| 10.12.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije, Milošu Vučeviću |
u proceduri
|
| 15.11.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije |
odbačen
|
| 24.09.2024. | Predlog zakona o zastupanju i zaštiti državnih interesa Republike Srbije na Kosovu i Metohiji |
u proceduri
|
Imam tri pitanja. Prvo pitanje je namenjeno vama, gospođo predsednice Skupštine. Ono glasi – kada ćete zakazati sednicu Narodne skupštine i raspravljati o zakonu o zaštititi i zastupanju državnih interesa na KiM? Kada ćete omogućiti raspravu o ovom najvažnijem državnom pitanju?
Ističem da je potrebno da toj sednici prisustvuje i predsednik Republike kojeg smatramo najodgovornijim za vođenje politike u zadnjih 10 godina. Prihvatanjem francusko-nemačkog plana, a kasnije i ovog Ohridskog sporazuma doveo nas je u takvu situaciju da više, čini mi se, nemamo izlaza.
Vidi se, odnosno očigledno je da je ta politika doživela neuspeh, slom i da je ovde potrebno raspravljati, a iz korena promeniti delovanje.
Drugo pitanje je za predsednika Vlade i ministarku obrazovanja – zašto Vlada Republike Srbije ne poštuje Protokol potpisan sa četiri reprezentativna sindikata iz oblasti obrazovanja?
Mene kao prosvetnog radnika dosta ljude sreće i kaže – kako ste tako nezahvalni i nezadovoljni sa povećanjem od 50%. Nekima paušalnim tumačenjima ljudi stiču, da kažem, uverenje da je plata prosvetnim radnicima podignuta 50%. Radi se o povećanju 50% većim u odnosu na ostale, da kažem, javne službe, sa 8% na 12%. Samo 2018. godine smo imali da nam je osnovna plata u prosveti bila jednaka prosečnoj plati u Srbiji. Vidi se da i sve zemlje u okruženju imaju tu osnovnu platu koja je veća od prosečne plate, sem Republike Makedonije.
Evo, najjednostavnije – ako je plata 100.000 povećanjem od 8% oni koji imaju, da kažem, prosečnu platu, dolazimo na 108.000. U ovom trenutku, odnosno do kraja godine odnos osnovne i prosečne zarade u prosveti biće 0,88. To je otprilike oko 90.000. Sa povećanjem od 12% mi dolazimo na 100.000 dinara. Nije izjednačeno, znate. Mnogo veće povećanje treba da bude da bi se izjednačilo.
Tako da, molim vas da to imate u vidu, da u budžetu za narednu godinu planirate sredstva jer smatram obrazovanje najbitnijom oblašću. Morate planirate i ono što smo ranije pričali, možda stanove za ljude zaposlene u prosveti, kao što je to urađeno za vojsku i policiju.
Treće pitanje namenjeno je predsedniku Vlade i ministru za rad i socijalna pitanja, a odnosi se na penzionere – kada će biti izmenjen Zakon o PIO u članu 70. a) kojim se trajno umanjuje penzije onima koji su u penziju otišli pre navršenih 65 godina?
Srbija ima dosta ljudi koji su počeli mladi da rade, i u ovom trenutku dosta mladih ljudi, hvala Bogu, zasniva radni odnos sa 18, 19, 20 godina. Ti ljudi kada dođu, kada napune 61, 62, 63 godine oni ostaju trajno kažnjeni. Ovim tzv. penalima, a ja mislim čistom pljačkom penzija se umanjuje 0,34% mesečno, a po tom osnovu pojedini penzioneri mogu mesečno da izgube i čitavih 20.000.
Zaista smatram da država treba da bude pravedna prema svojim građanima. Radi se o ne malom broju ljudi. Insistiraćemo, znači, ako to sami ne shvatite, odnosno predložićemo izmene i dopune ovog zakona, Zakona o PIO.
U situaciji kada pričamo o zlatnom dobu, kada milijarde trošimo na bespotrebne, a čini mi se i koruptivne projekte, i kada pravimo jednu potpuno novu, da kažem, elitu, nažalost uglavnom od neobrazovanih i sa kupljenim diplomama, vreme je da shvatimo da su nam prosveta, zdravstvo i da su nam penzioneri prioritet.
