Hvala.

Poštovani potpredsedniče, predsedništvo, gospodine ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je naš uvaženi kolega narodni poslanik Zoltan Pek u svom izlaganju kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara već naglasio, poslanici naše poslaničke grupe će podržati Predlog budžeta Republike Srbije za 2022. godinu, pre svega zbog toga što obezbeđuje dodatna sredstva za nastavak kapitalnih investicija i njegovim usvajanjem će se obezbediti dalje ubrzavanje privredne aktivnosti, očuvanje radnih mesta i održanje ukupne makroekonomske stabilnosti.

Budžetom Republike Srbije za 2022. godinu su predviđeni ukupni prihodi i primanja u iznosu od 1.516 milijardi dinara, što predstavlja povećanje od 1,9% u odnosu na iznos predviđen drugim rebalansom budžeta za 2021. godinu.

Projektovani deficit uopšte države u 2022. godini iznosi 3% BDP, dok se javni dug na nivo opšte države smanjuje i do kraja godine zadržava na nivou od 56,5% BDP, što znači da Vlada Republike Srbije i dalje ispunjava kriterijum iz Mastrihta.

Budžetom Republike Srbije za 2022. godinu su planirani ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 1.717 milijardi dinara, što predstavlja smanjenje od 4,23% u odnosu na iznos planiran rebalansom budžeta za 2021. godinu iz oktobra meseca.

Paket ekonomskih mera realizovan tokom 2021. godine direktno je doprineo povećanju likvidnosti privrednih subjekata i olakšanju poslovanja, posebno u onim sektorima koji su i dalje pod nešto jačim uticajem pandemije, poput turizma i putničkog saobraćaja, kroz davanja stanovništvu podstiče domaću tražnju i na taj način indirektno utiče na ekonomsku aktivnost.

Paralelno sa ekonomskim merama, ublažavanje restriktivnih zdravstvenih mera rezultiralo je i dinamičnim oporavkom pojedinih delatnosti uslužnog sektora koji su najviše pogođeni pandemijom.

Uspeh ekonomskog paketa mera verifikovan je izostankom značajnijih negativnih efekata pandemije na tržište rada, te su u značajnoj meri očuvana radna mesta i zarade, kako u privatnom tako i u javnom sektoru, a scenario osetnijeg povećanja nezaposlenosti je izbegnut.

Prema podacima Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja u periodu januar-avgust, prosečan broj zaposlenih bio je veći za 3,4% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Najsnažniji sektorski doprinos rastu zaposlenosti dolazi od prerađivačke industrije, trgovine, informacionih i komunikacionih tehnologija.

I pored isteka efekata prethodno donesenih paketa mera, početak 2021. godine karakterišu bolja kretanja na tržištu rada od očekivanih, naročito kod zarada, kao rezultat vraćanja na putanju snažnog privrednog rasta i opšte stabilnosti ekonomije, a podržano procesom vakcinacije stanovništva i postepenim otvaranjem ekonomije.

U periodu januar-avgust prosečna neto zarada je realno povećana za 5,8% i iznosila je 64.393 dinara. Posmatrano po delatnostima, više od polovine ukupnog rasta zarada bilo je opredeljeno rastom zarada u prerađivačkoj industriji, trgovini i zdravstvu.

Za 2022. godinu projektovano je realno povećanje BDP od 4,5%. Ovo je rezultat trajnog povećanja potencijala privrede usled efektuiranja novih izvozno-konkurentnih proizvodnih kapaciteta, kao i indirektnih efekata ubrzane izgradnje putne i železničke infrastrukture, ali i dodatne podrške u realizaciji projekta iz Zelene agende.

Poštovani narodni poslanici, naša poslanička grupa pozdravlja što su i u 2022. godini predviđene mere fiskalne politike na prihodnoj strani u cilju daljeg smanjenja poreskog opterećenja zarada. Planirano je povećanje neoporezivog dela bruto zarade sa 18.300 dinara na 19.300, uz istovremeno smanjenje stope doprinosa PIO na teret poslodavca za 0,5%.

Priliv kapitala u Srbiju ostao je relativno visok, što je doprinelo rastu deviznih rezervi zemlje i jačanju otpornosti na eksterne rizike. Tome je u najvećoj meri doprineo priliv stranih direktnih investicija.

Ukupan priliv po osnovu stranih direktnih investicija iznosio je 2,6 milijardi evra. Do kraja godine očekuje se nastavak povoljnih platno-bilansnih kretanja, uz deficit tekućeg računa od 3,9%.

Uključivanje dinarskih državnih obveznica u renomirani iznos Dži Pi Morgensa krajem juna, koji je rezultat dugogodišnjeg predanog rada NBS i Vlade Republike Srbije, doprineće širenju baze stranih investitora koji ulažu u dinarske državne obveznice, kao i produbljivanju domaćeg finansijskog tržišta, a time i većim prilivima kapitala iz inostranstva.

Poštovani narodni poslanici, kao što je poznato, značajna finansijska sredstva obezbeđena budžetima u prethodnim godinama omogućila su realizaciju značajnih kapitalnih projekata na teritoriji AP Vojvodine, a predloženim budžetom se sredstvima u iznosu od 82 milijarde dinara omogućava nastavak finansiranja započetih novih kapitalnih projekata: brza saobraćajnica Novi Sad – Ruma, projekat mađarsko-srpske železnice, izvođenje radova na izgradnji auto–puta E75, izgradnja postrojenja za prečišćavanje vode za piće u Kikindi, unapređenje uslova za prevođenje brodova u okviru brane na Tisi kod Novog Bečeja, proširenje kapaciteta luke Bogojevo, rekonstrukcija i dogradnja graničnog prelaza Horgoš, rekonstrukcija i modernizacija železničke pruge Subotica – Segedin, izgradnja auto-puta deonice Beograd – Zrenjanin, izgradnja mosta obilaznice oko Novog Sada sa pristupnim saobraćajnicama, izgradnja brze saobraćajnice Bački Breg – Kikinda, projekat izgradnje komunalne infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada u Republici Srbiji, subvencija privatnim preduzećima za sprovođenje ugovora o dodeli sredstava podsticaja, itd.

Pored značajnih sredstava predviđenih za kapitalne projekte, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara ukazuje na važnost rekonstrukcije lokalnih puteva u cilju poboljšanja uslova života stanovnika u naseljenim mestima na području lokalnih samouprava u AP Vojvodine.

Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će glasati za budžet, jer Vlada Republike Srbije ulaže napore za očuvanje javnog zdravlja i bezbednosti, pomaže privredi u cilju očuvanja likvidnosti i ublažavanja pada zaposlenosti, odnosno očuvanja životnog standarda i likvidnosti stanovništva i dalje posvećuje posebnu pažnju kapitalnim ulaganjima.

Hvala na pažnji.

Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao što znate Srbija se danas nalazi u velikom investicionom ciklusu vrednom više milijarde evra, čiji je cilj da se infrastruktura podigne na značajno viši nivo i postane motor razvoja naše privrede. Grade se auto-putevi, brze saobraćajnice, železnice velike brzine, komunalna infrastruktura u mnogim opštinama u Srbiji.

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara je podržala drugi rebalans budžeta za 2021. godinu, jer pored toga što predviđa dodatna sredstva za kapitalne projekte, ukupno 234 miliona dinara, omogućava i realizaciju kapitalnih projekata koji su za nas od posebnog značaja, a to su rekonstrukcija i modernizacija železničke pruge između Subotice i Segedina, čijom realizacijom se skraćuje zadržavanje na graničnim prelazima i razvija prekogranična saradnja.

Dalje, rekonstrukcija delova auto-puta između Horgoša i Novog Sada, izgradnja auto-puta između Beograda i Zrenjanina, izgradnja saobraćajnica između Novog Sada i Rume, izgradnja druge faze postrojenja za prečišćavanje pijaće vode u Kikindi, unapređenje uslova za prevođenje brodova u okviru brane na Tisi kod Novog Bečeja, izgradnja nadvožnjaka kod Pačira preko ipsilon kraka.

Poštovani narodni poslanici, SVM je u koalicionom sporazumu sa SNS pored gore pomenutih projekata definisao i najznačajnije projekte, putne, železničke i vodne infrastrukture koji Srbiju ubrzano infrastrukturno povezuju sa regionom, time stvaraju bazu za ubrzani ekonomski razvoj i jačanje.

Pošto naša poslanička grupa smatra da se sa realizacijom projekata koji su definisani koalicionom sporazumom poboljšavaju uslovi života stanovnika u naseljenim mestima na području lokalnih samouprava AP Vojvodine želim da postavim poslaničko pitanje Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – u kojoj fazi se nalazi priprema sledećih projekta: izgradnja puta između Oroma i Čantavira čija dužina je šest kilometara? Put je značajan jer će olakšati komunikaciju na širem području koje predstavlja granično područje grada Subotice i opštine Kanjiža.

Takođe, izgradnjom puta će se obezbediti efikasniji i bezbedniji dovoz komunalnog otpada iz opština Čoka, Bačka Topola, Mali Iđoš i Senta na regionalnoj deponiju koja je u neposrednoj blizini ovog putnog pravca.

Rekonstrukcija poveznog puta između državnog puta 1B13 i mesta Martonoš u opštini Kanjiža, dužina puta je 3.150 metara. Deo puta je rekonstruisan 2016. godine u dužini od 550 metara.

Dalje, izgradnja semafora na raskrsnici kod Palića, odnosno kod Velikog Radanovca na državnom putu 2A100 i semafora na državnom putu 1V11 kod ulice Zorkina u Subotici.

Dalje, izgradnja neizgrađene deonice između Subotice i Sente od petlje Subotica Istok do Sentre. Ukupna dužina deonice je 24 kilometara, od čega je 11 kilometara izgrađeno i potrebna je rehabilitacija, dok je 13 kilometara potrebno izgraditi. Ova deonica je praktično nastavak ipsilon kraka prema Senti i Banatu. Deo je Banatske magistrale.

Dalje, izgradnja obilaznice oko Kanjiže, planskom dokumentacijom predviđena u ukupnoj dužini od 4,64 kilometara. Projektna dokumentacija postoji.

Dalje, izgradnja kružne raskrsnice na ukrštanju puta 2B303 i lokalnog puta Subotica - Čantavir u naseljenom mestu Čantavir. Ova kružna raskrsnica je potrebna zbog bezbednije odvijanja saobraćaja i regulisanja saobraćaja teretnih vozila koja se kreću ovim putnim pravce do najvećeg proizvođača stočne hrane u Srbiji, „ Gebi Čantavir“.

