Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9802">Dejan Šulkić</a>

Dejan Šulkić

Nova Demokratska stranka Srbije

Govori

Zahvaljujem.

Samo da odgovorim uvažena koleginica je imala jednu opservaciju ovde iz stenograma kako su govorili opozicioni poslanici, kao da nije dopušteno iz različitih poslaničkih grupa imaju različito mišljenje, ali sad to na stranu.

Mislim da vi ministarka niste, iz meni razumljivih razloga, hteli da reagujete kada je predstavljeno ovde da je kvorum osam, a da je većina za odlučivanje šest. Koleginica to upravo nije dobro protumačila ili neko ko je naveo da tako kaže, znači odluka se donosi većinom od osam glasova, sedam glasova i šest glasova. Dakle, da ne citiram sada član 20. kad je u pitanju Vrhovni savet tužilaštva. Hvala.
Zahvaljujem.

Amandman na član 7. gde smo u prvom stavu koji je definisan u predlogu zakona predvideli osim kada je to predviđeno zakonom dodeli reči praktično tiče se rasporeda da sudija koji sudi određuje se nezavisno od toga koje su strane u sudskom postupku i šta je predmet odlučivanja osim kada je to predviđeno zakonom. Dakle, kao izuzetak da bude preciziran i da bude predviđen kao mogućnost što o predloženim zakonom može da se protumači da nije dopušteno kao mogućnost. Hvala.
Zahvaljujem.

Članom 9. reguliše se javnost sa dva stava da raspravljanje pred sudom je javno i da se javnost može isključiti na osnovu zakona iz razloga utvrđenih Ustavom. Mi smo na maltene identičan način kako su i druge kolege obrazlagali raspravljanje, predvideli da raspravljanje pred sudom i objavljivanje sudskih odluka javno i da se može ograničiti u skladu sa Ustavom i zakonom i da se javnost o tome mora redovno obaveštavati.

Sve to, gospođo ministarka, zato što je dosta reči i sa vaše strane i od velikog broja poslanika uloženo u raspravu da je važno da se jača poverenje u sudstvo. To je najkraće obrazloženje. Hvala.
Zahvaljujem.

Članom 11. se uređuje obaveza organa Republike, pokrajine, lokalnih samouprava, imaoca javnih ovlašćenja pravnih i fizičkih lica i tako dalje, da postupaju po nalozima sudova za dostavu određenih podataka, spisa, dokumenata i tako dalje.

Neretko u praksi se dešava da to bude jedan od uzroka i da daje doprinos neefikasnosti sudstva i odugovlačenju sudskih sporova i da se to radi tendenciozno, pa u tom smislu smo predložili da bi trebalo da se odredi jedan rok i to je direktan doprinos efikasnosti rada sudova i vraćanja poverenja u sudstvo, posebno kada je reč o organima Republike, pokrajina i lokalnih samouprava, kao nosioca izvršne vlasti.

Takođe, u stavu 2. smo predvideli da sud može da dostavlja te spise i isprave, ali da o tome vodi računa o zaštiti podataka ličnosti.

Takvu praksu imamo često i kod obaveze dostava podataka, odnosno informacija od javnog značaja, zato što jesu propisani rokovi, ali kazne su jako male, simbolične, tako da imamo često u praksi slučajeve da lica koja su obavezna da dostavljaju podatke, odnosno informacije koje su od javnog značaja, da ne postupaju po nalozima, da za uzvrat, ako tako mogu da kažem, pune budžet, uplaćuju kazne koje su predviđene i da dalje javnost ili zainteresovana lica ostaju uskraćena za informaciju od javnog značaja. Hvala.
Zahvaljujem predsedniče.

Mi smo predvideli da se dopuni odredba, stav 4. odredbe 14. rečima – upravni sudovi i Upravni Apelacioni sudovi, zato što smatramo da se na taj način bolje definiše sudska vlast u Srbiji i u vezi sa tim predložili smo izmenu u članovima 16, 17. i 18. i u isto vreme to je i obrazloženje za te članove radi efikasnosti neću se javljati za ove članove.
Hvala.

Članom 31. reguliše se nadležnost upravnog suda, dok članovima od 27. do 31. se definiše nadležnost sudova posebne nadležnosti.

Mi smo ovim predlogom dodavanja člana 31a dodali nadležnost Upravnog apelacionog suda. Neću sada čitati, mislim to ste već videli, ali poput Privrednog i Privrednog apelacionog suda, poput Prekršajnog suda i Prekršajnog Apelacionog suda i Upravnog suda, smatramo da na ovakav način treba definisati nadležnost Upravnog apelacionog suda.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Uvažene kolege, gospođo ministarka, ja sam podneo amandman na član kojim se uređuje finansiranje rada saveta, ali zbog načina na koji vodimo raspravu o grupi ovih pravosudnih zakona i mnogim drugim tačkama dnevnog reda, ova naša, ako tako mogu da kažem, hitna i objedinjena Skupština, a hitna je zbog hitnosti postupka, objedinjena zbog objedinjene rasprave, a ne zbog jedinstva, ali pošto su to skraćeni postupci onda mogu da kažem i ova naša uskraćena Skupština, nekoliko reči da kažem u prilog odbrane sudske vlasti u celini, bez upuštanja u konkretne slučajeve koji su navođeni ovde, mislim da način na koji donosimo ovde zakone, razmatramo, verujem i usvajamo, mislim na ceo dnevni red, celokupan, ne samo na ovih pet pravosudnih zakona, na takav način ili na taj način, kako god hoćete, godinama razmatramo i usvajamo i ostale zakone u drugim oblastima i mislim da neke primedbe koje ovde čujemo, a koje sada mogu da se pripišu i neefikasnosti sudstva jesu upravo posledica takvog načina razmatranja i usvajanja i donošenja na kraju krajeva zakona zato što ne uvodimo i ne osmislismo snažne instrumente koji će se baviti sprovođenjem zakona koji će vršiti nadzor nad sprovođenjem zakona.

Samo neke mogu da pomenem iz nekih oblasti koji su pominjani ovde, nisu iz oblasti vašeg resora, ali na kraju krajeva vi ste i predstavnik Vlade u ovoj raspravi, tiču se radnih odnosa. Na primer, tačno je da postoje sporovi koji traju dugi niz godina, mnogi nažalost i ne dočekaju, možda čak i neke sudije ne dočekaju sporove koji vode ne samo zaposleni koji se obraćaju za prava iz radnog odnosa ili ne znam na drugoj strani kada je u pitanju rušenje bespravno podignutih objekata da imamo osnažene i opremljene i efikasne inspekcijske organe koji će vršiti nadzor nad sprovođenjem, odnosno primenom Zakona o radnim odnosima, koji će kontrolisati poslodavce ne samo za uslove rada, mislim i na zaštitu na radu i sva druga pitanja koja se ovde pojavljuju, neću davati tome pežurativni značaj i karakter. To su posledice koje se na kraju krajeva slivaju u sudsku vlast i onda umesto da inspekcije rešavaju sprovođenje i nadzor nad sprovođenjem zakona da to rade efikasno, da ih ima dovoljno, da možda nisu izloženi nekim selektivnim pritiscima sigurno da bi manje takvih sporova bilo pred sudom. Verujem da možete da se složite sa mnom o tome.

