Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani gospodine ministre, kolege poslanici, evo danas kada govorimo o obrazovanju, mislim da svi u ovoj sali treba da budemo svesni toga da obrazovanje jeste temelj društva i obrazovanje nije trošak, nego investicija u budućnost Srbije.

Moram da konstatujem da u prethodnih pet godina razni oblici vlasti SNS sa koalicionim partnerima nisu na delu pokazali ovo o čemu govorim. Ne vi koji ste poslednji ministar, pre vas je bilo nekoliko ministara obrazovanja, zapravo nisu imali rezultate o kojima su govorili kada su preuzimali svoje resore.

Iskoristiću priliku i vama da kažem, jer ste prisutni, godinu i po dana predlažem jednu tehničku stvar, kako bi smo jedan mali doprinos napravili u smislu podrške obrazovanju Srbije, to je da usaglasimo Zakon o učeničkom i studentskom standardu sa Zakonom o lokalnim samoupravama, kako bi predsednici opština i gradonačelnici mogli da stipendiraju najbolje đake i studente iz svojih opština, da pri tom ne krše ni jedan zakon. To je samo jedna mala stvar, ali prosto, ne znam iz kog razloga, se o tome nije govorilo do sada.

Što se tiče samog dualnog obrazovanja, suštinski, sistemski ne mogu da kažem da to Srbiji ne treba. Treba i Srbija da ide u korak sa drugim zemljama i treba da nalazimo načine kako ćemo da usaglasimo zahteve privrede i naš obrazovni sistem. Međutim, imam drugi problem, a to je šta je danas privreda u Srbiji? Ko je danas taj poslodavac i koju strukturu radne snage on u Srbiji zahteva?

Moramo biti realni tome da većina ovih investitora koji dolaze danas u Srbiju traže jeftinu radnu snagu. To ne sme da bude cilj našeg obrazovnog sistema. Ne sme da bude cilj to da mi sada nisko kvalifikovane, ili đake sa trogodišnjim zanimanjima treba da obučavamo za 20.000, 25.000 ili 30.000 dinara, niti je, po meni, normalno da tadašnji premijer, današnji predsednik, na forumu na Kopaoniku kaže da je šansa Srbije u narednim godinama za privlačenje stranih investitora u tome što je Rumunija kao glavni konkurent podigla prosečnu zaradu svoje zemlje.

Pa i mi treba da težimo i podizanju minimalne zarade, treba da težimo i razvoju privrede kroz savremene tehnologije, kroz korak sa svim ostalim drugim razvijenim zemljama, ne da školujemo decu da bi radili u nisko proizvodnim fabrikama, pleli kablove u lošim uslovima i bili zadovoljni zato što su se zaposlili u fabrici gde primaju 200 evra platu. Sa tih 200 evra plate, nažalost, oni sutra neće moći da školuju svoju decu. To da neće moći da školuju niste shvatili u prethodnih pet godina. Niste, zato što nisu investirana niti opredeljivana dovoljna sredstva za stvaranje uslova za normalno funkcionisanje škole i predškolskih ustanovo širom Srbije.

Vi danas imate nesređene toalete u školama, iako je premijer tada, Aleksandar Vučić, govorio da će obići svaki toalet u Srbiji. Ja nisam primetio da je obišao te toalete i da ih je renovirao. Imate fiskulturne sale sa kojih opadaju plafoni, konkretno imate kod mene u Trsteniku, u gradu iz koga dolazim, školu u kojoj pada plafon. Imate škole koje ne mogu da obezbede sredstva, ni njihovi roditelji za talentovane đake koji treba da idu na takmičenje. Konkretno primer fizičara iz Trstenika koji je proglašen za najboljeg fizičara u Srbiji, nije otišao na olimpijadu fizičara jer roditelji nisu imali sredstava da mu daju, otišli su neki drugi čiji su roditelji bili imućniji.

Žao mi je što ovim zakonom se ponovo deo troškova prebacuje na roditelje, da ne kažem na ove privrednike. Što se njih tiče, ne verujem da će njima biti loše, ali što se tiče roditelja i te kako. Zašto? Ovde ste u delu Zakona o predškolskom obrazovanju dali mogućnost opštinama, odnosno jedinicama lokalne samouprave, da mogu sa manje od 80% da učestvuju u finansiranju predškolskog obrazovanja. Do sada je u zakonu bilo minimum 80%, sada je to maksimum, ali zato deo učešća roditelja koji je bio 20% maksimalno, sada može biti 50-50.

