Imam tri pitanja. Prvo pitanje je namenjeno vama, gospođo predsednice Skupštine. Ono glasi – kada ćete zakazati sednicu Narodne skupštine i raspravljati o zakonu o zaštititi i zastupanju državnih interesa na KiM? Kada ćete omogućiti raspravu o ovom najvažnijem državnom pitanju?

Ističem da je potrebno da toj sednici prisustvuje i predsednik Republike kojeg smatramo najodgovornijim za vođenje politike u zadnjih 10 godina. Prihvatanjem francusko-nemačkog plana, a kasnije i ovog Ohridskog sporazuma doveo nas je u takvu situaciju da više, čini mi se, nemamo izlaza.

Vidi se, odnosno očigledno je da je ta politika doživela neuspeh, slom i da je ovde potrebno raspravljati, a iz korena promeniti delovanje.

Drugo pitanje je za predsednika Vlade i ministarku obrazovanja – zašto Vlada Republike Srbije ne poštuje Protokol potpisan sa četiri reprezentativna sindikata iz oblasti obrazovanja?

Mene kao prosvetnog radnika dosta ljude sreće i kaže – kako ste tako nezahvalni i nezadovoljni sa povećanjem od 50%. Nekima paušalnim tumačenjima ljudi stiču, da kažem, uverenje da je plata prosvetnim radnicima podignuta 50%. Radi se o povećanju 50% većim u odnosu na ostale, da kažem, javne službe, sa 8% na 12%. Samo 2018. godine smo imali da nam je osnovna plata u prosveti bila jednaka prosečnoj plati u Srbiji. Vidi se da i sve zemlje u okruženju imaju tu osnovnu platu koja je veća od prosečne plate, sem Republike Makedonije.

Evo, najjednostavnije – ako je plata 100.000 povećanjem od 8% oni koji imaju, da kažem, prosečnu platu, dolazimo na 108.000. U ovom trenutku, odnosno do kraja godine odnos osnovne i prosečne zarade u prosveti biće 0,88. To je otprilike oko 90.000. Sa povećanjem od 12% mi dolazimo na 100.000 dinara. Nije izjednačeno, znate. Mnogo veće povećanje treba da bude da bi se izjednačilo.

Tako da, molim vas da to imate u vidu, da u budžetu za narednu godinu planirate sredstva jer smatram obrazovanje najbitnijom oblašću. Morate planirate i ono što smo ranije pričali, možda stanove za ljude zaposlene u prosveti, kao što je to urađeno za vojsku i policiju.

Treće pitanje namenjeno je predsedniku Vlade i ministru za rad i socijalna pitanja, a odnosi se na penzionere – kada će biti izmenjen Zakon o PIO u članu 70. a) kojim se trajno umanjuje penzije onima koji su u penziju otišli pre navršenih 65 godina?

Srbija ima dosta ljudi koji su počeli mladi da rade, i u ovom trenutku dosta mladih ljudi, hvala Bogu, zasniva radni odnos sa 18, 19, 20 godina. Ti ljudi kada dođu, kada napune 61, 62, 63 godine oni ostaju trajno kažnjeni. Ovim tzv. penalima, a ja mislim čistom pljačkom penzija se umanjuje 0,34% mesečno, a po tom osnovu pojedini penzioneri mogu mesečno da izgube i čitavih 20.000.

Zaista smatram da država treba da bude pravedna prema svojim građanima. Radi se o ne malom broju ljudi. Insistiraćemo, znači, ako to sami ne shvatite, odnosno predložićemo izmene i dopune ovog zakona, Zakona o PIO.

U situaciji kada pričamo o zlatnom dobu, kada milijarde trošimo na bespotrebne, a čini mi se i koruptivne projekte, i kada pravimo jednu potpuno novu, da kažem, elitu, nažalost uglavnom od neobrazovanih i sa kupljenim diplomama, vreme je da shvatimo da su nam prosveta, zdravstvo i da su nam penzioneri prioritet.

Hvala.

