Zahvaljujem.
Članovi Vlade, uvažene kolege, reč je o izmeni zakona kojim se reguliše sistem plata u javnom sektoru gde su osnivači autonomna pokrajina i lokalne samouprave, i naravno, druge strukture kada su u pitanju organizacije koje je osnovala Republika Srbija i bezbednosne strukture itd.
Kao razlog zašto se traži produžetak roka jeste nemogućnost da se u ovom roku koji je propisan zakonom, da se donesu zakonu koji su predviđeni. Nijedan razlog nije naveden zbog čega i ko je odgovoran zašto se ovaj rok mora produžiti. Neko je rekao u načelnoj raspravi od predstavnika predlagača da je bolje produžiti rok nego doneti loš zakon. Slažem se, ali je od toga bolje izabrati dobar tim koji će u primerenom, u što kraćem roku ispuniti zakonsku obavezu i u krajnjem slučaju potrebu građana.
Postavlja se pitanje da li je uopšte nešto rađeno na ovom zakonu? Bilo bi dobro da je u obrazloženju za donošenje ovog zakona o izmenama i dopunama zakona nešto o tome rečeno, da se kaže – taj tim je radio, uradio je toliko posla, nedostaje, ima nekoliko nepoznanica koje u ovom trenutku nije moguće rešiti i to bi možda već moglo i da se razume. Zatim, da li je vođena suštinska rasprava? Kad kažem suštinska, mislim jedna slobodna rasprava u kojoj su učestvovali predstavnici zaposlenih i naravno, lokalnih samouprava i autonomne pokrajine.
Što se tiče normativnog rada ove Skupštine, a samim tim i Vlade koja nam šalje predloge, ja bih okarakterisao ili definisao dva metoda po kojima smo imali normativne intervencije. To je metod tzv. izuzetka i metod tzv. produžetka. Imali smo nekoliko zakona kojima se izuzimaju primene određenih odredaba i stečenih i garantovanih prava i zakonom i opštim kolektivnim ugovorom na 2017. godinu, a primenom metode produžetka, kao što je slučaj sa ovim zakonom sada, Vlada praktično traži dodatni rok za ispunjenje zakonske obaveze.
Stvarni razlozi mislim da su politički. Ovaj zakon je donet početkom 2016. godine i tada je procenjeno da bi ovaj posao trebao da se završi do kraja 2016. godine, odnosno do 1. januara 2017. godine. Pretpostavljam da je dobro procenjeno, ali znamo da smo u 2016. godini imali vanredne parlamentarne izbore, znamo da je Skupština počela sa razmatranjem zakonskih predloga tek u septembru mesecu. Dakle, to sigurno nisu razlozi koji bi mogli da se stave na teret ljudima koji su radili na pripremi ovog zakona.
Takođe, i ovaj zakon o izmenama i dopunama zakona se donosi u predizbornim nekim prilikama i verujem da će sudbina ispunjenja ovih rokova takođe biti kao i sa zakonom koji se menja.
Takođe, jedan od razloga zašto se produžava rok jeste da možda, ako je tačno da je veći deo zakona pripremljen, javnost Republike Srbije, a posebno zaposleni na koje se odnosi ovaj zakon, ne treba da ugledaju svetlost dana pre predstojećih izbora predsedničkih, a možda i vanrednih parlamentarnih.
Dakle, ovo je jedna loša praksa, gospođo ministarka. Mi smo vodili jednu polemiku u septembru mesecu, kad se ticalo izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, dakle, govorili smo takođe o lokalnoj, na neki način indirektno, i o pokrajinskoj državnoj administraciji. Kad govorimo o zadovoljavanju potreba građana, pa, valjda mislimo i na zaposlene u državnoj upravi, i autonomnoj pokrajini, i u lokalnoj samoupravi i u organima i organizacijama koje su one osnovale. Valjda su i oni građani koji su zaposleni na određenim poslovima, imaju određene dužnosti a, s druge strane, imaju i određena prava.
Na ovakav način mislim da se prikriva stvarno stanje stvari u administraciji, kako državnoj, pokrajinskoj i lokalnim administracijama, gde se prikriva možda i broj. Tendencije, posebno su tendencije važne da znamo, kvalitet obrazovanja i naravno kvalitet, odnosno znanje i sposobnosti zaposlenih.
Vama je, ministarka, verovatno jasno koliko, i svima, a možda vama i najviše, efikasna državna uprava, lokalna samouprava, autonomna pokrajina je važna za napredak društva. Sa ovakvim merama mislim da niti Vlada, niti Narodna skupština Republike Srbije daju doprinos tome. Ne samo da se obara kvalitet rada, kada donesete zakon kojim zabranjujete zapošljavanje u 2017. godini, vi šaljete poruku onim zaposlenima koji nemaju niti zvanja, niti znanja za obavljanje tih poslova da su bezbedni u 2017. godini i da njihovo neznanje niko neće moći da proveri, da neće imati konkurenciju u mladim ljudima koji su sposobniji i kvalifikovani da obavljaju te poslove.
Što se tiče posledica, pa neizvesnost, na ovakav način, koja se odnosi na zaposlene u državnoj upravi, lokalnoj samoupravi, pokrajini i svim organizacijama koje su osnovale, takođe je jedna posledica i naravno doprinosi održavanju postojećeg stanja. Na koji način mi to postižemo? Zabranom, izuzecima i odlaganjem.
Imamo zabranu zapošljavanja u 2017. godini i na jednoj strani govorimo da ne možemo da omogućimo zapošljavanje, bez obzira što potreba postoji, zato što bi to ugrozilo makroekonomsku stabilnost. Ako uzmete u obzir, gospođo ministarka, oko 400 pomoćnika predsednika opština i gradonačelnika, što je mogućnost po zakonu i, s druge strane, preko 8.000 odbornika i članova veća, koji imaju različite nivoe pri nadležnosti, a to je alternativa po zakonu… Dakle, mogućnost koja se u sve većoj meri konzumira izdvaja se sa budžeta, to vam je u bruto iznosu oko 20 miliona evra na godišnjem nivou.
Sa druge strane, šaljemo poruku da nije moguće primiti mlade stručnjake u državnu, pokrajinsku i lokalnu administraciju. Sistem izuzetaka, jeste, imali smo već na prethodnoj sednici da smo izuzeli u 2017. godini zaposlene od nagrađivanja i, naravno, od primanja određenih koja su garantovana, neka zakonom a neka kolektivnim ugovorima.
Što se tiče odlaganja, donošenje ovog zakona takođe predstavlja jedno odlaganje i podupire neizvesnost kad se tiče položaja zaposlenih u državnoj upravi. Zato smatram da Vlada Republike Srbije treba da ispoštuje rok da do 31 decembra 2016. godine donese zakon, ako je tačno da je veći deo posla odrađen.