Obzirom na činjenicu da ste u prethodnom periodu, Vlada Republike Srbije devastirala jedinice lokalne samouprave tako što im je značajan deo sredstava uzela što kroz smanjenje budžeta, što kroz druge neke nadležnosti, vrlo se realno stvara sumnja da će se taj teret troškova i pretpostavljam da će to tako biti, da će jedinice lokalne samouprave, opštine i gradovi prevaliti na roditelje. Onda će reći – znate šta, pošto sa 20% budžeta učestvujemo u finansiranju predškolskog obrazovanja, hajde da malo to smanjimo za neke druge projekte i da dođemo u situaciju da uštedimo neka sredstava.

Dakle, to sve nije dobro i to ne govori da je u prethodnom periodu išta rađeno da možemo reći – da, bilo je pomaka, bilo je strategija. Prošlo je punih pet godina, nekoliko ministara se promenilo, nikakvih rezultat apsolutno nismo videli, izuzev činjenica prelivanja troškova na roditelje, pa kada govorimo i o udžbenicima koji više nisu besplatni.

Takođe, ovde sada u ovom predlogu zakona imamo i nešto o čemu se danas ne govori, verovatno svesno. To je još jedno novo zaduženje, ugovor sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj u iznosu od 47 miliona dinara, koji će opet u jednom trenutku vraćati građani Srbije. Koliko se obrazovanje ne shvata ozbiljno u Srbiji govori i objedinjena rasprava gde smo obrazovanje stavili danas u isti koš sa upravljanje radioaktivnim otpadom i nuklearnoj sigurnosti u Srbiji. Barem su te tačke mogle da se razdvoje zato što imamo sada predsednicu parlamenta koja je u Upravnom odboru Agencije za jonizujuće zračenje, pa je verovatno ona mogla nešto kvalitetnije da nam kaže u raspravi o ovoj temi. Hvala.

Zahvaljujem poštovana predsednice.

Predlažem Zakon o lokalnoj samoupravi, odnosno izmeni Zakona o lokalnoj samoupravi.

Ne znam ni sam koliko puta i pozivam vas ponovo, s obzirom da se radi o zakonu koji treba usaglasiti sa zakonom o učeničkom i studentskom standardu, a tiče se davanja mogućnosti lokalnim samoupravama u Srbiji da mogu da stipendiraju najbolje đake i učenike u školama.

Nažalost, moram da kažem da sve vreme, predlaganjem ovog zakona više od 20 puta to nije bilo dovoljno za vašu pažnju, da taj zakon prihvatite, iako se tiče budućnosti Srbije, iako smo svesni kakvo je stanje danas u Srbiji, iako smo svesni koliko ljudi teško žive i teško obezbeđuju sredstva za finansiranje svoje dece, nažalost i onda kada to možemo da uradimo, kada je to stvar forme vi to ne želite.

Molim vas da ovaj zakon predloži Vlada, neka predloži poslanička grupa SNS ili bilo koja druga vladajuća stranka. Otklonite ove smetnje da gradonačelnici i predsednici opština ne moraju da krše zakone kada budu želeli da pomognu u studiranju svojih najboljih đaka.

Takođe, to je toliko važnije, što iz godine u godinu, se budžeti, odnosno broj đaka, studenata koji su na budžetu fakulteta smanjuje i vi danas imate situaciju da oni studenti sa prosecima koji su 9,4 ili 9,5 i više, budu samofinansirajući, zbog toga što fakulteti nemaju dovoljno sredstava iz budžeta kako bi mogli da prihvate veći broj studenata na budžetu. To se dešava iz godine u godinu. Onda se pitamo zašto svake godine na desetine hiljada mladih ljudi odlaze iz Srbije. Odlaze zato što mi ne brinemo o njima. Odlaze zato što kada najbolji đaci i studenti završe svoja školovanja za njih mesta nema u Srbiji. Nema zato što su u državnim upravama njihova mesta zauzeli vozači, zauzeli konobari, zauzeli su neki koji su lojalni partijama, a koji apsolutno ne zaslužuju da zauzmu mesta takvim mladim ljudima. Mi danas, nažalost, ne baziramo ni svoju ekonomsku strategiju na najboljima, nego na najgorima, a to se vidi i na načinu koje firme i na koji način podržava privredu Srbije.

Podržavamo one koji traže nekvalifikovane radnike, tako da u budućnosti, verovatno po ovom principu ćemo trebati decu da upisujemo na trogodišnja zanimanja kako bi oni pleli kablove u raznoraznim firmama koje dolaze u Srbiju, jer nama, izgleda ne trebaju kvalitetni, obrazovani đaci i studenti koji mogu da daju kvalitet više našem društvu i da pokrenu i privredu Srbije i da pokrenu promenu u društvu, već nam treba jedna prosta radna snaga i zato i ne želite da ovaj zakon da prihvatite.

Zahvaljujem predsednice.

