Dame i gospodo poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, član 106, da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda.

Član 103. nije bio.

Nova demokratska stranka Srbije, iliti nekad Demokratska stranka Srbije, ako je po ičemu poznata, to je bilo po branjenju državnih i nacionalnih interesa.

Repliciram, znači, prethodni govornik je rekao neistinu. I kod male Pavline smo se oglasili, lično ja, kao potpredsednik Novog DSS, stao u zaštitu i po šovinističkim antisrpskim izjavama tzv. prof. Dinka iz Novog Sada. I tu smo se oglasili jasno i precizno, samo što je to spinovanje, skretanje teme sa važnih tema u Srbiji na Dinka koji je nešto rekao pre godinu dana, ali smo se i tu jasno i precizno izjasnili i osudili takvo izlaganje tzv. prof. Dinka sa Novosadskog univerziteta. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Poštovane kolege poslanici, poštovani građani Republike Srbije, profesore Radenoviću, niste dobro vodili ovu sednicu. Poštujem vaše godine, cenim i poštujem vašu biografiju, ali niste imali iste aršine za poslanike vladajuće većine i za poslanike opozicije.

Žao mi je što ste u tim godinama podlegli pod uticaj mašinerije SNS-a, iskreno mi je žao. Mislim kada se vi saberete da ćete videti gde ste grešili.

Međutim, tema je Ana Brnabić. Šta je to što preporučuju Anu Brnabić da bude kandidat za ovaj visoki dom, za predsednika Skupštine? „Mitros“, austrijska firma „Berlinger“ napustila Srbiju, dobila od države šest miliona evra. Svi radnici ostali bez posla, „Berteks“, turska kompanija dobila milione iz budžeta, napustila Srbiju, svi radnici ostali bez posla, „Geoks“, fabrika obuće u Vranju, 1.200 radnika ostalo bez posla, milioni evra naših para iz budžeta.

Drago mi je što se smejete gospođo Brnabić, to su pare moje, svih nas i svih građana Srbije, ovo što čitam je ozbiljna stvar i ne znam šta je toliko smešno? Ali, imaćete posle prilike da mi replicirate.

Jurina fabrika u Nišu, 200 radnika ostalo bez posla, milioni iz budžeta i tako mogu u nedogled. Pogrešna ekonomska politika, subvencije 93,5% ukupnih subvencija za privredu ide stranim kompanijama, a domaću privredu i domaću poljoprivredu ste zapostavili.

Ali ima jedna firma koja nije otišla iz Srbije, to je ASEKO, firma ASEKO gde je vaš brat bio direktor, koja je dobila šest miliona evra iz budžeta, para od građana Republike Srbije, plus dva miliona od Elektroprivrede Srbije, one iste Elektroprivrede gde je Grčić doveo na rub propasti. Pogrešna koncepcija razvoja ekonomije i privrede. To se vidi po sadašnjoj inflaciji, po troškovima života, po osnovnim životnim namirnicama, jednako građani jako teško žive. Toga morate biti svesni. To je vaša odgovornost, kao premijera od 2017. godine.

Poljoprivreda, srpska poljoprivreda je na kolenima, poljoprivrednik je toliko osiromašen da ne zna kako da uđe sada u ovu prolećnu setvu. Reći ću vam samo podatak Republičkog zavoda za statistiku, period desetogodišnji, od 2012. do 2022. godine. Goveda – 18,2% manje, svinja 28,1% manje, živine 12,1% manje, koza – 31% manje za 10 godina. Ovo su rezultati, ovu se egzaktni podaci Republičkog zavoda i ovo taj rezultat vaše vlade i vas kao predsednika Vlade vezano za poljoprivredu, a ako uzmemo i činjenicu da se dva do tri posto samo navodnjava u Srbiji, tu ništa niste uradili, a vidimo kako idu klimatske promene.

Da li vas sve ovo kvalifikuje da pređete na mesto predsednika Skupštine? Takođe, gospođo Brnabić vaš nastup i ovde kada ste bili gost u Narodnoj skupštini i na vašim režimskim medijima, na „Pinku“, „Hepiju“, TV „Prvoj“, su puni mržnje, puni nepristojnog rečnika, rečnika kakvog ne priliči ni u kafani. Prosto, kao pristojan čovek neću da vas citiram šta ste vi sve bili izgovarali.

Da li vas to kvalifikuje da vodite Narodnu skupštinu? Vaši govori su prepuni i uglavnom se odnose na veštačku inteligenciju, leteći automobili, digitalizacija. Hajde sa tih letećih automobila siđite malo u realnost. Hajde sagledajte realne potrebe građana Republike Srbije.

Vi ste bili u Zrenjaninu 2018. godine, 26. juna i tada ste izjavili u Zrenjaninu 2019. godine da ćete iz budžeta, odnosno iz budžetskih rezervi pomoći završetak fabrike vode i onda kažete – očekujemo da Zrenjanin dobije zdravu pijaću vodu između 10. i 20. jula 2019. godine. Sada je 2024. godina, građani Zrenjanina i dalje nemaju zdravu pijaću vodu, ne samo Zrenjanin, nego ceo srednji Banat, severni Banat i južni Banat negde do Plandišta.

Zato predlažem još jednom, ako imate sluha da me čujete, vi i buduća vlada, jedino rešenje za snabdevanje zdravom pijaćom vodom celog Banata je regionalni vodovod. Jedino ispravno, dugoročno i trajno rešenje, a sve ovo ostalo vidimo ne daje rezultat, a građani Zrenjanina i dalje plaćaju vodu kao da je ispravna, a u stvari je tehnička, a kupuju flaširanu vodu.

Možete li vi kao premijer ove države da zamislite čoveka od 70 godina, u rukama da nosi pet litara, penje se na treći sprat. Naravno, da ne možete, vi to ne vidite, a ja to vidim svaki dan, a pričate nama o letećim automobilima. Eto, dokle je došla Srbija.

Vezano za Kosovo i Metohiju, juče vam, je Miloš Jovanović sve rekao. Vidimo sad svi mediji ga onako provlače kroz blato, salva neistina i uvreda zato što vam je rekao istinu. Vidite, izdaja jeste, pa jeste. Vi kažete nije, mi kažemo jeste i to debela, velika izdaja. Istorija će pisati, istorija je najbolja učiteljica života, za deset, dvadeset godina udžbenici će pisati ko je dao Telekom, ko je dao EPS, ko je dao institucije, ko je dao pravosuđe, ko je dao tablice. To će pisati istorija, od toga ne možemo pobeći ni ja, ni vi iz Vlade, a nećete bogami ni vi.

A kako se brani to nacionalni interes? Slušajte me sada građani Republike Srbije, pažljivo. Izjavljuje Ana Brnabić 2018. godine, 19. jun, za „Dojče vele“, pa kaže, gospođa Brnabić – Kosovo je bilo Srbija, tačka, sada moramo naći kompromis, nikada neće biti kompromisa ako insistiramo da je Kosovo Srbija, to ne bi bio kompromis. Rekla je Ana Brnabić za „Dojče vele“. Ima tačno datum, tačno isečak iz novina, gospođo Brnabić dostaviću vam, vidim da klimate glavom. Ne možete pobeći od ovoga, ovo su činjenice, vi ste tražili činjenice. Sve što sam rekao su činjenice, sve.