Zahvaljujem, predsednice.
Mi smo podneli amandman, istovetan, praktično, kao i koleginica Čomić. Amandman je prihvaćen, tako da o tome ne bih nešto posebno diskutovao, ali o čemu se u stvari ovde radi.
Gospodine ministre, svi se slažu, i vi kao predstavnik Vlade i predstavnici vladajućih stranaka i opozicije, da nešto nije u redu i da nešto treba raditi, ali nekako, ako mogu tako da kažem, to političko pimplovanje i prebacivanje od možda poslanika manje od vas - pa dajte, vi predložite kako to treba da se uradi, isami ste sada diskutovali o strategiji. Dakle, to je vaša dužnost, ako se slažete da nešto nije u redu, da predložite šta treba da se uradi i to što pre da se uradi.
Zašto smo predložili ovaj amandman? Zato što, i ovo je privremeno rešenje, samo što smo ga sa godinu dana produžili na dve godine. Da li ćemo u tom dužem roku nešto uraditi, da li možete to da kažete, osim što ćemo dobiti strategiju, i da li će ta strategija biti izlazna strategija za ovu situaciju u kojoj se nalazimo, šta će se dešavati dalje?
Uvek će neko birati organe upravljanja javnog servisa i uvek će to biti većina na neki način, da li će to raditi direktno Vlada u nekom konceptu finansiranja, ili će to raditi regulatorno telo, posredno raditi Skupština preko regulatornog tela, to će raditi skupštinska većina. Dakle, ništa se tu novo neće desiti, ali treba više raditi na pravilima kako taj sistem, odnosno servis treba da funkcioniše i da se uvede sistem odgovornosti, a pravila podrazumevaju, o tome su govorile neke kolege poslanici, pravila podrazumevaju i meru izdvajanja budžeta, dakle vrstu troškova, meru troškova, broj zaposlenih itd.
Predstavnici vlasti, najviši predstavnici vlasti su posle Brazila napadali zaposlene za dnevnice itd. Pogledajte, danas se govori o rukovodstvu RTS, informišite se kolike su plate ljudi koji rade na montaži, koji rade na sličnim poslovima, jako niske plate, ponižavajuće.
Što se tiče sadašnjeg stanja, sadašnje stanje je…

Samo jednu rečenicu, molim vas.