Dalje, rehabilitacija putnog pravca 1B12 Sombor – Subotica. Ukupna dužina je 45,8 kilometra. Ovaj putni pravac je izuzetno opterećen, a stanje kolovozne konstrukcije je u lošem stanju zbog neravnina, čak je i neobezbeđen za vozila.

Na kraju, da podvučem, naša poslanička grupa pozdravlja sve napore Vlade Republike Srbije i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koje ulaže u realizaciju gore navedenih projekata koji infrastrukturno povezuju našu zemlju sa regionom, a time stvaraju dobar osnov za ubrzani ekonomski razvoj.

Hvala na pažnji.

Hvala lepo, poštovani potpredsedniče, predsedništvo, gospođo Čomić sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM, će u danu za glasanje podržati set predloga zakona, koji se nalaze pred nama. Ja ću u svom izlaganju kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SVM, najviše se osvrnuti na Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Poštovani narodni poslanici, dozvolite mi da vas upoznam sa najvažnijim podacima koji se odnose na električnu energiju, pre nego što obrazložim zašto će naša poslanička grupa podržati tzv. zakon o pametnim brojilima, jer lakše se razume važnost ovog zakona, kroz prizmu brojki.

Sigurnost snabdevanja električnom energijom, prirodnim gasom i derivatima nafte u 2020. godini je bila zadovoljavajuća, što je bilo od posebnog značaja u uslovima pandemije. Ukupna potrošnja električne energije u 2020. godini je bila na nivou potrošnje, u 2019. godini.

U 2020. godini, izvoz električne energije je za 264 gigavat časa, bio veći od uvoza. Strategijom razvoja energetike za period do 2025. godine, prognoziran je rast potrošnje električne energije, manje od 1% prosečno godišnje. U tom periodu bi ova potrošnja trebalo da se pokriva produženjem radnog veka i povećanjem snage postojećih i izgradnjom novih elektrana.

Na prenosnu mrežu, tokom 2020. godine, nije bilo priključenja novih vetroelektrana, tako da je na kraju godine ukupna instalisana snaga vetroelektrana, priključenih na prenosnu mrežu, ostala nepromenjena i iznosila je 373 megavata, dok je na distributivnu mrežu na kraju 2020. godine, bilo priključeno 328 novih elektrana ukupne instalirane snage, 212 megavata. U 2020. godini, proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora priključenih na prenosni distributivni sistem je iznosila 10.872 gigavata časa, što je za 32% bruto potrošnje električne energije.

Poštovani narodni poslanici, kao što vam je poznato, Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, predviđeno je davanje garancije Republike Srbije, Evropskoj banci za obnovu i razvoj, u iznosu do 40 miliona evra, po osnovu zaduženja Elektrodistribucije Srbije, kao zajmoprimca za finansiranje projekta za pametna brojila.

Uvođenje pametnih sistema merenja u energetski sektor jedan je od najvažnijih ciljeva, energetske politike Republike Srbije. Poboljšanje merne infrastrukture i komunikacije sa kupcima električne energije, u cilju efikasnijeg korišćenja iste, predstavlja prioritetni zadatak u modernizaciji sistema prenosa, i distribucije električne energije.

U Republici Srbiji, veliki broj domaćinstava ima zastarela brojila, koja duži niz godina nisu zamenjena ili baždarena što za posledicu ima usporavanje u radu distributivnog sistema i netačan prikaz stvarno utrošene električne energije.

Iz tih razloga, potrebno je izvršiti obnovu i osavremenjavavanje distributivne mreže i poboljšati funkcionalnost brojila, kako bi se uspostavila efikasnija potrošnja električne energije.

Strategijom razvoja energetike Republike Srbije, do 2025. godine, sa projekcijama do 2030. godine, Vlada je definisala važnost zamene postojećih mernih uređaja, savremenim digitalnim mernim uređajima, koji će omogućiti sprovođenje tzv. smartmitring, što podrazumeva daljinsko očitavanje, daljinsko isključivanje, upravljanje, potrošnjom i drugo.

Takođe, potrebno je preduzeti ostale korake u vezi sa uvođenjem koncepta pametne mreže koja koristi digitalna brojila, za praćenje potrošnje električne energije, u realnom vremenu, pored toga što će doprineti smanjenju gubitaka u distributivnom sistemu, uvođenje pametnih sistema merenja, omogućiće i priključenje novih proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora energije, na distributivnu mrežu.

Procenjena vrednost projekta koji će se izvoditi u dve faze je 80 miliona evra, planirano je da finansiranje faze 1a, projekta bude obezbeđeno kreditom EBRD banke, uz državnu garanciju, dok bi faza 1b, bila finansirana kreditom Evropske investicione banke, takođe uz državnu garanciju.

Ugovorom o garanciji predviđeno je da Republika Srbija bezuslovno garantuje kao primarni dužnik, a ne samo kao garant, uredno i blagovremeno plaća svih dospelih iznosa i izvršavanje preuzetih obaveza zajmoprimca, u skladu sa ugovorom o zajmu.

Pored navedenih sredstava, zajma o iznosu od 40 miliona evra, za finansiranje faze 1a, Republika Srbija je predložila projekat za pametna brojila za sufinansiranje iz bespovratnih sredstava, investicionog okvira za Zapadni balkan, u iznosu od 15 miliona evra, koja bi bila iskorišćena za sufinansiranje investicionih troškova projekta.

Poštovani narodni poslanici, naša poslanička grupa podržava Zakon o potvrđivanju ugovora o garanciji, između Republike Srbije i ERBD banke, jer je u ovoj godini cena energenata naglo porasla, a realizacijom gore navedenog projekta, i uvođenjem pametnih brojila, omogućiće se unapređenje energetske efikasnosti, upravljanje i kontrola nad distributivnim sistemom električne energije, smanjenje operativnih troškova, kao i komercijalnih i tehničkih gubitaka.

Pored tačnog i brzog očitavanja brojila obezbediće kupcima svakodnevni uvid u tačnu potrošnju električne energije na njihovim mernim mestima, što može da stimuliše kupce da racionalnije troše električnu energiju.

Takođe, benefiti koji se očekuju od korišćenja pametnih brojila i sistema za automatsko očitavanje i upravljanje potrošnjom su smanjenje neovlašćene potrošnja električne energije, automatizacija očitavanja, detekcije nestanka napajanja, povećanje operativne efikasnosti preduzeća, upozorenja na ometanju merenja, bolji imputi za planiranje proizvodnje električne energije, kvalitetnije planiranje isključenja kod remonta elektroenergetskih objekata itd.

Navedenim pogodnostima uspostaviće se kvalitetnije upravljanje potrošnjom električne energije, što podrazumeva njenu ravnomerniju proizvodnju koja donosi veće uštede.

Zbog tendencije cene energenata na svetskom tržištu, naša poslanička grupa podržava inicijativu predsednika države, gospodina Aleksandra Vučića, da naša zemlja postane suvlasnik nuklearne elektrane u Pakšu, jer se time osigurava energetska bezbednost naše zemlje.

Poštovani narodni poslanici, još jednom da ponovim, poslanička grupa SVM će u danu za glasanje podržati sve predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu sednice. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, predsedništvo, gospodine ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je kolega narodni poslanik, Zoltan Pek, ispred poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara u svom izlaganju, kao ovlašćeni predstavnik već naglasio, poslanici i poslaničke grupe SVM će podržati drugi rebalans budžeta Republike Srbije za 2021. godinu, zbog više razloga.

Naime, njegovim usvajanjem obezbediće se dalje ubrzanje privredne aktivnosti, čuvanje radnih mesta i održavanje ukupne makroekonomske stabilnosti. Pokazatelji ekonomske aktivnosti bili su iznad očekivanja još od druge polovine 2020. godine, zahvaljujući čemu je Srbija postigla predkrizni nivo ekonomske aktivnosti već u prvom tromesečju ove godine, pre većine evropskih zemalja i jedno tromesečje ranije od naših očekivanja.

U drugom tromesečju ove godine nivo BDP-a, nalazilo se na oko 3% iznad predkriznog nivoa. Rast BDP-a je u prvoj polovini godine prema proceni Republičkog zavoda za statistiku iznosio je 7,6%. Snažan … je vođen oporavkom u uslužnim sektorima koji su prošle godine najviše bili pogođeni krizom, kao i rastom industrije i građevinarstva.

Posmatrano s rashodne strane, rast je vodila domaća tražnja, tj. investicije i potrošnja. Drugim rebalansom budžeta Republike Srbije za 2021. godinu, predviđeni su ukupni budžetski prihodi u iznosu od 1.488 milijardi dinara, što je za 150 milijardi dinara više u odnosu na iznose predviđene budžetom, a ukupni budžetski rashodi su predviđeni u iznosu od 1.765 milijardi dinara. Ono što treba da podvučemo jeste da je ukupan fiskalni deficit smanjen sa 381.000.000.000 na 304.000.000.000 dinara.

Kada govorimo o deficitu moramo da kažemo da su i pored realizacije trećeg paketa pomoći od oko 4,5% BDP-a, fiskalna kretanja u šest meseci ove godine povoljnija od očekivanja zbog bolje realizacije prihoda zahvaljujući bržem oporavku ekonomske aktivnosti.

Učešće deficita opšte države u BDP iznosi oko 4,9%, što je za 2% manje nego što je bilo predviđeno prethodnim rebalansom, a javni dug države na kraju juna iznosio je 55% BDP, što znači da Vlada Republike Srbije ispunjava kriterijume iz mastrikta.

Na nivou godine očekuje se rast BDP od 7%, koji će biti vođen u najvećoj meri domaćom tražnjom. Takvom kretanju ključno bi trebalo da doprinesu nastavak realizacije infrastrukturnih projekata i pravovremen i adekvatan odgovor nosilaca ekonomske politike u Srbiji i po tom osnovu obezbeđeni povoljni uslovi finansiranja i očuvani proizvodni kapaciteti i radna mesta.

Pored toga, rast izvozne ponude, uz normalizaciju globalnih ekonomskih tokova, usled nastavka vakcinacije i očekivani oporavak eksterne tražnje, doprineće i dvocifrenom rastu izvoza i popravljanju spoljnotrgovinskog deficita. Isti faktori, kao i očekivano dodatno ubrzanje realizacije infrastrukturnih projekata po osnovu novih planiranih projekata, kao što su metro, izgradnja i modernizacija železnice, autoputevi i brze saobraćajnice, komunalna infrastruktura itd.

Paket ekonomskih mera realizovan tokom 2021. godine direktno utiče na povećanje likvidnosti privrednih subjekata i olakšanje poslovanja posebno onih sektora koji su i dalje pod nešto jačim uticajem pandemije, poput turizma, putničkog saobraćaja, dok se kroz davanja stanovništvu podstiče domaća tražnja i na taj način indirektno utiče na ekonomsku aktivnost.