Dalje, kada govorimo o tužilaštvu, zapravo Zakon o Visokom savetu tužilaštva, ali u širem smislu, ali i o svim ovim zakonima, opet se vraćamo na nezavisnost i na samostalnost i sudija i tužilaca, i sve to preko depolitizacije izbora o kojoj smo takođe dosta govorili i da sa ovim nekim rezervnim mehanizmima za slučaj da Skupština ne izabere neke strukture u VSS i VST da opet dolazimo, milion puta je to ponovljeno ovde, ali se nekako zanemaruje, opet dolazimo, kako bih vam rekao, do uticaja politike i da ta depolitizacija uopšte ne mora, niti će verovatno biti isključena.

Mada, sa druge strane, kada govorimo o objedinjenoj raspravi i o skraćenim procedurama u Skupštini, ne znam ko se od kolega u ovom sazivu ili iz prethodnih saziva seća da je vođena neka rasprava o odlukama o izboru sudija. To bude trideseta, četrdeseta tačka dnevnog reda, naravno po rangu prednost imaju zakonski predlozi, i onda se i u načelnoj raspravi i u raspravi u pojedinostima do tih tačaka se i ne dođe. Tako da, kako bih vam rekao, Skupština je donosila odluke, ali realno tu nikakve rasprave nije bilo pa možemo da kažemo da nije bilo ni javnosti, odnosno javnost je mogla da prati, ali nije mogla to da isprati zato što to nisu bile najvažnije tačke dnevnog reda.

Sada će to biti rezervisano, na neki način i pod određenim uslovima kako je Predlogom zakona predviđeno će biti rezervisano za petočlanu komisiju. Objašnjavali smo to već ko čini komisiju koja će birati istaknute pravnike i sa tzv. zlatnim glasom kako će istaknuti pravnici uticati.

Dakle, ako se htela ta nezavisnost, onda je moglo da se ide do kraja. Ako je jedna krajnost bila politika, mogli smo i da rizikujemo sa korporativizmom, mislim da bi manje štete bilo. Ovako imamo jedan privid da to postižemo, ali kroz praksu, bojim se, gospođo ministarka, kao što je sve kod nas, i u radu ovog parlamenta i u postupanju drugih organa, da će to biti u ovim procedurama, da će izuzeci, nažalost, ja ne kažem da je to vaša namera, ali će izuzeci biti pravila.

Dalje, kada govorimo o drugim instrumentima ili osnovama te nezavisnosti i samostalnosti, materijalni položaj sudija takođe ništa se ne menja. I sami ste objašnjavali da u ovom trenutku nema dovoljno para, da državno rukovodstvo, tako ste govorili više puta, je svesno svega toga i da je spremno na tome da radi. Ali kako bih vam rekao, kod Predloga zakona o Visokom savetu tužilaštva postoji procena finansijskih sredstava koja je potrebna, ne znam, navodi se ovde povećanje broja zaposlenih, tehnička oprema itd, za plate.

S obzirom da se ne planira izjednačavanje plata sudija za prekršaje sa sudovima ovih drugih nadležnosti, mi ni ne znamo koliko je to para. Voleo bih da sada, ako imate taj podatak, pretpostavljam da ste se time bavili, ili u toku rasprave, obavestite koliko para nedostaje da se na nepovećane plate sudova opšte nadležnosti, koliko je potrebno da se izjednače sudije sa prekršajnih sudova. Voleo bih da imamo taj podatak.

Što se tiče stalnosti, stalnosti je bilo i ranije. Neki su bili stalni, neki nisu, sada su svi stalni. Još jedna osnova, još jedan stub te nezavisnosti i samostalnosti jeste finansiranje. Da li je tako? O tome smo govorili. Nešto se više u ovim zakonskim predlozima govori nego ranije. Tu je sada, bar što se tiče Zakona o Visokom savetu tužilaštva, na šta sam ja sa kolegama podneo amandman, u članovima 3. i 4. se razrađuje sada neki mehanizam, ako tako mogu da kažem, planiranja i budžetiranja.

Evo, kratko samo da protrčimo kroz to.

Što se tiče pripreme predloga budžeta, sekretar dostavlja predlog budžetskoj komisiji, budžetska komisija dostavlja predsedniku, predsednik Saveta dostavlja ministru finansija, ministar finansija, ako proceni da to može da prođe u budžetu, onda je sve u redu, a ako ne može, onda se pristupa nekim razgovorima i pregovorima, verovatno se odrede prioriteti i šta je od svega toga moguće. Ukoliko se ne postigne saglasnost, znači, zakonodavac dozvoljava i tu mogućnost, onda predlog Saveta ulazi kao predlog u budžet, ali uz napomenu Vlade zašto ne može da se prihvati, ako sam ja dobro razumeo. Pretpostavljam da će Vlada navesti i obrazložiti koji trošak i u kojoj meri u predlogu budžeta Visokog saveta tužilaštva i Visokog saveta sudstva neće biti prihvaćen.

Vama je poznato da se budžetiranje vrši na trogodišnjem nivou, da kažem, unapred na neki način. Da li možemo da pretpostavimo da će barem u naredne tri godine ili u odnosu na ovu još dve godine, da će doći do povećanja plata? Zašto to govorim. To nije populizam da se sada zalažemo da bi ljudi imali visoke plate. To se zna zašto se radi. Vi ste, na kraju krajeva, obrazlagali. U zakonima stoji da sudije i tužioci treba da imaju plate koje pripadaju, kako bih rekao, složenosti njihovog posla i dostojanstvu koje njihova funkcija nosi. I sami ste istakli da ovo postojeće stanje ne zadovoljava u tom smislu i da će se na tome raditi.

Kako bih vam rekao, ako od ova tri, četiri stuba te nezavisnosti i samostalnosti nijedan nije u potpunosti izvestan, da se kratko vratim na sam izbor, koji će u krajnjem ishodu dovesti do toga da četiri pravnika bira petočlana komisija, sa predsednikom Skupštine, vrhovnim javnim tužiocem i Zaštitnikom građana, uz predsednike Ustavnog i Vrhovnog suda, ako u ovom trenutku nema para za povećanje plata, pa nema ni za izjednačavanje sudija za prekršaje sa ostalim sudijama. Ako i ovo finansiranje na neki način, kako bih vam rekao, džabe će savet budžetirati, a ako postoji mogućnost i ova odredba člana Predloga zakona u članu 4. kaže da je moguće da taj predlog ne bude prihvaćen. S druge strane i razumem da Visoki savet tužilaštva i Visoki savet sudstva ne može sam po sebi, nije izvan države i da sada može da isplanira trećinu budžeta nekog.