Predloženim amandmanom predviđamo izmene u članu 6. tako što bi u ove naredne dve godine, odnosno tri godine sa smanjenjem od po 10 milijardi, koje su predviđene za podsticaj stranih, radi se poziciji privrede, predviđeno za podsticaj za ulaganja stranim investitorima, mi smo po vašoj tvrdnji poodavno lider u privlačenju stranih investitora. Nemam ništa protiv. Jesam za strana ulaganja, ali moramo znati šta i kome koliko dajemo.

Znate, gospodo, tuđa ruka svrab ne češe i nijedna se država i nijedna se privreda nije razvila isključivo na stranim ulaganjima. Jesam za strana ulaganja koja razvijaju, da kažem, neke posebne industrije, neke sofisticirane delove, ali za ulaganja gde mi damo ljudima i zemljište i za svakog zaposlenog radnika poprilične iznose, a da bi žene motale kablove i pritom imale nikakve uslove. Znači, mislim da to nije rešenje. Dugoročno je rešenje da mi imamo više poverenja u naše privrednike. Ne znam zbog čega i čemu toliko nepoverenje prema našim domaćim privrednicima jer da smo ovolike pare dali našim domaćim privrednicima, naročito da ulože u poljoprivredu, odnosno prehrambenu industriju efekti bi dugoročno bili mnogo veći za nas. Hvala.

Kao i do sada, pokušaću da se držim dnevnog reda.

Ovim amandmanom mi predlažemo da sredstva koja su predviđena da se realizuju preko Kabineta pojedinih ministara bez portfelja ostanu, odnosno budu realizovana preko tzv. tradicionalnih ministarstava.

Ne što mi neke ministre smatramo boljim, a neke lošijim, smatramo da postoji adekvatna administracija u ministarstvima koja su tradicionalna.

Znate, kada izaberete Vladu koja ima ovoliki broj ministara, neki su ostali bez portfelja, ali bi želeli... Znači, možete imati novac iako nemate portfelj. Vi ste ministar samo ako raspolažete određenom količinom novca.

Mi smo za povećanje prihoda lokalnim samoupravama koja su trebala da budu realizovana preko jednog kabineta.

Smatramo da su prihodi lokalnih samouprava stvarno mali, odnosno da ne kažem Bogu plakati. Ljudi koji vode lokale su za mene junaci, jer nemaju dovoljno sredstava za kanalizaciju, za vodu, za ulice, za atarske puteve, za rasvetu.

Mi nemamo nijednog predstavnika opštine, pa da bude da kukamo nad njihovom sudbinom, nego se pitanje finansiranja lokalnih samouprava mora jednom sistemski rešiti.

Evo, nije bilo predloga, gospodine Vučeviću, predlažem, napravite ekipu. Porez na dohodak građana je nešto što deli republički budžet, odnosno lokalne samouprave. Napravite klizne skale tako da ljudi koji vode lokalne samouprave imaju mnogo više prihoda od toga, da im mnogo više prihoda od poreza na dohodak ostaje.

Način na koji je urađena fiskalizacija omogućava da i deo PDV-a... Vi možete sada tačno iskontrolisati koji deo PDV-a dolazi sa koje teritorije. Mi moramo raditi na razvoju lokalnih samouprava. Nama se Srbija prazni. Nama su sela oko Kragujevca, centar Šumadije prazna. Šta je sa rubnim opštinama?

Mene boli i meni nije dobro kada vidim da mi za troškove kamata, odnosno vraćanja dugova, što domaćim, što stranim bankama i ostale troškove zaduživanja, izdvajamo 185 milijardi.

Sem budžeta grada Beograda, koji je planiran 177 milijardi i da kažem Novog Sada, budžeti ostalih lokalnih samouprava su smešni. Ako vam je cilj da svi dođemo u Beograd, onda ste ne na dobrom, vi ste na odličnom putu. Ja se nadam da nije.

Znači, prioritet nekog...

Hvala vam.

Odustajem od obrazlaganja daljih amandmana.

(Aleksandar Jovanović: Poslovnik.)

