Hvala.

Pošto juče na sednici nismo odbili oko stendbaj aranžmana sa MMF, moramo danas ponoviti to pitanje.

Dakle, Vlada Republike Srbije na sednici od 1. decembra usvojila je tekst pisma o namerama i tekst memoranduma, o stendbaj aranžmanu koji treba da se potpiše sa MMF. Taj stendbaj aranžman bi trajao dve godine, a iznos je oko 2,4 milijarde evra.

Svaki ovakav aranžman podrazumeva obavezivanje sprovođenja određene ekonomske politike koju ta institucija diktira. Zbog toga imam pitanje za potpredsednika Vlade i ministra finansija, Sinišu Malog.

Šta je tačno dogovorila Srbija sa MMF? Šta su preuzete obaveze? Da li će biti dodatnog otpuštanja zaposlenih i da li će biti privatizacija javnih preduzeća? Zašto finansijski jaka ekonomija, po rečima potpredsednika Vlade, najbrža rastuća ekonomija u Evropi mora da traži pomoć od MMF?

Osvrnuo bih se na ono što smo čuli malopre, dakle, gospodin Predrag Bubalo je pravosnažno oslobođen, a protiv Milenka Jovanova nije ni podneta nikakva prijava, tako mislim da ne stoje ove. Ne, samo radi istine moram da kažem.

Pitanje za premijerku Anu Brnabić, u 2022. godini, spoljnotrgovinski deficit je veći za tri milijarde evra nego prethodne godine, on iznosi osam milijardi evra što je čak 13% BDP. Koje će mere Vlada Srbije preduzeti kako bi zaustavila ovakav rast spoljnotrgovinskog deficita? Pošto je najveći deo tog skoka u stvari povezan sa onim što se dešavalo u EPS, dakle, sa kupovinama električne energije, sledeća pitanja tiču se Ministarstva rudarstva i energetike i ministarke Đedović.

Da li je istina da bivša ministarka Zorana Mihajlović, za koju mi je drago što više nije ministarka, potpisala obavezu o prestanku proizvodnje električne energije iz uglja u Republici Srbiji do 2050. godine? Na osnovu kojih planskih dokumenata, studije i analiza je bivša ministarka uradila ovo? Mi smatramo da je taj korak izuzetno loš za Republiku Srbiju i da je načinio veliku štetu. Zašto?

Da bih ilustrovao tako nešto navešću vam jedan primer. Dakle, u pitanju je izgradnja elektrane Kostolac B3, to je 350 megavata. Naime okvirni sporazum sa kineskom kompanijom potpisan je 2010. godine, sa izgradnjom se započelo 2017. godine, najava da će biti gotovo 2023. godine, a najverovatnije će biti gotov 2024. godine.

Dakle, od potpisivanja okvirnog sporazuma do završetka izgradnje prošlo je 14 godina, ukoliko nemamo spremne projekte nuklearne energije, a koliko znamo postoji moratorijum na nuklearnu energiju u Republici Srbiji, onda je sasvim moguće da smo zakasnili za 2050. godinu. Zbog toga tražimo od ministarke rudarstva i energetike da nam dostavi informaciju kako će Srbija 2050. godine pokriti svoje potrebe za električnom energijom?

Problemi u EPS očigledno i dalje postoje, strategija se menjala iz godinu u godinu i uglavnom se prilagođavala političkim potrebama i reaguje se uglavnom na posledice stihijski, dok se najosnovniji problemi ne rešavaju. „Elektro distribucija Srbije“ je vlasnik ISO standarda 9001, koji kao jedanu od osnovnih aktivnosti u sistemu kvaliteta prepoznaje preispitivanje. Na osnovu tog preispitivanja izgrađuje se plan preventivnih mera. U tom smislu, ministarku pitamo gde je izveštaj o tome koji su razlozi doveli do smanjenja proizvodnje električne energije i koje su mere i koji rokovi definisani na otklanjanju navedenih problema?

Na kraju, po kom kriterijumu je izabran norveški konsultant? Mi smo čuli ovde da je on najbolji. On možda jeste dobar i među najboljima po pitanju obnovljivih izvora energije, Međutim, osnovni problem je njihova energetska struktura, kada su u pitanju primarni izvori energije nije kao naša. Dakle, nama je primarni izvor energije ugalj, pa se postavlja pitanje kako su oni to najbolji. Mislim da imamo mnogo veće i bolje stručnjake kada su u pitanju termoelektrane i energija koja je nama primarni izvor energije. Hvala.