Ali kako bih vam rekao, polazimo od postojećeg stanja, polazimo od nekih ciljeva. Ja sam, ako se prisećate, vas pitao na jedan opšti način ili vam sugerisao, to nije bila ni primedba, da se možda nedovoljno govorilo o nekim očekivanim efektima. Ne tražim da oni budu fotografski kvantifikovani, znate, ali ako pođete od toga koliko sudija imamo, ako pođete od postojećeg stanja broja predmeta koji imamo, ako pođete od toga da sudija treba da završi suđenje u roku od godinu dana, odnosno u šest meseci da obrazlaže zašto, pa nadam se da neće deset puta na svakih šest meseci, da tu mogućnost nećemo dopustiti. Ona nije isključena Predlogom zakona, ako sam ja razumeo. Ali znate, ako se to bude dešavalo, onda šta ova odredba znači da će za šest meseci? Pretpostavljam da će dobiti toleranciju za dodatnih šest meseci, što znači da je to dve godine, ako sam dobro razumeo.

Znači, sve je to u funkciji efikasnosti pravosuđa. Govorili ste o tome da imamo problem i kod sudija za prekršaje i kod drugih da se nedovoljno ljudi interesuju, da više imate slučajeva da ljudi iz sudova odlaze u advokaturu, da možda su sporadični slučajevi da neko iz advokature dolazi u pravosuđe.

Dakle, to su sve mehanizmi koji treba da promene tendenciju. I sada, kako bih vam rekao, em se ljudi neće osećati, oni više znaju, imaće i neki osećaj o tome kao lica koja se biraju na sudijske funkcije, da li je politika uticala na njihov izbor ili nije uticala na njihov izbor. Znaju da su plate iste, da se nisu menjale, a ne znaju kada će se menjati i to je jedan od tih stubova na kojima se zasniva nezavisnost i samostalnost i na kraju krajeva gradi neka motivacija ljudi da se interesuju za sudijske funkcije, ne samo da se interesuju, nego da prolaze dugotrajne obuke i da se pripremaju za to. Ovaj mehanizam na neki način pokazuje da zakonodavac vodi računa o tome, ali negde se to sve završava onako kako izvršna vlast ocenjuje.

Eto, voleo bih, gospođo ministarka, biće tu još amandmana, pa ćemo govoriti, ali eto, u toku rasprave, ne mora sada, ako nemate te podatke, da li možemo da isplaniramo za naredne dve-tri godine neku tendenciju postepenog poboljšanja materijalnog položaja, mislim na plate sudija i tužilaca i posebno na izjednačavanje sudija za prekršaje. Dakle, sve ovo što ja govorim jeste na tragu onoga što ste vi govorili u obrazloženju, dakle nije suprotno, ne imponuje mi to ništa posebno, već prosto shvatam da je to tako, ali očekujem i od vas da kao predstavnik Vlade, pretpostavljam da i sama ova reforma je zahtevala dobru analizu sa Ministarstvom finansija, jer se očekuje da će imati neke dodatne izdatke. Pretpostavljam da neće biti manje sudija, da neće biti manje tužilaca, da neće biti manje plate i samim tim da ne strahujemo da će troškovi biti veći. Znači, troškovi će biti veći, pretpostavljam da je to u nekim okvirima sagledano makar na srednji rok. Zahvaljujem se na pažnji.
Zahvaljujem.

Podneli smo amandman na odredbu člana 12. Predloga zakona koji uređuje udaljenje sa funkcije člana Saveta.

U prvom stavu ovoga člana predviđa se obavezno udaljenje sa funkcije za vreme trajanja pritvora. Dakle, norma je imperativna, dok se kasnije u drugom stavu govori o okončanju postupka, zapravo za utvrđivanje osnova za prestanak funkcije člana Saveta i u stavu 5. se kaže da protiv odluke o udaljenju član Saveta može izjaviti žalbu Ustavnom sudu koje isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe u roku od tri dana od dana dostavljanja odluke.

Predloženim amandmanom zatražili smo da se precizira da se protiv ove odluke može izjaviti i žalba u slučaju iz stava 2. ovoga člana, jer na neki način bi možda moglo da se protumači da se tiče i obaveznog udaljenja sa funkcije i trajanja pritvora, što je besmislica, jer dok traje pritvor svejedno ne može da obavlja tu funkciju.

Odredbama predloga zakona se uređuje prestanak i razlozi za prestanak funkcije, tako da, po našem predlogu, bi trebalo precizirati ovu odredbu da se ona tiče postupka za utvrđivanje osnova za prestanak funkcije iz razloga koji su navedeni u članu 54, a to su - ukoliko bude osuđen za delo kazne zatvora od najmanje šest meseci, ako prestane državljanstvo, ako postane član političke stranke, nedostojan je za vršenje funkcije člana Saveta ili ako učestalo ne učestvuje u radu Saveta bez opravdanog razloga. Hvala.
Hvala.

Samo da se nadovežem na argumentaciju koje su iznele kolege i ministarka i to cenimo što, kako kaže, niste hteli da se odreknete mogućnosti da profesori sa Pravnog fakulteta budu, naravno da je to dobro i svi podržavamo, ali sa druge strane, ni od profesora se ne traži da budu to ispunjavanje uslova za penziju, da se odreknu profesure.

Dakle, to je jedan mandat na pet godina. Ko smatra to za neki izazov, a jeste izazov biti član Visokog saveta tužilaštva, verujem da ima sigurno profesora kojima je to izazov i verujem da bi se tome posvetili. Tako da, se sa druge strane ne shvati da smo mi protiv toga, daleko bilo, ali u najboljoj nameri mislim da i to odricanje sigurno ne bi bilo preterano. S druge strane, ne bi ni na koji način ugrozilo efikasnost rada saveta. Znači, bez namere da impliciram bilo kakvu mogućnost koruptivnih nekih radnji itd. Da se zadržimo na efikasnosti samo. Hvala.
Zahvaljujem.

Amandman se tiče člana 18, odnosno načina rada, pošto u određenoj meri se tiče javnosti rada, dovešću ga u vezu sa članom 23. i 24. na koje smo takođe podneli amandmane i radi efikasnosti, neću se kasnije javljati da ih obrazlažem.

Dakle, na član 18. gde se kaže da su sednice javne kao način rada, a Savet može da odluči da sednica bude zatvorena za javnost u skladu sa Ustavom i zakonom. Mi smo predložili da se taj izuzetak definiše na neki način, da se javnost može isključiti smo radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom društvu, kao i radi zaštite interesa maloletnika ili privatnosti učesnika u postupku, kao da se vreme i mesto održavanja sednice objavljuje na internet stranici Saveta.

