Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.
Nažalost, moram ponovo da predložim Zakon o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, iako smo prošle nedelje ovu tačku, odnosno ovaj zakon imali na dnevnom redu. Nažalost, promene koje su se dogodile u tom zakonu su kozmetičke prirode i ne menjaju suštinu. Zapravo, naši poljoprivrednici, pre svega mali poljoprivrednici koje imamo u Srbiji, u iznosu od 75% od ukupnog broja registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, negde oko 480 hiljada malih poljoprivrednih gazdinstava od ukupno 630 hiljada, koliko imamo, će i dalje da se suočavaju sa velikim problemima kako da prežive i kako da održe svoju sopstvenu proizvodnju.
U ovom zakonu predlažem ono što je suština, a to je da se promene iznosi podsticaja u Zakonu o podsticajima i da na taj način pomognu našim poljoprivrednicima da lakše mogu da obavljaju svoju delatnost.
Napominjem da je ovaj zakon i te kako važan, pre svega iz razloga što on obuhvata dva miliona ljudi koji danas u Srbiji su zaposleni u svojim gazdinstvima i bave se poljoprivrednom proizvodnjom.
Dakle, najveći poslodavac u Srbiji u ovom trenutku jesu mala porodična poljoprivredna gazdinstva, a najmanje pažnje se njima polaže i to nije dobro. Dakle, molim vas da ozbiljno sagledate ovaj zakon. Mi imamo dovoljno sredstava. Ne možemo sada da govorimo o tome da nemamo, jer evo slušamo hvalospeve premijera, od ministra finansija kako nam je puna kasa, imamo razne suficite. Evo, na ovoj sednici Skupštine danas ćemo preuzeti 105 miliona evra duga koji ima Petrohemija.
I nemojte mi reći da nemamo sad sredstava da pomognemo našim poljoprivrednicima kojih ima najviše u Srbiji. najlakše ćemo zaposliti Srbiju kroz ulaganja u poljoprivredu. Imamo potencijal od više milijardi evra izvoza kroz poljoprivrednu proizvodnju, ali da bismo mogli da ga ostvarimo, moramo nešto i da uložimo.
Mi smo nažalost jedna od retkih zemalja koja polovinu godine, na primer, izvozi jabuke, a drugu polovinu godine uvozi. Mi i dalje uvozimo paradajz i papriku u Srbiju, što je nedopustivo i smatram da je to nešto što se mora prekinuti, ali ne vidim želju i ne vidim zapravo svest onih koji danas u Srbiji donose odluke o tome koliki značaj ima poljoprivreda i kolike potencijale mi ne koristimo kao zemlja koja može da ostvari određene rezultate u oblasti poljoprivrede.
Prema tome, predlažem da ovaj zakon stavimo na dnevni red. predlažem da ove mere i iznose za podsticaje koje sam ja predvideo, pre svega koji se odnose na biljnu proizvodnju, na premije za mleko, podignemo, jer, napominjem, ministar Nedimović je najavio da od kraja ove godine neće više biti zaštite od uvoza mleka za naše proizvođače mleka ovde u Srbiji. Biće izloženi ozbiljnoj konkurenciji i ukoliko im mi ne pomognemo iz budžeta, postoji velika opasnost da će oni uopšte uspeti da održe svoju sopstvenu proizvodnju. Zahvaljujem.

Meni je prosto neverovatno da me evo koliko već dugo ne želimo da stavimo ovaj zakon na dnevni red, odnosno većina ne želi da stavi. Poslanici SNS ne žele da predsednicima opštine i gradonačelnicima iz svojih redova pomognu da mogu da stipendiraju svoje učenike i svoje studente. Zapravo, radi se o usklađivanju zakona o lokalnoj samoupravi sa Zakonom o učeničkom standardu, gde vi praktično trebate da omogućite opštinama i gradovima da mogu, u skladu sa zakonima, da finansiraju svoje učenike i svoje studente. To je više tehnička stvar, ali to predstavlja ozbiljan problem lokalnim samoupravama, jer kada god dođu bilo kakve inspekcijske službe ili DRI, oni stavljaju primedbu na to da oni nemaju pravo da iz lokalnog budžeta stipendiraju učenike i studente.