Naravno, ja već dugo vremena govorim o tome da poljoprivreda jeste šansa, jeste neiskorišćeni potencijal Republike Srbije i žao mi je što kako stvari stoje, i nadalje će to tako biti. Vi zanemarujete činjenicu da danas u Srbiji živi preko milion i po ljudi, neki kažu, čak i do dva, direktno od poljoprivrede radom kroz 640.000 malih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava.

Danas su ta poljoprivredna gazdinstva najveći poslodavac u Srbiji, a imaju najmanju podršku iz budžeta. Strategija za poljoprivredu i ulaganje u poljoprivredu nisu usmerena na njih, nego su usmerena na mali broj onih velikih tajkuna koji treba da uzmu što više sredstava iz budžeta i kada to govorim, jasno vam je i kada pogledate koliki su podsticaji za poljoprivrednike i zato ja predlažem ovaj zakon, da se povećaju podsticaji i na biljnu proizvodnju i na regres za gorivo, đubrivo, seme, premiju za mleko, jer smatram da apsolutno nisu dovoljni da bi naši poljoprivrednici mogli da budu konkurentni sa poljoprivrednicima iz zemalja u okruženju.

Nažalost, to nije strategija vladajuće stranke, nije strategija SNS. Moram da vas podsetim da ste još 2012. godine, kada ste dolazili na vlast, poljoprivredu proglasili kao jednu od ključnih grana privrede, kojoj ćete posvetiti posebnu pažnju, pa ste čak rekli da je ekonomsko i političko opredeljenje da poljoprivreda treba da bude strateška privredna grana, da će se agrarni budžet svake godine povećavati, počev od 5% 2012. godine, pa svake godine za po 1% izdvajanja u budžetu.

Ja ću vas podsetiti da to piše u Beloj knjizi. Možete da pročitate, ako ne verujete, koju ste vi izdali i obećali poljoprivrednicima koliko ćete da im dajete. Danas je taj budžet ispod ovih 5%. Dakle, da ne govorim o tom povećanju od 1%, koji ste obećali i slagali, nego govorim o tome da nije ni onih 5% iz 2012. godine i da kršite Zakon o budžetu, kojim je predviđeno da se minimalno 5% mora izdvajati za poljoprivredu. To govori o tome koliko ste iskreni u vašim obećanjima i koliko želite da posvetite pažnju poljoprivrednicima. Ali, s druge strane, ne znači da se ne daje poljoprivrednicima. Evo, dali ste Arapima 10 hiljada hektara najplodnijih oranica u Vojvodini. Sada ćete dati „Tenisu“, koji treba da nas uči kako se gaje svinje, a naši ljudi koji bi mogli od toga normalno da žive i koji taj posao rade odlično. Nažalost, za njih nema tu mesta, jer oni nisu dovoljno dobri i zanimljivi da funkcioneri SNS i Vlade Republike Srbije dođu slikaju se i prikazuju lažnu sliku kako se zapravo ulaže u poljoprivedu i kako se poljoprivreda razvija.

Poštovana predsednice, reklamiram član 106. stav 3. da za vreme govora narodnih poslanika i drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika.

Ako niste primetili, sve vreme dok je gospodin Konstantinović govorio, ne da je bilo dobacivanja, nego je bilo gnusnih laži, uvreda na njegov račun, vikanja i dranja i vaša je obaveza da, kao kada skrećete pažnju opozicionim poslanicima kada viču, to uradite i sa poslanicima koji čine vladajuću većinu.

Molim vas da ne kršite Poslovnik, nego da omogućite predstavnicima predlagača ovih zakonskih predloga sa opozicione strane da mogu normalno da predlože svoje zakone, da ih niko ne vređa, da im niko ne upada u reč, već da takvo ponašanje u budućnosti sankcionišete, ukoliko zaista želite da sačuvate dostojanstvo ovog Doma u kome se nalazimo. Zahvaljujem.

Član 106.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministri, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, evo mi imamo nekoliko zakona danas na dnevnom redu koji bi trebalo zapravo da su dobri i trebalo bi da u svom smislu pomognu daljem razvijanju institucija i sistema u Republici Srbiji i na kraju da pomognu građanima Srbije da lakše mogu da ostvaruju neke svoje potrebe vezano za državnu administraciju.

Međutim, da bi se ovi zakoni mogli primeniti neophodno je najpre imati čvrste i jake institucije. Neophodno je imati sistem u funkcionisanju države, a onda nadograđivati funkcionisanje tog sistema. Vi ste u prethodnih pet godina, govoreći o reformama učinili potpuno suprotno, a to je da su razorene institucije, da nema nikakvog sistema i da danas isključivo po potrebama političkih, kampanjskih nekakvih razloga se vodi Republika Srbija.