Zašto ovo govorim? Kad se ticalo ove javne rasprave koju ste vi organizovali za pripremu ovih zakona, što možda u pojedinim trenucima kako je rasprava izgledala ovde u Skupštini, možda bi trebalo da uputimo i neko izvinjenje, da bi i ta javna rasprava bila možda i kvalitetnija nego u pojedinim momentima ovde u Skupštini.

Dobro, u svakom slučaju, kada govorimo o javnosti rada, valjda težimo nekoj punoj meri načela javnosti rada kada govorimo o bilo kojem organu da se o njegovom radu može znati i treba znati sve i da se propisuje i postupak kako se to radi, a da se, naravno, prave izuzeci, možda na način kako smo to mi definisali ili možda na neki drugi način.

U članu 23. takođe se kaže da Savet donosi godišnji izveštaj o radu, koji se objavljuje na internet stranici itd. Mi smo malo precizirali to, da sada ne čitam, imate već kod sebe, da se na neki način organizuju i konferencije za medije. Govoreno je o tome i kroz neke ranije amandmane da zainteresovana lica ili predstavnici medija takođe mogu da prisustvuju sednicama Saveta.

Savet ne donosi odluke iz oblasti odgovornosti bilo čije, krivične ili, ne znam, iz oblasti porodičnih odnosa itd, da bi sada sednica na taj način bila zatvorena za javnost.

Mislim da tu mogućnost treba dati i takođe kod etičkog odbora koji izveštava godišnjim izveštajem Savet o poštovanju etičkog kodeksa, da taj izveštaj bude sastavni deo izveštaja, godišnjeg izveštaja Saveta koji Savet podnosi Narodnoj skupštini kao godišnji izveštaj. Eto, na taj način bi Narodna skupština bila upoznata i sa izveštajem o poštovanju etičkog kodeksa.

Dakle, evo obrazloženje za tri člana, mali doprinos efikasnosti današnjeg rada. Hvala.
Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Uvažene kolege, predstavnici izvršne vlasti, slušajući ovu raspravu, reč koja se najviše izgovara danas je reč „reforma“, pa se prisetih malo i da se našalimo, jednog mog vremešnog prijatelja, nije fan opozicione politike. Kaže - kada se pomene reč „reforma“, nešto me preseče preko stomaka, zato sam protiv svakih reformi. Nisam to hteo da kažem. Da se našalimo samo.

Ova reforma pravosuđa, kako je vi predstavljate kao prvu fazu i da ona tek treba da odvija u narednoj fazi, a i sami ovi zakoni definišu neke rokove u kojima treba da se sprovedu odredbe ovih zakona, posebno kada su izbori pravosudnih organa, s jedne strane, i s druge strane donošenje brojnih podzakonskih akata kojima će se urediti rad ovih organa.

Ciljevi koji su proklamovani, koje najčešće izgovarate i kao motivacija, jeste nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva. To je uredu i da sa razlogom građanima, privrednim društvima, svima i organizacijama koje posluju i rade u Srbiji da se pruži efikasna zaštita, s jedne strane sloboda, s druge strane prava, to mislim na ljudska prava, s jedne strane. S duge strane, i bezbednost ličnu i sigurnost imovine, što smo imali prilike da, neretki su primeri, i to ne na bilo kakav način, nego na način bolji nego sada.

Kao konkretni ciljevi koje proklamujete i koji će se postići ovom reformom, da kažem pravosuđa, jeste depolitizacija postupka predlaganja izbora javnih tužilaca, sudija, predsednika sudova. Zatim, jače garancije njihove samostalnosti, odnosno nezavisnosti tužilačke i sudijske kroz stalnost i da se izbori vrše preko ovih visokih sudskih organa. O tome ću nešto kasnije reći.

Kao razlozi jesu usklađivanje sa Ustavom. Ovi zakoni danas na dnevnom redu neminovno vraćaju u fokus ustavne promene od prošle godine, ali svršenom poslu mana nema. Ove zakone dužni smo da uskladimo sa ustavnim promenama u jednom delu, ali u drugom delu gde postoji mogućnost da se amandmanima popravi i postoji veliki broj amandmana, gde mislimo da oni mogu da budu bolji.

S druge strane, EU integracije koje se i pominju i ne pominju, kada se pominju, a kada se kritikuju, onda se od njih odstupa, da to nije osnovni razlog, a znamo da ustavne promene jesu jedan od razloga, jesu i EU integracije.

U tom smislu smatram da možda nije u dovoljnoj meri, iako ste verovatno o tome vodili računa, ali nije dovoljno potencirana potreba našeg društva. Dakle, usklađivanje sa stavovima Venecijanske komisije, odnosno po njihovom mišljenju, a sve to u procesu EU integracija.

Dolazimo do Venecijanske komisije, koja je takođe najčešće pominjana ovde mnogo više i mnogo češće nego potrebe našeg društva i potenciranje tih potreba. Sada, ja razumem da je to važno u postupku EU integracija i sigurno da tamo sede ljudi koji znaju taj posao, i da je sigurno korisno i da nismo u procesu EU integracija saslušati neko mišljenje, možda ga i uzeti u obzir. Međutim, čini mi se, možda to ne radite namerno, ali tako to može da se shvati, da se mišljenje Venecijanske komisije koje se ocenjuje kao pozitivno naravno, uz određene ograde i sugestije itd. da sada ne širimo na to, moja glavna primedba je što se mišljenje Venecijanske komisije predstavlja kao mišljenje o jedino mogućem rešenju. Vi to niste rekli, ali Venecijanska komisija je davala ranije na neke radne verzije takođe pozitivna mišljenja koja bila lošija od ovih, a sa druge strane u toku javne rasprave bilo je brojnih predloga koji nisu prihvaćeni koje je takođe, u nekoj raspravi sa Venecijanskom komisijom, ona tretirala kao dobre predloge koji nisu prihvaćeni od strane predlagača i nisu sadržani kao rešenja moguća u predlozima zakona.

Sa druge strane, ti predlozi su čak, da ironija bude veća, i vetar u leđa nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva, ali na neki način nisu prihvaćeni.

Kada govorimo o javnoj raspravi, najpre nešto o načelu javnosti u celini. Javnost u radu u našem društvu, u našim institucijama nije jača strana i nije nešto što nas krasi. Ima tu brojnih primera i to nije pronalazak ove vlasti, imali smo toga i u prethodnim periodima od najznačajnijih državnih ugovora za koje je da će postati javni, a u međuvremenu imamo set aneksa koji su takođe tajni baša kao i osnovni ugovori.

Sa druge strane, kada govorimo o javnosti rada na neki način se obavezuju na minimalan način pravosudni organi da pruže informacije javnosti o svom radu i o tome ćemo govoriti kasnije, a posebno u raspravi u pojedinostima.