Dame i gospodo poslanici, uvaženi ministri, mi ovim predloženim amandmanom pokušavamo da član 5. rebalansa popravimo u smislu da pokušamo da uzmemo nešto para od gospodina Siniše Malog, odnosno Ministarstva finansija, što znamo da je nemoguća misija i da prebacimo na neke pozicije koje su, po nama, odnosno po prioritetu koji ima naša stranka i naša koalicija, a to su obrazovanje, zdravstvo, kultura, odnosno da dobar deo sredstava, preko 70 milijardi lociramo na onaj deo koji se zove opremanje bolnica, izgradnja ovih objekata za prečišćavanje vode, izgradnja objekata u oblasti zdravstva, bolnica, škola, sportske infrastrukture.

Žao mi je što gospođa Slavica Đukić Dejanović nije tu, ali mi je drago da su tu i predsednik Vlade i gospodin Mali, u Kragujevcu postoji jedan fakultet koji gotovo četvrt veka, 25 godina, nema svoj objekat, nego funkcioniše na nekih pet do 10 mesta, zavisi od godine do godine. Vi sami znate da kad ste dve godine podstanar je problem, a za 25 godina to je stvarno…

Ne zameram, ali vas molim da imate u vidu da to jednog trenutka mora da se reši. Nije u rebalansu, ali predvidite to za budžet za sledeću godinu. Vrlo brzo će biti i budžet.

Što se samog Zakona o rebalansu tiče, mislim da ima i dobrih i loših stvari. Mislim da je budžet dobro projektovan, da nije bilo lutanja i maštanja, da je izvršenje, znači, više od planiranog, 133 milijardi nije malo, deficit jeste veći. Po meni, deficit i ne bi bio toliki problem da mi imamo ulaganja u objekte odnosno da imamo investicije u nešto što će vrlo brzo da nam se vrati, što će dugoročno donositi prihode i vrlo brzo da se vrati.

Meni smeta, a ja sam to pričala i pre, na prethodnoj Skupštini, da imamo ulaganja u stadion. Ja nisam protiv sporta, meni smeta ulaganje u stadione, ne samo ovaj nacionalni sa infrastrukturom, nego uopšte stadione po Srbiji. Mislim da u ovom trenutku kao država imamo mnogo bitnijih stvari od stadiona.

Gospodine Mali, rekli ste da je sport biznis. Ako je sport biznis, hajde da ga prepustimo biznismenima. Hajde da privatizujemo klubove. Ako neko misli da će kontrolom navijača da nešto iskontroliše, verujte mi da neće. Kontrola navijača sportskih klubova je kontrola džaka punog buva koji je izbušen na sve strane. I vama će se to vratiti, odnosno obiće se to vama o glavu. Ali, o tome vi razmišljajte.

Ima i dobrih stvari. Mi ćemo to podržati. Znači, mi smo za povećanje penzija. Ono što ja negde možda idealistički promišljam je da u jednom trenutku moramo zaustaviti to linearno povećanje. Ako je sad neka minimalna penzija oko 30 hiljada, pričam otprilike, a maksimalna 200, sa linearnim povećanjem od 10, znam da to nije povećanje od 10 od 1. decembra nego da je veće, mi pravimo razliku.

Recimo, onaj ko ima 30.000 dobija 33.000, onaj ko ima 200.000, on dobija 220.000 hiljada. Inicijalna razlika je 170.000, ali posle prvog povećanja mi već pravimo razliku i ide na 187.000 hiljada. Sledećim povećanjem, odnosno na deset, na deset, mi pravimo razliku od 205.000 hiljada.

Mislim da u jednom trenutku moramo raditi izmene da se povećava minimalna, a da se drže pod kontrolom najveće penzije, da to u jednom trenutku dođe u neki razuman odnos, srazmeru.

Jesam za povećanje subvencija u poljoprivredi. Dobro je što ste to uradili za 18 milijardi. Jesam za izdvajanje u vojsku, nisam samo sigurna oko vojnog roka. Bitno je da imate dobru nameru. Možda ove godine nema sredstava, ali pratićemo zbivanje pa će za neki period biti veći broj. Znajući ove sadašnje generacije, 75 dana, daj Bože da ih naučimo da vežu pertle.