Hvala.
Predloženim amandmanom predviđamo izmene u članu 6. tako što bi u ove naredne dve godine, odnosno tri godine sa smanjenjem od po 10 milijardi, koje su predviđene za podsticaj stranih, radi se poziciji privrede, predviđeno za podsticaj za ulaganja stranim investitorima, mi smo po vašoj tvrdnji poodavno lider u privlačenju stranih investitora. Nemam ništa protiv. Jesam za strana ulaganja, ali moramo znati šta i kome koliko dajemo.
Znate, gospodo, tuđa ruka svrab ne češe i nijedna se država i nijedna se privreda nije razvila isključivo na stranim ulaganjima. Jesam za strana ulaganja koja razvijaju, da kažem, neke posebne industrije, neke sofisticirane delove, ali za ulaganja gde mi damo ljudima i zemljište i za svakog zaposlenog radnika poprilične iznose, a da bi žene motale kablove i pritom imale nikakve uslove. Znači, mislim da to nije rešenje. Dugoročno je rešenje da mi imamo više poverenja u naše privrednike. Ne znam zbog čega i čemu toliko nepoverenje prema našim domaćim privrednicima jer da smo ovolike pare dali našim domaćim privrednicima, naročito da ulože u poljoprivredu, odnosno prehrambenu industriju efekti bi dugoročno bili mnogo veći za nas. Hvala.
Kao i do sada, pokušaću da se držim dnevnog reda.
Ovim amandmanom mi predlažemo da sredstva koja su predviđena da se realizuju preko Kabineta pojedinih ministara bez portfelja ostanu, odnosno budu realizovana preko tzv. tradicionalnih ministarstava.
Ne što mi neke ministre smatramo boljim, a neke lošijim, smatramo da postoji adekvatna administracija u ministarstvima koja su tradicionalna.
Znate, kada izaberete Vladu koja ima ovoliki broj ministara, neki su ostali bez portfelja, ali bi želeli... Znači, možete imati novac iako nemate portfelj. Vi ste ministar samo ako raspolažete određenom količinom novca.
Mi smo za povećanje prihoda lokalnim samoupravama koja su trebala da budu realizovana preko jednog kabineta.
Smatramo da su prihodi lokalnih samouprava stvarno mali, odnosno da ne kažem Bogu plakati. Ljudi koji vode lokale su za mene junaci, jer nemaju dovoljno sredstava za kanalizaciju, za vodu, za ulice, za atarske puteve, za rasvetu.
Mi nemamo nijednog predstavnika opštine, pa da bude da kukamo nad njihovom sudbinom, nego se pitanje finansiranja lokalnih samouprava mora jednom sistemski rešiti.
Evo, nije bilo predloga, gospodine Vučeviću, predlažem, napravite ekipu. Porez na dohodak građana je nešto što deli republički budžet, odnosno lokalne samouprave. Napravite klizne skale tako da ljudi koji vode lokalne samouprave imaju mnogo više prihoda od toga, da im mnogo više prihoda od poreza na dohodak ostaje.
Način na koji je urađena fiskalizacija omogućava da i deo PDV-a... Vi možete sada tačno iskontrolisati koji deo PDV-a dolazi sa koje teritorije. Mi moramo raditi na razvoju lokalnih samouprava. Nama se Srbija prazni. Nama su sela oko Kragujevca, centar Šumadije prazna. Šta je sa rubnim opštinama?
Mene boli i meni nije dobro kada vidim da mi za troškove kamata, odnosno vraćanja dugova, što domaćim, što stranim bankama i ostale troškove zaduživanja, izdvajamo 185 milijardi.
Sem budžeta grada Beograda, koji je planiran 177 milijardi i da kažem Novog Sada, budžeti ostalih lokalnih samouprava su smešni. Ako vam je cilj da svi dođemo u Beograd, onda ste ne na dobrom, vi ste na odličnom putu. Ja se nadam da nije.
Znači, prioritet nekog...
Imam tri pitanja. Prvo pitanje je namenjeno vama, gospođo predsednice Skupštine. Ono glasi – kada ćete zakazati sednicu Narodne skupštine i raspravljati o zakonu o zaštititi i zastupanju državnih interesa na KiM? Kada ćete omogućiti raspravu o ovom najvažnijem državnom pitanju?