Vezano za zakon o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu reći nekoliko stvari. Kada je usvojena Strategija reforme državne uprave definisano je pet ključnih principa, a oni su, decentralizacija, depolitizacija, profesionalizacija, racionalizacija i modernizacija. Recite mi vi ministre, da li je premodernizacija o kojoj danas govorimo bilo koji od ovih ključnih principa do sada realizovan? Nije i zato će i ovaj zakon biti samo jedan pokušaj namere, možda dobre da se nešto u Srbiji učini u smislu efikasnosti državne administracije.

Što se tiče samog zakona, tu je podeljeno na nekoliko programa obuka, opšti program obuke, posebni programi obuke i ono što je meni najvažnije program za rukovodioce.

Što se tiče opštih programa obuke, verujte, ljudi koji rade danas u državnim sistemima koji su ozbiljni službenici i te kako obavljaju dobro uglavnom svoje poslove i te obuke postoje. Neke organizuje Stalna konferencija gradova i opština i neke druge institucije.

Ja imam ovde ozbiljno pitanje – šta je sa obukom za rukovodioce i kako će nacionalna akademija za javnu upravu uspeti to da reši? Kao prvo, vi ste predvideli 30 zaposlenih radnika sa 30.000.000 budžeta, predvideli ste 186.000.000 samo za opremanje nacionalne akademije.

Danas ne znamo koliko će ljudi tih 30 radnika trebati da obučava. Ja vas pitam da li danas vi znate, pošto prethodna ministarka, Ana Brnabić, nije znala odgovor na to koliko ukupno radnika imamo u državnim institucijama Republike Srbije, koliko je zaposleno posle zabrane zapošljavanja u Republici Srbiji? Koliko imamo agencija? Koliko imamo javnih službi ne znamo, iako je i gospodin Vučić još 2012. godine najavio da će preko 60 raznoraznih agencija i drugih, citiram, nepotrebnih institucija u Srbiji biti ugašeno. Mi danas ne znamo, pa tako ne možemo znati ni koliko će polaznika imati ta nacionalna akademija, da li će biti 100.000, 200.000, 300.000 i na koji način će se to u praksi realizovati.

Takođe, ono što je jako važno kod obuke rukovodioca je pitanje – koga ćemo obučavati. Godine 2014. ste usvojili zakon koji je predvideo izbor rukovodioca po konkursu. Godine 2016. novi Zakon o javnim preduzećima koji je takođe rekao da do marta 2017. godine svi rukovodioci državnih institucija moraju biti izabrani po konkursima i konkursi moraju biti završeni.

Šta se dogodilo? Od oktobra 2016. do marta 2017. postavljeno je 317 službenika, odnosno funkcionera, od toga svega 10 na konkursima, svi ostali su u v.d. stanju i danas je Srbija u v.d. stanju. I koga ćete vi obučavati, one koje ćete po političkom nahođenju smenjivati na svaka tri meseca, ukoliko ne budu bili neko ko sprovodi partijske naloge njihovih funkcionera.

Naime, izveštaj Evropske komisije je rekao da preko 60% postavljenih državnih službenika, je imenovano, apsolutno suprotno zakonskim odredbama pod političkim uticajem.

Prema tome, ukoliko biste želeli da ovaj zakon protiv koga ja ne bih imao ništa loše, da je sve ovo pre toga urađeno, sprovedete, ali morate prvo izgraditi sistem institucija koje ste razorili i sistem u funkcionisanju Republike, odnosno državne administracije u Srbiji.

Što se tiče Zakona o elektronskom dokumentu, ne mogu da kažem da je to loše. Ja bih voleo da taj zakon zaživi i da olakšamo našim građanima da ne moraju šest meseci da čekaju da dođu, kao što je bila do sada praksa, do zdravstvene knjižice, da čekaju kao nekada u redovima za vizu da dođu do pasoša ili do lične karte.

Voleo bih da privrednicima pojednostavimo komunikaciju sa državnom administracijom, ali sve to ne može danas meni da bude dovoljan dokaz da će ovaj zakon to uraditi, jer smo imali bezbroj zakona usvojenih u prethodnim godinama koji nisu primenjeni.

Imali smo obećanja Kancelarije za brze odgovore koja je mnogo jednostavnija od ovog zakona, pa i to nije zaživelo, tako da, ne znam šta će se dogoditi sa ovim zakonom koga hoću i želim da podržim i nije mi problem, iako sam opozicija da kažem da je to dobar zakonski predlog.