Samo se nadam da ćete kada budete vodili ovaj visoki dom imati bar malo sluha zato što društvo u Srbiji je debelo podeljeno i vi snosite odgovornost samo što se ne tuku ljudi na ulicama zbog politike i to nije dobro, nije dobro za nikoga. Krenulo je od Zrenjanina kada ste nas okružili sa 80 ljudi i vrištali na nas, pa je bilo isti dan Kikinda, pa Ruma i tako dalje. Ja osuđujem, vi niste osudili to u Kikindi što je gospodin iz vaše poslaničke grupe rekao da je neko pisao na vratima. Osuđujem i to, a kada je neko od vas osudio to divljaštvo što se desilo u Zrenjaninu, Kikindi, Rumi i tako dalje.

Kupovina glasova. U mojoj zgradi, sprat ispod mene, 15 prijavljenih. Na mom biračkom mestu glasalo 55 ljudi koji nisu iz Zrenjanina. Činjenica, bila je policija, zapisala, nikom ništa, nema institucija. I, sada hoćete da idemo na izbore. Eno, SUP u Zrenjaninu pet dana pun po sto ljudi, prijavljuju se ljudi iz Loznice i Valjeva da glasaju u Zrenjaninu. E, pa gospodo, neće moći ili ćete promeniti biračke spiskove ili izbora neće biti. Hvala lepo.

Hvala predsedniče.

Poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, kada pogledamo ovaj budžet zapitamo se da li postoji sutra.

Trideset pet milijardi evra naša zemlja duguje i vidimo dodatno zaduženje od dve milijarde evra, kako malopre ministar reče. Samo se pitam ko će to da vraća u budućnosti. Nek je Srbiji Bog na pomoći.

Osvrnuću se malo na poljoprivredu. Ono što je činjenica da je budžet za 2024. godinu manji nego što je bio ove tekuće 2023. godine. Ove godine 2023. budžet za poljoprivredu je 114 milijardi koma nešto, a budžet za narednu godinu je 104 milijarde, što znači oko 10 milijardi dinara manje. Ako uzmemo samo podsticaje, podsticaji su sa rebalansom ove godine bili oko 100 milijardi, a za 2024. godinu 86 milijardi dinara.

E sada, tu ćete reći da su ti podsticaji ove godine veći zato što se vraćao dug iz 2020. i 2021. godine, ali da vas sve podsetim još nije plaćeno sedam dinara, koliko je obećano, dodatak po kilogramu suncokreta.

Druga stvar, mogu da pohvalim povećanje premije za mleko sa 15 na 19 dinara i to je u redu, ali u ratarstvu imamo problem kod subvencija gde je rečno, do duše u ovom zakonu o podsticaju piše minimum 12.000 dinara, ali ide se na to da bude 18.000 po hektaru. Nadam se da će tako i biti, evo ministarka klima glavom.

Mi od 2024. godine subvencionišemo do 100 hektara. Znači, ne do 20, nego do 100 hektara subvencija. Mislim da smo tu trebali da razmislimo i to sam predlagao na Odboru za poljoprivredu da sačuvamo ta mala gazdinstva, odnosno tog poljoprivrednika koji kažem hrani porodicu i koji ima pet, sedam ili 15 hektara. Da njima subvencije, bar malo da ih približimo zemljama EU. Podsetiću vas da zemlje u okruženju imaju od 300 do čak 800 evra, da smo mi najniži po subvencijama.

Zato sam i predlagao na Odboru, i sada predlažem, i treba o tome razmisliti, da subvencije za do 20 hektara budu 200 evra, iliti 24.000, a subvencije od 20 do 100 hektara da ostanu na ovom nivou od 18.000 dinara, jer složićemo se da onaj ko ima 100 hektara ima sigurno i modernu mehanizaciju, ima veću platežnu moć i njemu je mnogo lakše nego poljoprivredniku koji ima pet hektara i nije logično da ima subvenciju po hektaru, da kažem, na istom nivou i onaj sa 100 hektara i ovaj sa 20 hektara.

Što se tiče stočarstva, mi gledamo kada povećavamo subvencije, i po grlu i po hektaru, da pospešimo proizvodnju, dobijemo veći prinos, da poljoprivrednik bude zadovoljniji, bogatiji, da tržište bude popunjeno našom robom, međutim, imamo podatak da je za pet godina, od 2017. do 2022. godine, ugašeno 5.000 gazdinstava, 55.000 krava manje, to je bilo 700.000 litara mleka manje na dnevnom nivou. Pitanje je da li ovim subvencijama mi pomažemo naše stočarstvo, odnosno mlečno govedarstvo. Tu je takođe veliki problem.

Naravno, kada vidimo u kakvom je stanju sada poljoprivrednik, pa gospodo, jedna kugla sladoleda – sedam kilograma kukuruza. Kukuruz – 15 dinara, pšenica – 16 dinara, i onda kažemo ne može ni za 16 da se proda, to je tačno. Imam konkretan podatak da ne može da se proda pšenica ni za 16 dinara. Zbog čega? Sada ja vas sve pitam, da li smo možda uvozili pšenicu iz Ukrajine ili smo doneli pogrešnu odluku kad smo zabranili letos izvoz pšenice, pa su ostale na lageru i sada imamo viška na tržištu i neće niko da otkupi ni po toj mizernoj ceni? Suncokret je 40 dinara, bio je 60 prošle godine. Poljoprivrednik ne da je na pozitivnoj nuli, nego je u debelom minusu. Pitanje je koliko će biti posejano pšenice, kada znamo da su inputi poskupeli, pošto je mineralno đubrivo, da li ćemo imati dovoljno zasejane pšenice, odnosno hleba iduće godine?

Naravno, ovo je plod loše strategije, strategija je pisana od 2014. do 2024. godine, ta strategija za razvoj poljoprivrede nije usvojena u ovom domu u Narodnoj skupštini. Ta strategija pokazalo se da je nerealna. Zato stalno ističem – treba nam jasna strategija za razvoj poljoprivrede. Ne možemo dozvoliti da Srbija uvozi luk, paradajz iz Albanije, da uvozimo pasulj. To moramo rešiti dugoročnom strategijom od 20 godina i kako se koja vlada menja i koji ministar, pridržava se te strategije, ako hoćemo da budemo proizvođači zdrave organske hrane, a ne uvoznici. Gomila je, kažem, tu velikih problema u poljoprivredi, koji se obično rešavaju samo kada poljoprivrednik izađe na ulicu, blokiraju se putevi i onda se traži rešenje na brzinu. Bez jasne strategije nema razvoja poljoprivrede.

Naravno, na poljoprivredu da nadovežemo selo. Ako nije poljoprivreda dobra, seljak nije zadovoljan, propada nam i selo. Da li vi znate da od 4.700 sela u Srbiji, 1.600 sela je ugašeno, nema ih više? Nema ih više, gospodo, a 1.000 sela ima manje od 100 stanovnika. Hiljadu sela nije povezano sa svetom, nema puteva, ona sela u brdsko-planinskim predelima, 500 sela nema poštu. U okolini Zrenjanina imate 21 naseljeno mesto, imaju doktora jednom nedeljno ili dva puta. Mi hoćemo da oporavimo Srbiju, da stavimo Srbiju na zdrave noge, a sela nam propadaju, prazne se i nema tu ni strategije, nema tu ni rešenja, koliko ja mogu da vidim.