Hvala vam.

Dakle, naša ideja je da odustanemo od auto-puta Niš-Pločnik, ne zbog toga što smo mi protiv auto-puteva, nemojte pogrešno da nas shvatite, dobro je praviti auto-puteve, to jeste razvojna šansa, ali smatramo da je u ovom trenutku nekako logičnije i bolje, s obzirom na čitavu situaciju u energetskom sektoru na situaciju da moramo da kupujemo struju i da ne možemo da proizvedemo dovoljno struje za sve naše građane, da je bolje te pare usmeriti u revitalizaciju blokova A1 i A2 u Tentu, samo zbog toga.

Ono što smo čuli, koliko juče, a čuli smo i mesecima iza nas, oko norvežanske firme koja je konsultantska, šta su prvo oni rekli. Rekli su da nam je potreban profesionalni menadžment. Šta će prvo da uradi profesionalni menadžment? Pa, da podigne cenu struje, da podigne cenu električne energije i to građani naši neće moći da plaćaju. Čitav taj sistem je koncipiran tako da proizvodi jeftinu električnu energiju za naše građane. Šta znači taj profesionalni menadžment? Evo, napraviću vam jednu paralelu. Zapravo, 1979. godine došlo je do velike havarije u EPS-a, 60 kilometara dalekovoda je palo.

Temperature su bile minus 24, bila je elementarna nepogoda. Samo za četiri nedelje neprofesionalni menadžment, jer to nije bio profesionalni menadžment u to vreme EPS-a, je uspeo da sanira te štete. Znači, samo za četiri nedelje. Šta to kazuje? To kazuje da nam nije potreban profesionalni, nego stručan i pošten menadžment. Svaki stručan i pošten menadžment kada vidi situaciju u kojoj se nalazi i Blok A1 i A2 u TENTU-u će vam reći da vam je potrebna ta revitalizacija.

Razmislite o ovom amandmanu. Nije ovo ništa strašno. Bilo je u prošlim budžetima i trebalo bi da se prihvati.

Hvala vam.

Izvinjavam se, mislim da nije sada u redu da mi dajete reč, ipak treba da se uvede neki red.

Želim, samo ne bih da se nadvikujem.

Dakle, amandman je u članu 2. stav 1. reči – kao i sredstava opšte lokacije, specijalnih prava vučenja odobrenih Republici Srbiji, odlukom guvernera MMF-a o opštoj lokaciji specijalnih prava vučenja – brišu se.

Mislimo da nema potrebe da se posebno ističe MMF. On može da potpadne pod formulaciju koja je prethodno u tom delu rečenice – navedena sredstva obezbediće se iz zajma od domaćih i međunarodnih komercijalnih multilateralnih finansijskih institucija.

Postoje specijalna prava vučenja u okviru MMF-a. Ona predstavlja međunarodnu rezervnu aktivu koju je MMF 1969. godine doneo i takođe smatramo da ni to ne treba posebno isticati. Zbog toga smo da se ovaj deo briše.

Mi smo imali koliko znam, dva savetodavna aranžmana u okviru MMF-a sa nama, 2018. i 2021. godine. To su bili aranžmani popularno nazvani čuvarkuća. Trajali su 30 meseci svaki, međutim, u međuvremenu se očigledno nešto desilo. Mislim da je ministar Mali govorio da je naša ekonomija izuzetno jaka finansijski, da mi dobro stojimo, da ne moramo da uzimamo nikakva sredstva od MMF-a, međutim, očigledno da se u međuvremenu nešto desilo. To što se desilo nije samo rat u Ukrajini, ima puno toga i do nas i do onoga što je loše urađeno u EPS-u i do milionskih gubitaka koji su tu napravljeni. Zbog toga očigledno danas moramo da napravi stendbaj aranžman od 2,4 milijarde evra.

I sada je, juče ovde, citiraću, Siniša Mali je tvrdio da smo najbrže rastuća ekonomija u Evropi, pa mi nekako nije logično da mi kao takva ekonomija moramo da se zadužujemo kod MMF-a za 2,4 milijarde.