Zapravo, koliko je to važno govori i činjenica da mi imamo 58.000 ljudi koji su tokom prošle godine otišli iz Srbije, želeći da svoju budućnost grade u nekim razvijenim zemljama. Polovina naše dece danas želi da ode u Srbiji. Glavna tema je danas gde je lakše otići, gde je bolje otići. Retko ko danas razmišlja kako će da pomogne svojoj zemlji.
Ovo je jedan od načina kako možemo da sprečimo trend desetogodišnji, u kome smo mi 175 ljudi koji su otišli iz Srbiji izgubili. Zapravo, moramo pokazati želju i volju da smo spremni i sposobni da finansiramo te ljude, njihovo školovanje, nagradimo njihov rad, trud, njihovu marljivost i na neki način ih motivišemo da posle završenih studija, školovanja, ostanu u svojoj zemlji i da kao neka buduća generacija ljudi nastavi da ovu zemlju gradi i da je razvija i stvara od nje jedno dobro mesto za život.
Ja ne znam, zapravo, šta treba da uradimo još da bi neko shvatio koliko je ovo jedna od važnih stvari i ja vas zaista molim da razmotrite. Pristajem i na to da ovaj predlog zakona bude predlog SNS. Evo, neka poslanici SNS daju ovaj predlog zakona, ja ću se povući, ali dajte da omogućimo ovim mladim ljudima i njihovim porodicama lakše finansiranje svog školovanja i obrazovanja, sa druge strane da pomognemo čelnicima u lokalnim samoupravama da oni mogu da tim ljudima kroz finansiranje iz lokalnog budžeta praktično i sprovedu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Ovaj zakon je itekako važan zato što je Ministarstvo privrede i Vlada Republike Srbije ovu godinu, 2016. godinu proglasila za godinu preduzetništva. Ako je ovo godina preduzetništva, to zapravo podrazumeva i promenu određenih zakona, usklađivanje zakonskih regulativa. Ministar Sertić je svojevremeno dok je bio ministar najavio izmenu preko 40 zakona kojima će se urediti i olakšati funkcionisanje svih privrednih subjekata u Srbiji.
Šta smo od toga u praksi dobili? Nismo dobiti gotovo ništa, samo još neko u nizu lažnih obećanja predstavnika Vlade Republike Srbije. Zato ja danas i predlažem ovaj zakon. Ovaj zakon se odnosi na promene u dva člana Zakona o porezu na dobit pravnih lica. Najpre, podrazumeva da se svakom poreskom obvezniku koji u tekućoj godini zaposli nove radnike praktično umanji osnovica za plaćanje poreza na dobit za iznos uplaćenih doprinosa za radnike koje je zaposlio na period najmanje od dve godine. Na taj način, zapravo, mi omogućavamo ljude da zaposle radnike, motivišemo ih i podstičemo na to, povlačimo radnike iz sive zone, a sa druge strane, i razvijamo preduzetništvo u Srbiji.
Drugi predlog zakona je da u onim privredno nerazvijenim područjima na teritoriji Republike Srbije mi pomognemo privatnu inicijativu i da na period od tri godine oslobodimo poreza na dobit sva ona pravna lica koja su novoosnovana. Zapravo, na taj način i njima pružamo neki vid podrške i tada bismo mogli da kažemo da ste vi u godini preduzetništva nešto konkretno i uradili za naše privrednike.
Sve vaše vlade od 2012. godine do danas su se zaklinjale u preduzetništvo i u preduzetnike. Nažalost, mi imamo sve manje i manje tih firmi i umesto toga što čašćavate iz polupraznog budžeta strane investitore sa 10.000 evra…

Nisam završio, još minut, izvinite.

Dakle, umesto da čašćavamo strane investitore sa 10.000 evra po radnom mestu, mislim da bi sa mnogo manje sredstava i para mogli da pomognemo našim privatnim preduzetnicima u Srbiji, a njih ima u ovom trenutku negde oko 300.000. Ali, nažalost, oni po nekim procenama ostvaruju tek tridesetak posto BDP, za razliku od zemalja u EU, gde se preko polovine BDP stvara upravo iz poslovanja malih i srednjih preduzeća.