Inflacija. Naravno da je inflacija najveća u okruženju, bila je 14%, sada je 11%. Nema boljeg pokazatelja, to građani vide na svom novčaniku, da li smo mi ekonomski tigar ili nismo. Znate šta, gospodo, vi kada kažete da dižete penzije, plate 5%, 10% 14%, ne dižete to vi, vi to uzimate od istih građana, od nas, vi to dižete iz budžeta, ali to im uzmete na prvoj benzinskoj pumpi. Vi dignete platu 5%, a dignete akcizu na naftne derivate 8%, cigare i alkoholna pića. Je li tako? Jeste.

Prošli put sam govorio da je Srbija u kandžama finansijskih moćnika, MMF-a, pre svega. Poskupljuje struja 1. novembra, poskupljuje gas, zato što je to tražio MMF. Da bi dobili kredit, zadužili se, njihov uslov je bio da struja poskupi tri puta do Nove godine. Kako će građani sada da žive? Koliko će biti grejanje u njihovim stanovima, kućama, koliko će biti plin, koliko struja? Znate šta, ja živim u blizini jedne prodavnice, pekare, i tu vidim najbolji pokazatelj. Uveče kada šetam u sedam sati je red. Ljudi čekaju hleb po nižoj ceni u pola, onaj bajati od ujutru. To je činjenica i živa istina. Tu se vidi ekonomski tigar, odnosno tu se vidi koliko su naši građani osiromašili. Ono što ih boli, istrpeli bi oni to, srpski narod je na svašta navikao, ali vide kako drugi, sa lažnim diplomama, sumnjivim fakultetima, preko veze, partijskom knjižicom, bogate se, prave kuće, prave vile. Ja ih vidim svojim očima u svom kraju i tačno znam ko su. To je ono što boli građane Srbije.

Možemo biti solidarni, ako ima pravde. Ako nema pravde, ako vidimo to što sam sada rekao, onda građani ćute i trpe, ali i to ćute i trpe do neke granice, ta granica može lako biti 17. decembar.

Drugo, da vam kažem nešto, može ovaj budžet biti najsjajniji, da je duplo veći, da smo svi zadovoljni, u Srbiji nema demokratije. Gospodo, loša je klima u društvu. Nije ni opozicija najsjajnija, ali vi ste kreatori atmosfere u društvu, vi ste doveli do toga da se građani na ulici mrze, ko drugačije misli. Vi ste doveli do toga da se jurimo po ulici, da nas okružuju štandovima, sugrađani jedni druge, da se gledamo mrko, popreko, zbog politike. To ste vi krivi. Zar mislite oni plakati po Beogradu gde Milošu Jovanoviću stavljate onu albansku kapu na glavu, koliko ste tu potrošili para, milione dinara. Evo je slika. Evo je slika, Miloš Jovanović, polupane prostorije na Voždovcu. Zašto ovo radimo? Kome ovo treba? Hoće li Srbija da napreduje i građani Srbije od ovoga? Naravno da neće.

Zašto vama smeta dr Miloš Jovanović? Hajde da se otvorimo, zbog čega vam smeta dr Miloš Jovanović? Nije vam smetao do februara, kad je razobličio kosovsku politiku, kada je rekao da je francusko-nemački sporazum izdaja nacionalnih interesa. Samo malo, Bakarec. Rekao je da je francusko-nemački sporazum izdaja srpskih nacionalnih interesa. Ali gospodo, pre njega, to je rekao i Savet za nacionalnu bezbednost, vaš savet, državni savet, da je ovaj sporazum neprihvatljiv. To je bilo u redu, ali kad smo to rekli mi i dr Miloš Jovanović, postao je odjednom Miloš Francuz. Je li tako? Hajde sad ovako. Ako je on Francuz, a ima sina Dušana i Lazara, i on kao Francuz kaže da je ovaj sporazum izdaja srpskih interesa, hajde budite vi, a vi Srbi kažete – ne, nije, to je super, a ja vas molim budite vi Francuzi, pa ga odbijte. Hajde budite vi Francuzi, pa kažite da ne valja. I zbog toga smeta dr Miloš Jovanović.

I na kraju, da razobličimo ovo oko Dragana Đilasa. Na sledeće izbore Novi DSS i POKS izlaze kao koalicija NADA – dr Miloš Jovanović. Znači, NADA, Novi DSS i POKS. Mi ne idemo u koaliciju ni sa Đilasom, ni sa vama. To je koalicija jedina koja je opstala od prošlih izbora, sa našim prijateljima iz POKS-a principijelno, dosledno, jasna politika, politika u interesu Srbije i građana Srbije. Znači, nemojte nam više spočitavati da mi idemo sa Draganom Đilasom ili sa levim ili sa desnim. Jasna politika i jasna koalicija i to će se videti na izborima, da je Miloš Jovanović kapacitet, da će građani to prepoznati i da će on biti na čelu Srbije u narednom periodu i vi to znate, zato ga se i plašite. Ja to razumem, ali nećemo odustati od naše politike i ovaj sporazum će biti poništen kad-tad, kao što je rekao Ivica Dačić i rekao je Savet za nacionalnu bezbednost.

Ne, ne, ne, sve je u redu, nema problema, dozvoliću ja da se vi izvičete, vi ste većina, ja ću da trpim, ali sve ima granice u životu i uvek ima dan posle. Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi gospodine Rističeviću zajedno smo u Odboru za poljoprivredu, vi ste na čelu tog odbora.

Želim samo da vas podsetim da je možda bolje da ne čaprkate nešto idete u prošlost, ko je otac, deda, izmišljate. Miloš Jovanović je rodom iz Sjenice i moram da vam kažem da u Srbiji više zarađuje biznismen koji uvozi mleko u prahu nego seljak koji proizvodi mleko. To treba vas da brine i mene zajedno kao članove Odbora za poljoprivredu, a ne čiji je bio funkcioner i šta….

Gospodo, hajde još nešto, pa da li je Nikola Petrović kum Aleksandra Vučića, ima francusko državljanstvo. Da li Aleksandar Šapić ima italijansko državljanstvo. Da vas pitam na kraju, kakvu poruku mi šaljemo ljudima koji završe škole i koji hoće da se vrate u svoju zemlju.

Hajde stvarno da prekinemo sa tim, jer stvarno to nema smisla, kvalifikacije tog niskog nivoa. Mislim da to ne priliči nikome. Mi treba da budemo ponosni kada neko ode i završi fakultet i vrati se u svoju zemlju. Da li radi na pravnom fakultetu ili vozi traktor, to je nebitno, ali kada neko ode i vrati se, treba da nam budu ovde i da služe Srbiji kao što to radi doktor Miloš Jovanović.

Još nešto, molim vas još jednom upamtite, kada je počelo bombardovanje Miloš Jovanović je kao mlad momak seo u autobus došao u drugi grad, u svoju zemlju. Lako proverljivo, proveo je u Beogradu. Na kraju je doveo ženu ovde da mu se deca Lazar i Dušan rode u Beogradu. To je patriota, to je čovek koji voli svoju zemlju. Mogao je da živi u Parizu, došao je da se valja ovde u ovom blatu i da se bori za Srbiju, a vi ga na taj način pravite… Diskreditaciju takvog moralnog čoveka. Stvarno to nema smisla. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, poštovani …

(Radmila Vasić: Replika, da odgovorim, tražim reč.)

Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, kolege poslanici, poštovani građani Republike Srbije, koristiću vreme predlagača.

