Mislim da niste bili u pravu, ali vaše je pravo.

Želeo bih samo da pošaljem jednu poruku, dakle, niko ovde nikoga iz vladajuće stranke zaista ne želi da optuži da je učestvovao ili da je direktno odgovoran za ovo što se desilo, nemojte pogrešno da razumete. Mislim da je čitav cilj ovog anketnog odbora da saznamo istinu da li je sistem pogrešio ili nije. Ja sam rekao otvoreno i prošli put, ja ne mogu da tvrdim da je sistem pogrešio, ali ne mogu da tvrdim i da nije pogrešio posle jednog dana nakon tragedije. Dakle, dajte da razgovaramo o tome da vidimo šta stvarno možemo da otkrijemo u tom sistemu i da se ovo više nikada ne ponovi. Dakle, to je cilj ovog anketnog odbora.

Ja sam želeo drugačije da počnem. Hteo sam da pričamo o nečemu što je takođe vrlo važno u ovom trenutku, a to je Kosovo i Metohija i situacija dole na terenu. Dakle, vi imate jedan teror albanske strane prema Srbima na Kosovu i Metohiji i u tome im nekako, čini mi se, pomaže i određeni deo međunarodne zajednice i to traje već neko duže vreme. Da li će to stati? Ja nemam utisak da će stati, jer ako se vratimo unazad i vidimo da je albanska zajednica bila i imala prava kakva nijedna druga zajednica u Evropi i u svetu nije imala, pa im nije bilo dovoljno, tražili su još, i sad traže još, i uvek će tražiti još.

Problem je, čini mi se da su neki potez od početka godine bili pogrešni i da je bilo nekako dosta pomoći sa vaše strane. Ja drugačije ne mogu da razumem ovaj kontramiting koji ste napravili. Vi ste doveli 10.000, 15.000 ljudi u Beograd. Tu ljudi su bili sa KiM. Pomislite kako su se oni osećali u trenutku kada su videli vesti i videli šta se dešava dole i nisu mogli da reaguju. To je strašno.

Naravno, postoje dva scenarija. Prvi scenario, u koji ja ne želim da verujem da je u pitanju bio dogovor. Drugi scenario, da smo opet došli u situaciju da je Aljbin Kurti, da je albanska strana nadmudrila našu stranu. To, nažalost, nije prvi put.

Ja ću vam pročitati redom. Vi ste na vlast došli tako što ste rekli da ćete poništiti Briselski sporazum. Od 2013. godine sva policija na severu Kosova je integrisana u okviru kosovske policije. Ja sam vas zamolio, mislim da je ova tema takođe važna, zato što je bezbednost i naše dece na KiM. Jedan deo će biti o anketnom odboru, a deo o ovome, zato što je ovo jako važno.

Molim vas, gospodine predsedniče, hoćete biti ljubazni da zaustavite ovo.

Dakle, sudske vlasti su integrisane i funkcionišu u okviru pravnog sistema Kosova. Nema više civilne zaštite, predat je Katastar nepokretnosti, predate su telekomunikacije, predata je nadležnost snabdevanja električnom energijom, uspostavljena je carina. Videli smo šta se desilo sa registarskim tablicama. Priština je dobila međunarodni pozivni broj.

Od izbora 2013. godine na KiM izbori se održavaju samo po zakonima republike Kosova. Na kraju je došlo i do formiranja vojske, predaje jezera Gazivoda i slično. Šta smo mi dobili zauzvrat. Dali smo sve ovo. Ovo je bio simbol suvereniteta države Srbije na KiM. Mi smo za uzvrat, trebalo je da dobijemo, ZSO. Danas je gospodin Eskobar, ili juče izjavio, ZSO je način da se ukloni kontrola koju Srbija ima na severu Kosova.

Dakle, da imate privatnu firmu i da neko pregovara ovako kako smo mi pregovarali, tačnije kako ste vi pregovarali, jedan čovek, taj čovek bi dobio automatski otkaz, istog trenutka. Predaja nije opcija vaš slogan, treba ustvari da glasi – predaja vlasti nije opcija jer ništa drugo praktično nije preostalo.

