Zahvaljujem predsednice.

Kao predlagač ovog amandmana slušao sam pažljivo skoro sat vremena diskusije drugih poslanika po ovom amandmanu i slušao kako se poslanici vladajućih stranaka utrkuju ko će pre reći da Srbiji ne treba ministarstvo za porodicu i demografiju, sa raznoraznim obrazloženjima od kojih je apsolutno najdominantniji bilo da je to neka demagogija. Ako je za vas to pitanje demagogije, ako je ovako demografsko stanje i pad nataliteta u Srbiji demagogija, onda ja zaista ne mogu da shvatim šta ćete drugo reći građanima.

Dakle, to je pitanje svih pitanja, i vi o tom pitanju ne želite da razgovarate, odnosno želite tako što kažete da mi koji to predlažemo da se bavimo demagogijom, a onda se neki drznu da kažu – pa, da oni govore da treba da se reši problem za koga treba više vremena, jer nema efekata preko noći.

Ti koji to govore zaboravljaju samo jednu stvar da su 2000. godine, skoro pa najviše na vlasti od svih stranaka, čak i od SNS i DS, da ne govorim da do 2000. godine su vladali čitavu deceniju, i sada oni govore o tome da neko ovde nema razumevanja za vreme. Ko? Svi su manje od njih bili na vlasti. Dakle, taj argument ne verujem da može iko da prihvati.

Govorilo se o tome kako je napravljen neki jako veliki pomak u smislu rešavanja problema o kome govorim tako što je opredeljeno 130 miliona dinara za ministarstvo, odnosno za aktivnosti gospođe Đukić Dejanović i da je 90 opština u Srbiji dobilo sredstva. Nije suština koliko je opština dobila, nego kolika sredstva su opredeljena, duplo manje nego koliko je opredeljeno za fontanu, u tome je suština, a nije čak ni u tome, reći ću vam u čemu je suština.

Mladi ljudi se ne usuđuju da osnivaju porodice i da rađaju decu zbog siromaštva dragi prijatelji. Zbog siromaštva i zbog stanja u svojim džepovima, novčanicima, frižiderima, ko je spreman danas da formira porodicu kad nema ni zaposlenje, a kad ga ima treba da bude srećan po vama ako prima platu 200 evra, a vi obećavate od 2012. godine bolji život. Evo, čujem sada nova mandatarka čak i 2019. godine. To je suština kompletnog problema, jer se demografija i pad nataliteta ne rešavaju tako što će se na 90 opština raspodeliti novac, nego zato što će se pomoći ljudima da imaju golu egzistenciju, da imaju uslove da mogu formiraju porodicu i da rađaju decu.

Dalje, kaže – amandman nije u skladu sa zakonom, Ustavom. Prihvatam. Ali, pitam zašto vi to niste predvideli kao predlagači ovog zakona? Ako zaista mislite da rešavate problem svih problema u Srbiji zašto ga vi niste predložili?

Onda mi iz opozicije, verovatno ne bi smo mogli da govorimo o ovome. Verovatno bi onda bilo u skladu sa zakonom, ali ga niste predložili, zato što ste morali da delite politički plen između koalicionih partnera kroz druga ministarstva. Moj vam je savet i predlog –Nemojte više da privatizujete i rasparčavate Srbiju kroz deobe, kroz različita ministarstva da bi se podmirili politički apetiti koalicionih partnera, koji su očigledno porasli u zadnjem periodu, nego razmišljajte kako ćete da sprečite ovu katastrofu, a to je pražnjenje i izumiranje Srbije.

Pozivanje i na to da je veliki rezultat u prethodnih godinu dana što se, kako kažu –animirali su Srpsku akademiju nauka i umetnosti. Ne treba animirati SANU, ti ljudi jako dobro znaju šta rade. Treba ih slušati. A za ovih pet godina ih vi niste čuli. Kada ja govorim ovde i moje kolege u skupštini o tome o čemu govori i SANU, vi kažete da je – demagogija, a onda se pozivate na SANU, a zaboravljate samo jednu činjenicu šta je rekao predsednik SANU, gospodin Kostić, koji kaže, takođe – da za poslednjih deset godina izgubili smo preko pola miliona stanovnika i da nažalost, Srbija izvozi sopstvenu budućnost. To je ono o čemu govore i građani, govori i SANU, a vi ne želite to da čujete.

Iz tog razloga smo i podneli ovaj amandman, jer smatram da je to pitanje o kome treba svi ovde da raspravljamo i da svi ovde zajednički shvatimo da je to izdat svakog od nas pojedinačno i iznad svake političke stranke koja sedi ovde u parlamentu. To što je za vas to demagogija i što vi imate nalog da vi odbijate sve amandmane i što, verujem, većina od vas shvata koliki je ovo problem, prosto ne sme, jer živimo u državi koja ima politički sistem takav da se o svemu pita jedan čovek i zato je drugi deo našeg amandmana da to samo legalizujemo, da onaj koji odlučuje o svemu jednostavno i u zakonu ima utemeljenje za to, pa kad neko želi iz svog resora u neko ministarstvo nešto da uradi neka lepo Aleksandar Vučić, upravo da saglasno za to, a onda neka sprovodi svoje mere politike u ministarstvo.

Pridružujem se kolegama poslanicima koji su govorili i praktično rekli šta je istina u cilju ovih vaših premeštanja nadležnosti sa javnih preduzeća za obavljanje određenih poslova iz jedno u drugo ministarstvo. Dakle, isključivo je u pitanju gola i ogoljena politika, odnosi sa koalicionim partnerima, podele između SPS i SNS uglavnom, ne vidim ove druge da će oni nešto tu biti važni pored njih, u cilju obezbeđivanja većine za novu Vladu i, naravno, nastavlja se priča podele privatizovane Srbije između sebe i nastavlja se priča podela resora po dubini.

Dakle, do sada je bilo i međusobne kontrole, pa su neki ministri iz SNS-a mogli da utiču na neke procese u preduzećima kojima upravljaju kadrovi SPS-a ili neki drugi, a sada se to podelilo na feude, svako će imati svoj feud i podelili ste lepo Srbiju i lepo ministarstva. Vi to radite konstantno pet godina. Pet godina traju igre bez granica, novi izbori, nova Vlada, rekonstruisana Vlada, novi ministri, pet vlada, četiri zakona o ministarstvima, nebrojano ministara se promenilo i stalno je obrazloženje jedno te isto - da se to radi zarad boljitka, zarad napretka, zarad efikasnog funkcionisanja države, državnog aparata, razvijanja Srbije, progresa Srbije. Ne znam da li je iko to u Srbiji osetio, izuzev vas koji danas vladate Srbijom i kojima je sve to dobro zato što je dobro vama, dok narod jedva sastavlja kraj sa krajem.

Kao što je i u ovom amandmanu predlog da se odustane od ovakve podele feuda, istu stvar imamo i u drugim članovima Zakona o ministarstvima, gde ste predvideli i gašenje Direkcije za elektronsku upravu, verovatno zato što za pet godina nije uspela da otvori kancelariju za brze odgovore, o kojoj ste govorili ko zna od kada koliko godina unazad, ali to i ništa ne čudi. Dakle, sve je ovo samo jedna politička trgovina, prebacivanje iz jednog resora u drugi, bez ikakvog cilja ili mogućnosti za stvaranje bilo kakvog rezultata ili bilo kakvog pomaka u funkcionisanju Republike Srbije.

Juče sam čuo i obrazloženje kako će Ministarstvo poljoprivrede sada tek krenuti da radi kad se, pod znacima navoda, otarasi dela za zaštitu životne sredine. Da li to znači da pre godinu dana niste bili svesni toga, pa ste tada napravili ministarstvo koje je u svom sklopu imalo i deo za zaštitu životne sredine, pa ćete sada kada to izdvojite moći da napravite neke rezultate u poljoprivredi? Ne, to su sve prazne priče koje pričate građanima Srbije već pet godina. Zahvaljujući isključivo vašim medijima i stanju u kome se mi nalazimo u jednom autokratskom društvu, nemoguće je da građani lako dođu do istine, ali će doći pre ili kasnije.

