| 16.07.2024. | Predlog Deklaracije o Srebrenici |
u proceduri
|
Dame i gospodo, gospođo predsedavajuća, mi ćemo kao poslanička grupa podržati amandman naših kolega opozicionih, odnosno protiv smo izgradnje nacionalnog stadiona.
Smatramo da se ovo sa zaduživanjem malo otrglo kontroli, da je EXPO suviše krupan zalogaj za našu državu i za našu privredu, 42 milijarde, odnosno blizu 360 miliona evra koje ćemo uzeti od „Poštanske štedionice“ i to je meni jedino da kažem pozitivno što se zadužujemo kod domaćih banaka na 11 godina, odnosno u 132 mesečne rate sa početkom otplate 2027. godine. Mene prosto plaši šta ćemo mi i šta će biti posle te 2027. godine, naročito ako znamo da ćemo danas sa predlozima zakona, odnosno prednostima zaduženje koji idu nakon ove tačke dnevnog reda odložiti plaćanje dva kredita od po milijardu evra, uzeti 2014. godine, odnosno 2016. do 2006. godine po znatno nepovoljnijim kamatnim stopama.
Meni je nekako prosto, nemojte mi uzeti za zlo nekako čudno da mi imamo dnevnu likvidnost od 750 milijardi, odnosno 6,5 milijardi evra, a zadužujemo se, ja to, kao i pun mi je novčanik, pa idem da tražim na zajam. Prosto radimo li mi to u interesu, razmišljamo mi i više o interesu banaka, pa neka su i naše poslovne ili o budžetu, odnosno o novcu svih građana Republike Srbije. Pođite od toga, odnosno ajde i ja ponekad sebe kada preispitujem.
Možda ja ne volim fudbal, pa sam protiv nacionalnog stadiona, ali mislim da ova država u ovom trenutku ima mnogo važnijih i bitnijih problema. Mi imamo velike liste čekanja za vrtiće i da ovaj novac uzimate za izgradnju vrtića, za izgradnju školskih sala, ja bih rekla u redu, kamata nepovoljna, svuda su skočile, odnosno na tržištu su kamate veće znatno u odnosu na neke godine od ranije, ali vi uzimate za nacionalni stadion. Pitam se da li je ova cena konačna? Imajući iskustvo, odnosno prateći, mislim da je ovo negde pola i da će konačno zaduženje biti bogami poveće od ovoga, da ne kažem duplo veće od ovoga.
Mislim da država ima obavezu da razvija, odnosno da ulaže u učenički i masovan sport, to je izgradnja fiskulturnih sala, znači ono što mogu da koriste svi građani. Bojim se da ulaganje u stadion, zvali ga mi nacionalni, imaćemo problem održavanja. Znate, nije samo problem nešto napraviti, svako ko je nešto pravio, zna da to posle mnogo više košta, odnosno održavanje košta. Jesmo li mi sa ovim kapacitetima, sa reprezentacijom koju imamo, sa onim što ćemo imati na tom stadionu, zaista dorasli da to nešto izfinansiramo posle te 2027. godine? Pa, takođe i ovi kriterijumi koji se uzimaju za obilaznice i za ove puteve, hajde sada ja sam načelno protiv toga da se mi zadužujemo, odnosno da ide kao leks specijalis i to bez primene Zakona o javnim nabavkama i cene su mi vrlo upitne, ali mi je to mnogo manje sporno od zaduživanja za nacionalni stadion.
Tako da mislim da ovo treba da ostane, da se prihvati amandman opozicije da nema zaduženja. Hvala vam.