Hvala.
(Zoran Živković, s mesta: Kako te nije sramota?)

Ako možete vreme?

Hvala.
Podneo sam amandman kojim se…
(Zoran Živković dobacuje.)

Hvala, gospođo predsednice.
Podneo sam amandman kojim se briše član gde se predviđa produžetak roka za naplatu takse od 150 dinara. Već kod amandmana na prethodni predlog zakona, objasnio sam da se zalažemo, kako reče ministar, da građani to plaćaju preko budžeta. Dakle, svejedno je da li je u vidu takse ili sa budžeta. Dakle, da bude sa budžeta 100%, direktno izdvajanje građana nula. Umesto subvencija nekim propalim menadžerima i kabinetu ministra bez portfelja, smatram da ta sredstva mogu da se preusmere u budžetska izdvajanja za rad javnog servisa.
Razlozi zašto je uvedena ova taksa od 150 dinara jeste uređivačka nezavisnost i institucionalna autonomija. Toga nema i nema razloga da taksa i dalje postoji, vodeći računa o ekonomskom ambijentu, ekonomskoj snazi obveznika. Ekonomski ambijent, ekonomska snaga obveznika je slabija nego što je bila, i to je razlog zašto treba ukinuti.
Što se tiče trenutne situacije, ona nije posledica nezadovoljstva građana javnim servisom. Trenutna situacija jeste posledica devijacije političkog sistema za koji nisu odgovorni niti građani, niti javni servisa. Zato je odgovorna vlast.
Dalje, što se tiče uticaja na javni servis sa povećanim izdvajanjima sa budžeta, postavlja se pitanje – na koji način vlast ostvaruje uticaj na privatne televizije, odnosno komercijalne televizije, ukoliko ne izdvaja, nema budžetska izdvajanja?
Gospodine ministre, vi o tome ne možete da odlučujete kao inokosna funkcija, ali možete da se založite na Vlada da reklamiranje javnih preduzeća, recimo, PTT izdvaja ogroman novac za reklamiranje na Pinku ili možda nekim drugim televizijama, da možda u određenoj meri budu preusmereni, ako ne može u potpunosti, zbog ograničenja vremena koje je rezervisano za komercijalni sadržaj, da bude preusmereno na RTS. Možda će se na taj način obezbediti dodatna sredstva, a da se neće morati izdvajati ovoliko novca iz budžeta, a pogotovo da to neće morati da bude na račun građana u vidu takse od 150 dinara. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući, na razumevanju. Kratko ću govoriti.
Ja se zalažem da se ovaj član briše, zato sam i podneo amandman. Reč je o još jednom zakonskom produžetku i uz ovu argumentaciju koju je izneo gospodin Martinović, da ne polemišemo, dovoljno je samo da imamo u vidu nadležnost ministarstva u ovom trenutku, što se tiče organizacije i sistematizacije, s jedne strane, i s druge strane, koja se tiče efikasnosti sudova, koja je potrebna ovom društvu i to nije sporno. Ali, nešto sa tim ne ide dobro.
Što se tiče postupka pred Ustavnim sudom, on može da bude jedan presedan, da se i ubuduće u određenim trenucima, kada to nekome bude odgovaralo, vlasti ili opoziciji, ko god da bude, da se pokreću postupci i da onda tražimo da se iz tog razloga sačeka okončanje postupka pred Ustavnim sudom. Dakle, nije dobro da bude presedan.
Što se tiče uticaja izvršne vlasti na sud, nije posao izvršne vlasti da se bavi uticajem na sudske vlasti, ali takođe nije ni posao ni zadatak ni dozvoljeno izvršnim vlastima da u ime policijskih organa, da u ime tužilaštava, da u ime sudova iznose podatke ko je kriv unapred, kojim dokazima se raspolaže, da li se zna ubica pevačice, da li se znaju batinaši koji su u maju 2015. godine tukli mladež u Velikoj Plani i ko je falsifikova potpise u sudu u Velikoj Plani, gde ima i mrtvih duša.
Dakle, neko treba time da se bavi. Očigledno da način na koji sada to funkcioniše, prvo, to je moguće da se desi, a s druge strane nema odgovornih, odnosno nema odgovornosti. Ako je moguće da se desi takav slučaj i ako niko ne odgovara, nešto nije u redu i potrebno je ove nadležnosti preneti, kako zakon predviđa, a bože moj, ako Ustavni sud koji je sada izabran bude efikasan, možda će već u januaru mesecu to rešiti. Hvala.