Stoga, mislim da i ceo zakon, a i ovaj naš predlog amandmana i te kako imaju smisla i mislim da ovaj član zakona treba obrisati i treba zapravo pogledati ministarstva, Vladu i državu kao jedan sistem, a ne da nastavite i dalje ono što radite pet godina, a to je urušavanje sistema vrednosti i urušavanje sistema institucija. Naravno, neće vama ni ovo biti problem, jer ste instituciju urušili tako što svaki zakon koji mi ovde usvojimo kao poslanici se u praksi ne primenjuje i nema nikakve političke odgovornosti za to. Nema političke odgovornosti ni kada kažete da će se po konkursu postavljati direktori za javna preduzeća. Nažalost, oni dolaze isključivo po predlogu političkih partija, ali to je slika i prilika u kojoj živimo mi danas svi u Srbiji, sa vama na grbači. Nadam se da će građani pre ili kasnije to shvatiti, da kako ste radili, tako ćete i proći na izborima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovane kolege poslanici, danas pred nama imamo četvrti Zakon o ministarstvima u poslednjih pet godina. Imamo pred nama i petu Vladu za pet godina. Dakle, držite jako dobro ritam da svake godine imamo novu vladu. Za to vreme promenio se jako veliki broj ministara. Preko 30 potpuno novih i različitih ličnosti i za tih pet godina smo imali četiri ministra privrede, četiri ministra poljoprivrede, tri ministra finansija i, naravno, ta praksa se nastavlja, praksa sa politikom radi politike, praksa sa time da ministri služe tu samo da bi u jednom vremenskom periodu odradili ono što vrhovni vođa od njih očekuje i posle toga bili bačeni u korpu kao potrošni papir.

Dakle, ta politika se nastavlja i danas. Danas trebamo da se setimo svih onih ministara, jer pred nama je izbor novih ministara koji su obeležili ovih pet godina, koje nešto slabo pominju oni koji su ih tu postavili, sa obrazloženjima da su oni specijalisti u svojim oblastima, da će oni napraviti jako velike rezultate za Republiku Srbiju i za njene građane, kao što je recimo bio Milan Bačević, Bratislav Petković, Ivan Mrkić, Nebojša Rodić, Lazar Krstić, Dragan Glamočić, Tomislav Jovanović, Srđan Verbić i mnogi drugi. Dakle, to su sve bili ministri. Mnogi su se rotirali u određenim resorima u prethodnom periodu i zaista ne znam kako neko danas može da postavi pitanje zašto u Srbiji izostaju rezultati. Pa izostaju upravo zbog toga što za pet godina niste uspeli da izgradite nikakav sistem za funkcionisanje države.

U prilog tome govori i činjenica da danas predsednik Republike najavljuje u svom obraćanju da će nova Vlada Republike Srbije imati dva premijera. Toga nema u zakonu ovde i ja sada ne znam koga on laže. Da li laže mandatarku Anu Brnabić ili laže gospodina Ivicu Dačića. Ako je istina da će biti dva premijera, ja onda postavljam pitanje kako je moguće da je neko spreman da prihvati mandat da bude premijer i da toliko bude ponižen da mu se kaže - bavićeš se samo ekonomskim resorima, a politikom će se baviti neko drugi? To zapravo govori o tome da u ovom zakonu treba ubaciti jednu ključnu rečenicu, a ta ključna rečenica, i mi smo kao poslanička grupa podneli amandman za to, jeste da ministarstva i ministri sve poslove iz svog delokruga treba da obavljaju po pribavljenoj saglasnosti predsednika Republike. Onda će ovaj zakon imati smisla i moći ćete da ga primenjujete adekvatno realnom stanju u Republici Srbiji, a to je da jedan čovek donosi sve odluke i da svi vi danas u izvršnoj vlasti prihvatate ulogu da igrate u njegovom folkloru dok on svira muziku po kojoj želi da vi igrate.

Danas u ovom zakonu pred nama imamo još jednu zanimljivost, a to je da imamo dva ministarstva više. Ako se sećate, nije bilo tako davno, svega pre godinu i nešto dana, govorili ste o tome kako je Vlada Aleksandra Vučića najmanja sa najmanjim brojem ministra zbog racionalnosti, zbog ušteda ste maksimalno smanjili broj ministarstava. Danas, godinu dana posle toga, imamo potpuno drugačiju situaciju, uvođenje novih ministarstava sa obrazloženjima da moramo imati nova ministarstva kako bi se poslovi iz tih resora i oblasti bolje obavljali nego što je to bio slučaj danas. Zaista ne znam da li je istina ovo što čitam u današnjem obrazloženju ili ono što smo čitali pre godinu dana, ali zapravo jedno sa drugim ne ide.

S druge strane, ako govorimo o finansijskom aspektu, možemo reći da očigledno postoje finansijski resursi gde država troši više. Ako može da troši više na nova ministarstva, hajde onda da vratimo i ono što ste uzeli penzionerima, hajde da vratite i one plate koje ste uzeli zaposlenima u Republici Srbiji.

Takođe, ono što je suština vezano za uvođenje dva nova ministarstva, zapravo nije ništa od onoga što ste vi napisali u obrazloženju. To je u stvari legalizacija političke trgovine, podmirivanja i dokaz da su apetiti pojedinih koalicionih partnera porasli i da ćete morati sada da napravite neke određene kompromise. To znači da ni podrška nije više onolika kolika je bila, a imali ste je suverenu i imali ste mandat da promenite sve što loše u ovoj Srbiji, sve ono o čemu sada govori predlagač zakona, da je neko drugi radio u prethodnih pet ili 10 godina. Pet godina ste imali mandat da pokažete šta znate i umete. Od svega toga videli smo pet vlada i viđamo izbore svake godine i očigledno da će se taj izbor i nastaviti dalje.

Dakle, pored toga što u ovom zakonu apsolutno imamo političkog kompromisa i trgovine, a ne efikasnost niti racionalnost, imao još jednu zanimljivu stvar, da su resori podeljeni po feudima, da koalicioni partneri dobijaju svako svoju oblast. Podelili ste Srbiju da se igrate sa njom onako kako odgovara kom koalicionom partneru koji čini Vladu. Tako danas je izbačeno iz nadležnosti Ministarstva privrede sve ono što se tiče javnih preduzeća iz oblasti energetike. Dakle, Ministarstvo energetike će isključivo biti nadležno nad svim poslovima koje obavljaju javna preduzeća iz te same oblasti, verovatno da bi svaki koalicioni partner znao šta njemu pripada, ali kada već tako delite Srbiju i kada uvodite nova ministarstva ja ću vas pitati šta je sa najvećim problemom u Srbiji, šta je sa demografijom, šta je sa porodicom u Srbiji? O tome ne govorite.

Maločas sam slušao obrazloženje predlagača zakona kako je poljoprivreda jako važna oblast, zašto treba osnovati novo ministarstvo za zaštitu životne sredine, i ja podržavam to, ali ste pet godina imali priliku da pokažete tu važnost poljoprivrede u Srbiji. To ste na kraju 2012. godine i u vašoj Beloj knjizi i vašem programu i napisali, predstavljajući poljoprivredu kao stratešku granu privrede u Republici Srbiji, da ćete podizati budžet za poljoprivredu svake godine za po jedan procenat sa tadašnjih pet. Dakle, danas bismo trebali da imamo minimum deset, a mi danas imamo ispod pet u procentima i danas kršite Zakon o budžetu i spočitavate nekima pre vas koji su uradili isto, koji su bili loši itd. Pa vi ste došli na vlast sa pričom da ćete biti bolji, da ćete ispraviti sve ono što su ti drugi loše radili. Šta smo dobili u praksi? Dobili smo da vi radite daleko gore nego i ti koje posle pet godina prozivate da su radili loše stvari za Republiku Srbiju.

Danas u Republici Srbiji imamo situaciju da je negativni prirodni priraštaj toliko veliki da svake godine Srbija gubi od 36 do 38 hiljada stanovnika. Za deset godina skoro 400 hiljada stanovnika smo izgubili i to ne treba da čudi, jer vas to ne interesuje, vi se time ne bavite. Ne bavite se problemima građana, bavite se velikim temama, manipulacijama, organizacijama raznoraznih predstava. Igara nikad dosta u država u kojoj se ništa ozbiljno ne radi. To je vaš moto.

Ja sam slučajno juče bio u jednom marketu. Ispred mene je jedan mlad momak kupovao tri kutije hrane za bebe i to je platio čekovima. Čekovima je to platio u Srbiji? I ne treba da vas čudi onda ovakav prirodni priraštaj. Ne treba da vas čudi ni to što majke prvi put u 28, a muškarci u 33 godine se odlučuju za očinstvo. Ne treba da vas čudi, jer se time ne bavite. To je pitanje svih pitanja. U ovom zakonu toga nema.