Tako je. Dobar deo onoga što sam htela da kažem rekao je kolega koji je govorio ispred mene. Htela sam da postavim ministru Martinoviću pitanje – gde je on to našao da se mi zadužujemo po 4%? Četiri procenta pozdravila bih. Mi se 4% zadužujemo, odnosno sada reprogramiramo kredite koje smo trebali već da vratimo ove godine, a sada se za ove puteve zadužujemo za tromesečni belibor plus 2,9%. Kad ja kao matematičar vidim koliki je tromesečni belibor, koja je cena sada, negde oko 5,5%, 5,6%, plus 2% je 9%, ja to vidim da prelazi 8%. Složićete se. Nisam protiv izgradnje puteva. Malopre sam rekla, protiv sam načina kako se ugovaraju, suspenzijom Zakona o javnim nabavkama i protiv sam zaduženja po ovim kamatnim stopama. Inače, protiv izgradnje puta nisam.
Pričaćemo kasnije o Kragujevcu, odnosno obilaznici, kako da bude protiv toga? Naravno da nisam. Ali nemojte dovoditi nas sve u zabunu da se tako povoljno zadužujemo.
Evo šta se dešava sa bankama. Banke u zadnjih par godina ostvaruju izvanredne profite. Ne pričam o zaradi, nego o dobiti banaka. One su u 2022. i 2023. godini iskazale dobit, pominjem dobit, ne prihod, 1,9 milijardi. Za prva četiri meseca ove godine 540 miliona, što znači ako nastave, a vidite vi kako se mi lepo zadužujemo, njihova dobit će preći preko dve milijarde. Ako se već zadužujemo, hajde onda da donesemo zakon da dodatno oporezujemo te banke. Imamo para u budžetu, 750 milijardi i super, pun novčanik, a ja idem da se zadužim. Mislim, prosto mi vređa inteligenciju, zdrav razum. Imamo pare, hajde kod komšije da zajmim. Mislim, ne ide, brate, ne ide.
Znači, ja sam za to, jesam za izgradnju puteva, ali nemoj sve nas ovde da pravite maloumnim, da kažete da su kamate povoljne. Nisu povoljne. Jesu porasle. I ja sam išla pre neki dan da se raspitam nešto po bankama, i jesu znatno veće u odnosu na pre dve, tri godine, ali nije ovo, i nisu povoljni krediti. Banke u zadnje vreme u Srbiji ostvaruju izuzetnu, izuzetnu dobit. Znači, ako se već zadužujemo, onda da razmišljamo do kraja godine o izmeni zakona, pa malo da ih rebnemo, da im uzmemo neki dinar za budžet. Hvala.
Gospodine ministre, vi meni održaste predavanje iz geopolitike i situacija je u svetu veoma loša, složiću se, sa najvećim delom vašeg izlaganja, ali kada ste svesni da je takva situacija, onda se dodatno vodi računa o zaduživanju. I ako se zadužujemo, zadužujemo se za ono što je najneophodnije, a ne za neke stadione i za neke cirkuse. Žao mi je što imamo samo jednu banku u svojini države, odnosno jednu našu nacionalnu banku, ali složićete se da je i u vreme vašeg mandata dobar deo banaka prodat strancima, evo Komercijalna banka, zadnje. Kako ne? Znači, tako da još jedna stvar što meni onako dodatno ukazuje i kažem plaši me onaj koji je radio na dovođenju stranih odnosno gašenju domaćih banaka je i te kako sada vama blizak i vam on i dalje kroji dobar deo ekonomske i bankarske politike, neću da dužim.
Hvala vam.
Imam nekoliko pitanja za Vladu Republike Srbije, odnosno resorne ministre.
Prvo pitanje je predviđeno za ministra kulture, gospodina Selakovića i glasi – šta će Vlada i vi kao resorni ministar, odnosno Ministarstvo kulture preduzeti da se sačuva Karađorđev dom u Rači od potpunog propadanja? Dosadašnjom nebrigom države objekat je toliko zapušten i devastiran, da je dovedeno u pitanje kada će se sam od sebe urušiti. Ima li načina da se ovaj objekat sačuva, tako što će ga Republike Srbija uzeti u trajnu zaštitu, renovirati i privesti adekvatnoj nameni?