Na kraju ono što mi je najveća dilema zašto je 12 meseci rok za usvajanje 17 podzakonskih akata, a do tada ćemo za tih 12 meseci koristiti podzakonske akte prethodnog zakona koji je već postojao u elektronskom dokumentu i Zakona o elektronskom potpisu, tako da možemo reći da zakon neće u punom smislu stupiti na snagu, pre nego za godinu dana. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege poslanici, postavljam pitanje premijerki Ani Brnabić i ministru državne uprave i lokalne samouprave, gospodinu Ružiću, a pitanje je zašto već nisu uvedene ili kada će biti uvedene privremene mere u opštini Vladimirci, zbog uslova koji su se tamo stekli i zbog nemogućnosti da tamo vlast funkcioniše normalno.

Naime, DRI je sprovela kontrolu finansijskog poslovanja i izveštaja opštine Vladimirci i zbog toga je naložila SO Vladimirci da postupi po nalozima DRI i smeni Miodraga Milinkovića, predsednika opštine Vladimirci, zbog grubih povreda propisa, kriminalnih radnji, korupcije i nepostupanja u skladu sa zakonom. Neke od tih stvari su nevalidne računovodstvene dokumentacije, nabavke bez sprovođenja javnih nabavki, nepravilno iskazivanje stanja na tekućim računima i mnogo drugih grubih nepravilnosti.

S obzirom da skupština opštine nije postupila po nalogu DRI, Narodna skupština, ovaj Dom gde mi sedimo, je 15. avgusta takođe dobila obaveštenje o utvrđivanju zahteva za preduzimanje mera i razrešenje odgovornog lica u opštini Vladimirci, predsednika opštine Miodraga Milinkovića.

Dakle, DRI je naložila smenu predsednika opštine Vladimirci i kaže – podnet je zahtev za razrešenje odgovornog lica, predsednika opštine Vladimirci Miodraga Milinkovića kao neophodan u datoj situaciji, a radi zaštite interesa građana lokalne samouprave.

S obzirom da to još uvek nije sprovedeno, pitam nadležne institucije kada će taj problem biti rešen i kada će posle prinudne uprave biti raspisani izbori u Vladimircima?

Da stvar bude još gora, mi tamo imamo i paralelne institucije. U trenutku kada je Skupština htela da odlučuje po zahtevu državnog revizora, jedan broj poslanika je napustio salu, a jedan je nastavio da radi, pa je izabran i novi predsednik SO Vladimirci, tako da danas imamo dva. Taj novi saziv je uputio zahtev tadašnjoj ministarki državne uprave, današnjoj premijerki Ani Brnabić da odgovori koji su organi tamo sada validni. Dana, 7. septembra 2016. godine, Ministarstvo državne uprave, a tada ministarka Ana Brnabić je potpisala da novi saziv, odnosno nova odluka za izbor novog predsednika skupštine apsolutno validna i oni imaju pravo i mogu da nastave da rade. Međutim, to se u praksi nije desilo. I dalje stari predsednik SO upravlja SO Vladimirci. Dakle, imamo jednu konfuziju i jedno stanje koje je neodrživo. Zanima me da li danas neko u državi je svestan šta se dešava po lokalnim sredinama i u kakvoj situaciji se nalaze lokalne samouprave?

Pored toga što su potpuno devastirane smanjivanjem sredstava i sve većim nadležnostima, mi imamo bezbroj ovakvih primera kao što su Vladimirci. Imate, recimo, u Kragujevcu gradonačelnika koji uvodi stečaj u Kragujevac. Imate Labana koji preti vađenjem grkljana. Imate gradonačelnika Niša koji je zadužio grad verovatno za 10 godina unapred. Imate predsednika opštine u Trsteniku koji kupuje novi službeni auto, a nije platio gas ni za prethodnu grejnu sezonu i blokirani su računi javnog preduzeća. Naravno, ovo sa Vladimircima je kao poseban problem. Da li su oni geto u kome ne važe zakoni Republike Srbije, ne važi mišljenje državnog revizora, ne važi mišljenje ministarke tada Ane Brnabić, a današnje premijerke. Da li oni treba da poštuju institucije Republike Srbije ili za njih važe neka posebna pravila?

Molim nadležne da mi odgovore na ovo pitanje i da preduzmu sve mere koje su neophodne da se razreši situacija u opštini Vladimirci. Zahvaljujem.

Imali smo prilike da slušamo cele 2016. godine da je to godina koja je proglašena za godinu preduzetništva, da će preko 40 zakonskih regulativa i pravnih akata biti promenjeno, kako bi se olakšalo funkcionisanje privatnim preduzetnicima u Republici Srbiji. Nažalost, od toga se ništa nije desilo, privatni preduzetnici danas služe državi da pune kasu, da inspekcijske službe kao haračlije idu i po zadatku naplaćuju kazne privatnim preduzetnicima, bez bilo kakvog upozorenja, zato što je neophodno napuniti budžet da biste mogli kroz vaše medije da manipulišete. Tako imamo suficit u budžetu, ali po leđima građana i po leđima privrednika Republike Srbije.