Ne treba da vas čudi ni to što svake godine desetine hiljada ljudi odlazi iz Srbije. To je rezultat vaše petogodišnje politike i petogodišnjeg rada svih ministarstava, ministara, vlada, usvajanja raznoraznih zakona o ministarstvima koji su samo puka forma za zadovoljavanje političkih ambicija pojedinaca koji danas čine vlast.

Prošle godine nam je otišlo preko 50 hiljada ljudi. Isti slučaj je bio i 2015. godine. Dakle, to je pražnjenje Srbije. A zašto se prazni? Zato što ne čujete građane Srbije i od njih ste se otuđili.

Pre nekoliko dana, tačnije prošle nedelje, momak koji je najbolji fizičar u Srbiji, koji je pozvan da učestvuje na olimpijadi fizičara, iz Trstenika je, nije otišao na olimpijadu fizičara zato što njegovi roditelji nisu imali sredstva da plate avionsku kartu, zato što Ministarstvo prosvete nije izašlo u susret tom mladiću, zato što lokalna samouprava nije izašla u susret. Dečko je ostao kući.

Znate šta su mu rekle kolege – pa nema veze, ima vremena ići ćeš sledećih godina. Taj momak, koga Srbija treba da neguje i u koga treba da ulaže, nažalost, će verovatno, kao i većina njegovih prethodnika koji su bili talentovani, otići u druge zemlje i tamo formirati porodicu i pomagati drugim državama svojim znanjem da se oni razvijaju. To je problem koji vi ne želite da vidite i ovim zakonom ne želite da ga rešite.

Iz tog razloga sam ja lično i naša poslanička grupa SDS-NPS i predložili amandmanom uvođenje ministarstva za porodicu i demografiju, jer smatram da je pored ovih ostalih najvažnije, jedno od najvažnijih ministarstava kojim treba da se bavite. Vi ste počeli time da se bavite. Dali ste ministarki bez portfelja, gospođi Đukić Dejanović, da se time bavi i rekli ste joj – ajte vi postignite te rezultate, a onda ste joj u budžetu izdvojili 130.000.000, a podsetiću vas da ste za fontanu na Slaviji dali 260.000.000. Dakle, 130.000.000 za natalitet, a 260.000.000 za muzičku i svetleću fontanu na Slaviji. Dakle, to govori o posvećenosti i to govori o prioritetima kako ih vi definišete danas u Republici Srbiji.

Onda ste gospodina Vučića postavili za, odnosno on je verovatno sam sebe, za predsednika Saveta za demografiju i populacionu politiku, i to je, naravno, kao i sve ostalo, samo mrtvo slovo na papiru, jer nema apsolutno nikakvih aktivnosti po tom pitanju da se neko zapravo time ozbiljno bavio u prethodnom periodu.

Danas, u sklopu ovoga što govorim, imamo i situaciju da se Srbija prazni, da izumire. Mi od 4.709 naselja, koliko danas imamo, imamo 1.200 kojih nestaje. Dakle, to je problem kojim se morate baviti. Nije Srbija samo Beograd, uz uvažavanje svih onih koji tu žive. Srbija je daleko šira od toga i svi građani Srbije treba da zaslužuju ista prava. Nema ovde nikakvih priča niti o regionalnom razvoju, niti o pomaganju nedovoljno razvijenih područja Republike Srbije. Jednostavno, sve se svelo na puku formu, kao što sam to do sada i govorio.

Takođe, ono što moram još jednom da pomenem, a to je da za ovih pet godina niste uradili ništa na onim ključnim problemima koji razaraju ekonomiju Srbije, pre svega mislim na reformu javnih preduzeća. Danas imamo istu sliku koju smo imali 2012. godine kada ste došli na vlast. Obećavali ste reformisanje i EPS-a i „Srbijagasa“ i EMS-a. Izuzev afera koje su dešavale u ovih pet godina, pre svega zahvaljujući stručnim kadrovima, poput direktora EPS kao najvećeg javnog preduzeća, koji je, naravno, kao jedinu referencu za to mesto imao to što je vlasnik pečenjare i plaćao struju za tu svoju pečenjaru, ne treba da nas čudi šta se danas dešava u Republici Srbiji u javnom sektoru i šta se dešava u javnim preduzećima.

Danas ste predložili za mandatara, zapravo predsednik Republike, osobu koja je ovde došla u Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave takođe na vaš predlog, koja je trebala da reformiše državnu upravu i da pomogne lokalnoj samoupravi. Znate li šta smo dobili iz toga? Ja sam radio sa njom na nekim projektima, dok smo bili u NALED-u. Danas imamo kao rezultat smanjena sredstva lokalnim samoupravama, imamo naše građane koji čekaju kao nekada za vize, na hoklicama sede u policijskim stranicama da dobiju pasoš, čekaju za zdravstvene knjižice, ne znaju kako mogu da funkcionišu sa zdravstvenim knjižicama. Za godinu i nešto dana rada u svom ministarstvu nije uspela da prebroji radnike u svom ministarstvu. Ne znamo koliko je zaposleno radnika posle zabrane. I to su verovatno kvalifikacije zašto joj dajete sada priliku da vodi Vladu.

Ne, jedini i suštinski razlog zašto će ona to biti u narednom periodu je to što će bespogovorno i pokorno slušati predsednika Republike, koji će kao i do sada upravljati i svim preduzećima i svim ministarstvima i svim opštinama u Republici Srbiji, a upravljaće Bogami i Vladom, s tim što ćemo, kao što smo videli, imati dva premijera.

Dakle, što se tiče ovog zakona o ministarstvima, apsolutno je neprihvatljiv ni za mene lično, niti za našu poslaničku grupu, naročito što je to četvrti po redu i ovi prethodni nas nisu ubedili u suprotno. Ja bih postavio pitanje, ne znam kome, verovatno mandatarki, da li će preuzeti ekspoze koji je pre godinu i nešto dana tadašnji premijer Vučić ovde obrazlagao nekoliko sati, a pojedine kolege su ga proglasile za naučni rad i da se to treba izučavati na fakultetima kao ekspoze, ko će sprovoditi taj ekspoze, da li će to ona preuzeti ili će ona imati svoj ekspoze? Ali, to ćemo videti vrlo brzo u narednim danima kada budemo birali Vladu.

Dakle, poslanička grupa SDS–NPS neće podržati ovaj zakon. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, postavljam pitanje ministru kulture i informisanja, ministru privrede i Vladi Republike Srbije vezano za privatizaciju i sprovođenje seta medijskih zakona i privatizaciju medija i kakvi su efekti i rezultati privatizacije medija.

Naime, prilikom donošenja Zakona o privatizaciji medija ideja je bila da se obezbedi mogućnost uvida u transparentnost funkcionisanja i vlasništva medijskih kuća, da država izađe iz vlasništva u medijima, da se građanima obezbedi transparentno, istinito i blagovremeno informisanje. Čini mi se da danas imamo situaciju koja na sve liči, osim na to šta je bila priča kada ste obrazlagali motive za usvajanje seta medijskih zakona.

Pre nekoliko dana smo imali dan koji je obeležen kao Dan slobode medija, a čini mi se da u Srbiji danas time ne možemo da se pohvalimo, jer su mediji sve samo nisu slobodni, nepristrasni i nisu mediji iz kojih je država izašla. Dakle, stanje u medijima danas je gore nego kada je današnji predsednik i premijer bio ministar informisanja 90-tih godina. To možete videti na bezbroj primera. Jedan od njih je „Tanjug“ i to je takođe nastavak mog pitanja – kakav je status danas Novinske agencije „Tanjug“ koja je ugašena 31. oktobra 2015. godine u skladu sa zakonom, međutim ona danas funkcioniše radi nesmetano i ne samo što obezbeđuje finansiranje, već obezbeđuje i dobit iz svog poslovanja.

To nije u skladu sa zakonom i oni izgleda postaju još jedno obeležje vladavine vaše, odnosno još jedan fantom. Pored fantoma „Savamale“ imamo iz medijske oblasti fantome kao što je Novinska agencija „Tanjug“. Zanima me kako će se rešiti njen status i kako će „Tanjug“ funkcionisati u narednom periodu? Nije „Tanjug“ jedini. Imate bezbroj primera lokalnih medija gde ste vi pod kapom medijskih zakona navodno želeli da profesionalizujete rad medija. Sada imate situaciju da je Televizija Kragujevac ugašena posle privatizacije i da sada želite ponovo da je vratite i Vlada je donela odluku da se Televizija Kragujevac sa svim dugovima koji su u međuvremenu nastali vrati Gradu Kragujevcu. Naravno, šta drugo mogu reći na to, nego da ste nekom Radojici Milosavljeviću, nekom Gašiću i sličnima dali da privatizuje te televizije, da se malo poigraju sa njima i onda da ih ponovo vrate državi da država to finansira. Niti država niti njeni građani niti mediji nisu, niti mogu biti igračka niti bilo kog pojedinca, niti bilo koje vlasti.