Zahvaljujem.
Predloženim amandmanom želimo da se definišu rokovi za preduzimanje radnji iz nadležnosti ministra po pitanju sprovođenja IPARD programa. Podržavamo sprovođenje ovog programa, ali smatramo generalno da u Predlogu izmena i dopuna ovoga zakona, i više amandmana sam podneo u tom pravcu, daću jedno generalno obrazloženje, nisu definisani rokovi za preduzimanje ovih radnji. U obrazloženju kojim je odbijen amandman navedeno je da je to sad već definisano nekom metodologijom. Međutim, niti u zakonu, niti u načelnoj raspravi nije se govorilo o ovim rokovima, a prosto smatramo da je to važno.
Kada govorimo o rokovima za sprovođenje ovog programa, naslućujemo da će rokovi za ispunjavanje uslova od strane korisnika tih sredstava veoma precizno i restriktivno biti definisani, dok s druge strane, čuli smo u načelnoj raspravi od ministra da će u aprilu mesecu biti pripremljeni konkursi i da možemo da očekujemo krajem ove godine, odnosno negde na jesen, neki konkurs. Tako da, smatra da ovi rokovi treba da budu definisani. Dakle, za sve nadležnosti koje su date ministru u izmenama i dopunama ovog zakona treba da budu definisani rokovi u kojima će ministar postupati, odnosno praktično sprovoditi zakon koji će biti usvojen na ovoj sednici.
O značaju IPARD programa neću govoriti. Generalno smo zainteresovani da se i načelo javnosti rada ispoštuje u potpunosti.

Kasnije. Hvala.