Sa druge strane se postavlja pitanje na koji način i u postupcima koji su zatvoreni za javnost mediji iznose pojedinosti iz tih postupaka i da koriste u eksploataciji javnosti, a da sa druge strane, i to se koristi kao argument u političkoj areni, bilo da je reč o opoziciji, bilo da je reč o vlasti. Dakle, to je vrlo interesantno i pitanje je da li će ovako reformisano pravosuđe, kada ovi zakoni budu usvojeni, i tužilaštvo, posebno tužilaštvo, reagovati na tako iznete potrebe.

Na primer, posebno oni koji se tiču navoda i iznošenja od strane vlasti kada kažu, ne znam, 619 miliona, pa 685 hiljada evra, o kriminalnim vezama, a posebno o špijunažama, o pripremi atentata itd. Mislim da bi ovo reformisano pravosuđe trebalo za razliku od ovog da na takve navode reaguje i mislim da bi to bilo lekovito i za društveni život.

Sa druge strane, Radna grupa kada je u pitanju javnost rada ne može da se kaže da nije bilo javnosti rada. To stoji i vi ste bili ograničeni nekim drugim okolnostima. Znamo da je Vlada birana tek u jesen i sigurno da je to uticalo na neku dinamiku, bez obzira što je Radna grupa radila na tome, ali sigurno da je i saradnja nove Vlade bila dragocena i u toj fazi i da bismo imali možda više vremena za dužu javnu raspravu i da ne bismo sada usvajali verovatno u sredu ili četvrtak ove zakone.

Što se tiče inkluzivnosti, ako izuzmemo vaš stav da niste bili dužni nikoga da zovete, a jeste, to je dobro sa vaše strane, ipak bih primetio da niste pozivali neka udruženja koja su imala drugačije stavove. Dobro je da postoji inkluzivnost. Dobro je da ste zvali one koje niste bili dužni da zovete, ali niste zvali one koji imaju drugačije stavove. Taj pluralizam mišljenja sigurno da bi bio dobrodošao u radu Radne grupe.

Gospodin pomoćnik ministra je u nekoj emisiji, mislim, sa kolegom iz Udruženja sudija i tužilaca, ali nije sad to ni važno, kao nešto čega se posebno sećam, kao razlog zašto niste zvali njihove predstavnike naveli ste - zbog efikasnosti, što je na teret njihov, pa neka se pravdaju o tome. A sa druge strane, da nisu ni podržali ustavne promene.

Znate, neko je to na javnom slušanju naveo da je to i ministarka neka izjavila. Ja to nisam čuo, ali bez obzira što možda niste imali zlu nameru, ipak ste povukli jednu liniju koja i te kako može da bude štetna. Mislim da ste to izjavili. Gledao sam tu emisiju i to ne sme da bude prisutno u radu ubuduće. To znači da i oni kandidati koji budu konkurisali za sudije, za tužioce, a da se sazna da su bili protiv ustavnih reformi, da li će im to biti mana. Verujem da neće, ali spokojniji bih bio da to niste izjavili.

Još, verujem, gospodine pomoćniče, da se toga niste setili vi u samoj emisiji, već verovatno je to bilo prisutno kao pristup u vašem odabiru organizacija koje će učestvovati u radu Radne grupe.

Što se tiče izbora sudija i tužalaca, ovde postoje dva koncepta. Sa jedne strane, neko se boji korporativizma, a vi ste kao odgovor, kako bih rekao, na tu opasnost predvideli odredbu da se za izbor sudija i tužalaca u visokim savetima propisuje osam glasova za izbor. Dakle, pošto sudije biraju šest, tužioci pet, u svakom slučaju potrebno je da još neka struktura glasa i tu je istaknutim pravnicima na neki način podaren zlatni glas.

Visoki savet sudstva broji 11 članova, šest članova biraju sudije, predsednik Vrhovnog suda po položaju, četiri istaknuta pravnika koje Skupština bira kao nosioca dve trećine. Isto to i za VST sa razlikom što pet članova biraju tužioci, Vrhovni javni tužilac ulazi, ministar pravde po položaju i istaknuta četiri pravnika.

Narodna skupština sa dve trećine treba da izabere istaknute pravnike na konkursu koji sprovodi odbor nadležan za pitanje pravosuđa, ali ukoliko Skupština ne izabere sa dve trećine onda će njih birati komisija - istaknute pravnike. Komisiju čini predsednik Narodne skupštine, predstavnici Ustavnog i Vrhovnog suda, vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana i to većinom glasova - znači tri od pet. Pri tome, predsednik Skupštine jeste politička ličnost, Skupština bira vrhovnog javnog tužioca i Skupština bira Zaštitnika građana. Na taj način, mislim sve može da se zloupotrebi, da se razumemo, može da se očuva politički uticaj od kojeg se bežalo sa Predlogom ovog zakona.

Taj izuzetak koji se predviđa, bojim se, da ne samo u ovom sazivu nego možda ni u jednom budućem sazivu, osim ako on ne bude dvotrećinski većinski na izborima da se teško obezbedi većina od dve trećine za izbor sudija i tužilaca i nije slučajno ni predviđen ova odstupnica u pogledu izbora kada je u pitanju komisija, a sa druge strane, komisija jeste politički organ takođe po strukturi. Rekao sam - predsednik Skupštine, vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana kojeg takođe bira Narodna skupština.

Što se tiče stalnosti funkcije, ona je i do sada bila, ali sada možemo da kažemo da su stalniji nego što su bili i predviđa se takođe zabrana neprimerenog uticaja na sudije i tužioce, zapravo na tužioce zabrana neprimerenog uticaja.

Svaki uticaj je nedopušten kada je u pitanju tužilačka i sudijska funkcija i tu smo predložili jedan amandman, ali o tome ćemo kod rasprave i pojedinostima. Nikakav uticaj nije dopušten.

O materijalnoj nezavisnosti sudija i sami ste govorili. Rekli ste da tu nije ništa promenjeno i da će se to menjati uz neko obećanje, a takođe ni sudije prekršajnih sudova neće biti izjednačeni kao nosioci sudijskih funkcija u sudovima opšte nadležnosti.

Dakle, bojim se da izuzetak ne postane pravilo, kao što je u sazivanju ove Skupštine. Po pravilu, Skupština se saziva u roku od najmanje sedam dana pre dana održavanja, a ona se ni jednom sazvala u roku od sedam dana. Uvek su rokovi kraći. Možda bi trebalo da se promeni pravilnik i da kaže da se po pravilu saziva u roku od 24 sata pre dana održavanja, a da se izuzetno može sazvati i u roku koji je duži od 24 sata.

Tako da, bojim se da taj izuzetak ne postane pravilo i da nemamo efekte koje vi očekujete od usvajanja ovih zakona.

S druge strane, jedna poruka za sudije i tužioce – kakvi god da su zakoni oni se mogu zloupotrebljavati. Svako ih može zloupotrebiti. U nekim zakonodavstvima predviđena je smrtna kazna za neka krivična dela, ali ipak neko vrši ta krivična dela. Zato je zadatak zakonodavca da predvidi zaštitne mehanizme. Dakle, da do zloupotreba ne dolazi. S druge strane, ako do njih dođe da budu strogo sankcionisani.