Ono što je meni ovde bitno i svima nama – koje obaveze je Vlada Srbije preuzela u okviru ovog aranžmana? Video sam da ste prošle nedelje usvojili pismo o namerama, da ste usvojili tekst memoranduma. Nisam uspeo da nađem, nije objavljeno na sajtu još uvek, pa bih voleo da čujem konkretno šta je to, a ne bih voleo da je to obaveza privatizacije određenih javnih preduzeća, pre svega EPS-a i „Telekoma“. Toliko. Hvala.

Dame i gospodo, poštovani predsednici Vlade, ja se izvinjavam, prošli put vas nisam sve pozdravio, bila je takva situacija, nije bio predsednik Skupštine tu da vidi, tako da se izvinjavam.

Ovde je u pitanju ono što smo već pomenuli, a to je revitalizacija blokova A1, A2 u Termoelektrani „Nikola Tesla“. Mislimo da je to izuzetno važno i smatramo da je to greška što ne postoji u ovom budžetu i što se to neće raditi sledeće godine.

Naime, u prethodnih nekoliko budžeta vi ste imali poziciju koja se ticala garancija za ruske kredite u iznosu od 170 miliona evra za revitalizaciju „Đerdapa II“ i 208 miliona evra za revitalizaciju upravo ova dva bloka A1 i A2 u okviru TENT-a. Sada tih pozicija nema. Ja ne znam da li ste time želeli da pošaljete neku poruku Ruskoj Federaciji. Ja bih voleo da to nije tako.

Naime, kada su ranije pravljene ove elektrane, neko je razmišljao o onome što se danas zove diversifikacija, pa su različiti blokovi, različite elektrane koristile opremu iz različitih delova sveta, upravo zbog toga što su razmišljali o nekim vremena koja će možda doći pa nećemo moći da napravimo određenu opremu. Upravo „Đerdap II“ i blokovi A1 i A2 su naslonjeni na rusku opremu, tako da je bila logična pozicija koju ste imali ranije za ova dva kredita.

Što se tiče „Đerdapa II“, dobro je da on postoji u ovom budžetu samo je prebačen na neku drugu poziciju. Loše je što je od 170 miliona ta cifra narasla na 213 miliona, znači 25% je povećana. Loše je što se uopšte odustalo u potpunosti od revitalizacije blokova A1 i A2. Pitanje je zašto? Da li postoji neko stručno mišljenje, neka analiza zašto je to urađeno?

Naime, 2015. godine, i tu dolazimo do one tačke zašto se grešilo u EPS-u, Grčić je ukinuo stručni savet EPS-a. Taj stručni savet EPS-a nije bio politički savet, već su to bili stručni ljudi u EPS-u i znali su kako se vodi i radi posao. Danas 2022. godine novi direktor EPS-a je shvatio tu grešku i to je dobro što je uradio, ispravio je grešku i vratio je te stručne savete. Očigledno je greška nastala u tih nekoliko godina kada nije bilo nekih stručnih mišljenja koji bi mogli da pomognu gospodinu Grčiću da bolje vodi sistem EPS-a.

Zbog svega toga smatram, a reći ću vam i matematički zašto je to važno, ova dva bloka su ukupno 420 megavata. Premijerka je pogrešno rekla Kostolac B3. Nije 300 nego 350 megavata. Znači, mi ni Kostolcom B3 ne možemo nadoknaditi ovaj manjak. Poslednji put su revitalizovani ti kotlovi, ta dva bloka, neki kažu sredinom 80-ih godina. Dakle, A1 i A2, sredinom 80-ih godina. Nemojte mešati remonte. Remonti su nešto drugo. Revitalizacija je nešto drugo. Dakle, jako davno je bila ta revitalizacija i važno je da se sada uradi.

Pri tome, mi gubimo još jedan deo energije zbog toga što se sa tih blokova greje Obrenovac. Znači, mi ćemo sa bloka A3 morati da skidamo energiju i da grejemo Obrenovac. Znači, u pitanju je 420 megavata. Kostolac B3 neće biti gotov sigurno. Rekli su da će biti na mreži u septembru. Vrlo teško da će biti na mreži u septembru i zbog toga smatramo da je važno da se ova dva bloka revitalizuju.

Znate, kada prođe 300 hiljada radnih sati vi ne možete na pravi način više da koristite te blokove i oni moraju da ispadnu iz sistema. Jednostavno, u ovom trenutku mislim da nemamo taj luksuz i da je mnogo bitnije da odustanemo u ovom trenutku od autoputa do Albanije i da te pare preusmerimo na revitalizaciju ovih blokova. Hvala vam.