Nemam neki stav kada su u pitanju „Rafali“ i nabavka, nisam stručnjak za to. Jesam da zemlja bude dobro pripremljena, naoružanja, ali nisam sigurna da je ovo pravi trenutak. Jesmo za povećanje, zato ćemo i glasati kada su u pitanju ova povećanja za drugo, treće i četvrto dete, ali pričaću o tome kasnije. Hvala.

Dame i gospodo, gospođo predsedavajuća, mi ćemo kao poslanička grupa podržati amandman naših kolega opozicionih, odnosno protiv smo izgradnje nacionalnog stadiona.

Smatramo da se ovo sa zaduživanjem malo otrglo kontroli, da je EXPO suviše krupan zalogaj za našu državu i za našu privredu, 42 milijarde, odnosno blizu 360 miliona evra koje ćemo uzeti od „Poštanske štedionice“ i to je meni jedino da kažem pozitivno što se zadužujemo kod domaćih banaka na 11 godina, odnosno u 132 mesečne rate sa početkom otplate 2027. godine. Mene prosto plaši šta ćemo mi i šta će biti posle te 2027. godine, naročito ako znamo da ćemo danas sa predlozima zakona, odnosno prednostima zaduženje koji idu nakon ove tačke dnevnog reda odložiti plaćanje dva kredita od po milijardu evra, uzeti 2014. godine, odnosno 2016. do 2006. godine po znatno nepovoljnijim kamatnim stopama.

Meni je nekako prosto, nemojte mi uzeti za zlo nekako čudno da mi imamo dnevnu likvidnost od 750 milijardi, odnosno 6,5 milijardi evra, a zadužujemo se, ja to, kao i pun mi je novčanik, pa idem da tražim na zajam. Prosto radimo li mi to u interesu, razmišljamo mi i više o interesu banaka, pa neka su i naše poslovne ili o budžetu, odnosno o novcu svih građana Republike Srbije. Pođite od toga, odnosno ajde i ja ponekad sebe kada preispitujem.

Možda ja ne volim fudbal, pa sam protiv nacionalnog stadiona, ali mislim da ova država u ovom trenutku ima mnogo važnijih i bitnijih problema. Mi imamo velike liste čekanja za vrtiće i da ovaj novac uzimate za izgradnju vrtića, za izgradnju školskih sala, ja bih rekla u redu, kamata nepovoljna, svuda su skočile, odnosno na tržištu su kamate veće znatno u odnosu na neke godine od ranije, ali vi uzimate za nacionalni stadion. Pitam se da li je ova cena konačna? Imajući iskustvo, odnosno prateći, mislim da je ovo negde pola i da će konačno zaduženje biti bogami poveće od ovoga, da ne kažem duplo veće od ovoga.

Mislim da država ima obavezu da razvija, odnosno da ulaže u učenički i masovan sport, to je izgradnja fiskulturnih sala, znači ono što mogu da koriste svi građani. Bojim se da ulaganje u stadion, zvali ga mi nacionalni, imaćemo problem održavanja. Znate, nije samo problem nešto napraviti, svako ko je nešto pravio, zna da to posle mnogo više košta, odnosno održavanje košta. Jesmo li mi sa ovim kapacitetima, sa reprezentacijom koju imamo, sa onim što ćemo imati na tom stadionu, zaista dorasli da to nešto izfinansiramo posle te 2027. godine? Pa, takođe i ovi kriterijumi koji se uzimaju za obilaznice i za ove puteve, hajde sada ja sam načelno protiv toga da se mi zadužujemo, odnosno da ide kao leks specijalis i to bez primene Zakona o javnim nabavkama i cene su mi vrlo upitne, ali mi je to mnogo manje sporno od zaduživanja za nacionalni stadion.

Tako da mislim da ovo treba da ostane, da se prihvati amandman opozicije da nema zaduženja. Hvala vam.