U tom smislu, sudije i tužioci ako očekuju da donesemo zakone da niko ništa neće moći da im kaže, to jednostavno nije moguće.

Predsednik Skupštine bi mogao da utiče na rad Skupštine tako što će da opominje poslanike i goste u Skupštini, ministre, pa i predsednika Republike, kada iznose ovde neke tvrdnje ili informacije ili iznose stavove koji mogu da utiču na rad sudija i rad tužilaštva i mogu da se podvedu pod neprimereni uticaj.

Trebalo bi sudije da se bore i da izbore da konzumiraju svoju nezavisnost i tužioci svoju samostalnost.

Kroz raspravu u pojedinostima iznećemo niz konkretnih predloga, a što se tiče amandmana, sve ovo može da se ubrza ukoliko ministarka, kao predstavnik predlagača, i prihvati neke amandmane.

Hvala.
Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Replika je na ministarkino obraćanje, ali nije važno, tu je pomoćnik. Mislio sam na ministarku pravde, uz dužno poštovanje vama, ali tiče se ovih zakona. Izvinite.

Hteo sam da kažem da sam se ja pozvao na ono što je gospodin pomoćnik rekao u emisiji, bez namere da potenciram na to, ali prosto vi ste to izjavili, da nisu podržali ustavne reforme, izmene Ustava, i da je to jedan od dva razloga koje ste naveli. Tako da, ja ne bih pominjao.

S druge strane, mi smo sada u postupku javne rasprave, načelne javne rasprave, a predstoji nam i rasprava u pojedinostima u Narodnoj skupštini, i tu vodimo raspravu, bez obzira šta je i kako je bilo u postupku javne rasprave. Dakle, da niste ovo pomenuli, ne bih uopšte pominjao. Nije ni važno, ne tražim nikakav odgovor, ne tražim nikakvo objašnjenje, ako smatrate da to nije važno i da je to pogrešno protumačeno, ali prosto kada ministarka kaže da je dala sve od sebe, a verujem i svi vi koji ste radili zajedno sa njom i Radna grupa, izvolite, dajte sve od sebe i u ovoj raspravi, pozabavite se amandmanima, pogledajte, razgovarajte o tome i vidite da li može neki od amandmana, a rekao sam vam da su na tragu i nezavisnosti sudstva i da su vetar u leđa, a takođe i samostalnosti tužilaštva.

To bi sigurno bilo lekovito i za ovu raspravu, ali i ne samo za ovu raspravu, već za zakonska rešenja. Verujem da će manje šanse biti na takav način da već krajem ove godine ili početkom sledeće godine donosimo zakone o izmenama i dopunama ovih zakona, bilo da produžavamo rokove, što je česta praksa ovde, posebno kada nešto brzopleto donosimo, ili da neka druga zakonska rešenja kao korektivna predviđamo.

Hvala vam.
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Kroz diskusiju otvorilo se pitanje odgovornosti za poreske obaveze i primene sankcija za ne ispunjavanje poreskih obaveza i pitanje jednakosti i to je u redu. Odgovornost za poreske obaveze mora da bude propisana, mora da postoji propisan način kako se sankcioniše ne izmirivanje obaveza i bez toga ne može da funkcioniše ni jedna država, pa ni ova naša.

Međutim, kada je u pitanju jednakost kao razlog zašto se insistira na primeni nekih sankcija, ne bih rekao da to načelo jednakosti baš pred zakonom se poštuje. Ja sam o tome govorio da postoje poslodavci, privredna društva koja godinama ne uplaćuju doprinose koje terete poslodavca. Imali smo takve slučajeve, kolega Stanimirović zna, u Smederevskoj Palanci koji mogu da budu veoma veoma kobni, gde smo imali slučaj kada su zaposleni saznali da im je od 2012. do 2017. godine nisu uplaćivani doprinosi, da smo imali kod jednog zaposlenog suicidne namere sa konačnim ishodom, da je morao da se umeša i predsednik Republike da smiri situaciju, da na neki način zaposleni ostvare svoja prava koja im po tom osnovu pripadaju.

Dakle, ako govorimo o jednakosti, dajte da se insistira da svi poslodavci, a posebno oni kojima se dodeljuju sredstva prilikom otvaranja investicija u Republici Srbiji, kojima se pomaže i kod zemljišta i kod hala i kod infrastrukture, pa majstore, ako si došao zbog jeftine radne snage, ako si došao zbog podsticaja, pa plati tu jeftinu radnu snagu. Ako si došao zbog jeftine struje, na šta se ovde često pozivamo da smo ponosni, pa plati tu struju.

Ako je jeftina voda, majstore plati vodu. Imamo i slučaj u Velikoj Plani o kojem je pisao kolega Dušan Marić kao predsednik Skupštine i kao novinar, dakle postoje takvi slučajevi, neka poreska uprava zaista vrši svoju ulogu u skladu sa zakonom. Dakle, da svi i poslodavci budu jednaki pred zakonom. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici izvršne vlasti, podneo sam amandman na član 3. gde sam predvideo, odnosno predložio zapravo da Ministarstvo finansija dostavi izveštaj o realizovanim projektima za koje su izdate garancije o odobrenim zajmovima domaćih i međunarodnih komercijalnih i multilateralnih finansijskih institucija i inostranih vlada.

U vezi sa tim, isto to i na član 4, pošto vidim da sam sledeći, predsedavajući, za govor po amandmanima, neću se javljati po tom amandmanu zato što je praktično obrazloženje isto, a tiče se sufinansiranja i predfinansiranja projekata u okviru instrumenata za pretpristupnu pomoć EU u 2023. godini.

Dakle, predložio sam da za garancije, zajmove i sufinansiranja ovih projekata da se podnose izveštaji Narodnoj skupštini o stepenu realizacije tih projekata, o utrošenim sredstvima, takođe, praćenje efekata realizovanih projekata, kvaliteta izvedenih radova. Dakle, sve ono što je potrebno da javnost zna i sve ono, na kraju krajeva, što u velikoj meri opterećuje i rad ove Skupštine, a što je posledica nedostatka informacija i saznanja između ostalog, i o ovim projektima.

Mislim da bi to bilo lekovito i za rad ove Narodne skupštine da je ima, a verujem javnost jako zainteresovana.

U vezi sa tim makro ekonomske pretpostavke za budžet za 2023. godinu u delu prihoda, oslanja se na procene koje je predložila Vlada kao predlagač budžeta za 2023. godinu. Posebno mislim na inflatorna kretanja i to otprilike limitira, da ne kažem definiše rast prihoda u tom delu.