Paralelno sa ekonomskim merama, ublažavanje restriktivnih zdravstvenih mera rezultiralo je i dinamičnim oporavkom pojedinih delatnosti uslužnog sektora koji su najviše pogođeni pandemijom.

Polazeći od kretanja u međunarodnom okruženju, kao i povoljnih tekućih trendova domaće ekonomske aktivnosti od očekivanih i uzimajući u obzir efekte donetih mera za podršku privredi i stanovništvu, projekcija BDP za 2021. godinu revidirana je na više sa 6% na 7%.

Priliv kapitala u Srbiju ostao je relativno visok, što je doprinelo rastu deviznih rezervi zemlje i jačanju otpornosti na eksterne rizike. Tome je u najvećoj meri doprineo priliv stranih direktnih investicija koji je u prvih šest meseci iznosio 1,8 milijardi evra i za oko 21% bio je viši nego u istom periodu prethodne godine.

Priliv po osnovu portfolio investicija iznosio je blizu 800 miliona evra i rezultat je, pre svega, uspešne emisije evroobveznica na međunarodnom finansijskom tržištu.

Uključivanje dinarskih državnih obveznica u renomirani indeks Dži Pi Morgensa krajem juna, koji je rezultat dugogodišnjeg predanog rada Narodne banke Srbije i Vlade Republike Srbije, doprineće širenju baze stranih investitora koji ulažu u dinarske devizne obveznice.

Poštovani narodni poslanici, poštovani ministre, kada govorimo o fiskalnom deficitu, želim da ponovim ono što sam vam već rekao nekoliko puta.

Naime, u članu 2. Zakona o rebalansu ste naveli da potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita planirate obezbediti iz zajmova domaćih i međunarodnih komercijalnih i multilateralnih finansijskih institucija i inostranih vlada kroz emitovanje državnih hartija.

Svi mi znamo da građani naše zemlje trenutno mogu kupovati državne papire na veoma komplikovan i skup način. Naš predlog je da pojednostavite kupovinu državnih obveznica kroz Trezor, sa minimalnim troškovima i bez naknade za vođenje namenskih tekućih računa i bez poreza našim građanima, koji su spremni da finansiraju javni dug naše države.

Naime, ako je većina javnog duga u rukama naših građana, onda to obezbeđuje stabilnije finansijsko tržište i za vreme ekstremnih događaja, kao što je i pandemija, a pored toga, minimizira se mogućnost napada inostranih spekulanta na dinar.

Sa druge strane, mišljenja smo da je bolje platiti kamatu našim državljanima koji veruju u našu politiku i kupuju državne papire i koji su spremni da finansiraju naš javni dug i koji će ih potrošiti u zemlji, nego inostranim spekulantima. Susedne zemlje inače već praktikuju takve načine kupovine državnih papira.

Kada govorimo o efektima fiskalne politike, smatram da treba da govorimo i o efektima monetarne politike. Za razliku od pojedinih centralnih banaka u regionu, Narodna banka Srbije nastavila je da vodi podsticajnu monetarnu politiku i da bude ravnopravni partner Vladi Republike Srbije u pružanju podrške privredi i građanima u uslovima očuvane relativne stabilnosti deviznog kursa.

Tokom prvog polugodišta 2021. godine visina referentne kamatne stope zadržana je na nepromenjenom nivou od 1%, koliko iznosi od decembra 2020. godine. To je najniži nivo referentne kamatne stope u režimu ciljne inflacije i za 1,25 procentnih poena niži nivo nego pre pandemije. To je doprinelo tome da je Vlada Republike Srbije mogla da formira kredite sa garantnom šemom, kod kojih je kamatna stopa bila ispod tržišnih i na takav način je uspela da spasi privredu Republike Srbije.

Pored toga, ne smemo zaboraviti ni to da bez moratorijuma na otplatu kredita ne bismo mogli da sačuvamo finansijsko stanje privrede i stanovništva u ovoj kondiciji u kojoj se trenutno nalaze. Zbog toga posebno pozdravljam odluku NBS o moratorijumima na kredite, koja je doneta u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema.

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima ukazuje na to da je zahvaljujući pravovremenim i adekvatnim merama NBS i Vlade, usmerenim na ublažavanje negativnih efekata pandemije na privredu i stanovništvo, kvalitet aktive banaka očuvan i dodatno ojačan.

Stepen dinarizacije meren učešćem dinarskih plasmana u ukupnim plasmanima banaka privredi i stanovništvu u prvoj polovini 2021. godine povećan je za 1,3 procentna poena i krajem juna je iznosio 38,6%, što je najviši nivo do sada.

Rast stepena dinarizacije prvenstveno je rezultat većeg dinarskog kreditiranja privrede.

Inflacija u Srbiji bila je osmu godinu zaredom pod kontrolom. Narodna banka Srbije je nastavila, uprkos brojnim potresima iz međunarodnog okruženja, da ispunjava svoj osnovni cilj – obezbeđenje niske i stabilne inflacija. Inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede i za godinu i dve unapred bila su već duži period niska i relativno stabilna, što je istovremeno bila potvrda većeg kredibiliteta monetarne politike.

Donoseći odluku da ne menja visinu referentne kamatne stope, Izvršni odbor NBS je isticao da su rezultati domaće privrede povoljniji od očekivanih i u uslovima globalno pogoršane epidemiološke situacije početkom godine. Naša poslanička grupa pozdravlja takav stav NBS.

Kolege narodni poslanici, želim da naglasim da ćemo glasati za rebalans budžeta, jer pored toga što predviđa dodatna sredstva za kapitalne projekte, ukupno 234 miliona dinara, omogućava i realizaciju kapitalnih projekata koji su za nas od posebnog značaja.

Za poljoprivrednike je jako važno i izgradnja dva natputnjaka kod Ipsilon kraka, jer bi u suprotnom morali voziti više kilometara traktorom kako bi došli do svoje njive. Međutim, kod Mejkuta je završen, a počeli su radovi i na nadvožnjaku Pačira preko Ipsilon kraka. Izgradnjom pomenutom natuptnjaka, povećava se bezbednost učesnika u saobraćaju.

Vršiće se rekonstrukcija i modernizacija železničke pruge između Subotice i Segedina. Radi se o važnom projektu, pošto se njegovom realizacijom skraćuje zadržavanje na graničnim prelazima i razvija prekogranična saradnja.

Na kraju, još jednom da kažem, glasaćemo za rebalans, jer Vlada Republike Srbije ulaže napore za očuvanje javnog zdravlja i bezbednosti, pomaži privredi u cilju očuvanja likvidnosti i ublažavanju pada zaposlenosti, odnosno očuvanja životnog standarda i likvidnosti stanovništva i dalje posvećuje posebnu pažnju kapitalnim ulaganjima. Hvala na pažnji.

Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče, predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje podržati set predloga zakona koji se nalaze pred nama.

Ja ću se u svom izlaganju kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe najviše osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovid 19 izazvane virusom SARS-CoV-2, jer se njima nastavlja proces ublažavanja ekonomskih i finansijskih posledica nastalih usled pandemije bolesti Kovid 19 i obezbeđuje kontinuitet socijalnih programa, a naš kolega narodni poslanik Daniel Đivanović će kasnije govoriti o drugom predlogu zakona.

Poštovani narodni poslanici, imajući u vidu situaciju koja se nastavila i nakon završetka vanrednog stanja u Republici Srbiji kako bi se omogućilo ublažavanje ekonomskih posledica nastalih usled pandemije Kovid 19 izazvane virusom SARS-CoV-2, složićemo se da je neophodan nastavak preduzetih mera podrške stanovništvu koje imaju za cilj povećanje agregatne tražnje i privrednih aktivnosti.

Pošto se približava kraj 2021. godine, možemo konstatovati da je Vlada Republike Srbije pravovremeno odgovorila na izazove koje je postavila globalna zdravstvena kriza. Prvi i najvažniji zadatak državne kase prošle 2020. godine, kao i ove godine, bio je dovoljno i neometano finansiranje borbe za očuvanje zdravlja i života ljudi. Zbog toga je Vlada Republike Srbije pravovremeno započela i završila izgradnju potpuno novih kovid bolnica, u cilju obezbeđivanja potrebnog kapaciteta za pacijente čije stanje zahteva bolničko lečenje.

Ispunjeni su osnovni ciljevi postavljeni usvojenim programom ekonomskih mera za podršku stanovništva i privredi Srbije. Zahvaljujući makroekonomskoj i fiskalnoj stabilnosti postignutoj u prethodnom periodu, Republika Srbija imala je dovoljno prostora da monetarnim i fiskalnim merama pomogne stanovništvu i privredi u ublažavanju negativnih efekata pandemije virusa korona. Kao što je poznato, bio je predviđen sveobuhvatni paket mera kojima je pružena pomoć i čiji su se pozitivni efekti odrazili na makroekonomske pokazatelje. Ukupan paket mera za podršku privredi i stanovništvu u prošloj godini iznosio je 551 milijardu dinara, od toga na ime mera poreske politike obezbeđeno je 110 milijardi dinara, a na ime mera direktne podrške privatnom sektoru 132,9 milijarde dinara.

Poštovani narodni poslanici, naša poslanička grupa smatra da u teškim vremenima moramo pomoći našim sugrađanima, jer je pandemija direktno i izuzetno negativno uticala na budžet svakog građanina. Međutim, zahvaljujući racionalnim odlukama Vlade Republike Srbije, stvorena je mogućnost da se pomogne svim građanima i preduzetnicima.

Smatramo da u ovim teškim vremenima ne treba puno obratiti pažnju na navode opozicije da se država preterano zadužuje, jer uvek kada su teška vremena, država mora da pomogne privredi i stanovništvu, kako bi građani i preduzetnici što lakše prevazišli teške periode. Kao što se vidi iz privrednog rasta, država će biti u mogućnosti da otplati svoje dugove na vreme.

Zbog svega navedenog, smatramo da su u prethodnom periodu najbitnije mere bile: desetoprocentualno povećanje plata zdravstvenih radnika, direktna pomoć svim penzionerima i podrška poljoprivrednim proizvođačima.

Naša poslanička grupa je pozdravila odluku Vlade da se u maju 2020. godine svim građanima da mogućnost da se prijave za novčanu podršku od 100 evra. Tu priliku je iskoristilo više od 4,3 miliona ljudi. U maju 2021. godine svi punoletni su mogli da se prijave za novi paket mera u okviru kojeg će novac dobiti u dve rate od po 30 evra, jednu u maju a drugu u novembru 2021. godine. Takođe, u junu 2021. godine isplaćena je i dodatna pomoć od 60 evra za sve nezaposlene koji su prijavljeni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a kojih je oko pola miliona. U junu su vakcinisani dobili po 3.000 dinara.