Ističem da je potrebno da toj sednici prisustvuje i predsednik Republike kojeg smatramo najodgovornijim za vođenje politike u zadnjih 10 godina. Prihvatanjem francusko-nemačkog plana, a kasnije i ovog Ohridskog sporazuma doveo nas je u takvu situaciju da više, čini mi se, nemamo izlaza.
Vidi se, odnosno očigledno je da je ta politika doživela neuspeh, slom i da je ovde potrebno raspravljati, a iz korena promeniti delovanje.
Drugo pitanje je za predsednika Vlade i ministarku obrazovanja – zašto Vlada Republike Srbije ne poštuje Protokol potpisan sa četiri reprezentativna sindikata iz oblasti obrazovanja?
Mene kao prosvetnog radnika dosta ljude sreće i kaže – kako ste tako nezahvalni i nezadovoljni sa povećanjem od 50%. Nekima paušalnim tumačenjima ljudi stiču, da kažem, uverenje da je plata prosvetnim radnicima podignuta 50%. Radi se o povećanju 50% većim u odnosu na ostale, da kažem, javne službe, sa 8% na 12%. Samo 2018. godine smo imali da nam je osnovna plata u prosveti bila jednaka prosečnoj plati u Srbiji. Vidi se da i sve zemlje u okruženju imaju tu osnovnu platu koja je veća od prosečne plate, sem Republike Makedonije.
Evo, najjednostavnije – ako je plata 100.000 povećanjem od 8% oni koji imaju, da kažem, prosečnu platu, dolazimo na 108.000. U ovom trenutku, odnosno do kraja godine odnos osnovne i prosečne zarade u prosveti biće 0,88. To je otprilike oko 90.000. Sa povećanjem od 12% mi dolazimo na 100.000 dinara. Nije izjednačeno, znate. Mnogo veće povećanje treba da bude da bi se izjednačilo.
Tako da, molim vas da to imate u vidu, da u budžetu za narednu godinu planirate sredstva jer smatram obrazovanje najbitnijom oblašću. Morate planirate i ono što smo ranije pričali, možda stanove za ljude zaposlene u prosveti, kao što je to urađeno za vojsku i policiju.
Treće pitanje namenjeno je predsedniku Vlade i ministru za rad i socijalna pitanja, a odnosi se na penzionere – kada će biti izmenjen Zakon o PIO u članu 70. a) kojim se trajno umanjuje penzije onima koji su u penziju otišli pre navršenih 65 godina?
Srbija ima dosta ljudi koji su počeli mladi da rade, i u ovom trenutku dosta mladih ljudi, hvala Bogu, zasniva radni odnos sa 18, 19, 20 godina. Ti ljudi kada dođu, kada napune 61, 62, 63 godine oni ostaju trajno kažnjeni. Ovim tzv. penalima, a ja mislim čistom pljačkom penzija se umanjuje 0,34% mesečno, a po tom osnovu pojedini penzioneri mogu mesečno da izgube i čitavih 20.000.
Zaista smatram da država treba da bude pravedna prema svojim građanima. Radi se o ne malom broju ljudi. Insistiraćemo, znači, ako to sami ne shvatite, odnosno predložićemo izmene i dopune ovog zakona, Zakona o PIO.
U situaciji kada pričamo o zlatnom dobu, kada milijarde trošimo na bespotrebne, a čini mi se i koruptivne projekte, i kada pravimo jednu potpuno novu, da kažem, elitu, nažalost uglavnom od neobrazovanih i sa kupljenim diplomama, vreme je da shvatimo da su nam prosveta, zdravstvo i da su nam penzioneri prioritet.
Hvala.
Imam nekoliko pitanja za Vladu Republike Srbije, odnosno resorne ministre.
Prvo pitanje je predviđeno za ministra kulture, gospodina Selakovića i glasi – šta će Vlada i vi kao resorni ministar, odnosno Ministarstvo kulture preduzeti da se sačuva Karađorđev dom u Rači od potpunog propadanja? Dosadašnjom nebrigom države objekat je toliko zapušten i devastiran, da je dovedeno u pitanje kada će se sam od sebe urušiti. Ima li načina da se ovaj objekat sačuva, tako što će ga Republike Srbija uzeti u trajnu zaštitu, renovirati i privesti adekvatnoj nameni?