Takođe, kad je u pitanju rast od 2,2%,. Sada, koliko će to biti u toku izvršenja ovog budžeta, možda ćemo saznati na kraju 2023. godine. Verovatno ćemo imati i neke periodične izveštaje. Pretpostavljam da ćemo biti u situaciji zbog okolnosti koje nas i sada prate da ćemo imati i neki rebalans budžeta i neki izveštaj periodični, pa ćemo imati procenu koliko su ove pretpostavke bile realne u trenutku kada su planirane, a realne su tek toliko koliko su bile i realne pretpostavke za budžet za 2021. godinu kada je u ovoj sali od strane predstavnika izvršne vlasti se upinjalo, kako bih rekao, iz petnih žila da Skupština, javnost se ubede da su pretpostavke o rastu od 4,5% realne, da će se ostvariti, da će inflacija biti niža itd.

Sada smo svedoci potpuno i bitno i drastično drugačijih parametara. Naravno, da se sada ne vraćamo na okolnosti kojima se vlast izgovara, u načelnom delu rasprave dosta je toga rečeno, ne bih ponavljao.

Voleo bih da su pretpostavke bolje, a voleo bih da rezultati i realizacija bude bolja od ovog što je sada planirana. U svakom slučaju to u ovom trenutku ne možemo da znamo.

Ono što je sigurno i gde će izvšrenje budžeta biti 100%, da se našalim jednom metaforom izvršenje od 104%, će biti u delu zaduživanja, odnosno davanja garancija, sufinansiranja, predfinansiranja projekata, ukoliko stepen realizacije tih projekata bude u potpunosti ili u onoj meri u kojoj buce realizovan dakle u toj meri ćemo se i zaduživati.

Iz tog razloga sam i želeo i predložio ova dva amandmana koja su praktično iste prirode i obrazloženje je isto, tiče se člana 3. i člana 4. Mogu da razumem, ne mogu da se složim u potpunosti naravno, ali mogu da razumem da u trenutku kada razmatramo ovaj budžet, dakle, možda desetak, petnaest dana pre isteka roka za usvajanje budžeta, da sada ovi amandmani koji se predlažu i koji u osnovi podrazumevaju drugačiji raspored prihoda, odnosno rashoda pardon, u odnosu na predlog koji je dala Vlada, da predstavljaju prepad, ako tako mogu da kažem, u odnosu na predlog koji je dala Vlada i da ne očekujem zaista da bude prihvaćeno.

Ali, prihvatanje ovakvog amandmana gde bi Vlada koja poprilično napora ulaže da istakne značaj, realizaciju ovih projekata, naravno i dugoročnih efekata i posledica po budžet i po građane i po standard itd. da verujem da sa ovakvim izveštajima ne bi imalo razloga da ne bude ponosna, ako je to sve tako kako se govori. U svakom slučaju jedan sveobuhvatan izveštaj mislim da bi bio dobar.

S druge strane, praćenje realizacije projekata je u uskoj vezi ili direktnoj vezi sa kadrovima ili sa timovima koji realizuju ove projekte. Dosta je toga rečeno ovde o Mići iz EPS-a, koristim ga kao metaforu naravno, ali i kao činjenicu, zašto da ne, po sopstvenom priznanju i njegovom i po sopstvenom priznanju Vlade koja ga je imenovala, da, on nažalost nije jedini slučaj, nije izolovan, i pri tome ne mislim samo na javna preduzeća i na javne ustanove na republičkom nivou. Mislim i na lokalni nivo i na mnoge druge funkcionere i timove koje imenuje Vlada.

Zakon jasno propisuje, bar kada su u pitanju direktori javnih preduzeća obavezuju raspisivanja konkursa, obrazovanje komisije za izbor direktora, propisuje zakon uslove, nadzorni odbor daje predlog i Vlada ako su u pitanju javna preduzeća, za imenovanje direktora da je nadležna Vlada ona donosi konačnu odluku.

Zaista ne znam da li neko iz opozicije, vi verovatno da zato što je to vaš posao i time se bavite, da li bi mogao da navede direktora nekog javnog preduzeća, državnog, da sada ne spuštamo na lokalni nivo, imamo ovde i predstavnika i lokalnih samouprava koji se sigurno susreću sa takvom praksom, da ne kažem da je generišu, da su direktori konstantno, čak jedni te isti ili oni koji se menjaju, konstantno godinama u v.d. stanju što je protivzakonito.

Na stranu što je to protivzakonito, vi na taj način time što ne raspisujete konkurs gde se jasno predoče koji su uslovi za obavljanje funkcije direktora javnih preduzeća, gde su oni obavezi da imaju neko iskustvo, gde su obavezni da predlože program svog rada, gde komisija, odnosno Vlada ili ti jedinice lokalne samouprave, nadležni organi cene te programe i na osnovu svega toga donose odluku. Pri tome, nije prepreka da taj kandidat bude član bilo koje vladajuće stranke. I to ne podrazumeva da je on nesposoban i da to ne može da radi.

Siguran sam da su konkursi raspisivani, da vladajuća većina ima većinu i vlasne, ima i procene, da donosi odluke, siguran sam da u sopstvenim redovima ima daleko, daleko sposobnije pod obavezno stručne sa iskustvom ljude koji bi na bolji način, bez ovakvih posledica sa kojima se sada suočavamo i ne samo sada, one će nas pratiti najmanje na srednji rok, ako ne i na duži rok, pod uslovom da se sa takvom praksom prestane, jer šta znači jednog Miću zameniti drugim Mićom, pri tome ne mislim na slučaj EPS-a u ovom trenutku. Koristim kao metaforu.

Prvo, poštujte zakon, iskoristite kapacitet stručnih ljudi u Srbiji. Nemojte da to zanemarujete i da taj potencijal ne uzimate u obzir, a da tragamo po belom svetu i da ugledamo i da tražimo stručnu pomoć od drugih koja nas, uzgred budi rečeno, skupo košta, a sa druge strane, to je i poruka ljudima stručnim, mladima ili sredovečnima, da u ovoj Srbiji za njih nema mesta.

Možda će nam ti ljudi koji odlaze u druge zemlje kao stručni i iskusni ljudi dolaziti ovde kao skupo plaćeni stručni konsultanti, znate. Moja primedba i ovi predlozi zapravo, ako hoćete, ne mora da bude ni primedba, su krajnje dobronamerni i ja sam u ranijim nekim sazivima predlagao izmenu zakona u tom smislu gde bi se predviđale posledice za nepoštovanje zakona u tom delu, ali dobro.

Ovo je prilika sada bila da dam konkretan predlog i mislim da on ni na koji način, prvo, ne mislim nego sigurno ne dira u predlog, odnosno vašu projekciju rashoda, kako ste vi planirali, ali misli da ako ste već na to tako ponosni da bi bilo dobro da eto nas u taj ponos uverite i da eto možda dobijete i podršku opozicije i samim tim i javnosti. Da bi neko mogao da razmišlja o toj podršci morao bi da bude u potpunosti informisan.