Zahvaljujem, predsednice, koristiću i pet minuta, nakon ovog amandmana.
Dakle, gospodine ministre dosta toga je rečeno o ovim rokovima i vi ste dali obrazloženje usmeno, a dali ste i obrazloženje kojim ste odbili amandman, pa sam hteo samo to da pojasnim.
Dakle, ovde se govori o rokovima za donošenje rešenja za odobravanje isplate i oni su definisani kao što kažete Sektorskim sporazumom između Republike Srbije i Evropske komisije. Međutim, ovde govorimo i o rokovima za donošenje rešenja i navodi se kao jedan od razloga da skraćivanje tih rokova bi možda moglo da ugrozi, odnosno da ograniči pravo stanaka, s obzirom da duži rokovi omogućavaju stranci da blagovremeno dostavi sudu potrebnu dokumentaciju.
Dakle, rok za dostavu dokumentacije će biti definisan koliko razumem konkursom koji će biti objavljen i to nije predmet ovog zakona. Govorimo o roku za donošenje rešenja. Ako je rok za donošenje rešenja za odobravanje isplate definisan Sektorskim sporazumom ne očekujem da sad zakonom možemo da ga promenimo. Da li je tako? Dakle, na to se ne može uticati. Ali, ako je reč o roku za donošenje rešenja, odnosno odobravanje projekta to nije definisano Sporazumom, i možda bi tu nešto moglo da se uradi.
Vi, tamo u nekom članu propisujete Predlogom izmena i dopuna ovog zakona da ministar u roku od 15 dana od podnošenja žalbe dužan je da odluči o žalbi, pa, se formira komisija koja će razmatrati žalbu. Znači, komisija koja će razmatrati žalbu za ove složenije projekte, kako kažete, imaće samo 15 dana da odluči o svemu tome.
Dakle, onaj koji priprema projekat, analizira donošenje rešenja, odobravanje projekta ima devet meseci. Dakle, devet i šest 15 meseci, to su gotovo dva vegetativna perioda u biljnoj proizvodnji.
Takođe, sam tražio da direktor objavi zahteve lica za odobravanje projekata rešenja po zahtevu za odobravanje projekta i rešenja po žalbi na internet prezentaciji. Vi ste naveli u obrazloženju kojim se odbija ovaj amandman, dakle, da je reč o ličnim podacima koji ne bi mogli da se objavljuju.
Dakle, ovaj moj zahtev, amandman je protumačen jezički, da ne kažem bukvalno. Dakle, lični podatak, ime i prezime, broj zahteva, za koju vrstu investicije se odobrava - za nabavku mehanizacije, dakle, to nije sporno da se objavi i u vidu nekog registra, dakle, po vrsti. Mislim da nije prepreka da to bude urađeno.
Što se tiče rokova, nema još gospodine ministre kaznenih mera za prekoračenje ovih rokova. U Zakonu o izmenama i dopunama ovog zakona nešto se menja i pooštrava u kaznenim odredbama, posebno kad je u pitanju nenamensko trošenje sredstava, i to je u redu, ali nemamo kaznene mere za prekoračenje rokova u proceduri.
Imamo administraciju koja treba da opsluži podnosioca zahteva, a preko podnosioca zahteva, potencijalnog korisnika tih sredstava država hoće da sredstva preusmeri na investiciju u poljoprivredi, da uloži svoja sredstva da bi se stvorila neka nova vrednost. Administracija takođe treba da bude podložna tim kaznenim merama.
Kada govorite o rokovima, vi govorite, ali, po sistemu kako bih rekao kompenzacione verbalne metode. Dakle, mi ćemo ove jednostavnije zahteve rešavati u roku od nekoliko dana, a ovaj rok od devet meseci on je predviđen za tzv. najsloženije rokove. Pa, zašto onda nisu predviđeni rokovi, niti to možete da uradite naknadno, pa da kažete – za ove najjednostavnije ako je u pitanju nabavka mehanizacije, propišite negde da se to zna, to ćemo rešavati u roku od osam dana ili 38 dana, a neka ovaj rok od devet meseci, ako već tako rešavate i opredeljujete da ostane za kasnije.
Dakle, što se tiče namera i motivacije, kao što je namera vaša da se ova sredstva iskoriste i nas podnosioca amandmana jeste namera i cilj da se sredstva u potpunosti iskoriste.
Što se tiče zainteresovanih. Ima puno zainteresovanih. Ovo o čemu vam danas govorimo prenosimo vam i neka interesovanja potencijalnih korisnika ovih sredstava. U restriktivnim uslovima, kada se iz godine u godinu, iz razloga koji su navođeni ovde, da sada ne otvaramo raspravu na tu temu, dakle restriktivna politika, subvencija budžetskih izdvajanja, državnih budžetskih izdvajanja je sve restriktivnija, da kažem da je gotovo ravna nuli u odnosu na samo pre nekoliko godina u uslovima kada su rizici poljoprivredne proizvodnje visoki.
Mislim i na troškove, rast troškova proizvodnje, dakle, inputa, na rizike od protivgradne odbrane. Rizici od protivgradne odbrane nisu visoki zato što se Bog dragi na Srbe razljutio već zato što se ne ulaže u protivgradnu odbranu godinama. Da ne govorim o ne održavanju vodotokova i prvog i drugog reda, naravno, koji ugrožavaju poljoprivrednu proizvodnju. I, naravno rizici, koje tržište na tržište poljoprivrednih proizvoda donosi za naše proizvođače.
Mi ne možemo da se pohvalimo, istine radi, visokim stepenom konkurentnosti ali se ni naša poljoprivredna proizvodnja i ne štiti možda na način i u meri kojoj bi to trebalo da se čini sigurno. Kada se oslanjamo na neko uporedno zakonodavstvo, kada se oslanjamo na praksu uporednu u politici subvencija, malo čas smo čuli od bivše ministarke da ne treba da se razvija i produbljuje politika subvencija na uštrb investicija. Naravno, ali ne treba ni investicija da bude na uštrb subvencija zato što su subvencije u ovom trenutku potrebne. Zašto? Zato što najveći broj poljoprivrednih proizvođača posebno govorim o malim i srednjim proizvođačima nisu sposobni da konzumiraju ni osnovne neke oblike investiranja na svojim gazdinstvima, a da ne govorimo o pravilima pod kojima se raspoređuju sredstva IPARD programa.
Dakle, uvek se u prvi plan stavlja materija i stavljaju se procedure a zanemarujemo da se to ne može sprovesti niti se prirodna bogatstva niti se sredstva materijalna mogu iskoristiti sama po sebi, dakle, bez ljudi se ne mogu iskoristiti. Nešto moramo da uradimo po tom pitanju.
Kada govorimo o transparentnosti ili možda bolje da koristimo javnosti rada, poljoprivredni proizvođači nemaju mogućnost da možda na način kako to čine neke organizovane strukture, mislim na lekare, na urbaniste, na arhitekte, nisu u prilici da učestvuju u javnoj raspravi pri izmeni donošenju ili izmeni zakona koji uređuju oblast poljoprivredne proizvodnje. Jedini način na koji oni mogu da učestvuju ali kao posmatrači u javnoj raspravi jeste upravo da odgledaju skupštinski prenos.