Naravno, taj izlazak države iz medija je bio takav što su sredstvima iz lokalnih budžeta i drugih državnih institucija ti mediji privatizovani. Privatizovani su oni koji su bili podobni režimu i danas se ne finansiraju iz svog poslovanja profesionalnog, odnosno te privatne firme obezbeđuju sredstva iz konkursnog finansiranja kroz jedinice lokalnih samouprava.

Po pravilu u najvećem broju slučajeva oni mediji koji su podobni Vladi Republike Srbije dobijaju najveće iznose sredstava i onda oni služe za prikrivanje istine i stanja u društvu, služe za manipulaciju, služe za stvaranje atmosfere straha, za stvaranje atmosfere mržnje i da redovno imate serijale razno raznih naslovnih strana koje pozivaju na ratove. Imate na televizijama uvedene emisije u jednom periodu državnih udara, razno razne situacije u Jajincima i sve sa idejom da se zapravo skrene pažnja sa istine i stanja u kakvom se danas Republika Srbija nalazi.

Upravo zbog toga sam kao poslanik Narodnog pokreta Srbije i naša poslanička grupa Socijaldemokratska stranka, Narodni pokret Srbije podneli juče predlog za obrazovanje anketnog odbora radi utvrđivanja stanja u medijima posle procesa privatizacije i stanja sa agencijama i medijskim kućama čiji status nije rešen, kao što je „Tanjug“, kao što je „Politika“, „Novosti“, jer smo pre nekoliko dana mogli čuti i od samog ministra kulture i informisanja koji sada pokušava da iznađe neki nov način za funkcionisanje ovih medijskih kuća, pa možda se sada i oni ponovo vrate pod državna jasla što govori da vi nastavljate da kršite zakone koje sami ovde usvajate većinom poslanika iz vladajućih struktura u Narodnoj skupštini. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ovo je zakon koji ja predlažem već više puta, a odnosi se na stvaranje boljih uslova za poslovanje naših privrednih subjekata, preduzetnika i malih i srednjih preduzeća koji posluju u Srbiji. Nažalost, evo već dugi niz sednica, skoro godinu dana, koliko ja ovaj zakon predlažem, poslanici vladajuće većine ne žele da ovo stave na dnevni red, a tiče se dve suštinske izmene. Jedno je da oslobodimo plaćanja poreza na dobit naše preduzetnike koji zapošljavaju ljude na neodređeno vreme najmanje na dve godine i da u nedovoljno razvijenim područjima Republike Srbije oslobodimo novoosnovane firme tri godine plaćanja poreza na dobit.

Dakle, sve što ste do sada govorili, kao vlast, da ćete pomoći preduzetnicima Srbije, niste ispoštovali. Godine 2016. tu godinu ste proglasili kao godinu preduzetništva, da ćete ukinuti preko 40 zakonskih propisa i regulativa kako biste olakšali poslovanje malih privrednika koji posluju u Srbiji, ali nažalost to se nije dogodilo, nastavilo se sa praksom da se podržavaju oni strani investitori sa kojima se vi slikate, dajete im iz praznog budžeta desetine hiljada evra po jednom zaposlenom radniku i predstavljate to kao ne znam kakve uspehe za radnike u Republici Srbiji i za državu Srbiju i hvalite se time da će neko raditi za platu od 200 evra ili nešto više od 200 evra. Dakle, Srbija polako postaje robovlasničko društvo i to je zbog toga što ne želite da pomognete našim malim preduzećima i preduzetnicima koji treba da budu nosilac privrednih aktivnosti u državi Srbiji, koji mnogo više treba da pune budžet od 30%, koliko to čine danas.

Dakle, kakva je situacija u privredi Srbije, najbolje govori o tome nivo prosečnih zarada u Srbiji. Svima je već poznato to da su prosečne zarade u Srbiji najmanje u regionu, da jedino možemo da se poredimo sa Makedonijom, da su iznad nas i Crna Gora i Bosna, da ne govorimo o Sloveniji i Hrvatskoj, ali poražavajuća činjenica je što smo od nekih ekonomista ovih dana mogli čuti i to da su prosečne neto plate u Srbiji daleko, daleko manje od republika u afričkim zemljama. Evo, na primer, manje su prosečne plate u Srbiji nego što su u Angoli, Libiji, Zambiji, Kongu, Svazilendu, DŽibutiju, Obali Slonovače, Tanzaniji i drugim afričkim zemljama. Dakle, to je rezultat vašeg rada petogodišnjeg, to je rezultat vaše politike. Prema tome, molim vas da stanete sa time, da poslušate one koji možda znaju malo više od vas, iako su opozicija, i da neke zakone stavite na dnevni red kako biste pokrenuli privrednu aktivnost u Republici Srbiji.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ovo je još jedan od predloga zakona koji predlažem duže od godinu dana, i bez obzira što se on tiče samo pukog usaglašavanja dva zakona, Zakona u učeničkom i studentskom standardu i Zakona o lokalnoj samoupravi, i zbog toga što on utiče na mogućnost stipendiranja najboljih đaka i studenata, i bez obzira na to što sam siguran takođe, da većina poslanika vladajućeg režima bi podržala da se ovaj zakon stavi na dnevni red, vi to ne radite zato što ne čujete zvonce. Dakle, niste dobili komandu da glasate za nešto što je od interesa ljudi u Srbiji, đaka, studenata, njihovih roditelja, a u interesu i vas kao političkih organizacija, zato što u najvećem broju lokalnih samouprava upravo vi danas držite vlast. Nije mi jasno, zapravo, zašto je to tako, ali verovatno je to novi način i nova demokratija koju vi uvodite ovde u ovaj dom.

Što se tiče samog zakona i uslova u kojima danas žive i roditelji i njihova deca, mislim da to vi ne vidite, jer ste zaslepljeni vašom bahatošću, zaslepljeni ste stalnom kampanjom, i stalnom željom za dominacijom, za manipulacijom, kroz korišćenje vaših medija, vladinih medija, koji imaju jedan jedini zadatak, a to je zapravo, da prikriju istinu, da prikriju činjenice i stanje i u društvu Republike Srbije i u privredi Republike Srbije i u kućama i džepovima naših građana. Ali, istina će kad tad izaći na videlo, nećete moći do veka skrivati, tako da, i ovo o čemu ja sada govorim će biti jednog dana tema. Čini mi se da će vas tada biti stid, i da će vas biti sramota što ovakve zakone niste stavljali na red.

Mladi ljudi odlaze iz Srbije, i više od polovine mladih anketiranih ljudi danas želi da svoju budućnost gradi u nekoj drugoj državi. Ukoliko se taj trend nastavi i vi budete gluvi za ovakve predloge, možemo očekivati, prema informacijama ljudi iz Zavoda za statistiku da ćemo već 2041. godine, u Srbiji imati sve ljude koji će biti stariji od 65 godina, dakle, penzionere.

Prema tome, ukoliko ne stvarate radna mesta, ukoliko ne pomažete mladim ljudima da svoje školovanje lakše isfinansiraju, njihovim roditeljima, pa kako mislite da će oni ostati ovde u ovoj zemlji. Ne treba ni da nas čudi činjenica što nam svake godine desetine hiljada ljudi mladih i radno sposobnih odlazi iz Srbije, prošle godine preko 60 hiljada, 2015. godine, 58 hiljada itd. To je trend koji će se nastaviti ukoliko budete i dalje nastavili sa ovom politikom da jednostavno ne vidite šta se dešava u zemlji, jer jednostavno vi i ne vodite državu, vi se kontinuirano i permanentno bavite kampanjom već pet godina.

Voleo bih da od te kampanje imamo nekih rezultata u našim životima, ali nažalost, nemamo ni mi koji smo političari, ali ni bilo koji drugi građanin Srbije ni studenti, ni niko drugi.

Zahvaljujem, predsednice.

Zapravo, ovaj zakon je takođe jako važan za funkcionisanje države na svim njenim nivoima i zakon se tiče ustanovljavanja mesnih zajednica na celoj teritoriji Republike Srbije, a između ostalog pre svega na jedinicama lokalnih samouprava na teritorijama gradova i opština.

Dakle, to je jako važno iz nekoliko razloga. Ukoliko želimo, zaista da upravljamo državom, ukoliko želimo da rešavamo probleme naših građana moramo i da decentralizujemo Srbiju.