Tako je. Dobar deo onoga što sam htela da kažem rekao je kolega koji je govorio ispred mene. Htela sam da postavim ministru Martinoviću pitanje – gde je on to našao da se mi zadužujemo po 4%? Četiri procenta pozdravila bih. Mi se 4% zadužujemo, odnosno sada reprogramiramo kredite koje smo trebali već da vratimo ove godine, a sada se za ove puteve zadužujemo za tromesečni belibor plus 2,9%. Kad ja kao matematičar vidim koliki je tromesečni belibor, koja je cena sada, negde oko 5,5%, 5,6%, plus 2% je 9%, ja to vidim da prelazi 8%. Složićete se. Nisam protiv izgradnje puteva. Malopre sam rekla, protiv sam načina kako se ugovaraju, suspenzijom Zakona o javnim nabavkama i protiv sam zaduženja po ovim kamatnim stopama. Inače, protiv izgradnje puta nisam.

Pričaćemo kasnije o Kragujevcu, odnosno obilaznici, kako da bude protiv toga? Naravno da nisam. Ali nemojte dovoditi nas sve u zabunu da se tako povoljno zadužujemo.

Evo šta se dešava sa bankama. Banke u zadnjih par godina ostvaruju izvanredne profite. Ne pričam o zaradi, nego o dobiti banaka. One su u 2022. i 2023. godini iskazale dobit, pominjem dobit, ne prihod, 1,9 milijardi. Za prva četiri meseca ove godine 540 miliona, što znači ako nastave, a vidite vi kako se mi lepo zadužujemo, njihova dobit će preći preko dve milijarde. Ako se već zadužujemo, hajde onda da donesemo zakon da dodatno oporezujemo te banke. Imamo para u budžetu, 750 milijardi i super, pun novčanik, a ja idem da se zadužim. Mislim, prosto mi vređa inteligenciju, zdrav razum. Imamo pare, hajde kod komšije da zajmim. Mislim, ne ide, brate, ne ide.

Znači, ja sam za to, jesam za izgradnju puteva, ali nemoj sve nas ovde da pravite maloumnim, da kažete da su kamate povoljne. Nisu povoljne. Jesu porasle. I ja sam išla pre neki dan da se raspitam nešto po bankama, i jesu znatno veće u odnosu na pre dve, tri godine, ali nije ovo, i nisu povoljni krediti. Banke u zadnje vreme u Srbiji ostvaruju izuzetnu, izuzetnu dobit. Znači, ako se već zadužujemo, onda da razmišljamo do kraja godine o izmeni zakona, pa malo da ih rebnemo, da im uzmemo neki dinar za budžet. Hvala.

Gospodine ministre, vi meni održaste predavanje iz geopolitike i situacija je u svetu veoma loša, složiću se, sa najvećim delom vašeg izlaganja, ali kada ste svesni da je takva situacija, onda se dodatno vodi računa o zaduživanju. I ako se zadužujemo, zadužujemo se za ono što je najneophodnije, a ne za neke stadione i za neke cirkuse. Žao mi je što imamo samo jednu banku u svojini države, odnosno jednu našu nacionalnu banku, ali složićete se da je i u vreme vašeg mandata dobar deo banaka prodat strancima, evo Komercijalna banka, zadnje. Kako ne? Znači, tako da još jedna stvar što meni onako dodatno ukazuje i kažem plaši me onaj koji je radio na dovođenju stranih odnosno gašenju domaćih banaka je i te kako sada vama blizak i vam on i dalje kroji dobar deo ekonomske i bankarske politike, neću da dužim.

Hvala vam.

Imam nekoliko pitanja za Vladu Republike Srbije, odnosno resorne ministre.

Prvo pitanje je predviđeno za ministra kulture, gospodina Selakovića i glasi – šta će Vlada i vi kao resorni ministar, odnosno Ministarstvo kulture preduzeti da se sačuva Karađorđev dom u Rači od potpunog propadanja? Dosadašnjom nebrigom države objekat je toliko zapušten i devastiran, da je dovedeno u pitanje kada će se sam od sebe urušiti. Ima li načina da se ovaj objekat sačuva, tako što će ga Republike Srbija uzeti u trajnu zaštitu, renovirati i privesti adekvatnoj nameni?

