Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM će glasati za drugi rebalans budžeta Republike Srbije za 2020. godinu, zbog više razloga. Jedan od razloga je taj što je predloženi rebalans odgovoran prema građanima, pošto je formiran tako da stvara dobru osnovu za suzbijanje pandemije izazvane virusom korona.

Drugim rebalansom budžeta Republike Srbije za 2020. godinu predviđeni su ukupni budžetski prihodi u iznosu od 1.291 milijardu dinara, što je za 46 i po više u odnosu na iznose predviđene rebalansom budžeta iz aprila ove godine, a ukupni budžetski rashodi su predviđeni u iznosu od 1.728 milijardi dinara. Ukupni fiskalni deficit iznosi 483 milijardi dinara.

Odgovorno vođenje ekonomske politike i dobro stanje u budžetu stvorilo je dovoljno prostora da Vlada Republike Srbije pomogne privredi u ublažavanju negativnih efekata pandemije virusa korona.

Usvojen je sveobuhvatan paket mera u cilju očuvanja likvidnosti preduzeća i stanovništva, nivoa zaposlenosti te očuvanja životnog standarda. Planirana vrednost ukupnog paketa procenjena je na 12,5% BDP. Ukupan paket mera za podršku privredi i stanovništvu iznosi 551 milijardu dinara, od toga na ime mere poreske politike obezbeđeno je 110 milijardi dinara, a na ime mera direktne podrške privatnom sektoru obezbeđeno je 132,9 milijardi dinara. Ovde bih naglasio da poslanička grupa SVM podržava predlog Vlade prema kojem će svakom pojedinačnom hotelu biti isplaćeno 350 eura po krevetu i 150 eura po sobi.

Naime, mere za očuvanje likvidnosti privrednog sektora obezbeđeno je sa 159 milijardi dinara. Kod ove mere posebno bih želeo da se osvrnem na kredite sa garantnom šemom. Želeo bih da vam predložim da ukoliko budete ugovarali nove aranžmane sa bankama obavezno odredite period obrade zahteva kredita da ne bude to duže od 15 dana. To je značajno kako bi preduzeća dobila kredite u što kraćem roku.

Pored toga predlažem da se cena kredita spusti za barem 0,5%, odnosno da krediti koji su indeksirani u evrima od 3% plus tromesečni euribor bude spušten na 2,5% plus tromesečni euribor, a koji su u dinarima sa 2,5% plus jednomesečni belibor na 2% plus jednomesečni belibor.

Sa korigovanom kamatnom stopom povećala bi se celokupna likvidnost finansijskog tržišta i skratilo vreme naplate potraživanja. Neophodno je da se namena pomenutog kredita proširi i da se omogući preduzećima da ga pored obezbeđenja likvidnosti koriste i za investiciona ulaganja. To je važno zbog toga što je pad investicija od 11,9% uticao na pad BDP-a za 2,5%.

Bilo bi važno da se pored privatnih preduzeća omogući korišćenje kredita sa garantnom šemom i onim preduzećima u kojima Republika Srbija, AP ili jedinica lokalne samouprave imaju učešća u vlasništvu u preko 50%, a koja nemaju monopol na tržištu.

Ovo je značajno zbog toga što su ova preduzeća zbog pandemije koja je uticala na njihovu naplatu potraživanja u veoma teškoj situaciji i bez adekvatne pomoći države. Pitanje je da li će preživeti ovu godinu.

U prethodnom periodu, možda najbitnija mera je bila 10% povećanje plata zdravstvenih radnika, direktna pomoć od četiri hiljade dinara svim penzionerima i podrška poljoprivrednim proizvođačima.

Jako je važno pomoći poljoprivrednicima, jer će zahvaljujući njima u ovim teškim vremenima poljoprivredna proizvodnja ipak ostvariti rast od oko 5% uz rekordne prinose pojedinih biljnih kultura što će pozitivno uticati na ukupan BDP.

Složićemo se da je jako važno očuvanje zdravlja i lečenje bolesnika i zbog toga je Vlada Republike Srbije na ime medicinske opreme i lekova potrošila dodatnih 60 milijardi dinara u proteklom periodu.

Prema podacima Ministarstva finansija fiskalni deficit će ove godine iznositi oko 8,9% BDP-a, ali je prema našem mišljenju, poslaničke grupe SVM, takav jednokratni deficit u potpunosti opravdan, jer bi u suprotnom pad ekonomske aktivnosti ove godine bio daleko veći, praćen smanjenjem proizvodnih kapaciteta, uključujući i smanjenje broja radnih mesta. Takođe, bez navedenih mera oporavak privrede bi u narednoj godini bio znatno sporiji.

Na osnovu rebalansa možemo reći da će privredna potrošnja pasti za 1,9%, međutim, ne treba zaboraviti da je prošle godine Narodna skupština Republike Srbije usvojila leks sprecijalis za kredite u švajcarcima i na taj način pomogla zaduženim porodicama, a da to nije urađeno privatna potrošnja bi pala mnogo više u ovoj godini.

Na osnovu predloženog rebalansa možemo zaključiti da će privredni rast u 2020. godini, iznositi minus 1% što je jedan od najboljih rezultata u Evropi.

U evrozoni se očekuje pad BDP-a čak do 8%. U slučaju odsustva mera i podrške privredi i stanovništvu, pad BDP-a u 2020. godini, bi bio veći i iznosio bi oko 5% BDP-a.