Prema trenutno dostupnim podacima, fiskalni deficit će na kraju godine iznositi oko 7% BDP, ali prema našem mišljenju, mišljenju naše poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, takav jednokratni deficit u potpunosti je opravdan, jer bi u suprotnom pad ekonomske aktivnosti ove godine bio daleko veći, praćen smanjenjem proizvodnih kapaciteta, uključujući smanjenje broja radnih mesta. Takođe, bez navedenih mera oporavak privrede bi bio znatno sporiji.

Kada govorimo o novčanim davanjima treba da govorimo i o fiskalnoj strategiji naše zemlje koja inače predviđa načelno dobre ciljeve fiskalne politike u srednjem roku. Nakon snažnog povećanja fiskalne deficita tokom trajanja zdravstvene krize u 2020. godini i 2021. godini Nacrtom fiskalne strategije predviđeno je postepeno uravnoteženje javnih finansija u srednjem roku. Planirano je da se fiskalni deficit sa oko 7% BDP umanji u 2022. godini na 3% BDP, a zatim nastavi da se smanjuje do 1% BDP u 2024. godini. Takvo umanjenje deficita preokrenulo bi trenutno rastuću putanju javnog duga, to jest predviđeno je da se javni dug sa nivoa oko 60% BDP spusti na oko 55% BDP do kraja 2024. godine. Planirano uravnoteženje budžeta ostvarilo bi se na ekonomski zdrav način bez naglih šokova. Kontrolom povećanja penzija i plata u javnom sektoru, smanjenjem subvencija i nekih drugih tekućih rashoda dok bi se izdavanje za javne investicije zadržalo na veoma visokom nivou od preko 6% BDP. Na strani javnih prihoda ne planira se povećanje poreza, naprotiv ukoliko fiskalna kretanja budu bolja od očekivanja najavljeno je da će se to iskoristiti za umanjenje poreskog opterećenja privrede.

Poštovani narodni poslanici, naša poslanička grupa pozdravlja stav Vlade Republike Srbije, koja govori o tome da uvek treba pomoći našim građanima kada za to postoji mogućnost. Zbog toga podržavamo da će penzioneri u februaru, martu 2022. godine, dobiti po 20.000 dinara, a u septembru ove godine su dobili i po 50 evra, kako je rekao ministar finansija Siniša Mali - zato što su najugroženiji.

Penzioneri će u novembru dobiti još 30 evra, a potom, još 20 evra u decembru. Ostali punoletni će u novembru dobiti 30 evra, za koje su se prijavili u maju mesecu, a potom i 20 evra u decembru.

Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su prevashodno i u činjenici da je u periodu nakon vanrednog stanja i globalne pandemije aktivnost privrede značajno ugrožena, te da je za njenu revitalizaciju neophodna podrška Vlade.

Poštovani narodni poslanici, glasaćemo za predloženi zakon, jer svesni smo da Vlada Republike Srbije ulaže napore za očuvanje životnog standarda i likvidnosti stanovništva, za očuvanje javnog zdravlja i dalje posvećuje posebnu pažnju na socijalnu politiku.

U danu za glasanje podržaćemo i sve ostale predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala na pažnji.

Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, članovi Vlade, narodni poslanici.

Želeo bih da u pravom krugu postavim poslaničko pitanje premijerki Vlade Republike Srbije.

Kao što znate poslanička grupa SVM je podržala rebalans budžeta za 2020. godinu, kao i budžet za 2021. godinu, pošto su bili sastavljeni tako da su stvorili dobar osnov za suzbijanje pandemije izazvane virusom Korona i pomoć privredi, a svakako glavni cilj nam je bio da očuvamo svako radno mesto i da ne ostavimo ni jednog radnika bez posla. Sada već možemo reći da u najvećoj meri je to ostvareno.

Svi znamo da je uticaj pandemije Kovid 19 na globalnu ekonomiju ogroman, a posledice su teške. Zbog toga je jako važno da se fiskalna politika i dalje fokusira na privatni sektor i da nastavi da se smanjuju ukupno poresko opterećenje rada, čime se dodatno rasterećuje privreda, odnosno povećava konkurentnost privatnog sektora, zadržavaju postojeća radna mesta.

Bitno je reći i to, da su na rashodnoj strani prioritet imali infrastrukturni i kapitalni projekti, te politika penzija i plata, a Vlada Republike Srbije je vodila računa o tome da sa povećanjem ove dve najveće kategorije rashoda ne izađe iz planiranog održivog okvira. Zahvaljujući makroekonomskoj i fiskalnoj stabilnosti postignutoj u prethodnoj godini Republika Srbija je imala dovoljno prostora da monetarnim i fiskalnim merama pomogne privredi, ublažavanju negativnih efekata pandemije.

Bio je predviđen sveobuhvatni paket mera kojim je pružena pomoć privredi čiji su se pozitivni efekti odrazili na makroekonomske pokazatelje. Ukupna vrednost paketa mera, pomoć privredi i stanovništvu iznosila je oko 12,5% BDP. Odgovorno vođenje ekonomske politike i konstantno dobro stanje u budžetu ponovo je stvorilo dovoljno prostora da Vlada Republike Srbije pomogne privredi u ublažavanju negativnih efekata pandemije virusa Korona, te je stoga usvojen novi treći ekonomski paket mera za podršku privredi i građanima, vredan 294,4 milijardi dinara, čime je između ostalog obezbeđeno dodatnih 500 miliona evra za privrednike kroz prvu garantnu šemu i 500 miliona evra kroz druge garantne šeme kako bi se obezbedila dodatna likvidnost privredi. Moramo ponovo naglasiti da je sve urađeno u cilju očuvanja postojećih radnih mesta.

Moje pitanje glasi. Koje mere planira Vlada Republike Srbije, odnosno kakve programe predviđa za ubrzavanje privrednog oporavka, a u cilju ne samo očuvanja, već i otvaranja novih radnih mesta. Hvala lepo.

Hvala lepo.

Moje drugo pitanje želeo bih da postavim ministarki za evropske integracije, a odnosi se na IPA III. Prioriteti oba programa su pružanje pomoći zemljama korisnicima u ispunjavanju političkih, ekonomskih i drugih kriterijuma koji se odnose na usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, izgradnju administrativnih kapaciteta i jačanje pravosuđa, kao i pomoć zemljama u procesu priprema za korišćenje strukturnih i kohezionih fondova, nakon pristupanja Evropskoj uniji.

Pomoć treba, između ostalog, da pruži podršku zemljama u njihovim naporima jačanja demokratskih institucija i vladavine prava, reforme državne uprave, reformi privrede, poštovanju ljudskih i manjinskih prava, unapređenju regionalne saradnje, dostizanju održivog razvoja i smanjenju siromaštva.

Pomoću kriterijuma za izdvajanje sredstava vodi se računa o kapacitetima svake zemlje da koristi fondove i da upravlja njima, kao i o poštovanju uslova za pristupanje. IPA pomaže da te zemlje ostvare standarde i vrednosti na kojima je izgrađena unija. Na taj način IPA je prava investicija u budućnost. Zahvaljujući IPA programima u proteklim godinama, uspešno smo ostvarili izuzetno važne projekte u Vojvodini, kao što je npr. izrada tehničke dokumentacije za prugu Subotica-Baja, revitalizacija navigacione infrastrukture kanala Begej, izgradnja Mađarskog doma kulture na Paliću, izgradnja više kilometara biciklističkih staza u Subotici, izgradnja graničnog prelaza Rabe-Kubekhaza.

Ako prevedemo gorenavedena ulaganja na dinare, onda možemo reći da Evropska unija na svaki naš dinar doda još oko sedam dinara. To nijedna druga zemlja do sada nije uradila, osim Evropske unije. Moramo podvući i reći da je Ministarstvo za evropske integracije, na čelu sa ministarkom Joksimović, u proteklom periodu uradilo ogroman posao i zahvaljujući tom radu država je uspela da bez gubitka ijednog dinara završi kapitalne projekte i investicije koje je delom finansirala Evropska unija.

Prema predlogu Evropske komisije, Evropska unija bi do 2027. godine trebalo da obezbedi bespovratna sredstva u iznosu od 14,5 milijardi evra za IPA III jugoistočnoj Evropi i Turskoj koji će se koristiti za finansiranje projekata koji doprinose sprovođenju političkih, ekonomskih i institucionalnih reformi i napredak u procesu evropskih integracija.

Moje pitanje glasi – u kojoj fazi se nalazi realizacija programa IPA III?

Hvala lepo.

Prvo bih želeo da se zahvalim na odgovorima. Verujem da ste sve nas ubedili da Vlada Republike Srbije čini sve u cilju otvaranja novih radnih mesta, pokretanja privrede, povećanja standarda i uređenja svih društvenih oblasti od ekonomije do kulture. Ubedili ste nas da ne samo da imate jasan dugoročni plan mera finansijske i ekonomske politike, već preduzimate i konkretne mere.

Poslanička grupa SVM smatra da je jako važno da negujemo dobre odnose sa susednim zemljama, jer na takav način možemo postići izuzetno dobre rezultate, a ovo što govorim potvrđuje i to da su odnosi Srbije i Mađarske najbolji u istoriji.

Posebno pozdravljamo izuzetno dobru saradnju ministarke Joksimović sa ministrom Sijartom, jer to pokazuje da ako imamo zajednički cilj sa komšijama, a to je pre svega ulazak Srbije u EU možemo uvek naći partnere koji će nam pomoći bez obzira na nacionalnu pripadnost.

Hvala na pažnji.

Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče, uvaženo predsedništvo, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SVM, narodni poslanik Arpad Fremond već naglasio u svom izlaganju, naša poslanička grupa će podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode koji se nalazi pred nama, pošto smatramo da je zaštita prirode izuzetno važna misija o očuvanju naše okoline za naredne generacije.

S obzirom da je jedan od ciljeva Predloga zakona ispunjenje obaveze prema međunarodnoj zajednici i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, kao što smo čuli od predsednice Odbora za evropske integracije, Elvire Kovač, postavlja se pitanje kako EU gleda na zaštitu privrede i očuvanje zaštite životne sredine.

Poštovani narodni poslanici, politika životne sredine EU ima za cilj da promoviše održivi razvoj i očuva životnu sredinu za sadašnje i buduće generacije. Direktne koristi koje donosi ova politika su opšte: bolje zdravlje stanovništva, očuvanje prirodnih resursa, konkurentna privreda, bolji kvalitet života.

Politika EU u oblasti očuvanje prirode se zasniva na načelu preventivnog delovanja, načelu zagađivač plaća, borbi protiv narušavanja prirode na samom izvoru zagađenja, zajedničkoj odgovornosti između EU i država članica i uključivanje zaštite prirode u druge politike EU.