Ja ću sada pokazati par fotografija kako ovaj objekat izgleda. Ovu ću dostaviti gospodinu ministru. Da kažem da je ovaj velelepni objekat građane u periodu od 1929. do 1933. godine. Sredstva za izgradnju ovog objekta obezbedila je Fondacija kraljice Marije i imućni građani Rače i okolnih sela. Namenjen je bio za ratnu siročad iz balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, za decu iz Dunavske banovine. U vreme izgradnje predstavljao je biser arhitekture i spadao je među najreprezentativnije objekte ondašnje Kraljevine Jugoslavije.

U vreme rata korišćen je kao gimnazija, nakon Drugog svetskog rata korišćen je kao poljoprivredna škola, jedno vreme je korišćen i kao osnovna škola, da bi nažalost posle bombardovanja i NATO agresije bio stecište za raseljena lica sa Kosova i Metohije i bio je centar zbivanja za ove nesrećne ljude.

Objekat i parcela na kojoj se objekat nalazi javna je svojina opštine Rača. Nažalost opština Rača kao mala opština nema dovoljno svojih izvornih prihoda da može da renovira i održava ovaj objekat koji ima prilično dosta kvadrata, oko 3.600. Bilo je nekih pokušaja same opštine da ga bar koliko, toliko sačuva, odnosno pre dve godine rađena je neka, da kažem manja sanacija u smislu prepokrivanja gromobrana i zamene oluka, ali objekat i dalje prokišnjava, tako da se tavanice urušavaju, a na pojedinim delovima objekta počelo je da izrasta drveće.

Smatram da država koja ima 500 miliona evra da izdvoji za nacionalni stadion, a da pritom nema gotovo nikakvu ligu i nacionalni fudbal, mora da nađe načina da obezbedi manje od 1% tog iznosa da se sačuva objekat ovakvog značaja i ovakve namene.

Smatram da narod koji se ovako odnosi prema svojoj kulturnoj baštini, prema svojoj istoriji nema perspektivu. Ovo ću zajedno sa fotografijama dostaviti gospodinu ministru.

Drugo pitanje, namenjeno je gospođi Đukić Dejanović, našoj sugrađanki. Šta će Vlada, odnosno šta ćete vi kao resorni ministar, ali i kao dugogodišnji zdravstveni radnik preduzeti da se omogući kupovina stanova po povoljnim cenama zaposlenima u predškolskim ustanovama, osnovnim školama, kao i svim zdravstvenim ustanovama?

Država je Zakonom o posebnim uslovima za realizaciju projekta i izgradnje stanova za pripadnike službi bezbednosti omogućila kupovinu stanova za ovu kategoriju ljudi, po vrlo povoljnim cenama. Nažalost, već na ovom zasedanju imamo izmene tog zakona, jer se shvatilo da je dobar deo ljudi, da kažem, možda nepravedno došao do tih povoljnih stanova i da su imali rešeno stambeno pitanje, da su ih uzimali isključivo za izdavanje.

Smatram da prosveta i zdravstvo nisu ništa manje bitni od policije i Vojske i čak da će u budućnosti imati mnogo bitniju ulogu za budućnost ove zemlje. Smatram da jedini kriterijum za kupovinu, odnosno da kažem dodelu ovih stanova, to je da budu mladi ljudi, ne samo iz Vojske i policije nego i iz prosvete i zdravstva.

Bitno je ovim mladim ljudima koji se opredele za prosvetu i zdravstvo pružiti nadu da je moguće u ovoj zemlji dostojanstveno živeti, a to znači imati bar pristojne plate koje su malo veće od republičkog proseka i da mogu na pošten način od svoje države kupiti, odnosno doći do stana.

Trenutno, nažalost imamo takvu praksu da mnoge kolege prosvetni, a i zdravstveni radnici rade deset i više godina na određeno, tako da ne ističu pravo i nemaju uslov da kuće, odnosno da podignu kredit ni za patike, a kamo li za stan i da svojoj porodici i sebi obezbede.

Dame i gospodo poslanici, gospođo predsedavajuća, za manje od mesec dana smo po drugi put navrat-nanos okupljeni da raspravljamo o zakonu koji reguliše pitanje izbora dok traje izborna procedura.