Srbija danas spada u jednu visoko centralizovanu državu i naravno da najveću štetu toga trpe njeni građani zato što mi imamo danas jedno vrhovnog poglavara koji je i predsednike koji je i premijer i koji je i ministar svih ministarstava i evo, ja bih ga pozvao da ne zaboravi da je u toku konkurs i za upravnike stambenih zgrada, da se prijavi i tamo, da u svojoj zgradi bude profesionalni upravnik pošto već obavlja sve funkcije. Ali, to govori o tome da jedan čovek koji se pita ne može rešavati probleme građana Srbije. Ti problemi se moraju rešavati na nivoima gde i nastaju. Zapravo u jedinicama lokalne samouprave, pa i regionima treba dati većih ovlašćenja, većih nadležnosti, a naravno i samim mesnim zajednicama gde građani najbolje znaju šta je to sa čime se oni susreću.

Vas ovaj zakon očito ne zanima. Posle ko zna koliko puta mog predlaganja ne želite da diskutujete o njemu iako vi danas imate u najvećem broju slučajeva ljude koji upravljaju gradovima i opštinama iz vladajućeg režima. Decentralizacija je nešto što je nasušna potreba srpskog društva u ovom trenutku kako bi mogli da funkcionišemo kao država i kako bismo mogli da uvedemo sistem. To ne odgovara danas vama koji ste na vlasti. Odgovara vam ovakvo stanje. Odgovara vam da jedan čovek vedri i oblači, da se svi krijete iza njegovog plakata kad izađete na izbore pa stoga niste u stanju ni da stavite na dnevni red predlog izmene izbornog zakona iako ste u prethodnom sazivu formirali komisiju na čijem čelu je bio, ako se ne varam gospodin Babić sa idejom predloga za novi izborni zakon.

Ali, taj novi izborni zakon bi verovatno značio smanjenje vaše političke moći što vama ne odgovara, ali bi zato sigurno došlo na dobrobit države i njenih građana, s obzirom da vas država i građani ne zanimaju, više vas zanima vaša funkcija, vaša fotelja, nego kako će se živeti u Srbiji i u kom pravcu će se Srbija kao država razvijati. S toga vas pozivam da napravite nekada i presedan, da neki od silnih zakona koje predlažu opozicione stranke stavite na dnevni red, pa da raspravljamo i o onim stvarima koji se tiču života građana, a ne samo vaših političkih funkcija, fotelja, i vaše političke moći.

Ovo je jedan od zakona koji predlažem više puta i tiče se stvaranja uslova za korišćenje resursa kojih imamo u poljoprivredi i pružanje pomoći poljoprivrednim proizvođačima, da bi bili konkurentni na svetskom i evropskom tržištu.

Nažalost, ono što je ova Vlada u prethodnih pet godina uradila, ili bolje rečeno nekoliko vlada ovog režima je bilo kontinuirano smanjivanje davanja u oblasti poljoprivredne proizvodnje i samim poljoprivrednicima, pa je tako smanjivana i premija, tako su smanjivana i davanja za biljnu proizvodnju i proizvodnju po hektaru i to je rezultat koji ste vi ostvarili, ali niste tako govorili pre pet godina.

Pre pet godina, podsetiću, kada ste došli na vlast 2012. godine, u vašoj beloj knjizi poljoprivreda je zauzimala jedno od centralnih mesta, da ćete svake godine, počev od 2012. povećavati agrarni budžet za po jedan procenat, što znači da bi danas on trebao da bude 10%, a on je danas ispod pet.

Vi danas kršite i Zakon o budžetu, jer vam je izdvajanje za poljoprivredu ispod 5%. Takođe, govorili ste da je privreda strateška grana, da ćete pomoći poljoprivrednicima. Ništa se od toga nije desilo, osim obilja laži, obilje praznih obećanja i naravno, uvek buđenje nove nade da će sutradan, za godinu, dve ili tri biti bolje i da ćemo mi nekada biti bolje i da ćemo i mi nekada, odnosno naši poljoprivrednici sesti na zelenu granu.

Paralelno sa time, vi ste obećavali čuda. Odnosno, premijer Vučić je obećavao čuda, Arapima kojima ste poklonili deset i po hiljada najplodnijih oranica u Vojvodini, da će oni ostvariti neku proizvodnju koja će biti pet puta veća, nego što to rade naši paori. Ispostavilo se, posle svega nekoliko godina, da je ona pet puta manja nego što naši paori ostvaruju prinos danas u Vojvodini. Isto tako, dali ste to nekoj firmi koja je fantomska, kao što je to fantomski Tanjug, kao što imamo i fantomi Savamala i fantomi će obeležiti, očigledno vašu vladavinu. Sada ne znamo ko time upravlja i ko gazduje, izuzev onoga što svedoče naši paori tamo da je Andrej Vučić redovan i da se uči poljoprivreda i očito ne ide mu baš najbolje, jer su prinosi jako mali na tim oranicama koje ste vi poklonili od tih deset i po hiljada hektara, poklonili ste čak i tri i po hiljade hektara u Moroviću, odnosno Karađorđevu, tako da to i te kako treba da bude predmet buduće analize istrage, ko je to uradio, za čiji račun i šta su od toga dobili naši poljoprivrednici?

Predlažem ovim zakonom da se podignu iznosi podsticaja za poljoprivrednike, da se pomogne ljudima, a imamo ih milion i 500 hiljada koji danas žive od poljoprivrede i rade u poljoprivredi na svojim gazdinstvima od 638 hiljada registrovanih poljoprivrednih gazdinstava kojih imamo u Srbiji.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovani gospodo ministri, kolege poslanici, evo danas na dnevnom redu sednice koja je sazvana juče u 10.00, imamo zanimljive tačke dnevnog reda, a tiču se novog zaduženja građana Republike Srbije.

Da je ovo važna sednica govori i to da u ovom trenutku nema prenosa, da je sazvana juče u jako kratkom vremenskom roku, a da su danas slučajno ili ne i ministar Antić i gospodin Grčić imali svoje izjave za medije baš na ove teme o kojima treba da govorimo i mi.

Ja razumem danas da vi treba da branite politiku Vlade i vas, gospodine Vujoviću, i gospodina Antića cenim lično kao ljude i kao profesionalce, ali prosto imam utisak da danas pokušavate da odbranite nešto što je neodbranjivo.

Dakle, činjenicu su potpuno jasne. Danas vi tražite ovde od poslanika da oni donesu odluku o tome da država da garancije da građani Srbije daju garancije za novo zaduženje EPS-a i uz to ministar Antić kaže da on može da garantuje da će EPS to sam vratiti, u šta se ne može sa sigurnošću verovati ukoliko pogledamo šta se dešavalo u proteklih pet godina.

Ja razumem da je za velike investicije potrebno uzeti investicione kredite pod povoljnim uslovima, razumem da KfW jeste dobra kreditna linija. Isto tako apsolutno podržavam realizaciju ovih projekata.

Dakle, ovo su jako važni projekti sa stanovišta ekologije, jako važni projekti, pre svega, za ljude koji žive u tom delu Srbije i za vazduh i za podzemne vode i za zemljište i tu nema nikakve dileme da li to treba uraditi ili ne treba uraditi. S druge strane, ja imam ozbiljnu dilemu koja se odnosi na način finansiranja toga. Protiv sam, apsolutno, novog zaduženja, naročito u situaciji kada premijer Republike Srbije 1. maja ove godine kaže da se na računu „Elektroprivrede Srbije“ nalazi preko 440 miliona evra. Četrdeset dana pre toga je rekao da se nalazi preko pola milijarde evra na računu Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“, što je svojim tvitom posle izjave premijera potvrdio i sam direktor „Elektroprivrede Srbije“, rekavši da imaju sredstava za investiranje.

S obzirom da se radi o investiciji koja je svega desetak posto u odnosu na ono što se nalazi na računu, nije mi jasno zašto „Elektroprivreda Srbije“ nastavlja da se zadužuje, a naročito to ne mogu da podržim sa aspekta kadrova koji upravljaju EPS-om i koji su doveli do situacija o kojima se ovde u ovoj sali danas govori.

Dakle, mi od 2012. godine, punih pet godina, slušamo različite priče o EPS-u, od toga da neće biti poskupljenja struje, a ukoliko sad sve to saberemo od 2012. godine, za ovih pet godina, doći ćemo do cifre oko 16% je struja poskupela, iako je građanima obećavano da neće biti poskupljenja struje. Uvedena je akciza za struju. Dakle, nastavlja se ekonomska filozofija uzimanja od siromašnih, da bi se davalo bogatima.