Usled ulaganja u infrastrukturu, kao i u održavanje postrojenja neophodne su značajne investicije. Značajan deo troškova dostizanja EU standarda će se finansirati kroz fondove EU. Mi u SVM smatramo da kroz pregovore o članstvu treba obezbediti dovoljno dug prelazni period kako bi se infrastruktura i postrojenja u Srbiji prilagodili evropskim standardima, Srbija će nakon usklađivanja i primene odgovarajućih normi osigurati visoke ekološke standarde, veći kvalitet vazduha i vode, obezbediti očuvanje biodiverziteta i integrisani sistem upravljanja otpadom. Ulaganjem u zaštitu prirode Srbija će poboljšati i svoj položaj turističke destinacije, što će doprineti razvoju turizma. Jedan od razloga za predložene izmene se odnosi na zabranu izgradnje malih hidroelektrana u zaštićenim područjima.

U Republici Srbiji se oko 10,40% energetskoj potencijala nalazi se u vodotocima na kojima se mogu graditi male hidroelektrane. Procene su bazirane na katastru malih hidroelektrana iz 1987. godine kojom je opisano 856 lokacija za izgradnju malih hidroelektrana. Pored ovih 856 lokacija koje se nalaze u užoj Srbiji, prema katastru malih hidroelektrana u Vojvodini postoji 13 potencijalnih lokacija pogodnih za izgradnju kapaciteta.

Važno je napomenuti da male hidroelektrane nisu ekološki prihvatljive na delovima zaštićenih područja, bez obzira na režim zaštite, što treba imati u vidu kao jedan od kriterijuma prilikom revizije lokacija malih hidroelektrana i proglašenja zaštićenih područja.

Obzirom da je nedavno usvojen Zakon o obnovljivim izvorima energije, zabrana izgradnje malih hidroelektrana u zaštićenim područjima ovim izmenama se postiže usaglašavanje zakonskih propisa Republike Srbije.

Teritorija Republike Srbije obuhvata 7,67% zaštićenih područja i kao takva pripada jednom od najznačajnijih centara biodiverziteta u Evropi sa brojnim specifičnim eko sistemima.

Prostornim planom Republike Srbije površina zaštićenih područja koja je planirana za zaštitu do 2015. godine je oko 10%, a do 2021. godine oko 12%. Zaštita prirode u Republici Srbiji je unapređena Zakonom o zaštiti prirode kojim je izvršeno usaglašavanje sa ratifikovanim međunarodnim ugovorima u oblasti zaštite biodiverziteta, kao i direktivama EU o zaštiti prirode.

Kada govorimo o zaštiti prirode, ne smemo zaboraviti ni javna preduzeća od kojih zavisi operativno sprovođenje zakona. Tu pre svega mislim na JP „Vojvodina šume“ koje pored obavljanja osnovnih delatnosti kao što su šumarstvo, lovstvo i ribarstvo, bavi se i upravljanjem zaštićenih područja. Javno preduzeće „Vojvodina šume“ je najveći upravljač zaštićenih područja u Vojvodini, jedan od najvećih u Srbiji. Preduzeće upravlja sa nešto više od 70.000 hektara koji se nalaze u okviru većeg broja zaštićenih područja. Preduzeće upravlja sa ukupno 16 zaštićenih područja, pet specijalnih rezervata prirode, dva spomenika prirode, sedam strogo prirodnih rezervata i dva prirodna spomenika.

Kada pričamo o zaštićenim područjima koja su u nadležnosti preduzeća, uglavnom pričamo o specijalnim rezervatima prirode koji su poznati široj javnosti, kao što su Deliblatska peščara, Obedska bara, Gornje podunavlje, Koviljsko- Petrovaradinski rit i Bagremara. Četiri najveća specijalna rezervata prirode, preduzeća su zaštićena područja prve kategorije, odnosno proglašena su aktom Vlade, te se mogu smatrati da su od nacionalnog interesa.

Ova zaštićena područja imaju i neko internacionalno obeležje i prepoznata su kao međunarodno značajna područja. Tako sva imaju status međunarodno važnih područja za ptice, međunarodno važna područja za biljke i područja važna za leptire. Ova četiri rezervata su i područja koja imaju međunarodni status prema Ramsarskoj konverziji.

Ono čime se javno preduzeće kao upravljač svih ovih zaštićenih područja može pohvaliti jeste redovno sprovođenje aktivnih mera zaštite koje drži na određenom nivou već desetak godina. Ovo pre svega dobija na značaju ako podvučemo dve činjenice, a to su da zaštita prirode košta i zahteva finansijska ulaganja, inače ćemo izgubiti neke od temeljnih prirodnih vrednosti, pogotovo u doba evidentnih efekata klimatskih promena.

Za upravljanje zaštićenim područjima do sada su izdvajana simbolična budžetska sredstva. Na primer za poslednjih deset godina iz republičkog i pokrajinskog budžeta izdvojeno je onoliko koliko su ukupni godišnji troškovi javnog preduzeća. Generalno gledano, 85% svih troškova na zaštićenim područjima finansira samo preduzeće, dok samo 15% sredstava finansiranja za zaštićena područja dolazi iz drugih izvora. Poslanička grupa SVM je stava da u narednom periodu moramo izdvojiti više sredstava za tu namenu iz budžeta, a sve u cilju što boljeg očuvanja prirode. Smatramo da je izuzetno važna i edukacija i povećanje svesti građana, jer sa malim promenama i zajedničkim delovanjem možemo postići vrlo dobre rezultate. Hvala na pažnji.

Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče, predsedništvo, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će podržati set predloga zakona koji se nalaze pred nama.

Ja ću se u svom izlaganju, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, najviše osvrnuti na Predlog zakona o izmenama Zakona o utvrđivanju garantne šeme i na Predlog zakona o utvrđivanju druge garantne šeme, jer se njima nastavlja obezbeđenje likvidnosti i privrednih subjekata i proces ublažavanja ekonomskih i finansijskih posledica nastalih usled pandemije bolesti Kovid – 19, a naše koleginice, narodna poslanica dr Emeše Uri i koleginica Rozalija Ekres će kasnije govoriti o drugim aspektima predloženih zakona.

Naime, odgovorno vođenje ekonomske politike i konstantno dobro stanje u budžetu ponovo je stvorilo dovoljno prostora da Vlada Republike Srbije pomogne privredi u ublažavanju negativnih efekata pandemije virusa korone, te je stoga usvojen novi, treći ekonomski paket mera za podršku privredi i građanima, vredan 249,4 milijardi dinara, čime će se, između ostalog, obezbediti dodatnih 500 miliona evra za privrednike kroz prvu garantnu šemu i 500 miliona evra po drugoj garantnoj šemi, kako bi se obezbedila dodatna likvidnost privredi.

S obzirom na značajan pad prihoda u periodu i nakon vanrednog stanja i globalne pandemije, kao što smo svi svesni toga, likvidnost privrede je značajno ugrožena, te je za njenu revitalizaciju neophodna podrška Vlade Republike Srbije.

Povećanje likvidnosti privrednih subjekata kroz mehanizam garantovanja Republike Srbije za kredite koje banke odobravaju privrednim subjektima za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava, a koja se omogućava zaključenjem ugovora o garanciji Republike Srbije za kreditiranje privrede s ciljem ublažavanja negativnih posledica pandemije bolesti Kovid – 19 je mera koja u sebi sublimira izuzetno važan i nužan mehanizam efekta za sva lica sa sedištem u Republici Srbiji, uključujući poljoprivredna gazdinstva, mikro, mala i srednja preduzeća, čija je likvidnost preduslov funkcionisanja privrede Republike Srbije.

Zahvaljujući pomenutoj uredbi i zakonu, značajno je povećan dinarski deo plasmana, što je rezultiralo rastom dinarskih kredita privredi, odnosno padom kamatnih stopa na dinarske kredite. Rastu kreditne aktivnosti doprinela je i niska i stabilna inflacija, kao i mere Narodne banke Srbije u cilju podrške procesu dinarizacije.

Poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje glasati za predložene zakone, jer oni će doprineti da stopa realnog rasta BDP u tekućoj 2021. godini bude 6%. Najznačajniji izvori rasta sa rashodne strane biće investicija i lična potrošnja, a zahvaljujući pomenutoj meri, održava se stabilnost na tržištu radne snage.

Na osnovu predloženog Zakona o utvrđivanju druge garantne šeme možemo konstatovati da će cena kredita koji su indeksirani u evrima iznositi malo više u odnosu na prošli put, maksimalno 4% plus tromesečni euribor, a koji su indeksirani u dinarima 2,75 plus jedan ili tromesečni belibor. To u prevodu znači da euribor trenutno iznosi 0,54% a belibor minus 0,34%, tako da možemo zaključiti da je cena kredita zaista povoljna. Sa predloženim kamatnim stopama se povećava celokupna likvidnost finansijskog tržišta i skratiće se vreme naplate potraživanja.

U cilju nastavka procesa dinarizacije smatramo da je potrebno dalje smanjenje kamatne stope kredita koji su u dinarima. To je izuzetno značajno jer se time isključuje kursni rizik.

Posebno pozdravljamo da je kod garantne šeme dva povećano vreme otplate kredita sa 36 na 60 meseci i grejs period od 19 do 12 meseci na od 18 do 24 meseca.

Predloženi uslovi kredita su izuzetno povoljni, a o tome najviše govori činjenica da kod kredita iz drugih programa gde garanciju daju međunarodni fondovi a krediti su vezani za evro i nema čistih dinarskih kredita, maksimalni iznos kredita daleko zaostaju od kredita sa garantnom šemom, gde je gornja granica kredita čak do tri miliona evra, odnosno do oko 360 miliona dinara. Ostali uslovi kredita, kao što su grejs period, kamatna stopa i vreme naplate kredita su u većini slučajeva lošiji u odnosu na kredite sa garantnom šemom, a poljoprivredna gazdinstva su čak i isključena iz većine programa, dok kod kredita sa državnom garancijom nisu.

Na osnovu svega navedenog, možemo reći da je trenutno na tržištu najpovoljniji kredit kredit sa državnom garancijom i to je jedan od razloga zbog čega će naša poslanička grupa podržati predloženi zakon, a drugi razlog je taj što novim zakonom država želi da pomogne najugroženijim sektorima, čije je poslovanje u najvećoj meri ograničeno i ugroženo merama za suzbijanje epidemije, a to su pre svega sektori putničkog transporta, ugostiteljstva, hotelijerstva i turističkih agencija.