Želim, gospođo predsednice, da vas podsetim na jednu vašu obavezu, da izađem iz konteksta, to je član 28. Poslovnika o radu Skupštine, da ste dužni da donesete Poslovnik, odnosno kalendar rada ove Skupštine. Nedonošenje ovog kalendara vi ne samo da otežavate rad nama opozicionim poslanicima, već i svojim ljudima. Na taj način direktno utičete na rad pojedinih lokalnih samouprava.

Evo, mi danas u Kragujevcu smo imali u 09,00 časova zakazanu Skupštinu Grada Kragujevca i vaši ljudi, znači Skupština je otkazana, vaši ljudi nisu mogli da budu tu i naravno to je bruka za vas. Vi ste se obrukali, mi kao opozicija ćemo to iskoristi. Na kraju krajeva, posao opozicije je da vas lovi i čeka na greškama.

Osnovno pravilo parlamentarne demokratije je da nema promene pravila igre dok se igra igra. Znači, okupe se deca na poljančetu i nikome ne padne na pamet da na poluvremenu promeni pravila igre.

Znate, ja kao nastavnik matematike, najavim deci pismeni zadatak i ako promenim bilo šta, rok ili teme, odnosno na oblasti, odmah dobijem tužbu kod direktora, a nekad i bogami i predstavku Ministarstvu prosvete.

Jedino ovde možemo da menjamo pravilo igre kad nam god to padne na pamet. SNS je prvo predao, odnosno raspisao izbore i predao izbornu listu, a onda smo raspravljali o Zakonu o lokalnim izborima i menjao i rokove. Približavaju se krajnji rokovi za predaju izbornih lista, odnosno za povlačenje istih, a mi raspravljamo o Jedinstvenim biračkom spisku.

Da se vratim na birački spisak, da ne bi bila opomenuta kao moj kolega. Po meni je birački spisak preduslov da opšte izbora bude, znate. Nema urednog biračkog spiska, nema izbora. Idete u unapred izgubljenu bitku, znači da izgubite uludo glavu. To znači ili vam glava ne vredi ili je malo cenite.

Tek uredimo birački spisak po meni su teme broj 2. i 3. su da kažem, i pitanje medija i pitanja pritiska ljudi u javnom sektoru i znači sve ono što utiče i konačno utiče na krajnji rezultat, odnosno na rezultate izbora.

Postavljam pitanje - nije li ova izmena u stvari priznanje za Arenu i za Malu Krsnu? Da li zaista verujete, ja to pitam kolege i sa jedne i sa druge strane, da birački spisak možemo da uredimo u naredne tri nedelje? Mene niko ne može da ubedi. Znači, ja ne verujem, to je procedura, taj proces koji traje, ja sam i prošli put rekla, to mora da traje da bi bio uredan najmanje pola godine i godinu dana.

Postavljam pitanje - ne kažnjavamo li mi ljude one najnormalnije, poštene koji su, da kažem, najiskreniji iz pravih razloga promenili mesto prebivališta? Ljudi prosto, udaju se žene, preseljavaju se, prelaze iz grada u grad i umesto da kaznimo krivce, odnosno one koji su manipulisali biračkim spiskom, mi kažnjavamo ljude.

Postavljam pitanje - šta je garancija da neće biti antidatiranja? Znate, ako je neko sebi dozvolio tu, da kažem, tu privilegiju i drznuo se da šara po tom biračkom spisku, šta je garancija da neće biti antidatiranje u tom istom biračkom spisku? Kad je jednom izgubio poverenje, on je izgubio poverenje.

Evo, samo još jednu rečenicu. Ja se izvinjavam.

I na kraju, samo da postavim pitanje, šta je sa lokalnim samoupravama koje su imale izbore 17. decembra, kao što je Kragujevac? Šta se sa nama dešava? Jesmo li mi, da kažem, građani drugog reda? Znači, jedno poluvreme igramo po jednim pravilima, drugo po drugim pravilima. Mislim, neka nam ovo bude poslednji put zaista svima nama. Kolegama koji izlaze na izbore, ja želim da kažem, ne želim da budem maliciozna, želim uspeh, ali imam pravo na svoju sumnju. Hvala.