Što se tiče ovog Zakona o planiranju i gradnji mnogo je toga već rečeno. Ja bih, hajde, da kažem i dve dobre stvari koje mi se čini za početak u tom zakonu, mada je moja koleginica Gorica već govorila o tome, to je da investitor pre nego što dobije građevinsku dozvolu mora da ima rešeno, da kažem, tu neku mapu za otpad, odnosno mora da bude regulisano gde ide otpad i to je čini mi se trenutno veliki, jedan od većih problema pri investiranju i gradnji, gde se, da kažem taj šut i otpad nalazi na sve strane. Nadam se da će ovim zakonom to biti i regulisano.

Druga stvar je uvođenje glavnog urbaniste. Mislim da je to dobro, ali mislim da je zakasnilo malo. Evo imamo primer u većini gradova, da kažem ja dolazim iz Zrenjanina, pa što se tiče Zrenjanina i stanogradnje tu lokalna samouprava i poštuje, da kažem, neke planske dokumente, generalni urbanistički plan itd. Neću da kažem da se krši, ali se gradi, urušava se jedna ambijentalna celina. Urušava se neka zona porodičnog stanovanja nauštrb kolektivne gradnje i dolazimo u situaciju, recimo investitor kupi jednu, da kažem kuću, gde je stanovalo domaćinstvo od četiri čoveka i tu nikne na brzinu zgrada i tu živi 40 ljudi. Sa tim, da kažem, opterećujemo infrastrukturu, nemamo dovoljno parking mesta, nema dovoljno zelene površine.

Nekada se znalo kada se gradi naselje u okviru jednog grada, bilo kog grada, pa se znalo to naselje mora da ima u blizini vrtić, mora da ima park, mora da bude dovoljno parking mesta itd. To je jedna celina koja krasi to naselje.

Ovo sada što se radi i ti investitori što zidaju u Zrenjaninu i u svim gradovima koliko ja vidim da je identičan problem, nadam se da će uvođenje ove institucije, tako da kažem, glavnog urbaniste koliko-toliko, mada je to po meni zakasnilo, da će koliko-toliko dovesti u red.

Što se tiče ovoga, vi, gospodine ministre, glavni argument vam je da se ukida ta naknada za konverziju, glavni argument vam je da je u poslednjih deset godina jedva naplaćeno oko 30 miliona evra, a ja se pitam, da li je to moglo da se reši drugačije, da li je mogao taj mehanizam naplate da se pooštri, da li je mogao da se pojednostavi, da li je mogla neka kontrola da se izvrši? Pazite, ako ne plaćate nešto, za sve ima leka. Obično domaćinstvo, običan građanin ako ne plaća struju, neće mu sada reći, tu je naplata slaba, neka koristi besplatnu struju, nego će mu, kako država radi, poslati izvršitelja, itd. i maltretirati te ljude.

Ako je naplata bila slaba, 30 miliona evra za deset godina, mogli ste naći mehanizam kako ta naplata da se pojednostavi i da bude onolika kolika treba da bude. Na ovaj način mi da poklanjamo - poštovani poslanici, poštovani građani Republike Srbije, država je svetinja, pokloniti državno ne može, javnu imovinu ne može. Nema tog zakona, nema višeg interesa, nema tih milijardi da poklonite nekome džabe što je državno.

Šta sa onim što su plaćali? Gde je tu ravnopravnost? Neko je platio konverziju i to je otišlo u budžet, a neko će drugi da dobije džabe. Mislim da to nije dobro, nego je trebalo naći model kako da umesto ovih 30 bude 300 miliona i da svi budu zadovoljni, a država na dobitku, a samim tim i građani naše zemlje. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, hajde da se vratimo diskusiji, da pričamo ono o čemu i šta građane Srbije u ovom momentu interesuje. Mislim da smo se malo dotakli uopšte rasprave ovih dana teme poljoprivrede, IPARD 3 program gde će Srbija da dobije sredstava, mislim da bi trebalo povesti računa da ne prođe kao i program IPARD 2 gde nismo uspeli da upotrebimo ni da kanališemo sva sredstava u razvoj poljoprivrede, pogotovo ako vidimo i svesni smo činjenice, a videli smo to prethodnih dana, da je naša poljoprivreda i ovako na kolenima, gde smo došli u, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije u situaciju da nam jedan kugla sladoleda vredi kao pet kilograma pšenice.

Jedna kugla sladoleda - pet kilograma pšenice, to je zabrinjavajuće.

Tu je i uvažena ministarka. Ja bih hteo da uputim jedan apel. Pored ovih, da kažem, nepogoda koje su zadesile veći deo nažalost Srbije proteklih dana, imali smo i nepogodu 13. jula, koja je zadesila ceo srednji Banat i deo Bačke. U svim tim nepogodama i ratarski usevi i voćarstvo i ratarstvo su pretrpeli velike štete.

Da li će osiguravajuće kuće to moći da nadoknade nisam baš siguran, ali zato hoću da apelujem i mislim da je jedno udruženje poljoprivrednika iz Novog Sada uputilo i pismo u tom smislu nadležnom ministarstvu da se robne rezerve… znamo da je Vlada donela zaključak ili odluku da robne rezerve otkupe 200.000 tona merkantilne pšenice po 25 dinara, čini mi se, plus PDV. Mislim da bi, shodno i tom pismu, što se to Udruženje obratilo nadležnom ministarstvu, da ako može da sa tih područja gde je šteta jako velika u ratarskim usevima i da ti ratari, poljoprivrednici, gde je ta šteta načinjena, imaju prioritet prilikom prodaje pšenice robnim rezervama i tako bar delimično nadoknade štetu koja im je da kažem naneta i 13. jula kada je bilo veliko nevreme u Banatu i Bačkoj, a i ovih dana nevreme koje je zadesilo Srbiju i ovako našu poljoprivredu koja je na slabim nogama dodatno urušila.

Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, kolege poslanici, poštovani građani Srbije.

Pred nama je obiman dnevni red. Pokušaću da ukažem na i loše i dobre stvari zakona koji su pred nama i da se držim, koliko je to moguće u ovoj situaciji suštine, jer mislim da su ovi zakoni jako važni i za Srbiju i za građane Srbije i sigurno mnogo važniji od ovih ličnih prepucavanja, ko je bio u DS, u G17, šta su radili pre 12 godina. To građane u ovom momentu sigurno ne interesuje.

Ono što je meni indikativno i prvo bode oči kada sam video ovih 30 tačaka dnevnog reda, to je da je skoro trećina ili malo više od trećine predstavljaju zajmovi Republike Srbije i nova zaduženja. Ja se pitam samo, ko će vraćati sve ovo? Bojim se da ćemo našoj deci ostaviti Srbiju prezaduženu.

Znate, Grčka kada je bila u problemu finansijskom, tada je opšte, onako jedna krilatica bila – dužan si ko Grčka. Bojim se da za koju godinu ne bude jedna krilatica u Srbiji – dužan si ko Srbija. Ja se nadam lično da do toga neće doći i da oni koji treba da vode računa o tome, vode računa.

Stvarno me neke stvari ovde debelo zanimaju. Mogu da razumem, donekle i to mogu da razumem, ako se diže kredit ili zajam za neku saobraćajnu, putnu ili železničku infrastrukturu, ako se gradi put Pojate-Preljina-Murija, Moravski koridor treba da se gradi, to mogu da razumem, Fruškogorski tunel, spajanje Rume, Loznice, Šapca sa Republikom Srpskom, to mogu da razumem ili Požarevac-Golubac. Tu mogu donekle da vidim i opravdanje ako mora da se digne kredit. Tu mora da se vodi računa kolika je zaduženost zemlje.