Moramo reći i to da je pored dobrih uslova najvažnija mera predloženog zakona refinansiranje postojećih kredita kod iste banke. To je izuzetno dobar bankarski proizvod jer korisnicima kredita koji ga već jedno vreme otplaćuju obezbeđuje dodatno vreme u smislu grejs perioda i roka povrata kredita i time obezbeđuje kompaniji da dođe do vazduha i progura pandemiju.

Prošle godine sam u svom govoru podvukao da bi bilo neophodno da se namena pomenutog kredita proširi i da se omogući preduzećima da ga pored obezbeđenja likvidnosti koriste i za investiciona ulaganja. Istakao sam da je to jako važno zbog toga što će u 2021. godini investicije biti prva po značaju komponenta u pogledu pozitivnog doprinosa rastu BDP, što je izuzetno značajno sa stanovišta njegove održivosti.

Zbog svega navedenog, zaista pozdravljam odluku Ministarstva finansija da u Predlogu zakona o utvrđivanju druge garantne šeme omogući privrednicima da uzimaju povoljne kredite i za investiciona ulaganja.

Želeo bih još da napomenem da je jako važno da se nađe rešenje i da izvođači radova mnogo jednostavnije dobijaju činidbene garancije od poslovnih banaka. Naime, izvođači radova kod svake investicije treba da dostave različite garancije, na primer kao garancija za dobro izvršenje posla, naručiocu posla, a zbog vremena trajanja investicije, banke uvek traže od izvođača čvrsto obezbeđenje kao što je na primer hipoteka prvog reda. To je u manjim mestima, odnosno skoro svuda van Beograda jako teško obezbediti, jer banke veoma teško prihvataju nekretnine koje se nalaze u nerazvijenim opštinama za obezbeđenje, ako ih i prihvate, za likvidacionu vrednost uzimaju svega oko 50% od procenjene vrednosti nekretnine, odnosno 50% diskontuju hipoteke.

Zbog toga je važno da Vlada Republike Srbije, pored povoljnih kredita nađe rešenje i za povoljne garancije, jer će od toga direktno zavisiti nivo povećanja investicija. Pored navedenog je važno da se u zakonu definiše period obrade zahteva kredita koji ne bi trebalo da bude duže od 15, 20 dana od dana podnošenja zahteva klijenta.

Bilo bi važno da se omogući korišćenje kredite sa garantnom šemom, pored privatnih preduzeća, i onim preduzećima o kojima Republika Srbija, AP ili jedinica lokalne samouprave imaju učešće u vlasništvu preko 50%, a koja nemaju monopol na tržištu. Ovo je značajno zbog toga što su ova preduzeća zbog pandemije, koja je uticala na njihovu naplatu potraživanja, takođe u veoma teškoj situaciji i veliko je pitanje da li će bez adekvatne pomoći države, pregurati ovu godinu. Ovde pre svega mislim na vodoprivredna preduzeća od kojih zavisi održavanje kanalskih sistema za odvod atmosferskih voda.

Primenom ovog zakona će se daleko olakšati pristup sredstvima, malim i srednjim preduzećima i smanjiti cena zaduživanja kod komercijalnih banaka.

Da sumiram, kao što sam naglasio na samom početku svog obraćanja, poslanička grupa SVM će u danu za glasanje podržati predložene zakone zbog toga što su u proteklim godinama, zahvaljujući najpre donacijama Vlade Mađarske, privrednici u Vojvodini ostvarili ogromne investicije i sa tim paralelno su podigli investicione kredite i svoje kompanije stavili pod hipoteku kod domaćih banaka. To znači da bez ovih vida kredita većina pomenutih privrednika ne bi mogla da pribavi dodatna sredstva za likvidnost i za nastavak investicija, pogotovo sa tako dobrim uslovima, koje kredite sa garantnom šemom obezbeđuju, i zbog toga bi imali dosta finansijskih poteškoća.

Takođe, pozdravljamo i to što je limit ukupnih kredita, koji se plasiraju, povećan za 500 miliona evra i kod prve i kod druge garantne šeme, jer su pojedine banke već iskoristile svoje limite, pa po prvom zakonu jedva čekaju usvajanje novih zakona kako bi mogle da završe dogovorene poslove.

U danu za glasanje podržaćemo i ostale predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu sednice. Hvala na pažnji.

Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, gospodine ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je kolega Zoltan Pek ispred poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara u svom izlaganju kao ovlašćeni predstavnik već naglasio, mi ćemo podržati rebalans budžeta Republike Srbije za 2021. godinu zbog više razloga.

Jedan od razloga je taj što je predloženi rebalans odgovoran prema građanima, pošto je formiran tako da stvara dobu osnovu ne samo za nastavak suzbijanja pandemije izazvane korona virusom, već i za privredni oporavak i rast cele naše zemlje. Njegovim usvajanjem obezbediće se kontinuitet razvojnih i socijalnih programa sa jedne, a održivost javnih finansija sa druge strane.

Kao što je i gospodin ministar rekao rebalansom budžeta Republike Srbije za 2021. godinu predviđeni su ukupni budžetski prihodi u iznosu od 1.356 milijardi dinara, što je za 20 milijardi dinara više u odnosu na iznose predviđene budžetom, a ukupni budžetski rashodi su predviđeni u iznosu od 1.737 milijardi dinara.

Ukupan fiskalni deficit iznosi 381 milijardi dinara. Odgovorno vođenje ekonomske politike i dobro stanje u budžetu u 2020. godini stvorila je dovoljno prostora da Vlada Republike Srbije pomogne privredi, ublažavanju negativnih efekata pandemije virusa korona. Usvojen je sveobuhvatni paket mera u cilju očuvanja likvidnosti preduzeća i stanovništva, novo zaposlenosti, te očuvanja životnog standarda.

Ekonomski paket podrške privredi i stanovništvu rezultiralo je manjim padom privrede, posebno u poređenju sa drugim evropskim zemljama, a izbegnute su i turbulencije na tržištu radne snage. Kao što se vidi iz brojki budžeta Republike Srbije, borba sa pandemijom korona virusa se nastavlja i tokom 2021. godine.

Naša poslanička grupa pozdravlja novi paket mera Vlade Republike Srbije namenjene privredi i stanovništvu u cilju smanjenja negativnih efekata po privrednu aktivnost. Smatramo da se ovaj, sada već treći paket mera, usvaja pravovremeno i direktno pomaže privrednicima.

Ono što je izuzetno dobro, da su budžetom predviđene i dodatne mere namenjene ugostiteljstvu, hotelijerstvu, turističkom sektoru i autobuskim prevoznicima, odnosno sektorima čije je poslovanje u najvećoj meri ugroženo ili ograničeno merama za suzbijanje epidemije.

Pore direktne pomoći, ovim paketom mera obezbeđuju se dodatna sredstva za očuvanje likvidnosti privrednih subjekata i produžava rok korišćenja kredita sa garantnom šemom.

Naša poslanička grupa podržava predloženi rebalans pošto su paketom mera u 2021. godini obuhvaćeni građani i privreda i to: obezbeđeno je 50% minimalne zarade svim preduzetnicima za tri meseca, predviđena je direktna pomoć hotelima u gradskim sredinama, obezbeđena je direktna sektorska podrška ugostiteljstvu, turističkim i rent a kar agencijama, hotelima, samostalnim umetnicima, autobuskim prevoznicima 600 evra po autobusu.

Ono što posebno podržavamo je produženje postojeće garantne šeme za podršku ekonomije, uspostavljanje nove garantne šeme za podršku najugroženijim sektorima preduzetnicima.

Želeo bih da predložim ministru da, uzimajući u obzir da su pojedine banke već iskoristile svoje limite po prvoj garantnoj šemi, proveri mogućnost da je povećanje ovog vida podrške privredi.

Na osnovu preliminarnih podataka Republičkog zavoda za statistiku možemo konstatovati da je pad BDP u 2020. godini iznosio svega minus jedan posto, što je jedan od najboljih rezultata u Evropi.

Prema zvaničnim najavama, u evrozoni će pad BDP-a dostići 8%. U slučaju odsustva mera i podrške privredi i stanovništvu, pad BDP-a u 2020. godini bi u Srbiji bio mnogo veći, iznosio bi oko 5% BDP-a. Iz ovih podataka se vidi da je jako važno pomoći poljoprivrednicima, jer je zahvaljujući upravo njima i u ovim teškim vremenima poljoprivredna proizvodnja ipak ostvarila rast od 4,2%, uz rekordne prinose pojedinih biljnih kultura.

Prema podacima Ministarstva finansija, fiskalni deficit će ove godine iznositi 381 milijardu dinara. Stav poslaničke grupe SVM je da je takav deficit u potpunosti opravdan, jer bi u suprotnom pad ekonomske aktivnosti ove godine bio daleko veći, praćen smanjenjem proizvodnih kapaciteta, uključujući i smanjenje broja radnih mesta. Takođe, bez navedenih mera oporavak privrede bi u ovoj godini bio znatno sporiji.

Pozdravljamo i odluke Narodne banke Srbije, koja je preuzela i dodatne mere za podršku realnom sektoru. Posebno pozdravljamo odluku o moratorijumima na kredite, koja je doneta u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema. Kao što je poznato, Narodna banka Srbije je i ove godine odredila zastoj u otplati obaveza od šest meseci po osnovu kredita za preduzetnike koji su to želeli.

Pravovremene i koordinirane mere Vlade Republike Srbije i Narodne banke Srbije sprečile su veći pad ekonomske aktivnosti tokom pandemije. Inflacija je ostala niska, što je takođe jako važno u ovim teškim vremenima.

Kolege narodni poslanici, želim da naglasim da ćemo glasati za rebalans budžeta, jer omogućava realizaciju kapitalnih projekata koji su za nas od posebnog značaja. U ekspozeu tada kandidata za predsednika Vlade, a sada predsednice Vlade gospođe Ane Brnabić smo mogli da čujemo da će se Vlada zalagati za završetak projekta adaptacije, rekonstrukcije i dogradnje zgrade Narodnog pozorišta u Subotici. Završetak radova se očekuje tokom ove godine, što je predsednica Vlade istakla i prilikom posete Suboti i obilaska radova na zgradi pozorišta.

Za očekivani rezultat radova na zgradi Narodnog pozorišta u Subotici u budžetu za 2021. godinu nisu planirana sredstva. Razlog je racionalan. Naime, krajem prošle godine 350 miliona dinara je preneto na račun grada Subotice, koji još uvek nisu utrošeni. Naime, krajem decembra 2019. godine ušlo se u realizaciju tzv. 8/1 faze radova koji podrazumevaju građevinske i arhitektonske radove, kao i opremanje pozorišne dvorane scenskom tehnikom. Međutim, zbog pandemije uzrokovane zaraznom bolešću Kovid-19, usporavanja radova, ponavljanja postupka javnih nabavki u prethodnim godinama deo sredstava je ostao neutrošen, pa se očekuje da se tokom 2021. godine privede kraju cela osma faza rekonstrukcije Narodnog pozorišta, čime će u ovaj projekat biti investirano oko 18,5 miliona evra.