Reći ćete, naravno, da je Koštunica pustio Kurtija i Fljoru Brovinu. To vam nije smetalo 2008. godine da sa tim istim Koštunicom, koga sada predstavljate kao crnog đavola, pravite koalicioni sporazum. Aleksandar Vučić je potpisao taj koalicioni sporazum. Godine 2012. nije vam smetalo da podrži Tomislava Nikolića da postane predsednik Srbije. Kako je sada sporan Vojislav Koštunica? Nekako ne stoji taj argument.

Ono što, opet moram da se vratim na miting. Vi ste uvek vašu politiku predstavljali kao jakog, velikog zmaja. Na tom mitingu se pokazalo da je to zmaj od papira, a na onoj velikoj kiše taj zmaj od papira se pretvorio u očerupanu kokošku. Problem je što se te kokoške više niko ne plaši. Albanci, videli ste to, taj dan je vozač jedan Albanac vozač, obračunavao se i pretio je novinaru južnih vesti u Nišu. Vi imate jednu spiralu nasilja koji su Albanci počeli čak i u Srbiji, na teritoriji uže Srbije da sprovode. To mora da prestane. Moramo na to da reagujemo.

Ono što je dobro, da je veliki broj ljudi koji su izigrani na tom mitingu, koji su shvatili o čemu se radilo, pobedio strah. Dakle, te vrste straha više ne postoje. I, to je dobro. Ono što je loše je što mi više nemamo manevarskog prostora po pitanju KiM. Sve smo dali, a ovaj poslednji događaj nas nekako ubeđuje u to da taj sporazum o kome nismo pričali i o kome 50% građana Srbije ne zna, apsolutno ništa, je u stvari sporazum kojim je defakto priznato KiM.

Šta stoji u tom sporazumu, neću vam sada ponavljati ni zbog javnosti, nije bitno. Ono što je važno da vi kažete da taj sporazum niste potpisali. To je tačno. Međutim, sada ću vam citirati nešto. Dakle, Aleksandar Vučić je 2023. godine 8. januara o Kurtiju dao jednu izjavu. Kaže – on i da je dao neke garancije ne znači ništa, to znaju svi u Evropi. Sada pazite ovu rečenicu – ja ne moram da potpišem negde, svi znaju da moja reč znači i važi.

Niko, realno od vas nije ni tražio da potpišete taj sporazum. Niko. Dovoljno je bilo da se on prihvati. Borelj, Eskobar i Lajčak su rekli da je prihvaćen, vi nas ubeđujete da nije. Ne može biti i jedno i drugo. Može biti samo jedno.

Takođe smo čuli od Eskobara da ne postoji plan B za Ohridski sporazum. Dakle, on mora da se sprovede. Drugi rečima, situacija je jako loša i sve se svelo na jednu jedinu rečenicu, a jedina rečenica je – vi nikada nećete priznati da ste priznali Kosovo. To ovim sporazumom, nažalost jeste urađeno.

Sada malo da kažem o protestima. Dakle, na ovim protestima su ljudi izašli zato što su osetili potrebu i zato što je situacija u društvu bila takva da je i ova tragedija zaista obeležila nešto, jer ovo je nešto što se nikada nije desilo. Vi želite da te proteste prikažete kao obojenu revoluciju. Ne znam, kada vidite sve ovo što je predato na Kosovu i Metohiji, pa, kakva je to obojena revolucija? Koga oni hoće da smene tom obojenom revolucijom? Hoće da promene našeg ambasadora u Hrvatskoj, na primer, Jelenu Milić? Ili hoće da promene neke članove Vlade za koje ste vi rekli da su NATO crveni, crveni natovci, kako ste već rekli, na neki takav način.