Ja ovim zakonom, koji ko zna koji put po redu predlažem, predlažem dve konkretne mere da olakšamo našim preduzetnicima funkcionisanje, a to je da se umanji poreska osnovica svim onim preduzetnicima koji na neodređeni rok zaposle radnike, i to za ukupan iznos uplaćenih neto zarada, kao i da one koji rade u devastiranim područjima, nedovoljno razvijenim područjima Republike Srbije, da ih tri godine oslobodimo poreza na dobit.

Nažalost, to nije za vašu pažnju dovoljno, ne želite taj zakon da stavite na dnevni red, uopšte da diskutujem o tome, iako znamo da je evropski prosek da sa preko 50% BDP u zemljama EU upravo učestvuju mala i srednja preduzeća. Oni nisu prioritet ove vlasti već pet godina, zato što su prioritet oni koji dolaze iz sveta raznoraznih investitora, koje čašćavate sa po 10, 15, 20 hiljada evra po jednom zaposlenom radniku, a naše čašćavate inspekcijskim službama, koji treba da prežive u jednom takvom ambijentu.

Zbog takve politike, danas je u Srbiji najmanja minimalna zarada u regionu. Srbija danas ima 189 evra minimalnu zaradu, dok Crna Gora 193, Makedonija 195, BiH 207, Hrvatska 409 i Slovenija 614 evra. Ista stvar je i sa prosečnom neto zaradom koju najavljujete, ne znam koliko godina već, da će biti 500 evra. Ona ne može da bude ni 400, jer je 396 bila u avgustu mesecu, po podacima Zavoda za statistiku. Tako da, ne čudi ni to što su te neto plate u Srbiji manje nego i u afričkim zemljama, i to je rezultat ovakvog odnosa prema preduzetništvu, prema malim i srednjim preduzećima i prema jednom stavu da u Srbiji možemo napraviti rezultat i zaposliti građane tako što ćemo čašćavati raznorazne strance sa sredstvima građana Republike Srbije, koje ste uzeli od penzionera, zaposlenih i ostalih.

Zahvaljujem.

Još u maju mesecu ove godine sam predložio odluku o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja stanja u medijima nakon procesa privatizacije. Nažalost, vladajuća većina je to odbila tada, iako joj nije smetalo da tokom leta govorite o katastrofalnom stanju, napadima na novinare, ukazujete na situacije gde se neki novinari tuku, a nekim novinarima se upada i u stanove. Nažalost, to je sve posledica nakaradno sprovedenog seta medijskih zakona, koje ste ciljno sproveli, tako da danas upravljate sa 90% medija u Srbiji, kako nacionalnih, tako i lokalnih medija.

Upravo zato je neophodno formirati anketni odbor, kako bi se utvrdilo pravo stanje posle usvajanja zakona i sprovedene privatizacije medija, jer ste vi danas samo onu vlasničku kontrolu zamenili finansijskom, pa danas kontrolišete sve medije u Srbiji, bez obzira ko je njihov vlasnik, time što im dajete opet iz budžeta Republike Srbije određena sredstva, ali samo onim podobnim, kako bi funkcionisali. Tako imate situaciju da lokalne samouprave iz svojih budžeta pozamašne sume od po nekoliko desetina miliona izdvajaju za finansiranje medija. Time se finansiraju mediji koji imaju zadatak samo da promovišu one koji su predstavnici SNS, a one ostale političke subjekte ili građane koji imaju šta da kažu na lokalu, oni ne postoje za te medije.

Zato je neophodno da se formira anketni odbor i da se utvrdi i to i vlasnička struktura, da se vidi ko su danas pravi vlasnici medija u Srbiji i šta je danas zadatak medija. Ukoliko to ne uradimo, ne možemo govoriti ni o dijalogu, ne možemo govoriti ni o demokratiji u Republici Srbiji. Zato vas pozivam da danas krenemo u dijalog. Ukoliko vi pozivate nas kao opoziciju na dijalog, evo, ja pozivam vas na dijalog vezano za stanje u medijima. Ukoliko ste toliko ispravni, ukoliko radite sve dobro za Srbiju, ukoliko sve što govori predsednik Srbije Vučić, premijer i ministar svega i svačega, i direktor, hajdete onda oslobodite medije. Dajte barem Javnom servisu, koga finansiraju svi građani Republike Srbije, da možemo da polemišemo i sa tim predsednikom ili sa bilo kim iz opozicije, a ne da služi to samo za vašu ličnu promociju.