Gospodine predsedniče, u pitanju je član 107. govornik je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne Skupštine, a prethodna govornica je rekla da smo mi licemerni i ja mislim da to nije u redu da se kaže, da smo licemerni, takva je izjava bila. Mislim da nije u redu na taj način da se obraća narodnim poslanicima, pod jedan, ako me ne čuju dobro, izvinjavam se. Samo da pojasnim, stalno se odnosi prema nama kao da smo mi tih godina o kojima se priča rukovodili strankom o kojoj je reč. Niko od nas tada nije bio, ne samo rukovodstvo, vi imate našeg potpredsednika Jovanova, koji je sada u vašoj stranci, pa ispada sada da smo mi…

Samo da pojasnim…

Samo da pojasnim zašto ne možemo mi biti licemerni i zašto na taj način.

Kako nije?

Pa nije u redu sada, ne umete da objasnite.

Ne, nije replika, hoću da kažem da ne može na taj način prema nama da se odnosi, zato što mi nismo odgovorni, mi nismo licemerni, mi tada nismo snosili….

Eto posle 12 sati. Hvala.

Dame i gospodo, prvo bih samo želeo nešto da pojasnim. Naš predlog o ministarstvima za Kosovo i Metohiju i ministarstvima za dijasporu ne bi bio dodat na vaših 25 ministarstava, nego bi on bio u sklopu 21 ministarstva koje smo mi predložili. Čisto da pojasnimo.

Što se tiče kancelarija, mi ne smatramo da te kancelarije neće raditi. Mislimo da će one raditi. Međutim, smatramo da je mnogo bolja poruka građanima Srbije i našim ljudima u inostranstvu da se ova dva ministarstva naprave.

Ja sam ovde čuo određene argumente sa kojima nikako ne mogu da se složim. Dakle, čuo sam da amandman nema smisla jer narušava koncept. To zaista nema logike nikakve, to nije argument. Amandman može da nema smisla ukoliko nije dobar, ali ne ukoliko narušava vaš koncept zato što je pravljen u okviru nekog drugog koncepta.

Zatim je rečeno da uprava može mnogo efikasnije da radi od ministarstva. To verovatno jeste tačno ponekada, ali vi ste to iskoristili argument zašto niste napravili neko ministarstvo. Onda se postavlja pitanje što niste napravili više uprava, a manje ministarstava? Zatim sam čuo jedan dobar argument, znači argument koji se ticao mosta. Tu ste bili u pravu. To jeste dobar argument i vi taj most, i mi taj most zajedno treba svi da napravimo, samo niko ne sme da se tuče, naravno. To opet nije argument za ministarstvo, nego za most. Malo je zafalilo tih argumenata, onoliko koliko sam ja video.

Ono što smo mi predložili ovim predlogom je da se spoje Ministarstvo prosvete, Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Vaše rešenje da se spoje nauka, tehnološki razvoj i inovacije ima logike zato što nova tehnološka rešenja i inovacije zaista dolaze iz sveta nauke. One nekada dolaze iz sveta privrede, iz namenske industrije npr.

Međutim, smatramo da je loše razdvojiti prosvetu i nauku, pre svega zbog univerziteta. Mi smatramo da ljudi na univerzitetu se bave u isto vreme i prosvetom i ozbiljnim naučnim radom. U projektima zajedno sa profesorima sa tog fakulteta, sa bilo kog fakulteta nalaze se i studenti. To je na najbolji način spajanje prosvetnog i naučnog rada.

Na fakultetima postoje instituti, postoje laboratorije koje u poslednje vreme izbacuju vrlo dobra tehnička rešenja i dobre inovacije. To je apsolutno jedan od razloga, a mislim potpuno opravdan razlog zašto smo mi predložili da se ova dva ministarstva spoje. Eto toliko, da ne trošim više vremena. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam zaista pažljivo slušao sva ova izlaganja koja su se ticala ovog zakona, nažalost, nije ih bilo baš mnogo, i uočio sam neke određene nelogičnosti koje bih sada podvukao.