To se ne dešava zato što naši preduzetnici nemaju preduzetničke ideje, ili što su oni lenji, ili zato što oni nisu sposobni da isprate tržište, već zbog toga što oni nemaju uređen sistem, nemaju institucije sistema i nemaju državu koja će njima stvoriti povoljnu klimu za funkcionisanje i to predstavlja veliki problem, a rezultat svega toga je da se na šest novih privatnih preduzeća ugasi 10 postojećih privatnih preduzeća. Dakle, potrebno je stvoriti povoljniji ambijent, a ovaj zakon upravo jeste jedan korak ka tome.

Zahvaljujem.
Mi smo podneli amandman koji se odnosi na rokove vezano za sprovođenje konkursa za IPARD program. Dakle, prosto smatramo da je nedopustivo da ovoliko dugo traju procedure, da je devet mesec predviđen rok od pokretanja postupka za davanje odgovora, a sa druge strane u roku od šest meseci se odgovara na zahtev. Smatramo da pre svega ovaj prvi rok od devet meseci, s obzirom da je ovaj drugi negde definisan iIPARD programom, ovaj prvi rok bi trebao da bude kraći s obzirom na činjenicu da mi već dosta kasnimo sa IPARD programom. O tome smo govorili u načelnoj raspravi, mi moramo da učinimo sve da osposobimo administraciju da u mnogo kraćem roku odgovara na zahteve poljoprivrednika.
Prema tome, to je nešto što se mora ovde promeniti, jer smo mi izgubili vreme, nismo bili efikasni, nismo se fokusirali na IPARD program usled različitih situacija, izbora, promena ministara, pa je i logično da ne možemo očekivati efikasnost Vlade, efikasnost ministarstva. Sada smo u situaciji da nemamo taj luksuz da možemo reći – devet meseci će nam biti potrebno da obradimo neki zahtev ili ne. Prosto, to mora da ide daleko brže i u tom smislu je i podnet naš amandman, sa ciljem da pokušamo da nadomestimo svo ovo propušteno vreme koje smo propustili u prethodnom periodu. Ministre, ja se nadam i očekujem da ćete vi biti daleko efikasniji od vaših prethodnika i da će građani, odnosno poljoprivrednici Srbije moći da očekuju sredstva i podršku iz IPARD programa, barem oni koji mogu da ispune stroge uslove IPARD programa, koji su definisani kriterijumima u samom programu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Uvažavam ovo što ste rekli gospodine ministre, ali ja imam problem što piše u roku od, a ne u roku do, ako bi bilo u roku do, onda bih ja prihvatio to da ti složeni predmeti zaista zahtevaju određeno vreme, a da možemo i pre toga. Dakle, ovde ova odredba u ovom članu zakona vas praktično štiti da vi možete na sve zahteve da odgovarate u roku od devet meseci.
Takođe, ja moram, koristiću vreme ovlašćenog, da vam pomenem i ovo što je definisano u članu 4, zapravo gde vi kao ministar bliže propisujete lica. Ono što je bila ideja našeg amandmana koji smo podneli, jeste da vi donosite pravilnik kojim se bliže propisuju lica. Smatrao da u članu to nije formulisano baš najsrećnije, jer ispada da ministar sam može da određuje ko je taj ko će imati pravo na sredstva iz IPARD programa ili ne. Jednostavno smatramo da tu treba samo to drugačije preformulisati i usvojiti pravilnik koji ćete vi doneti i koji će propisati koja su to lica koja imaju pravo da koriste sredstvo iz ovog programa. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Ja zaista, uz potpuno uvažavanje poljoprivrednika iz Vojvodine, ne razumem ovoliku potrebu da govorimo samo o tome šta je radio Pokrajinski sekretarijat, pritom govoreći o tome da li je bilo dovoljno malo ili više. U svakom slučaju, mnogo više je od onoga što smo dobijali poljoprivrednici iz centralne Srbije tokom svih ovih godina. Agrarni budžet se, dragi prijatelji, ne puni samo sa teritorije Vojvodine, nego sa cele Srbije. Godinama unazad vi zaboravljate na te male poljoprivrednike iz centralne Srbije koji imaju nešto preko dva hektara po poljoprivrednom domaćinstvo obradivog zemljšta. Mere se, nažalost, nisu na njih usmeravale.