Deset godina mi vama pričamo o Zorani Mihajlović. Deset godina čujemo uvrede na naš račun zbog toga što mislimo da ona nije bila dobra ministarka. Juče, ne juče, ali pre neki dan smo čuli od gospođe Brnabić da je ona vas pojačala kada je izašla. Ja se sa tim potpuno slažem, ona stvarno jeste vas pojačala kada je izašla, ali ko je onda bio u pravu, mi koji deset godina pričamo da je ona loš ministar, da treba da ode, jer je pod kontrolom nekih službi ili vi koji ste uporno insistirali na tome da ona treba da ostane, a nas vređali zbog toga što tražimo da ode.

Mi ako smo protiv Aleksandra Vučića, protiv Zorane Mihajlović ili bilo koga, to ne znači da smo protiv države. Mi se ne slažemo sa tom politikom i borimo se protiv te politike. To je nešto što je potpuno prirodno i normalno. Da, to je apsolutno prirodno i normalno, ne znam što se krstite, mislim, nigde na svetu se ne poistovećuje predsednik sa državom. Vi ste poistovetili svoju vlast sa državom. Znači, svako ko je protiv vaše vlasti, taj je protiv države. To ne stoji i to nikada neće stajati.

Sada ću preći na anketni odbor. Dakle, ovo što se….

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Hvala vam. Ne, interesantno je, znate ako govorite tri minuta o Kosovu onda ćete reći, eto to pitanje vama je važno i samo govorite tri minuta, ako govorite duže, onda vam i to smeta, vama uvek nešto smeta. Morao sam da kažem, situacija je vrlo aktuelna dole, dole nije dobro.

Dakle, ovo što se desilo, nije nažalost usamljeni slučaj zato što imamo jednu provalu nasilja i to dece od 13 i 14 godina. Bio je jeda dečak, on je napao sekirom i nožem neku porodicu, pa je bila neka devojčica, ona im 13 godina, bila je devojčica sa 14 godina napala je neku drugaricu nožem, pa je bila još jedna. Pa, je bio jedan dečak dole na jugu Srbije koji veša kučiće, pet kučeta je obesio i tuče se, tačnije tuče svoje vršnjake. To vam je neki potencijalni mogući ubica.

Znači, logično je da postoji neki problem u društvu i logično je da treba o tome da razgovaramo. Ovaj anketni odbor je bio zaista najbolji način da o tome razgovaramo. Zašto? Zato što ćemo sve nedoumice, a on treba i vama da znači, zato što ako sistem nije pogrešio, znači da ćete vi dokazati da sistem nije pogrešio. Lično imam ozbiljne sumnje da li je sistem pogrešio ili nije. Mi smo videli, ovaj dečak šta je uradio i kako je uradio, on je ozbiljno bio uvežban, to sam rekao i prošli put.

Dakle, moramo ispitati gde se on uvežbavao, da li je to bila, a postoje neke sumnje, čuli smo priče, treba na anketnom odboru da utvrdimo da li su tačne, da li se on uvežbavao u nekoj streljani koja je u vlasništvu države. Da li je njegov otac bio državni sekretar kod gospodina Lončara? Bilo je i takvih komentara. Ne znam da li je to tačno, ali bih voleo da saznam.

U ovom drugom slučaju koji se desio situacija je možda još gora zato što su taj mladić i čitava ta porodica bili predmet krivičnih i prekršajnih optužbi od strane policije i ništa se nije desilo. Kako je moguće da toliko krivičnih i prekršajnih prijava bude podneseno i kako je moguće da nekoliko puta se oduzima nelegalno naoružanje, a da na kraju nema rezultata?

Da li je, i to treba da otkrijemo na anketnom odboru, zaista taj dečak bio pod kontrolom nekih obaveštajnih službi? Da li je njegov otac radio za neku službu? Treba sve da otkrijemo. Najbolji način i jedini mogući način je upravo kroz ovaj anketni odbor, da nas se više takve stvari nikada, ali apsolutno nikada ne bi ponavljale zato što su loše.

Znači, ne treba mi da se svađamo oko toga. Mi treba da otkrijemo istinu. Istina je uvek lekovita i ona je vrlo značajna za sve nas.