Ne mogu da shvatim da mi moramo da dižemo zajam ili kredit da bi uradili adaptaciju i renoviranje zatvora u Kruševcu ili Sremskoj Mitrovici. Ne mogu da vidim ni opravdanje da dižemo, za neki tzv. termin „zeleni rast“ ili za projekat „nauka“. Čuli smo da je to u Nišu istraživački park. Ako su nam finansije stabilne, kao što ovde stalno čujemo od predstavnika vlasti, kako je moguće da mi dižemo zajam i kredit da bi renovirali zatvor u Sremskoj Mitrovici? To je meni malo indikativno.

Moramo da kažemo da je 35 milijardi trenutni javni dug Srbije sa tendencijom do kraja godine da bude 37 milijardi. To je po meni zabrinjavajuće. Građani moraju to da znaju. Ako to podelimo na broj građana, vidimo svako dete koje se rodi odmah je dužno nešto malo preko 5.000 evra. Ja razumem da zemlje kao što je Srbija moraju da se razvijaju, da se grade i da su tu krediti neophodni. Čini mi se da je Srbija u nekim kandžama tih međunarodnih finansijskih institucija. Tu mislim na MMF.

Građani moraju da znaju da je 1. maja poskupljenje struje i gasa zahtevao MMF, da bi dobili novi aranžman i da će to poskupljenje doći na jesen i verovatno do kraja godine još jedno. Zato što to od nas straži MMF, ne zato što je to želja nas ovde ili Vlade Republike Srbije, nego smo pristali na takav aranžman sa MMF-om i sada smo u njihovim kandžama. Ja bih voleo da grešim. Pokazaće vreme i videćemo da li je tako.

Što se tiče recimo Predloga zakona o privremenom registru majki i drugih lica kojima se uplaćuje novčana pomoć, u Predlogu ovog zakona je predviđeno da se ciljna pomoć namenjena pre svega majkama dece predškolskog i školskog uzrasta upravo one grupe mladih kojih prethodnim merama nije bilo direktno omogućeno, što je dobro. Pomoć će se izvršiti u septembru mesecu i visini od 10.000 dinara. Mi iz koalicije Nada-Novi DSS-POKS smatramo da je možda granica trebala da bude 18 godina. Tako bi obuhvatili decu i osnovnog i srednjeg obrazovanja. Ovako to ide samo do 16 godina.

Svaka vrsta novčane pomoći je deci svakako dobra, ali to ne rešava trajno pitanje porodica sa decom, samohranih majki, očeva ili staratelja, jer je život u Srbiji postao preskup. Loše vođenje politike od strane aktuelne vlasti je doprinelo da se pogorša položaj ove kategorije u društvu. Kada kažem zbog lošeg vođenja politike, jeste da zvanična statistika kaže da je inflacija nešto malo preko 13%, ali inflacija osnovnih životnih namirnica je blizu 50%. Imate realnu situaciju kada se krećete među građanima da ne možete više u samoposlugu bez dve, tri hiljade ili što bi naši građani rekli dve, tri crvene.

Kada primite prosečnu platu možete da podmirite račune, komunalne usluge, grejanje i jako malo vam ostane za jedan običan život. Prosečna potrošačka korpa, ne kažem minimalna, prosečna potrošačka korpa je 98.000 dinara. Pa vidite kako onaj sa prosečnom platom može da živi uz sve ove dažbine koje nam dolaze.

Pretpostavka je da u Srbiji postoji 18% porodica u kojima o deci brini samo jedan roditelj. Najčešće majka obavlja tu roditeljsku dužnost. Postoje brojni problemi sa kojima se suočavaju samohrane porodice. Tu pre svega treba pomenuti ono što se tiče pravne prirode, nedostatak potpune pravne definicije koja bi obuhvatila sve slučajeve samohranog roditeljstva, nepostojanje precizne službene evidencije o broju samohranih roditelja, nedosledna primena pravila u postojećem sistemu zaštite samohranih roditelja. Tako da u praksi prilikom pokušaju recimo zapošljavanja dolazi do pojave diskriminacije nažalost, na osnovu porodičnog statusa iako zakon to strogo zabranjuje.

Takođe nedovoljno je iskorišćena mogućnost uz radno-pravnog statusa korišćenje kliznog ili fleksibilnog radnog vremena, rad od kuće i uvođenje neradne nedelje samo za ovu kategoriju ljudi. U praksi postoji izbegavanje zapošljavanja samohranih roditelja u punom radnom odnosu, već samo po ugovoru o delu ili po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, jer time poslodavci izbegavaju proširena prava trudnica, porodilja, samohranih roditelja. Tu moraju inspekcije nadležnog ministarstva da povedu računa da se to isprati i da se takve stvari sankcionišu.

Veoma je bitno spomenuti problem samohranih roditelja, kao što su nerešeno njihovo stambeno pitanje, mala zaposlenost itd. pogotovo onih koji imaju stambene kredite, skokom euribora došlo je do povećanja kredita i samim tim do otežavanja života porodica ove kategorije.

Neko je ovde govorio i hoću da pohvalim, to nije ništa loše, ako je Grad Beograd doneo odluku da svojim đacima obezbedi besplatne udžbenike, verovatno imaju sredstava u budžetu i tu su videli neki potez koji će doprineti deci u Gradu Beogradu, ali to ne sme da dovede do diskriminacije dece u ostatku naše države.

Stoga pozivam Vladu, nadležno ministarstvo, ako može da se iznađe način, ili preko lokalnih samouprava, mada retko koja lokalna samouprava je dobrostojeća u budžetu da može to da podmiri, ili preko nadležnog ministarstva, da prosto i ostala deca u Srbiji ne ostanu diskriminisana i da i oni dobiju udžbenike za sledeću školsku godinu, a to je negde iznos od 18 do 20 hiljada dinara i predstavlja iz godine u godinu veliku stavku i opterećuje budžet roditelja.

Hteo bih da se osvrnem na izbor Slavice Đukić Dejanović, ona je još uvek, koliko vidim, prisutna i to je dobro, žao mi je što je premijer ove zemlje Ana Brnabić izašla i otišla, verovatno ima preča posla a ne da razgovara sa poslanicima o ovako važnoj temi, ali to je već njen problem, gospođa Slavica Đukić Dejanović je dobila jedan težak posao - nasledila je Branka Ružića na mestu Ministarstva prosvete. Branko Ružić je iz moralnih principa podneo ostavku posle one tragedije i to jeste za svako poštovanje.

Nažalost, tragedija koja se desila zahteva velike promene u našem društvu, da nam se tako nešto više nikad ne bi desilo, počevši od porodice, od vaspitanja dece, od jačanja institucija, zato se obraćam vama i dotakao sam se ove tačke, do reforme obrazovnog sistema. Znate, škola je i obrazovna i vaspitna kategorija. Ja sam se ovde naslušao svašta. Mi bukvalno hoćemo da rešimo problem da se ovako nešto više nikad ne desi u Srbiji tako što povećavamo broj privatnog obezbeđenja, broj policajaca. Nije poenta da od škole napravimo kasarnu. Poenta je da deca idu u školu kao u svoj novi dom, da deca u toj školi budu vesela, razdragana, da uče i da budu vaspitana. Da bi se to desilo, mora da se uradi reforma školstva i obrazovanja. Ne možemo samo da potenciramo, to je onaj zapadni šablon, rijaliti šablon, nije to rijaliti samo u Srbiji, to smo sve poprimili sa Zapada, od "Velikog brata" pa do ove "Zadruge", ne možemo decu samo da vršimo edukaciju, prava deteta, prava deteta, a niko ne govori - a obaveze deteta.

