Zahvaljujem.
Uvažena predsedavajuća, poštovane kolege, ministri, braćo i sestre, pomaže Bog.
Sugerisao bih na veliki propust u ovom rebalansu budžeta. Izmeštanje Austrougarskog podnarednika koji je pucao po Srbima, odnosno kvazi Kući cveća. Dakle, bilo je neophodno da ste isplanirali to iseljenje u Hrvatsku, jer odatle i dolazi. A s obzirom da je umro u Sloveniji, jasno je da baš nikakve veze nema sa Srbima i Srbijom, sem, kao što rekoh, što je Srbe ubijao. Tamo mu se dive, tu državu i te granice je stvorio, pa neka mu oni kuće cveća i zidaju.
Sa druge strane, trebali ste da podržite zalaganje vašeg prvog čoveka Beograda, gospodina Aleksandra Šapića, u sprovođenju programa Pokret obnove Kraljevine Srbije, da se predvide sredstva za spomenik besmrtnom đeneralu Dragoljubu Draži Mihajloviću na Terazijama. E, to bi bilo značajno, a i u srpskom nacionalnom interesu.
Podržavamo uvođenje vojnog roka kao veliki i strateški cilj naše otadžbine, s tim da se mora povećati broj dana služenja na 180.
Rebalans nije realnost. Kroz rashod najviše novca se daje na projekte koji nisu razvojni, nacionalni stadion, EKSPO, umesto da se veći deo sredstava usmere na zdravstvo i prosvetu. Zar nam treba nacionalni stadion dok se izgradnja dečije bolnice "Tiršova 2" prolongira više puta, pa će, navodno, biti gotovo tek na proleće 2027. godine, iako je obećavate još od 2018. godine?
Za pohvalu je to što ste u zadnje vreme izgradili više objekata koji su namenjeni zdravstvu, ali i pored toga stoji činjenica da nam fali zdravstvenih ustanova, kao i da su pojedine ispod svakog kriterijuma. Govorim o prigradskim domovima zdravlja, govorim o porodilištu "Narodni front", govorim o Klinici za endokrinologiju u Beogradu, govorim o Dečijoj pedijatriji u Pančevu. Smatram da je ova tema prioritet i da se treba pozabaviti i medicinskim kadrom, koji nam manjka, jer većina kad završi škole odlazi u inostranstvo u potrazi za boljom platom i boljim uslovima. Pa tako, da li je danas bitniji EKSPO od obrazovanja dece?
Prosvetari su gurnuti na rub siromaštva. Ruke su im vezane, jer kroz obrazovni sistem deci se nameću isključivo zapadne vrednosti koje se sa sobom nose iskrivljenu sliku odrastanja i sazrevanja u stabilnu ličnost časnog, poštenog i dostojanstvenog Srbina. Danas deca nemaju želju da budu lekari ili učitelji, već rijaliti zvezde, jer je tu dobra zarada.
Zanimljivo je to da je premijer u avgustu izjavio da novca nema do 1. januara i da prosvetari mogu da štrajkuju, a da je jedina mera koja je preduzeta popisivanje onih koji su ustali u odbrani svojih prava. Kako nema, gospodine premijeru, kada imamo 133 milijarde dinara većih prihoda od planiranog i zašto deo tog novca ne može da se usmeri na loš materijalni položaj onih koji su temelj našeg društva? Ponudili ste im povećanje od 12% 11. septembra, dakle novac se pojavljuje i na kraju ništa. Probajte da date ljudima 20%, koliko su tražili, i neka oni budu prva grana u Srbiji koja kreće koliko-toliko dostojanstveno da živi, a vremenom, kako se budžet bude punio, da se povećava i drugim strukama.
Pronalazite i to slučajno, milijardu za puteve kojima stranci krstare u tranzitu, dok je za naše ljude najskuplje gorivo u regionu.
Povećavate plate svojim funkcionerima koji su okupirali sva javna preduzeća, dok ekonomski ugroženim porodicama oduzimate decu i šaljete ih hraniteljima uz nadoknadu. Iako je mnogo zdravije da tim nadoknadama pomognete i očuvate biološke porodice, centar za socijalni rad primenjuje hraniteljstvo kao meru zaštite za decu kada je u njegovom najboljem interesu. Za ostvarivanje najboljeg interesa deteta je da bude u okruženju svoje biološke porodice.
Oduzimanje dece roditeljima zbog neuslova u kojima živi, jer majka i otac nemaju bolje uslove, je sramno. Centar za socijalni rad procenjuje uslove u kojima dete živi i nakon stručne procene da u porodici ne postoje socijalno-ekonomski uslovi za život deteta, odluka struka je njegovo oduzimanje od biološke porodice. Finansijska pomoć se daje starateljima, umesto da se pomogne i naprave humani uslovi dostojni života za svaku biološku porodicu.
Što se tiče izmene i dopune Zakona o porodici sa decom, da, jednokratna pomoć znači i bravo. Ali, ono što je stvarno potrebno je da roditeljima pružimo sigurnost. Povećana je suma jednokratne pomoći u odnosu na period od pre 10 godina, ali povećana je i cena namirnica. Ako pričamo o mlečnim proizvodima samo, sveže mleko u pakovanju od litar i po trenutno košta od 210 do 230 dinara, u zavisnosti od proizvođača, a nekada je ta cena iznosila 110 dinara. U pitanju je povećanje od 100%. Cena jogurta od jednog litra je sa 95 skočila na 175 dinara. U pitanju je poskupljenje od 85%. To je sve sem sigurnosti.
Da bude obavezan dečiji dodatak za peto i svako naredno dete, odnosno da ne bude uslova, jer na taj način kažnjavaju se samo i isključivo deca, jer te porodice su egzistencijalno najugroženije. Da se svaki roditelj oslobodi od poreza kada su u pitanju oprema za bebe, dohrana, pelene, kreme itd.
Šta se dešava sa predlogom da majke sa troje i više dece dobiju nacionalne penzije? Trebaju i moraju. E, to bi bila konkretna borba protiv bele kuge, to je pospešivanje nataliteta, to je ono o čemu treba da govorimo, to je sigurnost i budućnost Srbije.
Položaj žene i majke koja radi nije na zavidnom nivou, od pitanja prilikom zapošljavanja da li planira decu, od straha da li će se vratiti na svoje radno mesto nakon porodiljskog odsustva, a ako se vrati bojaznost da li da se usudi na ponovo rađanje iz straha da ovaj put neće imati toliko sreće što se tiče posla.
Neophodno je i da se oslobode građani Srbije od poreza kada su u pitanju osnovne životne namirnice, hleb, mleko i tako dalje, a da se dodatno i obavezno oporezivanje bude za kladionice, banke, možete da oporezujete dodatno i cigarete, alkohol, pa ko to voli, neka i plati, ali da ljudima koji teško zarađuju, da im maksimalno olakšate. Slava Bogu.