Za poljoprivrednike je jako važna izgradnja dva nadvožnjaka kod „ipsilon kraka“, jer bi u suprotnom morali voziti više kilometara kako bi došli do svoje njive. Nadvožnjak kod Mejkuta je završen, a počeli su pripremni radovi i na nadvožnjaku Pačir preko „ipsilon kraka“. Izgradnjom spomenutog nadvožnjaka povećava se bezbednost učesnika u saobraćaju. Vrednost investicije iznosi 225 miliona dinara.

Vršiće se rekonstrukcija i modernizacija železničke pruge između Subotice i Segedina. Radi se o važnom projektu, pošto se njegovom realizacijom skraćuje zadržavanje na graničnim prelazima i razvija prekogranična saradnja. Ovaj projekat je važan i zbog toga što veliki broj građana naše zemlje sa severa Vojvodine radi u županiji Čongrad i svaki dan putuju kolima na posao i nazad. Nakon izgradnje pruge moći će da putuju i vozom i neće mnogo čekati na graničnim prelazima. Povećan je iznos predviđen za realizaciju ovog projekta u ovoj godini, sa 500 miliona dinara povećan je na 2,4 milijarde dinara.

Moram ovde napomenuti da će se uskoro vršiti i rekonstrukcija i dogradnja graničnog prelaza Horgoš-Reske, koji je takođe važan projekat za naše sugrađane koji putuju u Evropsku uniju.

Poslanička grupa SVM će podržati rebalans budžeta jer obezbeđuje izgradnju i rekonstrukciju jako važnih infrastrukturnih i vodnih projekata kao što su, na primer, rekonstrukcija delova auto-puta između Horgoša i Novog Sada u dužini od 40 kilometara, izgradnja auto-puta između Beograda i Zrenjanina, izgradnja saobraćajnice između Novog Sada i Rume, izgradnja druge faze postrojenja za prečišćavanje vode u Kikindi i unapređenje uslova za prevođenje brodova u okviru brane na Tisi kod Novog Bečeja.

Glasaćemo za rebalans jer Vlada Republike Srbije ulaže napore za očuvanje javnog zdravlja i bezbednosti, pomaže privredi u cilju očuvanja likvidnosti i ublažavanja pada zaposlenosti, odnosno očuvanju životnog standarda i likvidnosti stanovništva i dalje posvećuje posebnu pažnju kapitalnim ulaganjima. Hvala na pažnji.

Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara je podržala rebalans budžeta za 2020. godinu i budžet za 2021. godinu, pošto su bili sastavljeni tako da su stvorili dobar osnov za suzbijanje pandemije izazvane korona virusom i pomoć privredi.

Globalna pandemija, nažalost, još uvek nije završena. Jako je važno da se fiskalna politika i dalje fokusira na privatni sektor i da nastavi da se smanji ukupno poresko opterećenje rada, čime se dodatno rasterećuje privreda, odnosno povećava konkurentnost privatnog sektora i zadržavaju postojeća radna mesta.

Zahvaljujući makroekonomskoj i fiskalnoj stabilnosti postignutoj u prethodnoj godini, Republika Srbija imala je dovoljno prostora da monetarnim i fiskalnim merama pomogne privrede u ublažavanju negativnih efekata pandemije. Bio je predviđen sveobuhvatni paket mera kojim je pružena pomoć privredi i čiji su se pozitivni efekti odrazili na makroekonomske pokazatelje. Ukupna vrednost paketa mera pomoći privredi i stanovništvu iznosila je oko 12,5% BDP.

Svi mi znamo da je uticaj pandemije na turistički sektor ogroman. Zbog epidemije su mnoge zemlje uvele ograničenja u putovanjima, što je organizatore putovanja dovelo u jako težak položaj. Već rezervisana putovanja su morali odložiti ili, u najgorem slučaju, otkazati. Turističke organizacije kažu da troše svoje poslednje rezerve. Ako ograničenja putovanja na globalnom nivou ostanu još na snazi, više hiljada ljudi će izgubiti svoj posao.

Upravo zbog toga smo u debati o rebalansu za 2020. godinu posebno pozdravili predlog Vlade prema kojem su svakom pojedinačnom hotelu isplatili 350 evra po krevetu i 150 evra po sobi.

Mislim da nije preterano reći, da su turističke agencije i turistički radnici, jedni od najvećih gubitnika, zbog pandemije, zajedno sa zaposlenima iz saobraćaja, vodičima i rentakar kompanijama.

Pomoć kroz plate za zaposlene, kao i za sve ostale delatnosti, sa dodatom jedne minimalne zarade, je svima puno značila. Međutim, ako uzmemo u obzir da je na globalnom nivou, pa i na lokalnom, smanjenje obima poslovanja bilo oko 85% do 90%, onda smatram da je potrebno da se dodatno pomogne sektoru turizma.

Na sve ove probleme, prouzrokovane pandemijom, pojavili su se i problemi sa obnovom licence za poslovanje turoperatera, ograničavanjem broja izdatih polisa, kao i mnogostrukim povećanjem cena polisa osiguranja, od strane osiguravajućih kompanija.

Situacija je trenutno takva, da od 400 turoperatera, sa početka pandemije, koji su imali licencu za rad, u ovom trenutku ih je samo oko 110, koji su obezbedili ove uslove.

Siguran sam da velika većina agencija i dalje želi da nastavi rad, ali za to je potrebno da se steknu uslovi, pre svega promenom pravilnika o garancijama, a zatim da se pod pokroviteljstvom Vlade, odnosno nadležnog ministarstva, pregovarajući sa osiguravajućim kompanijama obezbede i pravični uslovi za nesmetan rad. Ako se ne reši ovaj problem i državna kasa će izgubiti značajan prihod od poreza.

Pitanje glasi, da li Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, planira da izmeni pravilnik o garancijama, kako bi se rešili problemi oko osiguranja, odnosno kakve mere planira Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo finansija, za pomoć sektoru turizma, koje bi pomogle da se ublaže negativni ekonomski efekti pandemije?

Hvala.

Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM smatra da je Srbija napravila dobar izbor kada je članstvo u EU odredila kao svoj najvažniji spoljno-politički prioritet.

Predsednica Vlade je prošle nedelje, u četvrtak u ovom visokom domu rekla da ostajemo na ovom putu. Naša poslanička grupa smatra da je pristupanje EU proces u kome ne učestvuje samo država već celokupno društvo i da je važno da pored državne administracije proces razumeju i u njega se uključe sami građani Srbije. Razumevanje procesa povećava podršku i aktivno učešće građana. Kao što je poznato potrebno je da se harmonizuje zakonodavstvo sa pravom EU ali i standardi i sistem vrednosti.

Pravne tekovine EU u oblasti zaštite potrošača regulišu bezbednost robe i zaštitu ekonomskih interesa potrošača u brojnim sektorima. One podrazumevaju opšti okvir finansira i pravila koje regulišu zaštitu potrošača na nivo EU i nivo država članica uključujući mere zabrane i pristup pravdi uz mere za poboljšanje saradnje između vlasti država članica.

Harmonizacija prava, u zaštiti potrošača, ima za cilj da odstrani prepreke na tržištu i da omogući integrisani ekonomski prostor, kako bi usluge i robe mogle da cirkulišu sa istim standardima bezbednosti i kvaliteta, a potrošači uživali visok nivo zaštite svojih prava.

Dati okvir se, takođe odnosi na aspekte u vezi sa opštom bezbednošću potrošača, kao što su opasne imitacije odgovornost za proizvode sa nedostacima i EU sistem brzog uzbuđivanja, takozvani RAPEKS.

Pored toga, regulisana su i pitanja, kao što su prodaja robe i garancije u vezi sa tim, nepovoljni uslovi ugovora, navođenje cena prodaja od vrata do vrata, prodaja na daljinu, marketing finansijskih usluga na daljinu, potrošački kredit, lažno i uporedno oglašavanje, nepoštena trgovina, putovanja i prava putnika koji lete.

Poslanička grupa SVM, smatra da će kroz zajedničku politiku, zaštita potrošača, a preko regulisanja i nadzora na tom području, u Republici Srbiji, biti omogućen veći stepen bezbednosti proizvoda, a time i bolja zaštita potrošača, kao i opšte poboljšanje kvaliteta života.

Tako se smanjuju izdaci u zdravstvu, odnosno troškovi lečenja povrede i bolesti, uzrokovanih korišćenjem nebezbednih proizvoda. Razvoj sistema van sudskog rešavanja sporova na ovom području, rasterećuje sudove, a rad udruženja za zaštitu potrošača doprinosi jačanju njihovog uticaja.

Uključivanje u sistem RAPEKS, za brzu razmenu upozorenja i informacija, o opasnim i nebezbednim proizvodima, podiže se opšti nivo bezbednosti proizvoda, između ostalog sprečavanjem prodaje i povlačenje sa tržišta proizvoda koji predstavljaju rizik za zdravlje i bezbednost potrošača.

Pitanje glasi, u kojoj fazi se nalazi harmonizacija domaćeg zakona, sa pravom EU, u oblasti zaštite potrošača? Koje mere su preuzete do sada i koje planira da donese Vlada Republike Srbije, radi što efikasnije zaštite interesa, ali i zdravlja potrošača?

Hvala lepo.

Hvala lepo.

Poštovana potpredsednice, predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SVM, narodni poslanik Arpad Fremond već naglasio u svom izlaganju, naša poslanička grupa će podržati Predlog zakona o klimatskim promenama koji se nalazi pred nama, pošto smatramo da je klimatska situacija na globalnom nivou alarmantna i da nam je preostalo jako malo vremena da preokrenemo dešavanja i sačuvamo našu planetu za naredne generacije.

S obzirom da je cilj Predloga zakona ispunjenje obaveza prema međunarodnoj zajednici i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, kao što smo čuli od predsednice Odbora za evropske integracije Elvire Kovač, postavlja se pitanje – kako EU gleda na očuvanje životne sredine i na klimatske promene?

Poštovani narodni poslanici, politika životne sredine EU ima za cilj da promoviše održivi razvoj i očuva životnu sredinu za sadašnje i buduće generacije. Direktne koristi koje donosi ova politika su opšte – bolje zdravlje stanovništva, očuvanje prirodnih resursa, konkurentna privreda, bolji kvalitet života. Važan deo politike EU je i borba protiv klimatskih promena na globalnom nivou.