To spada u jednu vrstu te kategorije reforme našeg obrazovanja. Šta je tu potrebno suštinski, po nama iz koalicije NADA-Novog DSS i POKS-a još da se uradi? Treba vaspitati decu u duhu naše tradicije, istorije, a ne po zapadnim rijaliti šablonima, to sam već rekao. Odeljenja, i to je apel i nastavnika i učitelja koji su se i meni obraćali, odeljenja ne bi trebalo da budu više od 20 učenika. Ne može jedan nastavnik, učitelj, da se posveti ako u učionici ima 30 dece. Znači, odeljenja mora da se svedu na 20 učenika.

Potrebno je vratiti autoritet nastavnog osoblja. Ne može da učenik, ma kako je vaspitan od kuće, da to prenese u školu, da izmakne stolicu učiteljici. To ne sme da se dešava. Treba naći model kako vratiti autoritet nastavnom osoblju.

Što se tiče broja pedagoga i psihologa, mnogi su o tome govorili. Ja znam jednu školu u Beogradu gde na 1.400 učenika ima samo jedan i po psiholog. Broj pedagoga i psihologa mora da se povede računa da se ima tačna i jasna slika i da se tu nešto konkretno poradi.

Potrebno je smanjiti stepen tolerancije prema onim učenicima sa neprimerenim ponašanjem. Ne možemo samo stavljati glavu u pesak. Znači, pojačati stepen, smanjiti taj stepen tolerancije prema takvim učenicima koji prave probleme, adekvatno ih sankcionisati i, da tako kažem, dovesti ih u red i poštovati tu instituciju učitelja i nastavnika.

Plate - večita dilema. Naravno, svi imaju veću motivaciju, želju za radom itd. ako su im plate veće. Generalno, u javnom sektoru, od zdravstva, prosvete, pa nadalje, ali plate konstantno moraju da idu uzlaznom putanjom što se tiče prosvete.

Sprovođenje zakona. Mi imamo dobar zakon o udaljenosti kladionica od škola. Ali, taj zakon se ne sprovodi. Pogledajte u svojim gradovima odakle dolazite, pa ćete videti da li se poštuje, da li je svaka kladionica propisno udaljena po zakonu od osnovne škole. Videćete da nije i taj zakon treba da se pooštri, da se to dovede u red. Ne kažem da su kladionice uzrok velikog problema, ali svakako da tu treba takođe povesti računa.

To je ono što sam mislio lično vama da poručim i nadam se da ćete nešto od ovoga uspeti, ako imate volje i želje, a nadam se da imate, vi ste iskusna žena i u politici, imate i dovoljan nivo stručnosti i obrazovanja i da shvatate šta sam hteo da kažem. Naravno, ovo ne može preko noći, iziskuje dug rad reforma ovog obrazovanja i, naravno, štampanje udžbenika, da se više prekine sa praksom da nam strane zemlje, recimo Nemačka i njihova firma, štampaju udžbenike i da naša deca uče ono što ne bi trebalo da uče, pre svega iz istorije ili nekih drugih predmeta.

Ja se nadam da ćete nešto od ovoga primeniti i uspeti da primenite.

Sledeće na šta sam hteo da ukažem jeste Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o zapošljavanju stranaca. Naravno, tu je cilj da se pojednostavi postupak zapošljavanja stranaca pa se tu priča - digitalizacija elektronskim putem, pa će onaj ko bude hteo da konkuriše, iz Brisela, Moskve, Londona, Vašingtona, manje je bitno, elektronskim putem da konkuriše i to će sve preko Nacionalne službe za zapošljavanje biti završeno za 10 dana i to je lepo, usklađujemo se sa nekim standardima EU i to je dobro.

Nikad ne sme stranac, ako konkuriše za radno mesto, da li je on tehnolog, mašinski elektroinženjer, IT stručnjak, itd, da ima slučajno u Srbiji prednost u odnosu našeg radnika. To nije diskriminacija, to je samo vođenje računa o našem stanovništvu i o našoj državi.

Ono što je meni tu najveća začkoljica, kaže se u obrazloženju ovog zakona - ovaj zakon će pokrenuti stepen stranih investicija. Ja uvek volim da kažem, i to je sušta istina, možemo da bežimo od toga koliko hoćemo, ni jedna država na svetu, ako mi neko nađe primer, neka mi javi, ni jedna država na svetu nije razvila svoju ekonomiju i svoju državu stranim investicijama. Bez domaće jake privrede, bez domaće poljoprivrede, neće biti jake ekonomije i jake države.

Možemo mi da privlačimo strance i tako što ćemo im dati besplatnu infrastrukturu i stotine hiljada hektara, naše oranice da im damo kao "Ling Longu", besplatno, da im damo i sto hiljada evra po radnom mestu, imate primere i dan-danas na jugu Srbije, firme koje su potrošile ta sredstva po radnom mestu posle nekoliko godina se povlače iz Srbije. Prosto, mnoge od tih firmi su montažno-demontažni objekti i uvek spremni da odu na neko tržište gde će dobiti bolje uslove i neće mariti za Srbiju, a ni porez ne ostavljaju ovoj zemlji.

Šta mislite kad bi mi ta sredstva dali nekim zanimanjima koja u Srbiji izumiru, nažalost, kad bi, recimo, dali, ne mora 100 hiljada evra, 10 hiljada evra nekom ko otvori krojačku radnju, pet hiljada evra ko zaposli radnika u kozmetičkom salonu, u frizerskom salonu, ko otvori neku radnju za stolariju, itd, da ne pričam, ima tu zanimanja koja izumiru? Ili kada bi ova sredstva uložili u našu poljoprivredu?

O ovome se mora povesti računa. Ne može niko da me ubedi da će ovaj zakon privući strane investitore. Strane investitore privlači naša nakaradna politika, gde im dajemo stotine hiljada hektara zemljišta besplatno, infrastrukturu i negde čak i preko 100 hiljada evra po radnom mestu. I dobijaju kvalitetnu i vrednu radnu snagu, a Srbija i Srbi jesu poznati po tome. To njih privlači, a ne zakon, što će on elektronski iz Brisela da popuni i da bude primljen ovde u Srbiji.

Ima tu još jedna stvar. Kaže se - Srbija se suočava sa nedostatkom radne snage. E, pa, baš super. Zašto je došlo do nedostatka radne snage? Pa, zato što nam godinama, da ne kažem decenijama, mladi, porodice, stručni ljudi, obrazovani, odlaze u inostranstvo.

Ja imam prijatelja koga poznajem, koji je otišao pre šest meseci, koji radi u bolnici u Švedskoj. U toj bolnici, javio mi je, ima šest ljudi iz Srbije koji rade, dva doktora i četiri medicinska tehničara. Samo u jednoj bolnici u Švedskoj. I verujte, nisu samo oni, većina njih ide u potrazi za boljom egzistencijom, za boljim životom, životnim standardom. I sve je to u redu, ali mnogi od njih odlaze i zbog partijske države.