Dakle, najava medijske strategije koju je najavio ministar, nove medijske strategije, je nešto što treba da usledi posle anketnog odbora. Prvo da utvrdimo stanje kakva je situacija danas u medija, ko šta radi sa medijima, šta radi danas REM u Srbiji, pa tek onda da krenemo u novu medijsku strategiju. Ukoliko zaista želite da nešto uradite u Srbiji i da se borite za prava medija, dokažite to na delu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Ovo je takođe jedan zakon koji je tehničke prirode, a ima i sistemskog značaja, naročito što se tiče lokalnih samouprava i mesnih zajednica koje danas jesu prepoznate u Zakonu o lokalnoj samoupravi. Mi danas nemamo mesne zajednice koje su funkcionalne i koje imaju određena ovlašćenja. Ja predlažem već ko zna koliko puta da se njima povećaju ovlašćenja, pa bez obzira na to što danas sa verovatno 95% mesnih zajednica u Srbiji upravljaju kadrovi SNS, to je važno za život građana u mesnim zajednicama.

Ovim zakonom predlažem da se mesne zajednice uvaže tako što se uvodi obaveznost formiranja mesnih zajednica kako na seoskom, tako i na gradskom području, i da im se reši finansiranje tako što bi se 80% poreza na imovinu onih ljudi koji žive u nekoj mesnoj zajednici izdvajalo za finansiranje te same mesne zajednice, da bi oni sami mogli da raspolažu tim sredstvima onako kako odluče po svojim prioritetima koje oni najbolje znaju. Nažalost, taj zakon vi ne želite da stavite na dnevni red i to dokazuje da su i lokalne samouprave i mesne zajednice danas samo deo jedne hobotnice koja upravlja sa vrha države i ne želi bilo kakav vid decentralizacije, bilo kakav vid finansijske decentralizacije na nižim nivoima.

Ti ljudi danas koji se kandiduju i za lokalne samouprave i za mesne zajednice su svesni toga da ne mogu ići kao građani Srbije da se kandiduju, već moraju biti deo jedne priče nekakve stranke i zato je neophodno promeniti izborni zakon, da se pitaju ljudi koji žive u određenim sredinama šta se tamo treba raditi, a ne da im neko iz Beograda ili bilo koji predsednik opštine ili gradonačelnik po svom ličnom nahođenju daje milostinju. Imali smo priliku da vidimo u prethodnim godinama, a videćemo verovatno to i u ovoj kada se bude raspravljalo budžetu, kako ministar finansija i premijer čašćava neke lokalne samouprave, gradove i opštine sa desetinama miliona dinara zato što žele da prikriju njihovu nesposobnost sredstvima građana Republike Srbije.

Prema tome, nemojte to tako da radite, nego sistemski rešite problem. Dajte gradovima i opštinama dovoljno sredstava da mogu normalno da funkcionišu u okviru nadležnosti koje su im poverili. Isto tako, dajte mogućnost mesnim zajednicama da mogu u okviru svojih nadležnosti na tom najnižem nivou vlasti da funkcionišu onako kako treba i za šta su, u stvari, i formirani.

Ovo je takođe zakon koji predlažemo preko 20 puta i s jednim posebnim razlogom i osvrtom danas, zbog toga što danas u Srbiji u oko 640.000 poljoprivrednih gazdinstava negde oko dva miliona ljudi živi od poljoprivrede i prima platu u poljoprivredi. Danas su mala poljoprivredna gazdinstva najveći poslodavac u Republici Srbiji. Meni je žao što vi to ne vidite i žao mi je što ste do sada u proteklih pet godina uradili sve suprotno od onoga što ste rekli da ćete uraditi kada dođete na vlast 2012. godine i što se nalazilo u programu SNS.

Vi ste smanjili podsticaje za poljoprivrednike, smanjili ste premiju za mleko, smanjili ste i podsticaje za biljnu proizvodnju i regrese na gorivo i podsticaje i mere po hektaru. Podsetiću vas, 2012. godine SNS je rekla da je ekonomsko i političko opredeljenje da poljoprivreda treba da bude strateška privredna grana, da će agrarni budžet biti znatno povećan i da njegova visina treba da iznosi minimalno 5% ukupnog budžeta, sa minimalnim povećanjem od 1% u svakoj narednoj godini, što znači da u 2017. godini bismo mi, da niste slagali građane Srbije, imali 10% izdvajanja za agrarni budžet. Nažalost, on je danas ispod 5%, manje nego 2012. godine, kada ste obećali i kršite Zakon o budžetu time što je on ispod 5%.