Politika EU u oblasti životne sredine se zasniva na načelima preventivnog delovanja, na načelu zagađivač plaća, borbi protiv narušavanja životne sredine na samom izvoru zagađenja, zajedničkoj odgovornosti između EU i država članica i uključivanju zaštite životne sredine u druge politike EU.

Propisi EU iz oblasti životne sredine su izuzetno obimni i čine približno jednu trećinu ukupnog broja propisa EU. Prenošenje propisa EU u nacionalni pravni sistem je samo prvi korak u procesu prilagođavanja evropskim standardima. Podrazumeva se adekvatna primena i sprovođenje propisa na nacionalnom, ali i na lokalnom nivou. Neophodne su značajne investicije usled ulaganja u infrastrukturu, kao i održavanja postrojenja. Značajan deo troškova dostizanja standarda EU finansiraće se upravo kroz fondove EU.

Uvaženi narodni poslanici, naš zajednički cilj je da se u Srbiji uspostavi održivi sistem zaštite životne sredine, kao i značajna uključenost ove politike u ostale sektore. Na ovaj način obezbediće se preduslovi za bolje zdravlje, bolji kvalitet života građana i konkurentnu privredu.

Istovremeno, kroz pregovore u članstvu treba obezbediti dovoljno dug prelazni period kako bi se infrastruktura i postrojenja u Srbiji prilagodili visokim standardima EU.

Srbija će nakon usklađivanja i primene odgovarajućih normi osigurati visoke ekološke standarde, veći kvalitet vazduha i vode, očuvanje biodiverziteta i integrisani sistem upravljanja otpadom. Ulaganjem u zaštitu životne sredine Srbija će poboljšati i svoj položaj turističke destinacije, što će doprineti razvoju turizma.

U proteklom periodu je, a u cilju smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, Vlada donela niz odluka koje su za svaku pohvalu. Možda je najvažnija finansijska odluka bila subvencionisanje kupovine električnih automobila i hibrida. Pored toga, niz infrastrukturnih projekata je ostvaren zahvaljujući donaciji EU u cilju smanjenja štetnih gasova.

Na primer, na teritoriji grada Subotice u prošloj godini izgrađeno je 7,9 kilometara biciklističke staze. Povećanjem udela biciklističkog saobraćaja doprinosi se poboljšanju kvaliteta života, zamenom pojedinih oblika motorizovanog saobraćaja mogu se smanjiti gužve u saobraćaju, poboljšati kvalitet vazduha, a redovna fizička aktivnost, zahvaljujući svakodnevnoj vožnji biciklom, doprinosi očuvanju zdravlja.

U okviru pomenutog IPA projekta izrađena je i planska dokumentacija za izgradnju dodatnih 25 kilometara biciklističkih staza u Subotici i zahvaljujući dobrim odnosima SVM sa koalicionim partnerom SNS novi ugovor o donaciji je potpisan između grada Subotice i EU, kao donatora projekta za nastavak izgradnje nove biciklističke staze čija realizacija je i započeta.

Smatramo da je izuzetno važna i edukacija i povećanje svesti građana u energetskoj efikasnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije, jer sa malim promenama i zajedničkim delovanjem možemo postići vrlo dobre rezultate. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovana potpredsednice, predsedništvo, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM će podržati Predlog zaključka povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2020. godinu, zbog toga jer smatramo da je članstvo u EU najvažniji prioritet naše zemlje.

Naša poslanička grupa pozdravlja odluku da se Izveštaj Evropske komisije nalazi na dnevnom redu zasedanja, jer je pristupanje EU proces u kome ne učestvuje samo država, već celokupno društvo i zbog toga je važno da pored državne administracije zadužene za sprovođenje reformi, proces razumeju i u njega se uključuju građani Srbije.

Razumevanje procesa povećava podršku i aktivno učešće građana, što neminovno dovodi do kvalitetnijih strateških odluka.

Danas diskusiju ne vodimo samo o Izveštaju Evropske komisije, već i o tome kako želimo da Srbija izgleda na kraju procesa pregovora i o tome se pitamo svi mi. Zbog toga treba da načinimo sve korake kako bismo kao odgovorni građani na kraju pregovora, mogli sa sigurnošću da kažemo da smo spremni da Srbija bude punopravna članica EU.

Srbija pokazuje posvećenost evropskim integracijama u sve teškoće koje postoje i u EU i regionu, posvećena je da prevaziđe teret prošlosti i sprovodi unutrašnje reforme, a o tome najviše govori da nedavno usvojeni budžet Republike Srbije u potpunosti odgovara Mastriškom ugovoru ili ti ugovori u EU, to u prevodu na brojke znači da će pored planiranog povećanja bruto društvenog proizvoda od 6%, fiskalni deficit Republike Srbije iznositi 3%, a javni dug opšte države će biti ispod 60%, a iznosiće 58%.

Za ispunjavanje uslova za članstvo EU je potrebno ispuniti više stavki podeljenih u 35 pregovaračkih poglavlja, ali je za pravo najvažnije ono što se odnosi na vladavinu prava.

Do sada je ukupno otvoreno 18 poglavlja i to na primer, Poglavlje 5. javne nabavke, okončanjem pregovora pristupanju EU privrednim subjektima u Srbiji se omogućava pristup javnim nabavkama u EU prema pravilima koje važe EU i pod uslovima jednako povoljnim u odnosu na uslove koji se primenjuju na privredne subjekte u EU.

Poglavlje 6. pravo privrednih subjekata, usklađivanje zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU u oblasti prava privrednih društava se između ostalog stvaraju poslovni uslovi koji će domaćim privrednim subjektima omogućiti konkurentnost i jednak tretman na tržištu EU, danom pristupanja Srbije EU i biće uvedena dva nova oblika privrednih društava, evropsko-akcionarsko društvo i evropsko-ekonomsko udruženje, koja postoje u državama članicama EU.

Uvođenjem novih oblika privrednih društava će omogućiti svim privrednim subjektima ostvarivanje prednosti koje ta dva nadnacionalna oblika društva omogućava prilikom prekograničnog ekonomskog delovanja.

Poglavlje 7, intelektualna svojina, zatvaranjem poglavlja omogućiće se poboljšanje predmeta, robe i usluga, kao i ubrzavanje tehnološkog razvoja i stimulacija stvaralaštva.

Zaštita intelektualne svojine podjednako je važna i za mala i za srednja preduzeća, ali i za pojedinačne stvaraoce, koji će na ovaj način biti zaštićeni, a intelektualna svojina biće tretirana kao i svaka druga vrsta svojine.

Poglavlje 13, ribarstvo, stvoriće se uslovi za plasman proizvoda ribarstva na tržištu EU, uz očuvanje nacionalnih vodnih resursa. Uspostaviće se i pravni osnov za uvođenje sertifikata o ulovu. Takođe, nakon pristupanja EU, biće obezbeđeni i podsticaji za očuvanje i unapređenje ribnjaka, kao i inovacija u oblasti akva kulture.

Poglavlje 17, ekonomska i monetarna politika. Države članice imaju obavezu da fiskalnu politiku vode u skladu sa pravilima i načelima koja se primenjuju u EU.

Poglavlje 20, preduzetništvo i industrijska politika. U okviru pregovora od država kandidata se zahteva da predstave politiku industrije, strategiju restrukturiranja, kako bi se procenilo da li su njihove industrijske politike u skladu sa principima EU, posebno u pogledu privatizacije i restrukturiranja.

Poglavlje 23, pravosuđe i osnovna prava. Ovo poglavlje ima četiri osnovna dela i to su: reforma pravosuđa, borba protiv korupcije, osnovna prava i prava građana EU.

Reforma pravosuđa obuhvata neophodnost da ono postane nezavisno, nepristrasno, efikasno, odgovorno i profesionalno. Osnovna prava obuhvataju čitav spektar obezbeđivanja zaštite ljudskih i manjinskih prava. Prava građana EU se odnose i na preuzimanje pravnih tekovina EU kojima je regulisano kako se glasa i kandiduje za izbore za Evropski parlament, ali i za izbore na lokalnom nivou u okviru EU.

U ovoj oblasti se definiše i pravo slobodnog kretanja i prebivališta u okviru EU. Da bi ispunila uslove iz ovog poglavlja Srbija treba da sprovede brojne reforme i aktivnosti koje imaju direktan uticaj na svakodnevni život građana. Zemlje EU, poseban naglasak stavljaju na vladavinu prava, posebno se vodi računa o usaglašavanju zakonodavstva. Srbija se mora više posvetiti primeni obaveza.

Evidentno je da poglavlja 23, 24, 35. definišu dinamiku pregovora. Kao što je poznato, nažalost, cele ove godine nije dobijeno zeleno svetlo za otvaranje nijednog poglavlja u pregovorima o pristupanju Srbije EU, iako je Srbija dostavila pregovaračke pozicije za čak pet poglavlja, a Savet ministara EU je pozvao Srbiju da značajno pojača reformske napore u oblasti vladavine prava, a posebno da osigura nezavisnost i ukupnu efikasnost pravosudnog sistema. Pored nedovoljno dobrih ocena u segmentu vladavine prava, Srbiji na ruku ne idu ni trenutne okolnosti u EU, budući da dominira stav da potrebna unutrašnja konsolidacija što, pre svega podrazumeva uspešno okončanje BREGZITA, snažni ekonomski rast i uspešno savlađivanje migrantske krize, kao i krize izazvane pandemijom.

Srbiji se savetuje da ne sedi skrštenih ruku i ne gubi dodatno vreme, već da u praksi sprovede preuzete obaveze. Neophodno je da se sa EU sarađuje kao partneri i da ispunjavamo svoj deo obaveza, kao i da dobijamo podršku EU u tome.

Kada pogledamo Izveštaj Evropske komisije, možemo reći da sadašnje stanje pripreme Srbije nije loše, ali mora da se nastavi ostvarivanje napretka usaglašavanju i primeni pravnih tekovina EU, u svim poglavljima i da se ispunjavaju date odrednice za privremeno zatvaranja poglavlja.

Šest država Zapadnog Balkana svakako treba da budu primljene u EU, kako bi se povećao uticaj Unije u regiji.

Suština pregovaračkog procesa nije samo u otvaranju poglavlja, napredak na putu ka članstvu EU se meri stepenom spremnosti preuzimanja obaveza, koje iz tog članstva proističu.

Pravnim uspehom se može smatrati samo ispunjavanje neophodnih uslova za zatvaranje poglavlja, jer to znači da je Srbija zaista spremna da preuzme sve svoje obaveze u punom kapacitetu.

Smatramo da je potrebno značajno unaprediti informisanje javnosti o neophodnim reformama u vezi evropskih integracija.

Hvala na pažnji.