Osvrnuo bih se malo i oko izbora. Znate, mi smo očigledno u jednoj političkoj krizi. Ta politička kriza može da se završi samo na jedan način. Taj način su, jasno, izbori. Mislim da se tu svi slažemo.

Međutim, ti izbori, i zato su ti ljudi na ulici, moraju da budu pošteni. Znate, sada imate izbore da opozicija učestvuje na tim izborima kao… Uzmimo da je to neka trka na 100 metara i vi vežete i ruke i noge opoziciji i sada ćemo mi kao ravnopravno da trčimo? Pa, nema tu ravnopravnosti i svaki put do sada je to bilo tako.

Nažalost, u medijima, čitava medijska atmosfera koja se pravi, i pre izbora i vođenje države na osnovu rejtinga i sve ono što imamo je potpuno pogrešno. Dakle, mi moramo da sednemo da se dogovorimo i da vidimo na koji način ćemo izaći iz te krize.

Vi ste većina u ovom parlamentu. Jel tako? Jeste li vi većina u parlamentu? Hajde da predložite nešto. Vaši predlozi su samo predlozi – hajde da povećamo cenzus na 5%, na 7%. Nije problem. Nije problem, ne plašimo se toga. Nije nikakav problem, povećajte slobodno. Borićemo se, kao i uvek što smo se borili. Nije problem, ali to se ne radi. Znači, vi sve radite da biste sprečili slobodne izbore i zato su ljudi na ulici.

Znači, oni su na ulici zbog ove tragedije i zbog toga što hoće da se ona više nikada ne ponovi i hoće da imamo izbore i na tim izborima da slobodno odluče ko će da dobije koliko procenata glasova. To je potpuno prirodno i normalno.

Što pričate sad?

Evo, vidite, gospodine Orliću. Vi nikad ne reagujete.

Imate pitanja sa druge strane, dobacivanja i ja mogu da vam citiram šta ste sve prekršili od Poslovnika, vi ne reagujete. Vaše zvonce ćuti. Zašto? Jel niste čuli dobacivanje sa druge strane? Niste čuli?
Pa, nije žamor, to je dobacivanje.

Opomenite ljude. Znači, ja ne mogu da pričam normalno.
Nije tačno. Vi vrlo dobro znate šta je po sredi, ali nebitno je. Navikli smo na to.
Jako ste ljubazni. Hvala vam. Kao i uvek, po običaju.

Hvala vam puno.
U svakom slučaju, evo i ovo je jedan od primera zašto je atmosfera u Skupštini takva.

Na kraju, želim samo da ukažem na nešto što smo mi ukazivali kada smo tražili da dobijemo podatke o tome koliko oružja je predato.

Naša namera nije bila da vređamo bilo koga, naša namera je bila da ukažemo na neka saznanja koja smo imali od ranije, pa ću vam napraviti jedno poređenje.

Dakle, ako u jednoj Sremskoj Mitrovici, koja je otprilike, približno veličine Bujanovca, imate 30 puta više predato naoružanja, ovo su, doduše, stari podaci, sad je verovatno i više, nego u Bujanovcu, to znači da postoji neki problem. To je trenutak da se upali ta crvena lampica. Zato smo tražili da nam se to dostavi.

Ta crvena lampica je, u stvari, potreba da se dobro promisli o ovom problemu, da se posle ne bi desilo da sistem opet nije ili jeste zakazao, zato što je evidentno da tamo postoji velika količina nelegalnog naoružanja i to nelegalno naoružanje će jednog trenutka sasvim moguće biti upotrebljeno protiv građana Srbije i protiv vlasti, policije, bilo koga.

Dakle, treba voditi računa o tome i naša namera nije bila da vređamo kolege Bošnjake. Mislim da su oni saučestvovali u našoj tragediji, to se i vidi iz ovih podataka, nego da upozorimo i javnost i vlast da postoji problem u Bujanovcu, u Preševu.

Znači, u Preševu je samo sedam komada naoružanja predato, a jasno je da zbog blizine KiM imamo veliki problem i ogromnu količinu nelegalnog naoružanja na toj teritoriji.