Ja ću sada pokazati par fotografija kako ovaj objekat izgleda. Ovu ću dostaviti gospodinu ministru. Da kažem da je ovaj velelepni objekat građane u periodu od 1929. do 1933. godine. Sredstva za izgradnju ovog objekta obezbedila je Fondacija kraljice Marije i imućni građani Rače i okolnih sela. Namenjen je bio za ratnu siročad iz balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, za decu iz Dunavske banovine. U vreme izgradnje predstavljao je biser arhitekture i spadao je među najreprezentativnije objekte ondašnje Kraljevine Jugoslavije.
U vreme rata korišćen je kao gimnazija, nakon Drugog svetskog rata korišćen je kao poljoprivredna škola, jedno vreme je korišćen i kao osnovna škola, da bi nažalost posle bombardovanja i NATO agresije bio stecište za raseljena lica sa Kosova i Metohije i bio je centar zbivanja za ove nesrećne ljude.
Objekat i parcela na kojoj se objekat nalazi javna je svojina opštine Rača. Nažalost opština Rača kao mala opština nema dovoljno svojih izvornih prihoda da može da renovira i održava ovaj objekat koji ima prilično dosta kvadrata, oko 3.600. Bilo je nekih pokušaja same opštine da ga bar koliko, toliko sačuva, odnosno pre dve godine rađena je neka, da kažem manja sanacija u smislu prepokrivanja gromobrana i zamene oluka, ali objekat i dalje prokišnjava, tako da se tavanice urušavaju, a na pojedinim delovima objekta počelo je da izrasta drveće.
Smatram da država koja ima 500 miliona evra da izdvoji za nacionalni stadion, a da pritom nema gotovo nikakvu ligu i nacionalni fudbal, mora da nađe načina da obezbedi manje od 1% tog iznosa da se sačuva objekat ovakvog značaja i ovakve namene.
Smatram da narod koji se ovako odnosi prema svojoj kulturnoj baštini, prema svojoj istoriji nema perspektivu. Ovo ću zajedno sa fotografijama dostaviti gospodinu ministru.
Drugo pitanje, namenjeno je gospođi Đukić Dejanović, našoj sugrađanki. Šta će Vlada, odnosno šta ćete vi kao resorni ministar, ali i kao dugogodišnji zdravstveni radnik preduzeti da se omogući kupovina stanova po povoljnim cenama zaposlenima u predškolskim ustanovama, osnovnim školama, kao i svim zdravstvenim ustanovama?
Država je Zakonom o posebnim uslovima za realizaciju projekta i izgradnje stanova za pripadnike službi bezbednosti omogućila kupovinu stanova za ovu kategoriju ljudi, po vrlo povoljnim cenama. Nažalost, već na ovom zasedanju imamo izmene tog zakona, jer se shvatilo da je dobar deo ljudi, da kažem, možda nepravedno došao do tih povoljnih stanova i da su imali rešeno stambeno pitanje, da su ih uzimali isključivo za izdavanje.
Smatram da prosveta i zdravstvo nisu ništa manje bitni od policije i Vojske i čak da će u budućnosti imati mnogo bitniju ulogu za budućnost ove zemlje. Smatram da jedini kriterijum za kupovinu, odnosno da kažem dodelu ovih stanova, to je da budu mladi ljudi, ne samo iz Vojske i policije nego i iz prosvete i zdravstva.
Bitno je ovim mladim ljudima koji se opredele za prosvetu i zdravstvo pružiti nadu da je moguće u ovoj zemlji dostojanstveno živeti, a to znači imati bar pristojne plate koje su malo veće od republičkog proseka i da mogu na pošten način od svoje države kupiti, odnosno doći do stana.
Trenutno, nažalost imamo takvu praksu da mnoge kolege prosvetni, a i zdravstveni radnici rade deset i više godina na određeno, tako da ne ističu pravo i nemaju uslov da kuće, odnosno da podignu kredit ni za patike, a kamo li za stan i da svojoj porodici i sebi obezbede.