Pozdravljamo i odluke Narodne banke Srbije koja je preuzela i dodatne mere za podršku u realnom sektoru. Posebno pozdravljamo odluku o moratorijumima na kredite koju je donela u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema.

Kao što je poznato Narodna banka Srbije je ove godine dva puta odredila zastoj u otplati obaveza po osnovu kredita za sve dužnike koji su to želeli. Prvi moratorijum je određen sredinom marta na 90 dana, a zatim i na dodatnih 60 dana od početka avgusta meseca.

Ovim merama Narodna banka Srbije je reagovala efikasno, odlučno i pravovremeno, a o tome najviše govori i to da je preko 90% dužnika koristilo ovu mogućnost. Pored toga treba da naglasim da je smanjila i referentnu kamatnu stopu za ceo procentni poen na 1,25%, što će uticati na brži oporavak ekonomske aktivnosti.

Pravovremene i koordinirane mere Vlade Republike Srbije i Narodne banke Srbije sprečili su veći pad ekonomske aktivnosti tokom pandemije i inflacija je ostala niska, što je takođe jako važno u ovim teškim vremenima.

Kolege poslanici, želim da naglasim da ćemo glasati za drugi rebalans budžeta, jer omogućava realizaciju kapitalnih projekata, koji su za nas od posebnog značaja, kao što je i nastavak izgradnje Narodnog pozorišta u Subotici.

Izgradnja Narodnog pozorišta je započela davne 2007. godine, a u 2011. godini, je zbog nedostatka sredstava zaustavljena.

U 2014. godini je izmenjen glavni projekat i nastavila se izgradnja zahvaljujući koaliciji Saveza vojvođanskih Mađara i Srpske napredne stranke, a prošle godine je završen stari deo objekta i prvi put vidimo svetlo na kraju tunela.

Jako je važno da se zgrada Narodnog pozorišta završi u 2021. godini, jer su uslovi za rad u zakupljenim objektima veoma teški, a glumci, radnici pozorišta i građani Subotice su zaslužili da uživaju u predstavama u novom pozorištu.

Drugim rebalansom je za nastavak izgradnje pozorišta predviđeno 218 miliona dinara. Rebalansom je predviđen i nastavak izgradnje spa centra i akva parka na Paliću, što je jedna od najznačajnijih investicija u Subotici i njena realizacija će mnogo značiti za celu našu privredu i sve građane u regionu.

Prva faza je okončana, trenutno je u toku druga faza radova koja predviđa kompletnu realizaciju ovog projekta. Za poljoprivrednika je jako važna izgradnja dva nadvožnjaka kod Kelebije, jer bi u suprotnom morali voziti više kilometara traktorom kako bi došli do svoje zemlje. Izgradnjom nadvožnjaka povećava se bezbednost učesnika u saobraćaju. Vrednost investicije iznosi 500 miliona dinara. Vršiće se rekonstrukcija i modernizacija železničke pruge između Subotice i Segedina. Radi se o važnom projektu, pošto se njegovom realizacijom skraćuje zadržavanje na graničnim prelazima smanjuje se emisija CO2 i razvija se prekogranična saradnja.

Ovaj projekat je važan i zbog toga što veliki broj građana na Severu Vojvodine radi u županiji Čongrad i svaki dan putuju sa kolima na posao i nazad kući, a nakon izgradnje pruge moći će da putuju i vozom i neće čekati puno na graničnim prelazima.

Moram da napomenem da će se vršiti rekonstrukcija i dogradnja graničnog prelaza Horgoš-Reske, koji je takođe važan projekat za naše sugrađane koji putuju u EU.

Poslanička grupa SVM će podržati drugi rebalans budžeta, jer u sebi sadrži izgradnju važnih infrastrukturnih i vodnih projekata, kao što su na primer, izgradnja auto-puta između Beograda i Zrenjanina, izgradnja saobraćajnice između Novog Sada i Rume, izgradnja druge faze postrojenja za prečišćavanje vode za piće u Kikindi, i unapređenje uslova za prevođenje brodova u okviru brane na Tisi kod Novog Bečeja.

Poštovani narodni poslanici, poštovani ministre, na kraju bih želeo još jednom da kažem i nekoliko reči o članu 2. Zakona o budžetu. Naime, u članu 2. ste naveli da potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita planirate obezbediti zajmova domaćih i međunarodnih komercijalnih i multilateralnih finansijskih institucija, inostranih Vlada kroz emitovanje državnih hartija.

Znamo da građani naše zemlje trenutno mogu kupovati državne papire na veoma komplikovan i skup način. Naš predlog je da pojednostavite kupovinu državnih obveznica kroz Trezor sa minimalnim troškovima i bez poreza našim građanima, koji su spremni da finansiraju javni dug.

Naime, ako je većina javnog duga u rukama naših građana, onda to obezbeđuje stabilnije finansijsko tržište i za vreme ekstremnih događaja, kao što je i sadašnja pandemija.

Sa druge strane, mišljenja smo da je bolje platiti kamatu našim građanima, koji veruju u državu i kupuju državne papire, i koji će ih potrošiti u zemlji nego inostranim spekulantima.

Glasaćemo za rebalans, jer Vlada Republike Srbije ulaže napore za očuvanje javnog zdravlja i bezbednosti, pomaže privredi u cilju očuvanja likvidnosti i ublažavanje pada zaposlenosti, odnosno očuvanje životnog standarda i likvidnosti stanovništva i dalje posvećuje posebnu pažnju na kapitalna ulaganja.

Hvala na pažnji.