Sad opet ne upirem prstom u vas, ni u koga, partijsku državu smo napravili svi zajedno od 2000. godine, ali ste je vi doveli do savršenstva.

Kad ljudi vide da ne mogu da dobiju posao u domu zdravlja i bolnici dok nemaju člansku kartu SNS-a, ma ne može da bude čistačica u vrtiću, vidite, to ljude boli. To je nepravda i to je rak rana našeg društva.

Opet kažem, to je od 2000. godine. Radili su to svi, ajde da se ne lažemo. To mora da prestane, jer ovi ljudi što odlaze jedan deo njih odlazi i zbog ovakvog, da kažem, načina ponašanja i partijske države koju smo stvorili u našoj Srbiji i da stvari samo tako mogu da funkcionišu.

Onda imamo, imamo i svetao primer. Mi stalno pozivamo, i Vlada poziva, to je dobro, da se vrate naši mladi stručnjaci koji završe škole, itd, da se vrate u svoju zemlju, da ovde osnuju porodice, da ovde daju svoj doprinos i pokažu to što su naučili u svetu.

Vi onda imate jednog doktora, Miloša Jovanovića, koji je završio dva fakulteta na Sorboni, koji je bio predavač na Sorboni, koji je mogao lagodno da živi u Parizu kao predavač na Sorboni, sa dvoje maloletne dece i suprugom se vratio u svoju zemlju i radi na Pravnom fakultetu i valja se u ovom političkom blatu. Vi ste njega provukli i pokazali… Znate šta ste pokazali? Zove me kolega iz Australije, pa kaže – šta ako se ja vratim hoću li ja biti kengur i Australijanac?

Znači, šaljemo ružnu sliku. Evo vam primer mog predsednika, dr Miloša Jovanovića.

Možete vi da… Molim vas samo da kritiku istrpite shodno demokratiji. Vi ste većina, mi manjina. Ako ne možete da istrpite ovu činjeničnu, umerenu, kulturnu kritiku ne znam šta možete. Evo, replicirajte mi posle, nikakav problem. Ja samo govorim šta je činjenica, a činjenica je da se dr Miloš Jovanović vratio u zemlju, radi na Pravnom fakultetu, a provučen je kroz blato kao Miloš Francuz samo zato što je rekao da je francusko-nemački predlog, da kažem, izdaja ili suprotan našim nacionalnim interesima. Zbog toga je bio na svim medijima, lepljena mu je slika, itd.

S tim šaljemo lošu poruku svim onim građanima koji su završili fakultet u inostranstvu, da li da se vrate u svoju zemlju ili ne.

Ljutili se ili ne, to je tako. To je tako, ali pokazaće vreme da ste pogrešili. Mislim, ja vidim i kod vas mnogih da ste tu napravili jednu veliku grešku. Ne trebamo to da radimo. Ako pozivamo naše mlade koji otišli dozvolimo im da se vrate i da rade svoj posao za koji su školovani u inostranstvu. Tako svaka normalna zemlja radi, pa tako treba da radimo i mi.

Što se tiče izmena i dopuna Zakona o železnici, hteo sam i tu da se dotaknem samo nekoliko stvari.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Republike Srbije, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije – dokle će Vlada Srbije da svira pod dirigentskom palicom Borelja, Lajčaka, Eskobara, Hila i ostalih svetskih moćnika? Obično ta svirka nije ni „Marš na Drinu“, nije ni „Vostani Serbije“, obično ta svirka je „Oda radosti“.

Mi u Prištini imamo zatočeno u kazamatima na desetine Srba. Oni su tamo u zatvoru samo zato što su Srbi, što su bili na barikadama, što su branili svoj narod i što su branili ono malo Srbije što je u ovom momentu ostalo na Kosovu i Metohiji.

Tamo su zatočeni Nenad i Duško Arsić, Milorad Đoković, Goran Stanišić, Siniša Jeftić, Milun, Nikola, Uroš, Dalibor, sve Srbi i srpska imena i mnogi od njih su u teškoj situaciji.

Šta mi radimo, gospodo? Šta naše rukovodstvo radi? Mi puštamo trojicu šiptarskih specijalaca koji su uhapšeni u užoj Srbiji pod punom ratnom opremom, sa uređajima za prisluškivanje i praćenje. Šta želimo time da postignemo? Da pokažemo da smo za mir, stoti put, da pokažemo hiljaditi put da smo za deeskalaciju, da pokažemo da smo za EU, da smo tolerantni? Za to vreme šta rade Kurti i šiptarske vlasti? Muče i ubijaju naš narod.

Šta je izjavio Kurti posle ovakvog puštanja trojice specijalaca? Kaže gospodin Kurti – iako smo radosni što su se vratili svojim porodicama, ova otmica predstavlja kršenje ljudskih prava i Srbija mora biti kažnjena kao agresor. Šta kaže drugi prištinski zvaničnik Krasnići? On pozdravlja odluku suda u Kraljevu i kaže – zahvaljujem se svim našim međunarodnim prijateljima koji su se angažovali i odigrali ključnu ulogu, odlučujuću u ovom procesu. Znači, međunarodni faktor je oslobodio ovu trojicu specijalaca. Na kraju, šta kaže gospodin Orban, koga ja jako poštujem, bio je krajnje iskren, kaže gospodin Orban, citiram - predsednik Srbije Vučić me je upravo obavestio da će u skladu sa zahtevom na našem prošlonedeljnom sastanku vlasti Srbije, ne sud, nego vlasti Srbije uskoro pustiti iz pritvora trojicu uhapšenih kosovskih policajaca. Kako je gospodin Orban ovu odluku imao pre odluke suda u Kraljevu?

Na kraju imamo, onako cinično gospodin Petar Petković kaže – Srbija je pravna država, to nije politička odluka, to je odluka suda u Kraljevu. Hajde molim vas, pa to ne pije vodu ni kod dece u vrtiću. Krajnji cinizam i bezobrazluk.

Drugo pitanje – da li će Ministarstvo zdravlja pomoći završetak i opremanje Opšte bolnice „Đorđe Jovanović“ u Zrenjaninu? Naime, kolege poslanici, građani Srbije, jedna, a možda i jedina bolnica u Srbiji koja je izgrađena sredstvima samodoprinosa. Građani Srednje-banatskog upravnog okruga – Zrenjanin, Žitište, Nova Crnja, Novi Bečej i Sečanj su od 1985. godine izdvajali 25 godina od svoje plate i izdvojili 50 miliona evra za novu bolnicu u Zrenjaninu. Sada vidite paradoks, ta bolnica u Zrenjaninu nije završena. Završeno je pet spratova, pet spratova nije završeno. Zato ja volim da kažem da je Zrenjanin grad nezavršenih projekata. Nije završena fabrika vode, nije završena obilaznica, nije završeno jezero dva, nije završena ni Opšta bolnica „Đorđe Jovanović“. Zbog toga pozivam Ministarstvo zdravlja i Vladu Republike Srbije da izvrše povraćaj sredstava, ali ne kroz novac, nego kroz ulaganje u primarnu zdravstvenu zaštitu, završetak tih pet spratova i opremanja zrenjaninske bolnice, jer tamo figurira, godišnje se leči oko 20 hiljada ljudi, pet hiljada operacija, tamo rade dobri stručnjaci, vredni ljudi i Zrenjanin zaslužuje da se ta bolnica završi.