Kad govorim o bogatima, pre svega mislim na javna preduzeća, na javna preduzeća koja za pet godina niste reformisali. Govorio sam o tome i kad je usvajan budžet za ovu godinu i upozoravao i vas, ministre Vujoviću, da sve to što vi merama konsolidacije budete ostvarili, da će rasipnička javna preduzeća koja niste reformisali pojesti. I to se sada dešava. Evo, sam premijer je priznao nedavno da je u prvom kvartalu rast BDP-a svega 1%. Vi ste nam prilikom usvajanja rekli da očekujete da ove godine rast BDP-a bude do 4%.

Dakle, Srbija i dalje nastavlja da bude na začelju u regionu po stopi rasta BDP-a, a za to u najvećoj meri odgovornost snose nestručni kadrovi koji upravljaju javnim sistemima i, naravno, nereformisana javna preduzeća za koje ova Vlada nije imala snage ili nije želela iz nekog razloga sprovede i da ih reformiše.

Dakle, mi govorimo sve vreme o tome kako je za manju proizvodnju uglja kriva zima koja je bila jaka, kako je prošle godine bila rekordna proizvodnja. Sada ću vam pročitati neke podatke Zavoda za statistiku. Pretpostavljam da je to referentna institucija koja iznosi istinite podatke o određenim situacijama u Republici Srbiji i bez obzira na pokušaje stalne i konstantne, pre svega, premijera Vučića, da kroz razne scenarije pokuša, da kroz predstave kaže građanima Srbije da ne treba da brinu, da se EPS razvija, da je stanje potpuno stabilno, da nema gubitaka, a podaci i činjenice su potpuno drugačiji.

Da je drugačije govori i to da je Vlada predvidela, po rečima premijera, novih 250 miliona evra za investiranje u EPS, barem je tako rekao premijer. Evo, ja imam njegov citat.

Što se tiče proizvodnje struje od početka ove godine, čitam vam podatke Zavoda za statistiku, EPS je svakog meseca uvozio struju, u januaru 578 miliona kilovat sati, u februaru 145 miliona kilovat sati, u martu 213 kilovat sati. Struja koju danas kupujemo je 20% skuplja nego što je bila prošle godine. EPS je prodavao struju za 21 evro otprilike po megavat satu, a kupovao za 40.

Za uvoz struje u prva tri meseca ove godine 848 miliona kilovat sati platili smo 42 miliona evra, govori podatak u 2017. godini.

Što se same proizvodnje struje tiče, u januaru je 7% manja ove godine nego u januaru prethodne godine, 12,8% manja nego u februaru prošle godine i 29,9, dakle, čak trećinu manja proizvodnja struje nego u martu prošle godine. Dakle, možda i mogu da kažem da su meteorološke prilike u januaru bile problematične, ali ne mogu da to kažem i niko ne može da me ubedi da je to i u martu tako.

Dakle, govori se o tome da do proizvodnje koja je manja dolazi zato što nestručni kadar upravlja javnim preduzećem i taj nestručni kadar sada nas treba da ubedi ovde da mi treba da glasamo i damo garancije za novo zaduženje EPS, odnosno novo zaduženje građana Srbije i zbog takve politike poslovanja EPS-a, to će verovatno do kraja ove godine, i to vi, ministre Vujoviću, jako dobro znate, Srbiju još jednom svrstati u grupu zemalja sa najsporijim rastom BDP-a.

Takođe, kada već govorimo o kadrovima, slušali smo najave premijera više puta o tome kako će doći do profesionalizacije rada javnih preduzeća, 30.10. je izjavio da će do nove godine promeniti sve direktore javnih preduzeća, da će ih izabrati po konkursu. Međutim, nažalost, Srbija je i danas još uvek u v.d. statusu, jer se postavljaju v.d. direktori na najodgovornija mesta u Republici Srbiji, u velike sistem, a EPS je najveće javno preduzeće danas u Srbiji. Čovek koji danas upravlja tim sistemom, osim što je plaćao struju za svoju pečenjaru, nema nikakvih dodirnih tačaka sa poslovanjem jednog ovakvog privrednog subjekta, što je neozbiljno. Ali, nije kriv on. Krivi su oni koji su njega tu doveli.

Ministre Antiću, ja vas potpuno razumem i uvažavam vaše napore, ali ne možete da prenebregnete činjenicu da što se tiče kadrova i poslovanja i politike poslovanja u EPS-u, ona je katastrofalna. U prilog tome govori i sledeća činjenica. Vi ste kao SPS bili u energetskom sektoru i 2012. godine. Godine 2012. u Kolubari se proizvodilo 31 milion tona uglja, što je bilo 6% više nego što je bilo planirano. Isto tako je odvajano iz sopstvenih sredstava EPS-a, bez pomoći države, između 80 i 100 miliona evra za investicije. U tom periodu je EPS sama mogla da uradi ono što danas ne može.

Mi danas slušamo opravdanja direktora EPS-a, koji kaže da je manja proizvodnja zato što su bile elementarne nepogode, zato što su bila nekakva klizišta, a nikako da dođemo do suštine, da se ne radi na … da je u pitanju, šta je sa mehanizacijom, koja tamo, nabavljena je nova, očigledno je da ne uspeva da zadovolji njihove potrebe tamo na samom terenu, da se danas potkopava tlo da bi se došlo do nekakvih rezervi uglja, da bi se na dnevnom nivou obezbedile rezerve uglja, da se sistemski ne radi na obezbeđivanju teritorija gde će se praviti novi kopovi, a to je i te kako važan posao, rešavanje imovinskih odnosa, verovatno tu ima i naselja i ulica i puteva i različitih instalacija i to je nešto što zapravo govori o tome da imamo jedno potpuno nedomaćinsko i nesistemsko poslovanje u preduzeću EPS. Zato ne treba da nas čude ni afere poput uvećanih računa za struju, gde su građani iz svojih džepova verovatno imali obavezu, odnosno nametnuli ste im obavezu da podižu bilans javnog preduzeća tako što su im dati računi veći od onoga što su oni potrošili i to vi prihvatate i nastavljate dalje sa takvom praksom. Videćemo sada na konkursu koji je raspisan ko je taj ko će biti najstručniji za upravljanje najvećim javnim preduzećem u Srbiji. Ja se nadam da će biti stručniji i više u oblasti nego novi direktor Koridora Srbije, koji je postavljen odavde iz skupštinskih klupa, takođe po partijskoj liniji.

Dakle, nastavlja se praksa postavljanja direktora isključivo po partijskoj liniji i naravno, partijsko zapošljavanje u te sisteme kroz raznorazne agencije i kroz raznorazne načine kako bi se postigao neki politički poen.

Dakle, ovo je važno za Srbiju, gospodine ministre, i ne treba ovo bacati na teren politike. Svi se mi ovde bavimo politikom i svi imamo različita mišljenja. Najveće Javno preduzeće, a to je „Elektroprivreda Srbije“ ne sme da bude predmet ovakvih priča i ne sme Vlada da dozvoli da se ovakve stvari dešavaju i da se to gura pod tepih. Nemojte to gurati pod tepih, jer će to sve nas koštati jako puno u budućnosti, naročito što se tiče budućeg razvoja „Elektroprivrede Srbije“, energetskog sistema Srbije, naravno, i privrednog rasta u Republici Srbiji, kome svi treba da težimo.

Što se tiče zaduženja za „Elektromrežu Srbije“, ono je nešto manje 15 miliona evra ukupno. Danas govorimo o zaduženju od 60 miliona evra. Preduzeće „Elektromreža Srbije“ su takođe imale u poslovanju različite situacije. Moram da navedem samo jedan primer, a to je da je u decembru naše preduzeće „Elektromreža Srbije“ 2015. godine kupila 10% akcija „Crnogorskog elektroprenosnog sistema“ po ceni od 0,95 evra po jednoj akciji. Već sutradan, na osnovu podataka crnogorsko berze, ta cena je bila 9,2% više u odnosu na prosečnu cenu tog dana, a danas je cena jedne akcije, po današnjem izveštaju sa berze, 0,65 evra po jednoj akciji.

Dakle, takođe, govorim o još jednom načinu kako se nedomaćinski razmišlja i donose odluke koje će na kraju i uvek na kraju da plate građani Republike Srbije i moramo o tome uvek voditi računa.

Što se tiče Agencije za osiguranje depozita, dakle, razumem ovo što je ministar Vujović govorio, jasna mi je i uloga Agencije za osiguranje depozita, ali mi ovim dajemo još jedno ovlašćenje više samoj toj Agenciji.