Sada ovde slušam i bivšu ministarku koja kaže da ćemo politiku zasnovati na malim poljoprivrednim domaćinstvima. Ja kažem – da, tako i treba, ali zašto to niste uradili? Zato što nema strategije, zato što nema vizije i zato što do sada to nije bila praksa. Ja očekujem od gospodina Nedimovića da će on to prepoznati, jer to će biti prava strategija razvoja poljoprivrede, kada budemo obuhvatili sve one koji se bave poljoprivredom.
U centralnoj Srbiji, dragi prijatelji, poljoprivrednici imaju traktore koji su stari preko 30 godina. Retko ko da ima mogućnosti da kupi polovan koji je star pet, šest ili deset godina. Nemaju sredstava da pokrenu proizvodnju, nemaju sredstava da prežive, zato što ne mogu da dođu do tih mera ili su te mere neprimenljive za njih. Neprimenljive su zato što mera direktnih davanja po hektaru ne može da zadovolji njihove potrebe. Njima treba sredstava za investicije da bi mogli da investiraju u novu proizvodnju, nove tehnologije, novu opremu i da na taj način prežive i na taj način pomognu ukupnom ekonomsko razvoju Republike Srbije.
Prema tome, molim vas da u tom smeru razgovaramo, a ne da sad tu tražimo krivce. Pa, svi su krivci. Evo, nemojte da gledamo zadnjih pet godina, hajmo da gledamo zadnjih 15 godina, od 2000. godine. Ništa nije bilo bolje, ali nije ni sad u ovih pet godina. Vi sada govorite neko drugi je bio kriv pre 2012. godine. Neka je, bio je kriv. Ali, hajde da vidimo šta ste vi uradili. Pa, vi ste valjda dobili poverenje građana zato što ste bolji i vi treba da promenite to što su drugi loše radili. A šta ste uradili? Smanjili budžet. Ne možemo razvijati poljoprivredu sa budžetom koji je 2,5% ili 3% od budžeta Republike Srbije. Mora budžet biti minimum 5%. Tek smo ove godine došli negde do granice 4%. Minimum 5, 6, 7% i kad se to bude dešavalo, onda možemo govoriti i o podsticajima i o razvoju poljoprivrede i programima i o merama i da napravimo obuhvat svih i da konačno iskoristimo te potencijale koje imamo kao poljoprivredna zemlja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Ja sam već govorio o potrebi skraćivanja administrativnih rokova i procedura, ali, ponoviću ponovo da s obzirom da se mi nismo pokazali dovoljno sposobni da u adekvatnim rokovima realizujemo i krenemo zapravo u realizaciju IPARD programa, neophodno je da sada ispravljamo te greške.
Mi smo opomenuti od Evropske unije samim iznosom sredstava koji smo dobili za ovaj program – 175 miliona evra je jedan od najmanjih iznosa koji su dobile sve zemlje koje su bile članice, zapravo kandidati za članstvo u EU, a mi smo dobili 174, čak manje od Hrvatske, a trebali smo u odnosu na nju barem dva puta više da dobijemo, negde oko 400 miliona evra. Zašto? Zato što je i Evropa sumnjala u to da smo sposobni da sa našim institucijama i našim kadrovima, i dosadašnje iskustvo koje imaju sa nama, sposobni da povučemo ta sredstva. I to se zapravo tako i dešava.
Da ne govorimo o tome da je IPARD samo vežba za ozbiljna sredstva kada uđete u EU. Na primer, Mađarska je dobijala, kao status kandidata, 53 miliona evra godišnje. Kada su postali članica, taj iznos je bio deset puta veći – 553 miliona evra. Dakle, neophodno je vrlo ozbiljno se posvetiti ovome i ispraviti greške koje smo imali.
Zašto treba da bude kraći rok od devet meseci? I zbog pretfinansiranja. Vi ovde u ovim izmenama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju nigde ne tretirate kategoriju pretfinansiranja. Ja napominjem i obraćam se poljoprivrednicima Srbije – da bi neko mogao da koristi sredstva IPARD programa, on mora da isfinansira svoj projekat. Da li želi da napravi savremenu farmu, podigne plastenik, podigne voćnjak, on mora da investira to iz svoga džepa, a zatim da konkuriše da mu neko odobri sredstva. Takođe je to skopčano i vezano za rokove, naročito što poljoprivrednici, velika većina njih, nije u stanju da sada to finansira. Moraće tražiti nove načine i izvore za finansiranje, ili ćete vi to na neki drugi način, kao što su neke druge zemlje uradile, ali nisam video u zakonu da igde tretirate kategoriju pretfinansiranja, što može biti jako veliki problem.