Sa druge strane, vi danas, pored toga što smanjujete davanja poljoprivrednicima i ljudima koji rade u poljoprivredi, spremate uvođenje i vaučera, kako biste uveli u legalne tokove i one koji danas rade na poljoprivrednim gazdinstvima i kako biste poljoprivrednicima uzeli za njihove doprinose i poreze i to treba da se plati, ali pre toga treba da pogledate u kakvom su stanju poljoprivrednici, da li mogu da prežive, a onda da plate radnike. Ali vama to treba da biste ponovo manipulisali podacima i rekli – evo, smanjili smo stopu nezaposlenosti, verovatno ćemo imati 5% kada uvedete vaučere, jer svako ko bude jedan dan radio na nekom poljoprivrednom imanju imaće plaćene doprinose i za vas će biti verovatno nezaposleno lice.

Dakle, vi ne koristite nikako u ovih pet godina poljoprivredne potencijale, pričate o poljoprivredi samo u predizbornim kampanjama, nema nikakve ozbiljne strategije, izuzev što poklanjate zemlju strancima, kao što smo imali slučaj u Vojvodini gde ste kompaniji izvesnoj poklonili 10.000 hektara, od čega 3.500 moraju ići u Karađorđevu, gde su oni trebali da nauče naše paore kako se u stvari obrađuje zemlja, a to učenje se završilo tako da oni imaju prinose danas četiri puta manje nego naši paori, što i ne čudi, s obzirom da, kako oni kažu, tamo je glavni izvođač radova i poljoprivrednik brat premijera Andrej Vučić.

Zahvaljujem predsedavajući. Kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, postavljam pitanje premijeru Ani Brnabić i ministru Vukosavljeviću, vezano za stanje u medijima u Republici Srbiji posle sprovođenja seta zakona o privatizaciji medija, da li je izvršena evaluacija kakvo je stanje u medijima posle privatizacije i da li su postignuti traženi ciljevi, odnosno, željeni ciljevi koji su postavljeni prilikom usvajanja zakona?

Drugo pitanje je da li u Srbiji ima cenzure? To pitam zato što u Ustavu Republike Srbije u članu 50. jasno stoji da u Republici Srbiji nema cenzure, u članu 51. da svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to poštuju.

Dakle, ja sam pokušao da dobijem odgovor od ministra Vukosavljevića pre nekog vremena. Na žalost na ovo pitanje odgovor koji sam dobio je sveden na to da su navedena zakonska ovlašćenja ministarstva gde kaže da je ministarstvo u zakonu predviđenim rokovima donelo podzakonska akta, pomagalo u izradi podzakonskih akata itd.

Želim kao poslanik odgovor na konkretno pitanje koje sam postavio, a sve u skladu sa dešavanjima u medijima, ne samo ovih dana po pitanju Vranjskih novina koje su jedne u nizu medija koji su pod udarom vlasti i režima zato što su profesionalno obavljali svoj posao već to traje i duže vreme. Da ne govorim o tome u kakvim uslovima danas rade novinari. Nije bitno da li rade u ovim ili onim medijima, svi oni obavljaju svoj posao i rade u katastrofalnim uslovima.

Danas u Srbiji posle seta medijskih zakona, novinari se tuku, upada se u stanove novinara, novinari se razvlače po pojedinim medijima nazivajući ih svakojakim imenima, a sve u cilju apsolutne kontrole, onoga što vlast želi da predstavi javnosti.

Ono što smo mogli da vidimo u prethodnim godinama je da vlast kontinuirano, propagandom kroz pojedine medije koje kontroliše, manipuliše građanima Srbije sa time kako je stanje u Srbiji stalno, kako je vlast odlična, kako će bolji život krenuti, evo, samo što nije.

Moram reći da veliku odgovornost za jedno takvo stanje u Republici snose i mediji, zato što oni imaju veliku ulogu u kreiranju stanja u društvu i upravo zbog velikog opšteg siromaštva u državi, kao i zbog finansijske kontrole od strane vlasti. Nažalost, mediji moraju da igraju po pravilima režima, da bi postojali i da bi obezbedili egzistenciju za svoje radnike.

Setom zakona o medijima je cilj bio da država izađe iz finansiranja medija, odnosno iz vlasničke strukture medija. Samo je promenjeno to da država više nema vlasništvo, ali kroz finansijsku kontrolu i dalje apsolutno upravlja medijima.

Vi nemate danas nijedan lokalni mediji na koga može bilo ko ko nije iz vladajućih struktura da se pojavi…

Ja sam postavio pitanje.

Ja sam postavio pitanje i obrazlažem pitanje. Na početku sam postavio pitanje, čućete to ili ćete videti.

Završavam. Nemojte me prekidati.
Da je stanje u medijima loše govori i to da smo za godinu dana sa 59. pali na 66. mesto po pitanju slobode medija u Srbiji.