Podsetiću vas da smo imali u ne tako dalekoj istoriji i situacije da je rukovodstvo Agencije za osiguranje depozita donosilo neke neobjašnjive odluke, a to je, na primer, da poput drugih državnih preduzeća deponuje sredstva u privatnu Univerzal banku koja je propala. Dakle, institucija, kao što je Agencija za osiguranje depozita, koja ima ulogu da garantuje i osigurava štedne uloge naših građana, sama ne zna da se stara o sebi. To je ozbiljno pitanje i ona je sada jedan od administratora u čitavoj proceduri sa Univerzal bankom koja je završila znamo svi kako i na koji način, a inače služila je da određenim tajkunima, koji su u tom trenutku bili bliski vlasti, obezbedi određene plasmane bez pokrića, koje su oni iskoristili za svoje poslovanje.

Prema tome, ovi zakoni koji su danas spojeni jedni sa drugim, iako nemaju preterano nekakvih dodirnih tačaka, ali nažalost navikli smo da u Skupštini radimo tako da se sve sa svačim može spojiti, ne možete ni očekivati od poslanika da ozbiljno posvete pažnju svim tačkama.

Na kraju ću podvući svoje izlaganje sa još jednom pričom o stanju u „Elektroprivredi Srbije“. Molim vas, i jednog i drugog ministra, koje cenim i kao ljude i kao profesionalce, još jednom to ponavljam, da ne gurate stvari pod tepih, da zarad nekog koalicionog ili bilo kakvog dogovora ne prepuštate ovakve slučajeve i ovakve sisteme poput EPS-a slučajnosti, nestručnim ljudima i da od toga kasnije štetu trpimo svi mi.

Naravno, vi svi to jako dobro znate koji danas sedite u Vladi i jasno je to da vi možete danas uraditi sve sa ovakvom vlašću. Sa ovolikom podrškom, sa ovakvom medijskom situacijom u Srbiji ne može se to raskrinkati. Vi možete reći danas da napolju pada sneg i mi ne možemo to da osporimo, ali vas molim da imate u vidu da to može napraviti jako, jako dalekosežne posledice za naše društvo.

Ovaj kredit koji danas uzimamo, odnosno dajemo garancije za taj kredit, vi ćete to izglasati, jer imate većinu, vraćaće neko za pet godina, pet godina je grejs period, godine 2022. će neko to morati da vrati. Pitanje je da li će tada u tom trenutku EPS biti u stanju da to vraća ili će to opet biti intervencija budžeta Republike Srbije, odnosno građana koji će opet biti žrtva pogrešnih odluka i preko čijih džepova i grbače će se ponovo preliti loše i pogrešno donesene odluke. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kolege narodni poslanici, evo, nastavljamo sa praksom da opozicija predlaže zakone umesto Vlade. Ja ću ponovo predložiti zakone koje sam predlagao i pre dva dana, pred početak prethodne sednice.

Prvi zakon koji predlažem tiče se izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi i odnosi se na funkcionisanje mesnih zajednica, kao najnižeg nivoa vlasti sa kojima se susreću građani širom Srbije.

U postojećem Zakonu nije precizirano ni gde se oni mogu osnivati, a ni kako funkcionišu, odnosno kakvo je njihovo finansiranje, tako da i njihovo funkcionisanje u takvom obliku nema smisla ukoliko se to ne promeni, tako da ja po ko zna koji put predlažem izmenu Zakona u delu uvođenja obaveznosti za formiranje mesnih zajednica na teritorijama opština i gradova širom Srbije, a sa druge strane da se deo sredstava od poreza na imovinu direktno prebaci mesnim zajednicama, kako bi ljudi koji tamo žive donosili odluke o prioritetima, u šta treba ulagati taj novac, odnosno šta treba time finansirati.

Meni nije jasno da Srpska napredna stranka ne prihvata ovaj zakon, i pored toga što oni širom Srbije imaju najveći broj i opština i gradova na kojima su u vlasti, samim tim i mesnih zajednica, zašto tim ljudima ne pomognu da urade nešto za svoje mesto?

Predlažem ovo iz još jednog razloga, a to je što danas, pored izbora za predsednika Republike, izbori za članove saveta mesnih zajednica su još jedni demokratski izbori gde se ljudi biraju imenom i prezimenom, a ne biraju se članovi partija ili predstavnici stranaka. Iz tog razloga smatram da ih treba uvažiti, jer taj ko se odvažio da radi za svoje mesto, spreman je da nešto i uradi, ako se već kandidovao.

Što se tiče Izbornog zakona, on da nije takav i da nije nakaradan, danas ne bi imali ovakvu situaciju u parlamentu, gde poslanici nisu predstavnici naroda nego su partijski delegati i služe ovde samo kao mašina za izglasavanje onoga što im kažu njihovi partijski šefovi. Onoga trenutka kada poslanici budu birani imenom i prezimenom ovde za ovaj parlament, onda će imati obavezu prema građanima, a ne prema šefovima koji su ih tu postavili i neće moći da se kriju ni iza jednog plakata svojih lidera.

Dakle, i pored toga što ste prošle godine oduzeli 4,8 milijardi gradovima i opštinama u Srbiji, nastavlja se ta praksa otimanja i gradovima i opštinama i građanima Srbije i mesnim zajednicama i ovaj predlog zakona upravo je jedan korak da se promeni taj način politike i odnosa prema lokalnim samoupravama u Republici Srbiji.

Poljoprivreda svakako predstavlja jedno od osnovnih grana privrede u Republici Srbiji i jako mi je žao što Srpska napredna stranka, izuzev lažnih obećanja koje pred svake izbore od 2012. pa naovamo, imali smo ih mnogo jer se samo izborima i bavite, ništa konkretno nije uradila za poljoprivrednike Srbije osim davanja lažne nade i lažnih obećanja.

Od 2012. godine, kada ste objavili vašu belu knjigu u kojoj ste rekli kako ćete povećavati iz godine u godinu budžet za poljoprivredu za 1%, danas smo došli do toga da je on ispod 5%, koliko je bio 2012. godine, dakle, 4,7% i nešto procenata. To govori o tome koliko ste iskreni prema građanima Srbije, koliko ste iskreni prema poljoprivrednicima, jer da ste iskreni i da zaista želite da sprovedete program, bio bih spreman da ga podržim, jer bi danas poljoprivrednicima iz budžeta Republike Srbije umesto 4,7 davali 10%, da ste ispunili ono što ste im obećali pre pet godina.

Dakle, Predlog zakona se odnosi na povećanje podsticaja odnosno iznosa podsticaja koje ćemo davati poljoprivrednicima u Republici Srbiji, kako bi mogli da se zaposle u poljoprivredi, kako bi mogli normalno da funkcionišu i da budu konkurentni sa poljoprivrednicima iz evropskih zemalja.

Ono što je važno, a što nikako ne može da shvati vlast u Srbiji, je da danas mala poljoprivredna porodična gazdinstva su najveći poslodavac u Republici Srbiji. Danas u 638 hiljada malih poljoprivrednih porodičnih gazdinstava radi preko milion i po građana Srbije, i to treba da znate, kako biste prilikom izrade novog budžeta, ako već ne želite da glasate za ovaj zakon, to imali u vidu i njima dali u budžetu onoliko sredstava koliko im i pripada, a ne da samo vodite računa o tome kako ćete davati pare stranim kompanijama koje će ovde kroz robovlasnički sistem zapošljavati ljude i koji bi trebalo, po vama, da budu srećni zato što imaju posla i rade za 200 evra u svojoj rođenoj zemlji.

Da vas poljoprivreda ne zanima govori i činjenica o tome šta se desilo i sa najplodnijim zemljištem u Vojvodini. Dakle, vi ste pre tri godine firmi „Al Ravafed“ dali 10.400 hektara obradivog zemljišta koje ste oduzeli našim paorima, od toga 3,5 hiljada zemljišta u Karađorđevu i sa tim zemljištem ne znamo danas ni ko ga obrađuje, ni da li da firma uopšte postoji, a vrlo često čujemo kako vam smeta kad se pominju imena brata premijera i ostalih ljudi koji možda danas obrađuju tu zemlju.

Prošle godine ste proglasili Godinu preduzetništva i obećali privatnim preduzetnicima koji posluju u Republici Srbiji da će se promeniti oko 40 zakona, da će se olakšati njihovo poslovanje i da će oni biti ravnopravni sa stranim kompanijama kojima dajete ogromne podsticaje za zapošljavanje radnika. Od svega toga nije se dogodilo ništa, izuzev što ste to zloupotrebili kao još jednu medijsku kampanju pred izbore, govoreći kako ćete i te kako brinuti o preduzetničkim inicijativama u Srbiji.