Ja ću sada pokazati par fotografija kako ovaj objekat izgleda. Ovu ću dostaviti gospodinu ministru. Da kažem da je ovaj velelepni objekat građane u periodu od 1929. do 1933. godine. Sredstva za izgradnju ovog objekta obezbedila je Fondacija kraljice Marije i imućni građani Rače i okolnih sela. Namenjen je bio za ratnu siročad iz balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, za decu iz Dunavske banovine. U vreme izgradnje predstavljao je biser arhitekture i spadao je među najreprezentativnije objekte ondašnje Kraljevine Jugoslavije.
U vreme rata korišćen je kao gimnazija, nakon Drugog svetskog rata korišćen je kao poljoprivredna škola, jedno vreme je korišćen i kao osnovna škola, da bi nažalost posle bombardovanja i NATO agresije bio stecište za raseljena lica sa Kosova i Metohije i bio je centar zbivanja za ove nesrećne ljude.
Objekat i parcela na kojoj se objekat nalazi javna je svojina opštine Rača. Nažalost opština Rača kao mala opština nema dovoljno svojih izvornih prihoda da može da renovira i održava ovaj objekat koji ima prilično dosta kvadrata, oko 3.600. Bilo je nekih pokušaja same opštine da ga bar koliko, toliko sačuva, odnosno pre dve godine rađena je neka, da kažem manja sanacija u smislu prepokrivanja gromobrana i zamene oluka, ali objekat i dalje prokišnjava, tako da se tavanice urušavaju, a na pojedinim delovima objekta počelo je da izrasta drveće.
Smatram da država koja ima 500 miliona evra da izdvoji za nacionalni stadion, a da pritom nema gotovo nikakvu ligu i nacionalni fudbal, mora da nađe načina da obezbedi manje od 1% tog iznosa da se sačuva objekat ovakvog značaja i ovakve namene.
Smatram da narod koji se ovako odnosi prema svojoj kulturnoj baštini, prema svojoj istoriji nema perspektivu. Ovo ću zajedno sa fotografijama dostaviti gospodinu ministru.
Drugo pitanje, namenjeno je gospođi Đukić Dejanović, našoj sugrađanki. Šta će Vlada, odnosno šta ćete vi kao resorni ministar, ali i kao dugogodišnji zdravstveni radnik preduzeti da se omogući kupovina stanova po povoljnim cenama zaposlenima u predškolskim ustanovama, osnovnim školama, kao i svim zdravstvenim ustanovama?
Država je Zakonom o posebnim uslovima za realizaciju projekta i izgradnje stanova za pripadnike službi bezbednosti omogućila kupovinu stanova za ovu kategoriju ljudi, po vrlo povoljnim cenama. Nažalost, već na ovom zasedanju imamo izmene tog zakona, jer se shvatilo da je dobar deo ljudi, da kažem, možda nepravedno došao do tih povoljnih stanova i da su imali rešeno stambeno pitanje, da su ih uzimali isključivo za izdavanje.
Smatram da prosveta i zdravstvo nisu ništa manje bitni od policije i Vojske i čak da će u budućnosti imati mnogo bitniju ulogu za budućnost ove zemlje. Smatram da jedini kriterijum za kupovinu, odnosno da kažem dodelu ovih stanova, to je da budu mladi ljudi, ne samo iz Vojske i policije nego i iz prosvete i zdravstva.
Bitno je ovim mladim ljudima koji se opredele za prosvetu i zdravstvo pružiti nadu da je moguće u ovoj zemlji dostojanstveno živeti, a to znači imati bar pristojne plate koje su malo veće od republičkog proseka i da mogu na pošten način od svoje države kupiti, odnosno doći do stana.
Trenutno, nažalost imamo takvu praksu da mnoge kolege prosvetni, a i zdravstveni radnici rade deset i više godina na određeno, tako da ne ističu pravo i nemaju uslov da kuće, odnosno da podignu kredit ni za patike, a kamo li za stan i da svojoj porodici i sebi obezbede.