Hvala vam na pažnji. I to je, gospodine predsedavajući, isto obrazloženje i za član 4. Ne bih se javljao, pošto mislim da sam sledeći na spisku. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Podneo sam amandman na član 6. koji reguliše raspored sredstava za izvršenje obaveza po ugovorima radi podsticanja investicija u privredi.

Ovaj moj amandman je na tragu amandmana koje sam podnosio na neke članove, a koje sam već obrazlagao na današnjoj sednici. Dakle, tiče se rasporeda sredstava za 2023, 2024. i 2025. godinu, gde je predviđeno po nekih 23 milijarde sa navodom da se sredstva raspoređuju za preuzete obaveze iz ranijih godina, a pri tome mi nemamo informaciju koju ima predlagač, odnosno predstavnici predlagača - koliko sredstava od 23 milijarde u 2023. godini se raspoređuje na preuzete obaveze iz ranijih godina. Već za 2024. i 2025. godinu pretpostavlja se da će to biti neki novi projekti, neki novi izdaci.

Da sada ne ulazim u tu temu. Dosta je diskutovano kod načelne rasprave o tome dve krajnosti da treba izdvajati ili da treba ukinuti, ali ja bih se zadržao na, čini mi se, potrebi, ukoliko predstavnici predlagača ističu veoma često da verovatno sa pravom, ali, kažem, mi o tome informaciju nemamo, da ovi izdaci, odnosno subvencije, poznatije ovako kolokvijalno kao subvencije stranim investitorima, mada znamo da one podrazumevaju izdatke i za određene projekte koje realizuju domaći privrednici, tzv. Ali, u svakom slučaju da sada to ne merimo, smatram da bi trebalo da imamo informaciju o tome ako u velikoj meri, kako se kaže, hajde da kaže bez neke kvanitifikacije, mi u ovom trenutku možda možemo samo da sabiramo koliko smo novaca izdvojili, ali da ne možemo na precizan način da izmerimo efekte.

Kada to kažem ja pri tome ne priželjkujem da ti efekti budu negativni, pa da to bude argument da kažemo – e sada hoćemo da ukidamo takve izdatke. Ja bih voleo da su oni ohrabrujući, ali bih voleo to da znam, kao i građani, a pretpostavljam i svi vi koji sedite ovde u sali.

U vezi sa tim, taj izveštaj, dakle da se ogradim, bez namere da ulazimo u analizu poslovanja privrednih subjekata, bez obzira ko je njihov osnivač, da li je inostrana neka firma osnovala u Srbiji ili je to domaća, dakle, bez namere, niti to tražimo, niti vi to možete, ali taj izveštaj treba da sadrži iznose, namenu, stepen realizacije projekata. Ako imamo izdatke za projekte iz ranijih godina, odmah se otvara pitanje stepena realizacije. Koji su efekti? Kažem, voleo bih da su oni poznati. Do sada se ističu efekti kroz otvaranje radnih mesta, ne znam, 350, 400 hiljada radnih mesta i to je u redu, ali eto kroz takav neki izveštaj možda bi moglo da se sazna od tih novootvorenih radnih mesta ili zaposlenih, ako hoćemo da kažemo, veći broj zaposlenih, možda koliko je to makar to minimalno bilo povećano u državnoj upravi i lokalnim samoupravama.

S druge strane možda što takođe uzima u obzir i lokalna davanja i olakšice, poznato je da lokalne samouprave tu imaju određena davanja i trebaju da pružaju podršku investitorima, to uopšte nije sporno, to je obaveza, kada su u pitanju komunalne potrebe. Međutim, taj izveštaj ima i neki krajnji, konačni cilj. Ne samo da znamo i da baratamo ovde podacima, pa da pokazujemo prstom koje dobio više, ko manje, već kontrola u pogledu ispunjavanja obaveza. Meni se čini, a ima takvih slučajeva, da ima kod nekih privrednih društava koja su rebalansom budžeta od pre nekoliko dana za 2022. godinu, da su im opredeljena neka sredstva kao pomoć, ne znam, od posebnog interesa itd. i to je u redu, verovatno potreba, ali čini mi se da ima privrednih subjekata među njima koji ne plaćaju doprinose na teret poslodavca i sad se postavlja pitanje kojim slučajem bilo koje privredno društvo domaće, ako tako mogu da kažem, koje ako zakasni sa plaćanjem jedan dan dobije opomenu elektronski i to tako treba da bude. Nekad to bude i za razliku manje uplaćenih doprinosa od 3,5 dinara sa izraženom kamatom, onda se postavlja pitanje kojim slučajem je nekome promaklo da neko privredno društvo, posebno ono koje je dobilo podsticaje da počne da radi u Srbiji i ono koje dobija pomoć u toku poslovanja da li ne plaća doprinose?.

S druge strane, i obaveze prema lokalnim samoupravama za komunalne usluge. Kako je moguće da neko privredno društvo dve godine posluje u Srbiji, uz sve ove podsticaje, i ne plaća potrošnju vode? Dakle, ni jedan račun nije isplatilo.

Ako neko dođe u Srbiju zbog podsticaja koji su povoljni, zbog podrške lokalne samouprave, zbog kvalifikovane i osposobljene radne snage, na kraju krajeva i to se prikriva, ali se govori i zbog možda nižih plata nego što je to u njihovim matičnim državama itd, valjda postoji obaveza da se to izmiruje, da se redovno plaćaju plate, da se redovno plaćaju doprinosi, da se redovno plaćaju komunalne usluge, tako da mislim da predstavnici vlasti kada opredeljuju sredstva pomoći, a može da dođe do toga da privredno društvo ima određene poteškoće zbog nekih globalnih problema i to nije sporno i to dolazi u obzir, da ima pomoć, da se onda postavi pitanje – brate mili, da li si ti platio ono što si dužan?

Poljoprivredni proizvođač, nosilac poljoprivrednog gazdinstva kada konkuriše za bilo koji podsticaj po programima Ministarstva poljoprivrede mora da dostavi potvrdu da je izmirio porez.

Dakle, ako neko treba da koristi pomoć, ako treba da koristi podsticaj takođe treba da dostavi dokaz, a državni organi mogu već i sami da izvrše uvid da li se te obaveze izmiruju.

Da bi se sve to postiglo i ta kontrola uspostavila, ona ne treba da bude ad hok, ona ne treba da bude specijalna, povremena, ona treba da bude redovna. Zato je potrebno da se jačaju službe koje vrše nadzor nad sprovođenju zakona i ako narodni poslanici, sa time ću završiti, dobijaju izveštaje o kontroli poslovanja lokalnih, turističkih preduzeća, domova kulture, doduše od DRI i to je u redu, mislim da za ovakav nivo izdvajanja, ako predstavnici vlasti već to tako ističu, verujem da je tako, ali bilo dobro da kvantifikujemo te rezultate i da možda ti podsticaji u narednom periodu, ukoliko ima zainteresovanih, budu još veći i da efekti budu povoljniji po naše makroekonomske pokazatelje.

Hvala na pažnji.