U svakom slučaju, smatram da bi bilo dobro da ovaj anketni odbor zaista prihvatite i da na tom anketnom odboru donesemo neke zaključke, zaključke koji će nam pomoći svima da nam se ovo više nikada ne desi.

Hvala.
Hvala.

Dakle, što se tiče Kosova, znate, ako vi najavite taj miting na taj način, logično je bilo da će Albanci da iskoriste priliku i oni su iskoristili priliku.

Naravno da su iskoristili priliku i ne samo oni, nego im je tome pomogao i KFOR. Pogledajte kako se sve izdešavalo.

Dakle, pored svega, ja možda mogu da shvatim čak i teoriju multiverzuma, ali razlog zašto ste vi pravili taj miting ja i dalje ne shvatam. Zaista ne shvatam.

Vi ste doveli ne znam koliko stotina autobusa sa KiM, albanskih autobusa. Pa, bilo je jasno da tamo nema ljudi. Bilo je jasno, jer ste doveli 10.000, 15.000 ljudi ovde u Beograd i da je oslabljena pozicija našeg naroda dole i oni su samo iskoristili to. Naravno da su gledali da iskoriste šansu.

Znate, ovde je problem što vi… Ja uvek, svaki put osuđujem i Kurtija, ali to što on radi, ja očekujem od njega da radi.

Vi ih konstantno pravite, evo poslednjih pola godine stalno, od francusko-nemačkog predloga, pa se pitam ta retorika vaša, kada kažete ovde - mi nikada nećemo pomoći Kosovu da bude deo međunarodnih institucija. To niko ne traži od nas. Od nas se traži da se ne protivimo tome da postane deo međunarodnih institucija i mi se ne protivimo.

Imate situaciju na CNN, kada predsednik države dva puta na direktno pitanje, na direktno pitanje da li će priznati nezavisnost Kosova i Metohije, on ne odgovori direktno, nego zabašuri odgovor. To je ta retorika koja govori da ste vi, u stvari, prihvatili jedan i drugi sporazum i da ih sprovodite.

Ne tvrdim da je u pitanju dogovor, ni jednog trenutka to ne tvrdim, to bi, jednostavno, bilo neodgovorno s moje strane. Stvarno ne mislim da ste toliki ljudi da možete takvu vrstu dogovora, mislim, meni je to nezamislivo, ali niste uspeli da odgovorite na pravi način. Niste uspeli da odgovorite na pravi način, ugrozili ste poziciju Srba na Kosovu i Metohiji.
Hvala gospodine predsedniče u pitanju je član 27.

Vidite, mi ovde imamo jedan konstantan problem koji se javlja, a to je potpuno nepoštovanje sa vaše strane ovog Poslovnika. Zašto to kažem? Zbog toga što ni u jednoj situaciji kad je trebalo da se reaguje, vi niste sad krivi, jel vi niste bili u tom trenutku kad se to desilo u sali, ali je svakako kriv onaj ko je predsedavao ovom Skupštinom.

Problem je što ste vi počeli da se ponašate onako kako su se nekada ponašali mister spikeri u engleskom parlamentu. Dakle, nekada je u tom britanskom parlamentu su bile dve suprotstavljene opcije, nije replika, pokušavam da objasnim šta hoću da kažem. Dakle, te dve suprotstavljene opcije bile su sa dve suprotne strane. Razmak između njih bio je dve dužine mača, a mister spiker je tada imao bič, pa je imao pravo onom ko hoće da ustane i da uradi nešto neprimereno da udari bičem. Ja imam utisak da ako biste vi danas imali bič da bismo mi ovde iz opozicije svi bili crveni i krvavi, jer vi tako vodite ovu Skupštinu i to je stalno, to je konstantno, bez ikakve potrebe.

Znači, ja molim da primenjujete potpuno isti kriterijum za sve poslanike, ukoliko mi nekada povredimo Poslovnik, opomenite nas, nije problem, ali vas molim da to uradite u slučaju kada je neko sa one druge strane uradio tako nešto. Hvala vam.