Dakle, suština jeste da se ne dozvoli da izgubimo ni jedan jedini dinar iz IPARD-a. Ukoliko, kao što ste najavili u aprilu mesecu očekujte da ćemo dobiti akreditaciju, nemojte da ispustimo 2017. godinu, gde ćemo izgubiti barem 15 miliona evra, koliko nam sleduje za tu godinu, jer koliko znam sredstva se povlače po pravilu N+3, dakle od nulte godine pa u trećoj godini dospevaju sredstva. Ukoliko rokovi budu bili ovoliko dugi, postoji ozbiljna opasnost da ćemo i jedan deo tih sredstava izgubiti. Zato vas molim, naš amandman je u tom smislu da se rok sa devet skrati na četiri meseca, a naravno, uvek postoje izuzeci kada nešto može da se uradi ranije ili kasnije. Hvala.

Zahvaljujem.
Amandman koji smo podneli odnosi se na pooštravanje kaznene politike u slučaju nenamenskog korišćenja sredstva iz ovog IPARD programa. Dakle, to naročito s obzirom na činjenicu da će biti jako mali broj poljoprivrednika koji će moći da koriste ova sredstva i pre svega će ga koristiti velika pravna lica ili velika poljoprivredna gazdinstva.
Napominjem da su uslovi toliko rigorozni da svega desetak posto poljoprivrednih gazdinstava i pravnih lica će moći uopšte da konkuriše za ova sredstva. U Srbiji imate preko 75% malih poljoprivrednih gazdinstava, od 631.000 negde oko 480.000 je onih koji imaju do pet hektara zemlje. Dakle, jako mali broj njih će moći da konkuriše.
Ono što je takođe pretnja je da će velika pravna lica, veliki sistemi, veleposednici u Srbiji, kako ih nazivaju tajkuni, verovatno konkurisati za sve ove programe. Oni će sasvim sigurno ispuniti sve uslove, oni će imati sredstva za predfinansiranje, povući će određene kreditne linije i povući najznačajnija sredstva iz IPARD-a. To govori o tome da mi moramo voditi računa kakve će biti naše nacionalne mere iz Zakona o podsticajima, o kome ćemo nešto kasnije govoriti, ali zato tražimo da se ovim amandmanom pooštri ta kaznena politika i da, s obzirom na iznose koji će biti povlačeni iz IPARD-a, odnosno sredstva koja će se potraživati će biti jako visoka.
Dakle, ovde će biti projekti i od po nekoliko stotina hiljada evra, desetine hiljada evra i nedopustivo je malo da kazne budu ovoliko male koliko ste vi predvideli ovim izmenama i dopunama zakona.
Završavam. Dakle, neće poljoprivredu pokrenuti IPARD program Srbije, on će samo pomoći malo u jednom delu. Da bi pokrenuli poljoprivredu, moramo mnogo više ulagati u nju i sprovoditi programe koji će imati daleko veći obuhvat od IPARD-a. Neće našim poljoprivrednicima ni iz Leskovca ni iz Trstenika biti bolje sada kada se pokrene IPARD program, ali prosto hajde da kažemo da se nešto dešava iz te oblasti. Naročito što je, ja opet napominjem, program usmeren na one koji imaju ili nekoliko hiljada grla krava ili nekoliko stotina hektara obradivih zemljišta, koji imaju jagodičasto voće na površinama od preko dva hektara itd.
Molim vas, dakle, da razmotrite još jednom ovaj amandman i da pooštrite mere kaznene politike za te velike koji razmišljaju o tome zapravo da mogu i zloupotrebiti ova sredstva.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Naravno da nemam nameru nikog ovde da plašim, a naročito ne poljoprivrednike Srbije jer znam u kakvom stanju se oni danas nalaze i svakoga dana se srećem sa poljoprivrednicima i sa njima razgovaram o Srbiji. Bio sam dovoljno sposoban da pročitam IPARD program i vidim šta on propisuje, kakvi su uslovi i to je nešto što je realnost i je nešto što je istina, to zna i ministar, to znaju i svi oni koji su hteli ozbiljnije da se pozabave ovim programom. Biće, naravno, problema, zato i treba da govorimo o širem obuhvatu kroz izmene Zakona o nacionalnim merama, a što se tiče IPARD-a, vrlo jasno se vidi ko će moći njega da koristi. Na kraju, IPARD program zapravo je za osnaživanje već postojećih poljoprivrednika u Srbiji, a ne za širi neki obuhvat i razvoj nove poljoprivrede.