Dakle, čuli smo da je vreme u kome se nalazimo izuzetno loše i ja se potpuno slažem sa tim. Ne znamo šta će biti. Čuli smo gospodina Đukanovića da je ovo praktično ratna Vlada. Pa, nije logično da ratna Vlada ima 25 ministarstava, valjda je logično da ona bude kompaktnija, efikasnija. Uostalom, neko je ovde rekao i pitao – zar je bitan broj ministarstava? Predstavnicima većine bio je bitan broj ministarstava, i predsedniku Vučiću, 2012. godine, kada je rekao da je maksimalan broj ministarstava 15.

Godine 2014. je uradio dobru stvar, napravio je jednu kompaktnu Vladu. Zašto? Zato što su okolnosti u kojima se Srbija tad nalazila takođe bile loše. Takođe je bila ekonomska kriza, bili su veliki politički pritisci i to je bilo opravdanje za Vladu od 16 ministarstava. Ja mislim da je to bilo dobro, da je to bio dobar potez tada. Ne razumem zašto takav potez nije urađen sada?

Sada na potpuno isti način branite 25 ministarstava kroz situaciju koja je potpuno ista. Znači, imamo situaciju koja je, kako je gospođa Brnabić rekla, najgora situacija od Drugog svetskog rata, gde je velika kriza. Mislim da je bilo logičnije da se napravi broj ministarstava koji bi bio kompaktniji, s tim što se potpuno slažem sa vama, gospodine Jovanov, ja isto mislim, kao i vi, da je to stvar Vlade i da mi uopšte ne treba da imamo ovakvu vrstu zakona. Ali, šta da radimo, tako je kako je.

Još jedna stvar mi je zasmetala. Vi se opravdavali broj ministarstava time što određeni ministri ne mogu da stignu da obrade sva ministarstva. Jel tako? To je jako loše što ste rekli. Znači, to se ne rešava time. Jeste, gospodin Jovanov je to rekao. To se ne rešava time što ćete vi da povećate broj ministarstava, nego što ćete postaviti ljude koji to mogu da urade. To ste uradili 2016. godine.

Jer, ako je to tačno što ste rekli, šta to implicira? To implicira da vaše Vlade koje su imale manje ministarstava, a ja mislim da je to dobar put, i vi treba da vašu pozitivnu praksu primenite ovde, da su one bile loše, da ti ministri nisu dobro radili, da vi zbog toga sada povećavate broj ministarstava. Dakle, imamo 2014. godine 16, danas imamo 25. To je, naravno, vaše pravo i vi imate pravo da napravite ministarstava koliko hoćete, ali evo to je moj stav i mislim da to jednostavno nije dobar put i nije dobra poruka građanima Srbije.

Dalje, ministarstvo za KiM. Da, mi se zalažemo za to ministarstvo, ali ja potpuno razumem vaš stav što niste ukinuli ni Ministarstvo za evropske integracije. Niste želeli da u ovim teškim vremenima pošaljete lošu poruku EU. To je moj utisak. Ali, kakvu poruku građanima Srbije šaljete kad ste ostavili Kancelariju za KiM i niste je podigli na rang ministarstva. Ispada da je vama bitnija EU od KiM. Siguran sam da to nije tako. Zaista, iskreno verujem da to nije tako i da je vama stalo do KiM kao meni. Zaista, ali takvu poruku šaljete. Nije trebalo da pošaljete takvu poruku.

Dalje, govorimo o Vladi koja je ratna, tako je rekao gospodin, Đukanović. Da li je logično da ratna Vlada ima Ministarstvo za turizam? Jeste, zaista je turizam velika razvojna šansa ove zemlje, ali onda treba da uskladimo. To je moglo, i zaista mislim da je bilo mnogo bolje rešenje da taj deo bude u okviru nekog drugog ministarstva, kao što je bio do sada. Zaista, mislim, kako će ti turisti da dolaze ukoliko se zaista desi Treći svetski rat o kome priča i predsednik, o kome je pričala i premijerka. Znači, kako će da dolaze, na tenkovima. Čemu onda Ministarstvo za turizam? Nije logično.

Eto, ja bih sada ostavio gospodinu Radosavljeviću da nastavi. Mi nećemo glasati za to, to je naše pravo. Mislim da Srbija treba da ostane na ovom neutralnom putu. Mi nikada za EU nismo rekli da ne treba da sarađujemo sa EU, i zato nemojte da nas kritikujete, samo moramo biti svesni šta je na kraju tog puta, to je priznanje Kosova i Metohije. Hvala vam.