Zahvaljujem.
Predlogom izmena i dopuna zakona maksimalni limiti se umanjuju. Zapravo, povećava se umanjenje. Duplira se sa 5% na 10% i sa 10% na 20%.
U odgovoru koji sam dobio, obrazloženje kojim se odbija amandman da je to pravičnije. Dakle, ne samo za ovaj restriktivan pristup, a i Zakon o podsticajima, odnosno njegove izmene i dopune, nalik i na budžet Republike Srbije predstavljaju jednu preraspodelu i na ovaj način uvećavate iznose umanjenja sa 5% na 10% i sa 10% na 20%.
Bilo bi dobro da imamo i projekciju, to sam naveo u obrazloženju amandman, koliko ljudi je limitirano iznosima od 10 do 20 miliona, koliko je preko 20 miliona, pa onda da pretpostavimo i da kažemo ukoliko ih i u narednom periodu bude 100 ili 1.100, onda projektujemo da ćemo na ovaj način duplirati ta umanjenja i to je jednako iznosu od pet miliona evra, a taj iznos se preraspodeljuje tako što se usmerava na neke druge troškove.
Nemojte da budete sigurni, ministre, što se tiče mladih, da vam nešto neće promaći. Krajem prošle godine u Velikoj Plani penzionisani sudija, narodni poslanik i čovek koji se nikad nije bavio poljoprivredom, dobio je 60.000 evra podsticaja za lešnikar. Hvala.

Hvala predsedavajući.
Ovaj član je posledica izmene člana 35, zato se nisam ni javljao po amandmanu na prethodni član.
Ministar je objasnio da upravljanje rizicima, kako je to definisano u članu 36, odnosno člana 10. predloženih izmena i dopuna ovoga zakona, da to podrazumeva i podsticaje u oblasti osiguranja. To je jako važno.
Mi smo imali neka iskustva u Velikoj Plani da je lokalna samouprava dodatno subvencionisala 30% na ovih 40%, tako da smo u jednom trenutku dostigli obuhvat 4.500 hektara, taman onoliko koliko je zasejano pod pšenicom i podozrivim ječmom. Imali smo neke gradobitne periode i Velika Plana nije bila zastupljena bog zna koliko u zahtevima prema Vladi Republike Srbije, pa ni prema opštini Velika Plana i mislim da je to dobro.
Na drugoj strani razvijati neke nove mogućnosti i postepeno smanjivati subvencije, dok poljoprivredni proizvođači to ne budu imali kao obavezu, s jedne strane. S druge strane da kultura osiguranja, ako tako mogu da kažem, ne dostigne taj nivo da oni sami to prepoznaju i da ukalkulišu kao obavezan neki trošak.
Što se tiče subvencija, neko je rekao da ne možete biti protiv evropskih integracija, a priželjkivati nivo subvencija u EU. Ja bih mogao da odgovorim pitanjem - da li možete propagirati evrointegracije desetinama godina sa srpskim subvencijama? To pitanje ne stoji.
Govorili ste o prerađivačkim kapacitetima, pominjali ste „Mitros“. Nije „Mitros“ bio jedini. Velika Plana je takođe imala veliku industriju prerađivačku, Industrija mesa Plana, „Zdrava hrana Velika Plana“. Ona je još uvek, gospodine ministre, pod stegama i okovima stečajne upravnice, pa bi bilo dobro da se time pozabavi neko, zato što zaista ima još uvek kapacitete u funkcionalnom smislu koji su dobri, i što se tiče subvencija može se nešto razviti i bez subvencija.
Kada su u pitanju prerađivački kapaciteti u Velikoj Plani su sagrađene dve klanice. Jedna je klanica živine, koja je u drugoj fazi takođe projektne dokumentacije i dozvola izdata za prerađivački kapacitet, izvozno je orijentisana. Nije dobila subvenciju, nije dobila zemljište besplatno, dobila je dobru logistiku, nabavila zemljište pod tržišnim uslovima i mislim da će uskoro proraditi takođe i klanica krupne stoke nova u Velikoj Plani.
Još jednom apel da se neko pozabavi rukodelovanjem stečajne upravnice u nekadašnjoj industriji mesa Velika Plana. Hvala.