Ono još što želim da pitam ministra vezano za obuhvat IPARD programa, s obzirom da tu jasno stoji da poljoprivrednici AP Kosova i Metohije nisu obuhvaćeni IPARD programom – da li to znači da oni imaju svoj IPARD program ili to znači da oni ne mogu ni računati na sredstva iz IPARD programa i da li je to možda neka nova geografska oblast Republike Srbije, kao što smo imali priliku nedavno da slušamo i vezano za pozivni broj 383? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, amandman koji smo podneli na ovaj član odnosi se i na to da krave za uzgoj teladi za tov dobiju isti iznos podsticaja, kao i ostale krave za proizvodnju mleka, teladi, itd.
Međutim ako govorimo već o podsticajima, ja mislim da ovo nije pravi način da podstičemo proizvodnju mleka i stočarstva u Srbiji, naročito kroz uzgoj krupne stoke, zato što je trend s kojim se susrećemo od 2010. godine, da je broj grla krupne stoke u opadanju, a ono što je još opasnije je da nam opada količina proizvedenog mleka po grlu krave. To je ozbiljno upozorenje i mislim da ovaj alat neće dati prave rezultate.
Mi se moramo okrenuti tome da stimulišemo veću produktivnost, dakle, da imamo po grlu veću količinu mleka, a ne da imamo više grla, a manje mleka. Dakle, moramo tu naći negde šta su to evropski standardi, u kom smeru želimo da podstičemo proizvodnju mleka i da održimo ovaj nivo grla krupne stoke koji Srbija u ovom trenutku ima.
Takođe, kad govorimo o proizvodnji mleka, mi se tu suočavamo već sa problemima. Dakle, prelevman, odnosno ne prelevman nego premija koju imamo od sedam dinara po litri mleka, nisam siguran da li će biti dovoljna od 1. januara ukoliko se ukine prelevman na uvoz mleka. Dakle, znamo da u prethodnom periodu je bilo situacija da zbog ukinutih kvota u Evropi je bilo tržišnih viškova mleka i naši proizvođači mleka s pravom mogu da se boje šta će se desiti 1. januara ukoliko budemo bili primorani da taj prelevman, koga smo zadržali u prethodnih šest meseci, budemo ukinuli. Da li ćemo sa premijom od sedam dinara po mleku moći da pružimo podršku našim poljoprivrednicima da ovde u Srbiji svoje mleko mogu da prodaju, da ne govorim o nekom izvozu na druga tržišta.
Takođe, mi nismo imali u prethodnom periodu nikakve mere koje bi pojeftinile proizvodnju. Ako već nemamo sredstava da podignemo prelevman, hajmo na neki način bilo kako ljudima omogućimo da lakše mogu da proizvode mleko i da održavaju svoj stočni fond. Prema tome, mislim da generalno treba razmisliti da li je pravi način davati subvencije po grlu ili ići na to da se stimuliše veća produktivnost, odnosno veća proizvodnja mleka po grlu, kao i to da li će se premije zadržati na tom nivou ili je možda treba povećati. Neke zemlje iz okruženja imaju premiju na mleko čak i oko 24 eruo centa što, složićete se stavlja u mnogo bolji položaj proizvođače mleka iz tih zemalja nego naše ovde u Srbiji.

Zahvaljujem.
S obzirom da se ovaj član odnosi na podršku ruralnom razvoju, mi smo želeli da amandmanom podignemo iznos davanja sa 45% na 50%, iz prostog razloga što u tim delovima Srbije, pre svega mislim na južnu i jugoistočnu Srbiju, ljudi nemaju preteranog izbora čime mogu da se bave. Dakle, ti ljudi ne mogu da se zaposle u preduzećima i firmama koja su pogašena, nema privatnih kompanija gde mogu da rade, oni se moraju obratiti poljoprivredi. Iz tog razloga smatram da jedina šansa da uposlimo te ljude jeste upravo da ih uposlimo kroz poljoprivredu ima ovde nekih pozitivnih pomaka, ali moramo da bude agresivniji sa merama podsticana i stimulacije tih ljudi da mogu da podižu određenu poljoprivednu proizvodnju.