Dame i gospodo, drage kolege poslanici, poštovana predsednice, prvo bih se obratila mom kolegi Jovanovu.

Danas nekoliko puta rekoste da smo svi vaši. Ako smo vaši, a što nas gazite ko tuđe? Milenko, hoću dela, a ne reči.

Ja bih najsrećnija bila da smo imali snage da posle decembarskih izbora ne trčimo po stranim ambasadama, ali da ne zovemo ni Ričarda Hila. Dok u našim glavama ne sazri uverenje da svoju kuću moramo sami počistiti, ništa se neće desiti ni još pet puta da zovemo istu ekipu u pomoć.

Što se tiče ovog zakona, osnovna intencija je bila, odnosno svi pregovori su bili sa ciljem popravljanja izbornih uslova. Kad se neki zakon donosi, a mi nažalost u ovom sazivu prvi zakon koji donosimo je zakon po hitnom postupku, i kad se neki zakon donosi, on bi trebalo da popravi onaj prethodni. Ja u ovim izmenama ne vidim ništa drugo sem uklapanje u neke vremenske rokove.

Znate, zakon treba da traje. Ove izmene i dopune će, nisu ovo poslednji izbori, nadam se, bogu hvala, već za sledeće izbore će ovo što sada menjamo da nam bude prepreka.

Šta smo mi uradili na popravljanju izbornih uslova? Sređivanje biračkog spiska je proces, ne traje to jedan dan. Znate, ako hoćemo zaista da ga sredimo i da posle više niko ne pita ima li ili nema nepravilnosti, mi moramo da krenemo od biračkog mesta do biračkog mesta, a to traži vreme, to je procedura.

Hoćemo li da sredimo medijski prostor? I to traži vreme, i to je procedura. I da imamo najbolje namere i da zaista želimo u to od sutra da krenemo, mi nemamo vremena.

Znači, ovaj član koji se menja, odnosno ubacuje, on je u stvari samo u funkciji člana 1. i da u opštinama odnosno gradovima koji imaju i gradske i izborne za lokalne upodobi stanje, odnosno da sredi te biračke odbore.

Cilj nama svima treba da prevaziđemo trenutno, a trenutno je Srbija podeljena, raspolućena. Mislite li da će posle ovako organizovanih izbora nešto da se promeni? Nažalost - ne. Imaćemo još podeljenije društvo, još goru situaciju.

Zato pozivam i vas i kolege koji će glasati za izmene ovog zakona, da sednete i da razmislite. Pravo rešenje je - dajte ljudi da sami sredimo svoju kuću. Ali, za to treba vreme, najmanje par meseci. Zaista treba i godinu dana, ali daj ako nešto radimo, da bude pomak, da posle tih izbora imamo bar za nijansu Srbiju koja je složnija, koja nije raspolućena i da niko više ne sumnja da su izbori pokradeni i da će svaki sledeći biti normalni. Valjda nam je to cilj?

Zato molim i vas iz vladajuće većine, molim kolege iz opozicije koji su rešili da izađu na ove izbore, na šta imaju pravo, svako od nas može da misli na koji način želi da dođe do cilja, mislim da ovo nije način. Nisam pravni stručnjak, ja sam matematičar, ono što je kolega profesor Martinović predložio, ali dajte i vi svoje pravnike, imate ih. Dajte da zatvorimo profesore prava, ustavnog prava i sve naše lidere, mesec dana, ali da posle toga idemo ka normalnoj Srbiji, jer narod od nas to traži, narod to od nas očekuje.

Ovo nije rešenje i ponovo podvlačim, samo će produbiti razlike u Srbiji, još veće rovove ćemo iskopati, gledaćemo se još gore preko nišana i na kraju šta je rezultat? Zato molim razum i molim vas da ozbiljno uzmete u razmatranje mogućnost izmene ustavnog zakona i održavanje izbora negde na jesen, bilo to septembar, oktobar, novembar, ali do kraja godine. Hvala vam.