Na član 10. predsedavajući ja sam podneo amandman koji po oprobanom metodu izuzetkom derogira određene članove Zakona o platama državnih službenika i nameštenika. Za 2017. godinu predviđen je izuzetak što se tiče napredovanja državnih službenika i činovnika, izuzetak da sredstva nisu planirana za napredovanje u viši rang po osnovu postignutih rezultata rada.
Sa pozivom na član 16. i na član 48. stav 4. istog zakona, od kojih upravo član 16. garantuje pravo na nagradu za ostvarene rezultate, a član 48. stav 4. doduše govori da se Zakonom o budžetu određuje procenat izdvajanja u toj budžetskoj godini.
Dakle, pošto se ovde pravi izuzetak za 2017. godinu kako se ne izdvajaju sredstva, znači da izdvajanje procentualno je nula, pa postavljam pitanje Vladi – kako je moguće da niko od državnih službenika i nameštenika neće napredovati i zaslužiti na osnovu postignutih rezultata da napreduje u viši rang ili kako ćete obezbediti sredstva i da li će to biti kao i za jubilarne nagrade pre dve ili tri godina kada je ministar bio gospodin Žarko Obradović za zaposlene u obrazovanju kada su lokalne samouprave dobile nalog da ne isplaćuju jubilarne nagrade, pa nakon pritiska predstavnika sindikata jubilarne nagrade smo morali kao lokalne samouprave da isplatimo krajem jedne budžetske godine za dve godine.
Postavlja se pitanje – kolika se ušteda i doprinos zaposlenih koji će na osnovu rezultata napredovati, na osnovu zakona ostvaruju pravo da napreduju, kolika je ušteda i sa kojim iznosom oni doprinose makroekonomskoj stabilnosti ili pokriću budžetskog deficita za 2017. godinu?

Hvala, predsedavajući.
Česta je praksa da lokalne samouprave ne izmiruju obaveze, između ostalih i osnovnim i srednjim školama, i mislim da je gospodine ministre, prošle godine bilo preko 100 škola kojima nisu izmirivane obaveze.
Međutim, u prilog zaštite lokalnim samoupravama, bio sam predsednik opštine u tri mandata, ni jednom nismo kasnili sa izmirivanjem obaveza, ali to nije hir lokalnih samouprava da odbijaju da izmiruju obaveze prema osnovnim i srednjim školama, dakle, to je posledica nekih okolnosti.
Podnošenjem ovog amandmana samo iniciram da se razgovara o uzrocima, da se traže uzroci zašto do toga dolazi. Dakle, uzroci su objektivni, po prirodi. Lokalne samouprave kubure sa novcima, kao i država što kuburi. S druge strane, lokalna samouprava kuburi i sa državom, zato što je pre nekoliko meseci uskraćeno, preusmereno, preraspodeljeno oko 4,8 milijardi dinara. To su sve okolnosti koje utiču na rad lokalnih samouprava. Ali, postoje i subjektivni razlozi.
Ja samo apelujem da se u budžetu, to je više možda za ministra finansija, u svakom slučaju, da i drugi korisnici budžetskih sredstava treba da budu na ovakav način sankcionisani. Imate primer Velike Plane, gde Velika Plana snagom pritiska partijskih činovnika iz Ministarstva, na partijske kolege u Velikoj Plani, opština Velika Plana izmirila četiri miliona obaveza, za šta nije bila dužna. Dakle, u pitanju je presuda po kojoj osnovna škola bila dužna da plati.
Molim Vas i apelujem da preispitate taj slučaj, i da Velika Plana, ako ne sa vraćanjem sredstava, barem sa tih 3,5, četiri miliona, kroz podršku nekoj programskoj aktivnosti bude na neki način obeštećena. Dakle, ne zalažem se za odgovornost, nikoga ne prozivam, već samo želim da se i tu sada napravi neka budžetska preraspodela, da se ispoštuje i opština Velika Plana, ako je ona u jednom trenutku zalegla za Ministarstvo, izmirila nešto što Ministarstvo u jednom trenutku nije moglo. Ali šta tražim? Tražim da preispitate zapošljavanje više …