Ja sam imao prilike da obilazim te delove Srbije i Bujanovac i Belu Palanku, da ne govorim sve ostale, tamo je stopa nezaposlenosti preko 50%. Ti ljudi nemaju od čega drugog da žive, ako ne proizvedu malo mleka ili uberu neke šljive da ispeku rakiju itd. Prosto, moramo sa njima posebno raditi i moramo im pružiti šansu da žive u ovoj zemlji. Srbija nam se prazni i izumire. Ljudi nam odlaze iz tih područja zato što tu ne vide nikakvu perspektivu. Jedina perspektiva jeste da im kroz rad na svojim imanjima omogućimo da tu ostanu gde imaju neke stabilne izvore prihoda i zato smatram da treba posebnu pažnju njima posvetiti, da treba maksimalne podsticaje dati, posebnu politiku za ta ruralna područja Srbije i verujem da ćemo to u narednom periodu i moći da vidimo u praksi jer svih ranijih godina zapravo to se sve svelo na priče, ali nije bilo ničega na terenu, nije bilo nikakvih rezultata zapravo.

Poštovani gospodine ministre, samo vezano za ovo poređenje sa Hrvatskom, ja se apsolutno slažem, mi ne treba da se poredimo sa Hrvatskom, iz razloga što oni su pokušavali da silom i davanje prevelikih sredstava izvuku rezultate u poljoprivredi i nisu uspeli, tako je, dobili su kontra efekat jer su ulenjili svoje proizvođače, i naravno to se nije pokazalo kao dobar način.
Ali, sa druge strane oni nemaju potencijale koje imamo mi, mi imamo daleko veće potencijale, ali sa druge strane smo davali daleko, daleko manje nego oni svojim poljoprivrednicima. I, sada tu treba naći negde balans. Hrvatima poljoprivreda nije primarna stvar. Oni imaju i manje poljoprivrednog zemljišta obradivog itd. ali mi zato nemamo more. Mi ne možemo da kažemo da ćemo mi u turizmu moći da se merimo sa njima ali u poljoprivredi i te kako možemo da budemo bolji i uspešniji od njih.
Prema tome, ne treba na taj način to posmatrati nego jednostavno uskladiti mere da dobijemo maksimalne rezultate.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Naš amandman se odnosi na jednu izbačenu kategoriju. To su regresi za premiju osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje.
U načelnoj raspravi smo čuli obrazloženje ministra zašto toga ovde nema, ali i pored svega toga, ja mislim da je ovo jedna destimulišuća mera za poljoprivrednike da osiguravaju svoje useve. Dakle, postoji veliki problem, naročito kada je u pitanju voćarstvo ili kada su u pitanju plavna područja u dolini Zapadne Morave. Ja dolazim iz tog kraja. Dolazim iz kraja od Kruševca do Čačka, gde je najintenzivnija poljoprivredna proizvodnja upravo u dolini Morave.
Imali smo iskustvo i prethodnih nekoliko godina da smo pretrpeli ogromne štete od posledice poplava. Ljudima se dešavalo da dve godine za redom gube useve i oni nemaju više odakle da finansiraju svoju proizvodnju, da je ponovo pokrenu.
Odnošena je i obradiva zemlja koja je u dolini Morave i zato je neophodno stimulisati ljude da oni dobijaju neki podsticaj da osiguravaju svoje plodove i svoje useve.
Da ne govorim o tome da osiguravajuće kuće danas izbegavaju da osiguraju te useve, da znaju otprilike gde su problemi, gde nema odbrambenih nasipa. Ti ljudi zaista jesu u velikom problemu. Oni ne mogu sada uzmu zemlju negde gde je nema. Prosto, tu gde su uvek radili, tu obrađuju i dalje zemlju, seju, sade, ali imaju problem sa tim. Mislim da barem u nekom delu treba predvideti mogućnost regresa ili refundacije tih sredstava da bismo te naše ljude motivisali da osiguravaju svoju proizvodnju i na taj način imaju izvestan prihod, da li od prodaje na tržištu ili ukoliko dođe do neke vanredne situacije od osiguravajućih kuća.