Treće pitanje – da li će Vlada Srbije i kada predložiti izmenu i dopunu Zakona o PIO? Naime, ovaj zakon je pun manjkavosti, ovaj zakon je na štetu radnika, pre svega, član 70a gde se kaže – penzija se umanjuje za 0,34% mesečno ili 4,08% godišnje pre navršene 65 godine staža ili član 70b gde se ženama takođe umanjuje penzija i povećava starosna granica. Godine 2015. je bilo 60 godina, 2030. godine će naše žene, majke ići u penziju sa 65 godina. Mi kažnjavamo sa ovim mlade ljude, završavam. Ako neko počne da radi sa 20 godina, on u 60 godini ima 40 godina staža. Pet godina mu fali do pune penzije i mi ga kažnjavamo. Imaće 20% manju penziju. Mislim da Vlada treba da razmotri da se ovaj zakon izmeni, pa kada napuni 65 godina da mu se vrati puna penzija koju je svojim radom na poslu i zaslužio. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, hvala vam na dozvoljenoj reči.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda.

Evo, 108. Mislim da stvarno, ali stvarno mislim, ako pričamo o ovako osetljivoj temi i o tragediji koja je pre malo više od 20 dana pogodila Srbiju, a ovoliko količine bljuvotina, neistina, ja ću biti blag i pristojan, neistina, što gospodin Bakarec pokazuje sliku iz 2021. godine, upoređujući to sa, ne daj bože…

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, građani Srbije, reklamiram povredu Poslovnika, član 106, gde govornik može da govori samo o tački dnevnog reda.

Pozivam i poslanike vladajuće koalicije i opozicione poslanike da se uozbiljimo, pre 20 minuta RTS je objavio da su u Zvečanu počeli veliki sukobi, KFOR zajedno sa šiptarskim specijalcima je napao goloruki narod, ima ranjenih i povređenih, da se ponašamo shodno situaciji, čak i predlog, predsedniče, možete da razmislite o prekidu, 30 minuta ranije, ove sednice i da se vidi šta država i, da kažem, naši organi mogu da pomognu našem narodu. Situacija je ozbiljna i da se upristojimo, ako možemo, čak i da nešto preduzmete kao predsedavajući. Hvala.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, postaviću nekoliko pitanja isključivo premijeru ove zemlje Ani Brnabić.

Prvo, ko je i na koji način procenjivao sposobnost i kvalifikacije Jelene Milić, osnivača Centra za evroatlantske studije, i njeno imenovanje na funkciju ambasadora u Republici Hrvatskoj? Jelena Milić je čuveni NATO lobista, to svi znamo. Citiraću samo jednu od njenih sijaset izjava. Kaže Jelena Milić, citiram: „NATO je bio prinuđen da interveniše zbog nemogućnosti da se na drugi način spreče zlodela koja je učinio Miloševićev režim“.

Dalje, Jelena Milić je bila na promociji knjige Mate Granića. Mate Granić je bio potpredsednik Tuđmanove vlade, posle ministar spoljnih poslova. Čuvena njegova izjava da je ponosan što su 7. avgusta 1995. godine MIG-ovi hrvatske vojske prešli na teritoriju Bosne i Hercegovine i bombardovali srpsku kolonu, gde je stradalo na stotine srpskih i vojnika i civila. Molim kameru da zabeleži. Ovo je naš ambasador u Hrvatskoj, koga mi plaćamo iz budžeta, koji je na promociji knjige Mate Granića, a gle ironije, knjiga se zove „Diplomatska oluja“, naravno, aludira se na „Oluju“ gde je proterano preko 200.000 Srba. I na ovoj slici se vidi, samo što ga nije izljubila.

Pa pitam, da li smo mi mazohisti, da li ova žena zaslužuje da bude ambasador i da bude plaćena našim sredstvima, te pozivam Vladu da što pre razreši ovog ambasadora koji nije dostojan da bude na tom mestu, koja je pljunula na sve žrtve i „Bljeska“ i „Oluje“?

Drugo pitanje, zbog čega je prekršen Zaključak Vlade Republike Srbije o moratorijumu na izvođenje vojnih vežbi sa stranim partnerima? Naime, znamo da od 16. do 30. juna, baš na Vidovdan NATO i njihovi saveznici vrše vojne vežbe na teritoriji naše zemlje, postoji Zaključak Vlade o moratorijumu.

Ministarstvo odbrane kaže – moratorijum važi, ali ovo je izuzetak. Zbog čega je poštovani građani Srbije, zbog čega je kolege poslanici NATO baš taj izuzetak? Da li vam je NATO prijatelj? Da li vam je NATO saveznik? Ne, NATO nas je bombardovao 78 dana, stradalo je preko 2.500 civila, sve u cilju da nam otme 17% naše svete zemlje Kosova i Metohije i mi sada pravimo izuzetak NATO-u. Pitam se da li ćemo napraviti izuzetak i napraviti vojne vežbe sa Ruskom Federacijom ili kako će Ruska Federacija reagovati, a već je reagovala, na ovaj sraman čin, čak smo dobili i pohvale iz SAD. Neka nam služi na čast, a imam informaciju da će svi vojni obveznici, posle ove vojne vežbe vratiti svoje vojne knjižice, jer neće da budu obveznici u takvoj zemlji gde Srbija vrši vojne vežbe sa NATO.

Treće pitanje šta je sa vodom u Zrenjaninu? Vlada Srbije je preuzela ingerencije da će Zrenjanin da dobije zdravu, pijaću vodu 2015, 2017. i 2020. godine, zadnje obećanje da će biti na proleće ove godine tehnička voda, a iduće 2024. godine zdrava pijaća voda. Samo jedna geneza „Waser tehnik“ nemačka firma je dobila posao za prečišćavanje zdrave pijaće vode, raskinut je ugovor 2012. godine. Posle toga „Grupa Zilio“ famozna grupa u APR, jedan zaposleni. Silne malverzacije su tu bile po rečima predsednika države Aleksandar Vučića, da je to kriminal i javašluk, to je rekao predsednik države. Raskinut je ugovor sa „Grupom Zilio“, sada je arapska firma „Metito“ koja je dobila posao na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Pitam vas da li su građani Zrenjanina ovo zaslužili? Da li su građani Zrenjanina zamorčići? Da li građani Zrenjanina 20 godina troše svoja sredstva iz budžeta kupujući zdravu pijaću vodu u prodavnicama. Zrenjanin je po glavi stanovnika prvi potrošač flaširane vode. Premijerka Brnabić je izmenila Zakon o komunalnim delatnostima da se dozvoli privatniku da se bavi prečišćavanjem i distribucijom vode i tako dalje. Kada će Zrenjanin dobiti zdravu pijaću vodu?

Četvrto pitanje, kako je moguće da je lice bez odgovarajuće stručne spreme dospelo mesto pedagoškog asistenta u vrtiću u Odžacima? Radi se o Igoru Orošu. Kako je moguće da on bude asistent, posrednik između dece, vaspitačice i roditelja, lice koje je moralo da prođe po Zakonu prvo komisiju, drugo da nije krivično osuđivan i treće psihološki test u Zavodu za zapošljavanje. Takvo lice je prošlo sve to, znači sistem je zakazao, niko nije prepoznao da se radi o pedofilu koji je posle toga slikao nažalost nagu decu.

Ovde je izborna lista SNS.