Ja po ko zna koji put predlažem danas zakon koji treba da olakša poslovanje tih privrednih subjekata u Srbiji, a to je da se svim firmama koje u toku kalendarske godine zaposle na neodređeno vreme, na minimum dve godine nove radnike, da im se osnovica poreza na dobit za taj iznos plaćenih zarada i doprinosa odbije. Drugi deo predloga iz istog zakona je da se u onim nedovoljno razvijenim privrednim područjima Republike Srbije porez na dobit ne naplaćuje novoosnovanim privatnim preduzećima minimum tri godine.

Vi zaista ne želite to da stavite na dnevni red i time pokazujete kolika je vaša istinska briga prema privredi Srbije, ali zato sa druge strane ne propuštate priliku da se utrkujete kojoj ćete stranoj firmi dati više hiljada evra, to su već postale desetine, ne par hiljada nego desetine hiljada evra koje dobijaju strane kompanije koje na kraju svoj profit odnose van države Srbije.

Dakle, ja vas pozivam da glasate za predlog ovog zakona, da ovaj zakon dođe na dnevni red, ukoliko zaista želite da promenite trend, a trend je da se na 10 novoosnovanih firmi u Srbiji ugasi šest. Od 300 hiljada preduzetnika, koliko danas u Srbiji posluje, tek negde oko tridesetak procenata bruto društvenog proizvoda stvaraju oni što je negde na polovini onoga što stvaraju privatni preduzetnici u razvijenim zemljama EU.

Dakle, njima ne fali ni preduzetničke inicijative, ne fali im ni znanja, ne fali im ni poznavanje tehnologija, ni tržišta, fali im samo jedan zakonodavni okvir koji će im omogućiti da razvijaju svoju proizvodnju, a ne da oni budu tu da poreske i druge inspekcijske službe dolaze kod njih i da kao haračlije naplaćuju kazne za sve i svašta, bez ikakve preventive, upozorenja ili bilo čega. Za razliku od stranih kompanija u koje inspekcije gotovo i ne dolazi, naši su izloženi jednoj neverovatnoj torturi i to po pravilu onda kad je neophodno popuniti rupu u budžetu kako biste mogli da se hvalite ispred MMF-a da imate suficit, da imate ovoliko para ili onoliko para. Uzimate od građana, uzimate i od privrednika Srbije.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ovo je jedan od zakona za koji smatram da bi prvi trebao da dođe na dnevni red, naročito što se tiče mladih ljudi u Srbiji, studenata, naše talentovane dece i dobrih đaka koji ostvaruju natprosečne rezultate i koje bi ova država trebala da stipendira i da stvori uslove za normalno stipendiranje i da omogući gradovima i opštinama da to rade ne kršeći zakon.

Dakle, moj predlog je samo usaglašavanje dva zakona, Zakona o učeničkom i studentskom standardu sa Zakonom o lokalnim samoupravama. To usaglašavanje bi omogućilo gradonačelnicima i predsednicima opština da mogu da stipendiraju svoje učenike, ne strepeći od toga da li će im doći DRI ili bilo koja druga kontrola ili upravna inspekcija i da ih zbog toga kazni. Ne razumem zašto to radite, jer vi danas imate vlast u najvećem broju gradova i opština širom Srbije i time biste pokazali da zaista brinete o studentima, o đacima, ali da brinete i o njihovim roditeljima koji žive, nažalost, u bedi Srbije koju vi ne vidite, koju vi ignorišete, a koji jedva sastavljaju kraj sa krajem i koji teško obezbeđuju sredstva za finansiranje svoje talentovane dece.

Nažalost, vi pokazujete nebrigu prema tim mladim ljudima i zato i imamo trend da više desetina hiljada mladih ljudi svake godine želi da ode iz Srbije. Taj trend se nastavio i ove i prošle godine, a nastaviće se i nadalje jer vi sa mladim ljudima razgovarate tako što ih jurite i proganjate po protestima, fotografišete i targetirate ih govoreći da oni nemaju pravo da traže jedan uređeni sistem i da nemaju pravo da traže da žive u normalnoj i uređenoj državi. Normalna i uređena država vama ne odgovara, jer vi najbolje funkcionišete u ovoj anarhiji koja danas postoji u Srbiji, gde postoje idoli koji treba da upravljaju životima svih nas, a ne postoji sistem i ne postoje zakoni, ne postoji vladavina prava.

Na kraju, to što vi ne želite ovaj zakon da stavite na dnevni red da se o njemu raspravlja ne treba te da objašnjavate meni, jer ja sam jedan od 250 poslanika u ovoj sali, ali vi dugujete objašnjenje studentima i đacima natprosečnim, dugujete njihovim roditeljima. Dugujete im i objašnjenje kako to da za njih posle završenih državnih studija sa ozbiljnim prosecima nema mesta gde da se zaposle u Srbiji, ali zato ima mesta za Mišu Vacića, ima mesta za vozače i za konobare na mestima državnih sekretara, na mestima čak ministara u Vladi Republike Srbije. To je poruka koju vi šaljete mladim ljudima, pored toga što ne želite da raspravljate o ovakvim zakonskim predlozima koji bi sistemski trebali da reše neke probleme. Tako da, pozivam vas da vi stavite to na dnevni red ukoliko vam ne nelagodno što to predlažem ja, evo još jednom.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovane kolege poslanici, evo, u nedelju, za tri dana od danas se navršava punih godinu dana od kako se desio slučaj rušenja objekata u centru Beograda.

Postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova, Nebojši Stefanoviću, premijeru Aleksandru Vučiću i Višem tužilaštvu – dokle se posle godinu dana stiglo sa utvrđivanjem ko je odgovoran za rušenje objekata u centru Beograda? To je presedan u uređenim društvima da se pod okriljem noći građevinskim mašinama i bagerima, nekim građanima Republike Srbije poruše kuće, poslovni objekti, koji su bili u njihovom vlasništvu.

Dakle, godinu dana smo slušali najave, različita obećanja premijera da su za to odgovorni neki kompletni idioti, da su to ljudi iz vrha beogradske vlasti i sada kao epilog i prvu presudu imamo presudu Osnovnog suda u Beogradu, u kojem je rečeno da je u rušenju učestvovalo preduzeće „Milenijum tim“. To zapravo nije dovoljno, potrebno je naći ko je taj ko je nalogodavac i koji je naložio da to ili bilo koje drugo preduzeće ili bilo koji drugi pojedinac učini jedno takvo delo, jer u tom periodu je suspendovana država Srbija na jednom delu teritorije.

Policija nije reagovala na pozive građana koji su se žalili, ljudi su vezivani i ustavna prava su najgrublje ugrožena svim tim građanima koji su u tom trenutku bili u objektima ili pored objekata, koji su vezivani i sklanjani dalje od svojih objekata da bi se ti objekti porušili, a ta teritorija dala nekim investitorima, ne znamo kojima, pominju se Arapi, ali pominju se i neki drugi, da tu naprave stambeno-poslovni objekat.

Drugo pitanje takođe upućujem ministru Nebojši Stefanoviću, je, između ostalog, i za današnju i jučerašnju tačku dnevnog reda, ratifikaciji Sporazuma o bezbednosti sa drugim državama, a to je slučaj pokušaja atentata, kako smo čuli, na premijera Aleksandra Vučića u Jajincima. To je događaj koji je burno najavljen, događaj o kome su govorili i sam ministar Stefanović i premijer Aleksandar Vučić, da je u blizini kuće premijera pronađena određena količina municije i naoružanja i to, citiram – raketni bacač M80, poznat kao zolja, sto komada oružja i municije kalibra 762, četiri ručne bombe, četiri ili pet metaka itd.

Ministar Aleksandar Vulin je tada izjavio, citiram – jedno je sigurno, jednog Vučića su hteli da ubiju, da li Andreja ili Aleksandra, ali jednog su hteli da ubiju. Ne verujem u slučajnost da se 97 ubica nađe na prostoru gde se nađe zolja, granate, municija i sve to nađe na najidealnijem mogućem mestu, gde ljudi prolaze i gde ne mogu da se odbrane.

Dakle, postavljam pitanje nadležnim institucijama, ministru unutrašnjih poslova, tužilaštvu – dokle se stiglo sa istragom za pokušaj atentata, kako je ovde rečeno, na nekog od braće Vučić?